Књижевне новине
РОД. 1 БР. ПИ Ж ЦЕНА 20 ДИН.
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 25 МАРТА 1954
лист излази сваког четвртка
и српс
ОЕЗИЈА је за себе сусрет А.
Т. Матоша крајем деветна-
естог века са уметничком
средином Београда, коју је
импресивно _ насликао у својим есејима и фељтонима. Особиту чар томе сусрету даје свесрдно гостопримство патријархалне средине и Матошев сензибилни, осећајни доживљај њеног живота у коме је открио лепоте његовом песничком срцу драге.
Матошев боравак у Београду уродио је драгоценим уметничким плодовима. У Матошевим есејима и фељтонима сачуван је најсликовитије и најпоетскије спомен на књижевне и уметничке прилике у Београду крајем деветнаестог века, у њима живи лик оне средине у којој су били окупљени најистакнутији лисци и уметници Србије, најизразитије личности једне епохе која је означавала прекретницу у њеној култури. Матош се необично интензивно Уживео У дух те епохе. Интегрално је заложио своју даровиту личност да у сржи упозна њено уметничко биће. Пружену братску руку при хватио је топлим братским срцем. Везао је интимна, срдачна душевна пријатељства која су га грејала У бескућним часовима емиграције.
Привукла га је у Београд романтика српске књижевности, оличена у песнику Јовану Илићу и његовом дому, те куле националних традиција и патријархалности Србије, у исто време београдска боемска средина у којој су били окупљени нај“ маркантнији српски писци реалисти, привукли су га у првом реду они писци који су у својим делима били постојани чувари народних тради“ ција и споменика прошлости,
Матош је у својим фељтонима подигао споменик дому Јове Илића. Овај дом је срушен, нема му ни трага у Београду, али његов лик живи у стилу и боји епохе, у поетској И сликарској речи Матошевој. У тој надахнутој речи импресивно је изложен уметнички живот овог дома са оригиналном физиономијом његовог патријархалног старешине, старог песника који се изоловао из своје савремености и достојанствено забравио у себи време када се стварала српска држава. Чари живота уметничке боемије Београда, оно што је поезија у том животу, оно што је њој најсвојственије, исписане су поетским језиком у Матошевим сећањима.
Матошеви портрети српских писаца, оних које је блиско познавао, према којима је гајио пријатељску "љубав, остаће трајни У српској књижевности. Живим интересовањем за сте што је уметнички лепо и оригинадно, уметничким чулом необично сензибилним знао је да открије суштинско поетско биће у писцу који та је импресионирао својим даровима. Његово портретисање Стевана Сремца у некрологу поводом Сремчеве смрти је и умно и осећајно, и критика, а у исто време и поезија, суптилна анализа Сремчевог литерарног дела и снажан доживљај њетове личности, особености и дражи његове индивидуалности. Песничком душом осетио је лепоте у личности Јанка Веселиновића, дарове његове племените, човекољубиве, _издашне простосрдачне природе, поезију његовог живота.
У некрологу посвећеном _ смрти Жарка Илића сав је Матош, онај духом живахни, непосредни, сензибилни уметник који интензивно осећа биће личности о КОЛО пише и биће средине која Је то! личности дала свој печат. У сећању на Жарка Илића је и лични Матошев живот песнички и боемски, пасиониран за дарове природе. Волео је хумор као опојно пиће природе. Дар хумора је био и једна од чари његове, пости, - и
ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ АНТУНА ГУСТАВА МАТОША
личе.
ПИКА
К
ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ
Пристао срцем за патријархалну Србију могао је непосредније да упозна физиономије њене литературе, њене оллике, као и њене споне
ПЈЕР КРИЖАНИЋ; А. Г.
"Матош
а књижевност
МАТОШ
са' прошлошћу. Као идеалисту и тра-
диционалисту привлачила га је одбојна тпрдоглава. индивидуалност 0них стилских писаца који се нису хтели приклонити Новим струјама које су улазиле у орпску књижевпост. Оштрина његовог мргодног _ погледа прешла је и на његово перо када је писао о протагонистима тих Нових струја, Богдану Поповићу и Јовану Скерлићу.
Противила се његовој артистичкој природи свака догма, било да је долазила са универзитетске катедре,-било из редова књижевне критике. Лепота му је била највиши императив у уметничком доживљају. Бранећи њен императив није подносио било какву моралистичку (или утилитарну _ тенденцију на терену уметности. Идеалистички _ погледи _на уметност и друштвени развитак спојили су га са поборницима. литерарног и политичког конзерватизма у српској књежевности, са противницима утицаја Светозара Марковића и његових _ следбеника у српској књижевности. Због
новине
тога је постојала и велика против-
фречност између његових модерних.
огледа на уметност и његове идејне заосталости идеалистичких идејих тпредубеђења и заблуда у односу на прогрес друштва.
Матошева битна својства као литерате одразила су се и у његовом оцењивању српске литературе. Писао је импресионистички литерарне и уметничке критике са пуно изврсних инвентивних опажања и таквих које су ушле у срж, суштину литерар них проблема. Са сензибилитетом и укусом одабирао је литерарне вредности у поезији и прози. А писао је критике есејистички, с полетом У откривању вредности, с љубављу према уметничким драгоценостима и са једним необичним распознавањем њихове реткости, Чуло за уметност било му је веома осетљиво, а његова суптилност нарочито се изразила када је анализирао модерне правце у српској књижевности.
