Књижевне новине
""ТОД. 1. БР. Т Х ЦЕНА 20 ДИН.
(БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 26 ФЕБРУАР ај 5
Лист излази сваког четвртка |
ЗА ДУБЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ САВРЕМЕНИХ ПИСАЦА
М ирослав Крлежа
КО би из целокупне савреме-
ћ не југословенске књижевно:
сти требало издвојити једно
једино име који би само со-
бом и својим литерарним 0остварењем означавало сва она дубока кретања духова, сударе, рвања с прошлошћу, с назадношћу, с рђавим стварима, злим људима, лошим установама и штетним навикама, предрасудама и веровањима, све оне напоре у пробијању нових видика, рађању нових мисли, нових назора, стварању бунтовних — расположења, револуционарних захтева и прегалачких смелости, — онда се све то не би могло потпуније означити нити тако сигурно обележити ин једним другим нашим литерарним . именом као именом Мирослава Крлеже.
Први југословенски писац који је књижевни позив узео као искључиво своје животно опредељење и задатак, он је у току четрдесет година свога књижевног рада створио дело које, већ по своме опсегу и по " својој разноврсности, премаша све што је пре њега створио ма који од југословенских писаца. Песник, драматичар, романсијер, новелист, есејиста, полемичар, он је први наш писац који је ширином своје културе, пространим и разноврсним областима својих знања и своје литерарне активности, изванредном обдареношћу и стваралачком вољом унео, хиљадама својих страница, у нашу културу, у нашу свест и у фонд националне хрватске и опште југословенске културе вредности с којима“ је наша литература, први пут без 32акашњавања и без словенске тромости, достигла оне европске и светске токове који су претстављали савремену уметност, савремени дух, модерну и живу мисао свога времена и свога века.
Његово дело не претставља само један голем стваралачки резервоар, једну високу уметничку творевину, широку и многоструку историју неколико деценија хрватског и југословенског живота, веродостојан докуменат и трајан споменик времена, него и једно необориво осведочење колико један изузетан човек у једном Бремену и једно бременито време кроз таквог човека могу показати снаге и могу извршити утицаја у оним областима и на оним географским подручјима на којима се њихово дејствовање могло манифестовати. Мирослав Крлежа, иако још у пуној својој активности, већ данас је толико несумњиво утврђена вредност и тако рељефно и у потпуности остварен као писац да су и њему и његовом књижевном делу непотребне макакве славопојке, или да је, било из којих разлога, потребно то дело чувати од подробне анализе или свестране критике, И у ње-
му, као и у свакоме, па и највећем писцу, има један део, има један рез његове речи који је био искован за своје време и који ће време вероватно и затупити; има страница и остварења чија ће бриткост омекшати и једрина спласнути с удаљавањем оних повода који су читаве лавине стваралачке снаге из Крлежиног _ пера сносили на низине наших баруштина, на голети наше свакидашњице, пустаре наше прошлости и шкргутаве и мучне ноћи наших провинција, или сечиво овог духа дизали на чворишта наших путтева, на кржљаве, парожасте суварке наших схватања, на буђаве удобности џ удобне глупости свих врста једне средине, на интелектуалну олињалост и примитивистичку амишност наше заосталости и малограђанштине, уображених _ величина и фалсификованих врлина, прозуклих морала и још прозуклијих мозго ва... Има... Попут толико великих писаца, попут Волтера, попут В. Ига, који су у битку свога доба улазили под кацигама и у оклопима које
АНКЕТА »КЊИЖЕВНИХ НОВИНА:
ме узрасту,
вог
су сами стварали пре ма своме лику и своа после, кад се битка сврши. ла и оружје одложено ушло у историју, отишло у музеје, 0стали без амблема и победничких трофеја у величини оне друге своје, вечније, иако не више људ» ске снаге.
Алн ко год буде хтео да, после подужег броја година или после једног века, проучава прве деценије овог нашег, југословенског двадесетога столећа, нарочито између два светска рата, мораће почети с оним што би се у нашој књижевности, У нашој култури, могло назвати крлежијанством, с оним изванредно снажним утицајем који је Крлежино дело извршило у језику, у поезији и у прози, у духовима, у културним усмеравањима и друштвеним и политичким опредељењима, у целој пространој области писане речи и духовних активности за то време,
КО БУДЕ ХТЕО, ПОСЛЕ ДУЖЕГ БРОЈА ГОДИНА или ПОСЛЕ ЈЕДНОГ ВЕКА, ДА ПРО УЧАВА ПРВЕ ДЕЦЕНИЈЕ О-
ВАШЕГ, СсКОГ ДВАДЕСЕТОГА СТОЛЕЋА, НАРОЧИТО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА, МОРАЋЕ пО-' чети с УТИЦАЈЕМ КОЈИ ЈЕ КРЛЕжино ДЕЛО ИЗВРШИЛО У ЈЕЗИКУ, У ПОЕЗИЈИ И У ПРОЗИ, И У ДРУШТВЕНИМ И поЛИТИЧКИМ ОПРЕДЕЉЕЊИМА.