Матошев пут у живот је.пут У уметнички доживљај, Уметнички доживљај је био и авантура у његовом личном животу. Отсањао је живот, увек у потрази за новим лепотама, за отварањем нових уметничких светова, Париз је био чаробна уметничка жижа на којој се распаљивала. његова уметничка машта, За њега, његову сензибилну, сањарску личност није био истрајни рад за писаћим столом. Немир је живео У његовом бићу. Страст и жеђ уметности. _ Уметничком делу и уметничком доживљају предавао се сав. Сваки контакт са уметничким делом затреперио је поетски у његовој речи. Сугестију његових оцена арпске књижевности и осврте на њу чини његов поетски доживљај, доживљај уметника који је страсно заљубљен м дарове природе, А чар тој сугестији даје и сусрет, непосредан и интензивно присан, сусрет интиман, породични, хрватског писца са српском књижевношћу,
ЗА МЕЂУСОБНО УПОЗНАВАЊЕ БАЛКАНСКИХ НАРОДА
Неколико речи из Атине
ОСЛЕДЊЕГ дана мога 6о-
равка у Истанбулу сетио сам
се да путници свој послед-
њи дан обично користе за обилазак трговина. Али, од-
мах затим, сетио сам се и тога да бих са новцем који сам имао могао видети и Грчку. И тако, уместо да поново одем у Капали-чаршију, купим такозване успомене и отпутујем из Турске право кући, набавино сам возву карту и отишао на Југ. И тако, поред осталих пријатних доживљаја у Атини, имао сами сусрет са једним од најугледнијих књижевних критичара Грчке, господином Жаном Димарасом, аутором недавно објављене и врло познате „Историје нове грчке књижевности“. НА | Жан Димарас ме је потсетио на нашега Душана Матића. Висок, У“ справног и нешто крутог држања.
Просед и оштрих црта лица, али чо-'
век благог и помало замагљеног по гледа, Одавао је искуство и опрезност. Говорио је полагано, одгово-
рима је прилазио са стране, Можда:
бојазан да ће га је-
је то била само млађи
дан странац (и то упадљиво од њега) погрешно разумети.
Наравно, био је ту велики писаћи сто. И топла црна кафа на њему. Разуме, се, говорено је о књижевпости. - |
__ Добро. би било за наше међусобно упознавање када бисмо сви ми издавали библиографије" енглеском или француском __ одмах је казао г. Димарас, прва тема, нажалост, толико позната: мало се
_ Ако бисмо тражили
познајемо.
је он дијалог — морали бисмо да га тражимо међу песницима.
Затим се господин Димарас,. мада
је питање означавало савременију тему, једним монодотом вратио У
на, језику | 10 ЈЕР била. је она
највећег писца савремене Грчке, -— наставио |
прошлост, То је време настанка нове грчке литературе, почетак деветнаестог века и почетак њихове борбе за национално ослобођење. Препород је лочео ослањањем на народну песму. Господин Димарас је већ био испио своју велику шољиду кафе када је закључно:
= Тада су се јавили веома значајни и још увек живи песници Андреас Калвос (рођен 1792) и Дионисиос Содомос (рођен 1798). За време устанка били су на врхунцу. Али не заборавите: њихов однос према народној песми био је стваралачки. — Да ли постоји континунтет У
развоју вашега поетског израза од Калвоса и Соломоса до данас»
— Континуитет постоји, али не У школи, већ у истоветности менталитета... Видите, морамо да говоримо упрошћено. Али ја издвајам на страну два велика догађаја у грчкој књижевности... Средином прошлог века, од тридесетих до осамдесетих година, упоредо са напором за стварање нове грчке државе, јавља се и напор да се језик напоји класичним, да се песме пишу језиком који није народни, То је доба романтизма и борбе за језик. Имена из тога времена данас Мало значе. (Наставак на стр. 2, стубац први)
ПАРТЕНОН:
ДЕТАЉ ЗАПАДНОГ ФРИЗА
_ НОВА ОСТВАРЕЊА || _ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ _ ___ВАЈАРСТВА__ |
· „фланак е изложби сарадника Томе Росандића на четвртој страни
ТРЖЕТИЋ АНТЕ: КУПАЧИЦА
Злато и живот
ЈОЖЕФ ДЕБРЕЦЕНИ
грозници недавног састанка министара иностраних посло-
ва четири велике силе у Бер“
ГА лину, штампа се није наши __роко бавила вешћу да је и влада Израела поднела свој меморандум у вези са једним детаљем једног од проблема чије решавање је стављено на дневни ред састанка. У том свом меморандуму израелска влада тражи расправљање о отштетном захтеву Израела према Источној Немачкој. У меморандуму, који је нетовремено упућен владама САД, ССР, Велике Британије п Француске, изнето је како у општим цртама та» ко н у конкретним пифрама потра» живање. Израела на име репарација. од источног дела бившега Рајха, Сама висина тражених репарација није изнета у јавност и о њеном износу се. може закључивати само. по; ци> фрама недавно склопљеног. уговора о репарацијама између Заладне Немачке И Израела, ДЕ Познато. је, наиме, да је као резултат дуготрајних преговора између Западне Немачке и младе израелске. државе дошло до њиховог слоразума. о репарацијама, у смислу кога Западна. Немачка треба да,плати Израелу суму од осам стотина, милиона долара. Споразуми су ратифико+ вани од стране скупштина обеју зе маља м у међувремену су већ извр“ шене и неке западнонемачке репара= ционе испоруке Израелу. То је био онај споразум који је изазвао По (Наставак на 8 страни) | у
гаје