по~
ЈУГОСЛОВЕН-
оним СНАЖНИМ
Он је и као стваралац и као личвост увек значио домет и увек претстављао мету. У распону његове јаке личности могле су ла нађу места и велике мржње и мукле нетрпељивости као и страсне љубави и ученичка — страхопоштовања. _ Његова личност је била увек један активитет н увек је, и према пријатељима и приврженицима и према непријатељима, била будилац и изазивач енергије, где год је те енергије било. Доказ колико је та унутрашња снага овог човека била истовремено и снага једног времена, које му је, још увек необјашњеним лутевима избора и наклоности, дало моћ сво-
КЊИГА НИЈЕ САМО РОБА
П ривремени закључак
ВАКА АНКЕТА. мора једном = да «е заврши, јако и анкета „Књига није само роба =: коју су покренуле „Књижевне новине“, после шест бројева, приводи се, ево, крају. Отварајући ову анкету, већ сам био напоменуо — што уосталом није тешко било рећи, ни предвидети да анкете не решавају питања поводом којих се покрећу. Па тако је било и са овом анкетом. Она није решила наравно проблем наше књиге, није чак ни указала на конкретна и реална решења, али је у сваком случају бар осветлила тешкоће на које наилази наша издавачка делатност. Кроз све одговоре у анкети јасно се показало да је наша крилатица „Књига није само роба..." ипак била оправдана, ако се она правилно протумачи.
Шта се може извући ипак као закључакр Можда, да проблем књиге не треба третирати као један јединствен проблем, и да се иза тог питања књиге уствари крије неколико проблема, које би требало посебно и издвојено третирати, Из чињенице што на књигу гледају појединци са својих специфичних позиција, са различитих тачака својих гледишта, углавном и проистичу про-
НАДА ДОРОШКИ: мотив из ПАРИЗА
тивуречни _ проблем књиге, МЕ
„Да почнемо испочетка. Да се задржимо на основном.
Да књига постоји, потребна је хартија. Хартија је скупа, и, кажу, да је у последње време нешто још скупља, Они који су искључиво преокупирани књигом као инструментом литературе, већина књижевника као и они који воле књигу, па према томе желе да књига буде јевтина, сматрају да је сав проблем књиге У појевтињавању ·хартије. Не кажем да такб не би могло да буде. КолиКо је мени познато тежња је целокупне наше производње да путем
одговори на
Душан Матић
рационалног искоришћавања – индустрије и рационализацијом рада изврше појевтињавања не само хартије него и свих других производа.
· Али мени се чини да је такво гледање на хартију у вези с књигом једнострано. Хартија не служи само литератури; хартија служи у врло разнолике и многобројне сврхе, да би проблем скупоће или појевтињавања хартије могао бити разматран само са гледишта литераране књиге. Нисам стручњак, и не очекујте од мене сувише прецизне податке; али, да илуструјем колико-толико однос између хартије употребљене за књиге и хартије употребљене у друге сврхе, изнећу само проценте пословања извесног броја папирница и књижара: однос између обрта књиге и обрта другог писаћег материјала у процентима је следећи: 15:85, а од тих 15%, на књижевност пада само 7%; осталих 8% на уџбенике. Ако од оних 85% који падају на писаћи прибор одбацимо 20 или 30% на дру: ге елементе писаћег прибора, онда ћемо констатовати да проценат хартије употребљене за књижевна дела сразмерно је веома мали према проценту хартије која служи у друге сврхе. И зато ми се чини да непосредно повезавање проблема литерарне књиге с питањем хартије не осветљава проблем већ замрачује, Сматрам да би, кад је у питању хартија и проблеми које она поставља, привредници и привредни стручњаци требало да имају првенствено реч.
Исто или слично могло би се рећи и о штампарским услугама.
Но, било би скроз погрешно претпоставити да се овде треба препу“
га стварно,
стити, препустити књижевност, а тиме п нашу савремену књижевност, искључиво економским законима, На-, против, овде треба свесно интервенисати, Књижевност је саставни део културе, као што су позориште, опера, филм, балет и музика, Допустите ми да за тренутак напустим домен књиге и да се задржим на позоришној уметности, Опрема једне опере или балета скупо кошта, Култура уопште скупо кошта. Потребно је скупоценог материјала, свиле, коже, итд.. Ако бисмо се ослонили само на приходе позоришта од улазница, ниједна квалитетна опера или укусно опремљен балет не би могао бити изведен. Било би глупо и смешно, ако би се овде, због извесне одређене количине материјала који су потребни позоришту, тражило појевтињавање свиле, коже или ког другог скупоценог материјала уопште, да би позоришта могла да живе од прихода добијених од улазница. Овде интервенише држава, комуна, или други меценати: у нашој социјалистичкој земљи, то ће постати ускоро велика привредна добра или велика индустриска предузећа, надајмо се, што ће бити свакако Ддоказ високе друштвене свести Код њих.
Није потребно овде да нарочито истичем: аналогно је с књигом, и сличност се неизбежно намеће. Сматрам да, ако нам је стало да један вид наше културе, књижевност, живи својим пуним животом, метод оваквог интервенисања, који нам је тако разумљив кад је у питању позо“ риште или филм, разумљив можда само зато што је већ постаонавика, нешто с чиме смо се фамилијализирали. — назовимо то субвенцијом, дотацијом или како год хоћете треба апсолутно применити и каа је у питању књижевност, а нарочито, наша савремена књижевност,
У тој светлости, чини ми се, У том суженом оквиру, можда би тек требало поставити конкретно проблем књиге, проблем наше литерарне књиге, која нас овде првенствено за. нима. О тој ддтацији, или субвенцији, или је назовите како хоћете, у сваком случају требало би говорити у множини, — требало би покренути јавну дискусију: о њеној висини, О њеној расподели, о њеној употреби итд. Мислим да то није једноставно питање, и да би свако једнострано решење било, да не кажем поразно, али веома јалово, и свакако да бисмо још дуго слуша. ли жалбе о кризи књиге и опет отва“« рали анкете сличне овој.
А – +" 2 | А 1 по
МИРОСЛАВ КРЛЕЖА
»
га говора и немилосрдност своје не• миновности,
Да се измере ти домети и означе границе тих разних значења и ути+ цаја Крлежиног стваралачког активитета требало би видети, када би то било могуће, колико је његова реч потерала нових клица, колико је отворила погледа, запалила интересовање, потстакла поуздање, вратила надања и усправила главу; колико је савести испунила зебњом и ко“ лико закамуфлираних лажи обелода“ нила; колико је живог пламена из тог дела ушло у димљиве душевне гашњаче по многим кутовима ове југословенске земље.
Када данас преврћемо странице његовог дела, са њих нас, као из читавих низова дубоких покретних. огледала — која се 'одблескују сама. собом то огледају се и рефлектују једна у другима — сретају толики лич кови, проблеми, сагледања, уско= витлавања, рентгенска прозрачава“ ња, јарка осветљавања једне ствар“ ности и толико њених рекреација да су потребне читаве године студија да се тај унутрашњи свет Крлежине уметности проучи, међусобно повеже, појми, разуме и бар у главним блоковима поново проживи. Једна кратка и пригодна реч, као што је ова, нема друге сврхе него да, наглашавајући општи и изузетни зна-= чај Крлежиног стварања, потстакне и укаже на потребу тог проучавања,
ЂУЗА РАДОВИЋ
3. ЏУМХУР:
СТУДИЈА
Осмеси људски, — гледам вас же смене
Светлости и, мража, жалости т% среће,
Као чудну, исту маску што се меће
На, све тајне мисли ц жеље скривене.
Ви сте неопходна, драга, реквизита, И вернога друга ч неверне жене,
И ласкање што нам снисходљиво хита,
И подлости ниске, злобе нечувене.
Ко би вас све редом мого да трочита
Када вам не смета „средина“ на клима,
Кад сте разнобојна, пегована кита Отровнога цвећа, на стазама свима7
На лицима сте често свима,свуда: Смешњ се нада, одрицање, туга; Смешт се младост, старост, љубав, руга, Слеши се филозоф и смеши се луда.
На беспућу када не зна шта је, где је,
У ноћи по којој, самам, бедно лута
Без правца ч смисла, без циља т | пута, =
О, човек је данас „Човек што се смеје“,
СИМА ПАНДУРОВИЋ
74