Књижевне новине
СУСРЕТИ
СТИВЕН КРЕЈН
натурализма књижевности
поборник у америчкој
ЕСТО је потребно да се по-
сле дужег периода време-
на подвргну новој анализи дела неког писца да би се исправила мишљења и су-
дови ранијих књижевних критичара који са блиског временског отстојања нису били у стању — правилно схватити и оценити његов лик и значај, Један од књижевника чија се дела сада много више пене ни чија је слава у порасту је амерички писац
Стивен Крејн (1871—1900). — Одјек тог процеса установљавања — праве Крејнове вредности може се чути
сада и у нашој земљи. +)
Током ове године ће – загребачки издавачи објавити две књиге Стивена Крејна. Прва, збирка његових кратких прича у преводу _ Душана Ћурчије изашла је из штампе у априлу. Друга, кратак роман „Црвени
знак за храброст“ биће објављена до“
краја ове године. Крејн је досала био мање више непознат инаној јавнести и наши ће читаоци сигурно са задовољством поздравити појаву, на нашем језику, _ дела овог пионира натурализма у Америци, који је, заједно са Драјзером и Норисем, утро пут великим реалистима који су почели стварати после Првог светског рата.
Када се Крејн појавио на литерарном хоризонту Новога света, америчка књижевност је још увек била про жета непивентивним, баналним романтизмом, последица културне стагнације која је следила после Грађаноког рата. Данас се веома мало од онога што је у то време после рата написано, сматра вредним. _ Велики Грађански рат у чијој сенци су стајали интереси индустриског грађанства Севера и земљопоседничке аристократије Југа, нако вођен и завршен под револуционарним паролама спободе и равноправности, 0ставио је Америци у наследство доминантну црту победничке класе ничим ограничени полет предузетништва и обогаћивања, са још веома мало развијеним смислом за духовни напредак земље. Заједно са савремеником Френком Норисем, ватреним Золиним следбеником, Крејн је крајем 19-ог века разбио то мртвило у развоју америчке књижевности. Натурализам. чији је главни претставник у Европи у то време био Зола, а у Америци Крејн пи Норис, тешко је продирао и хватао корена у утописко-оптимистичкој и лицемерној Америци Позлаћеног доба, када су пословни људи суверено владали земљом. Крејн је био један од првих који се осмелио да у тој атмосфери самозадовољства говори о сиромаштву, о тегобама, о друштве"ним проблемима.
Као и Драјзерове, тако су и Крејнове врлине биле савесност, искреност и настојање да буде веран животним истинама. Крејнова су дела, као и Драјзерова, носили печат величине услед снаге страсне њихове истинитости.
Крејн је био мајстор ироничне ситуације, и иронија је једна од најкарактеристичнијих црта његових романа, кратких прича и песама. За њега је била највиша иронија човеково придавање важности самом се“ би као и његово сажаљење према самом себи у свемиру који је према свему томе — равнодушан. Као и Херман Мелвил, аутор епског романа „Моби Дик“ (који ће исто тако скоро бити објављен у нашем преводу) и Крејн је имао претставу о Богу који се смеје свету, о свету који се не брине шта се дешава човеку и који се с његовом судбином игра. Али док је Мелвил написао врло обиман роман да би развио ту и“ деју, Крејн је исту ствар учинио, и у савршеном _ симболизму, у једној краткој причи, „Чамац“, (налази се у. збирци) у којој неколико људи настрадалих у бродолому на једном чамцу за спасавање беспомоћно бивају, као љуска од ораха, бацани по усковитланим бескрајним пространствима океана, Тај се призор може упоредити са човеком кога немилосрљно бацају тамо амо у свемиру који је према њему сасвим индиферентан. У тој својој филозофији —
хотице или нехотице — Крејн веома рељефно одражава односе тадањег америчког друштва. Беспомоћ-
ност индивидуе у свемиру (ТЈ. друштву), равнодушност околине према појединцу, препуштеност свакога самом себи, уствари претставља судбину појединца у разбукталом, ди-
жу Поводом превода Крејнове прозе „Меги“, „Зора“, Загреб, 1954)
6
намичном младом америчком капитализму _ бескрупулозне — слободне конкуренције.
„Чамац“ је можда најрепрезентативнији за Крејна, по техници, не по тематици, јер се у тој причи налазе многе карактеристике које су његова најбоља _ дела — некако одвојиле од осталих његових савременика: извесна уздржаност, иронија и парадокс, и осећај за' јединство ефекта, на коме је инсистирао један други велики а исто тако трагичан лик у америчкој књижевности Едгар Ален По.
Кроз Крејово дело су проткани лајтмотиви страсти, сиромаштво, рат, смрт и свирепост. Гледано из данашње перспективе, све то, када се одједном прочитају сва његова дела, даје каткада утисак уметника који на својој палети не располаже ловољним бројем боја. Али у оно време, тематика с којом се бавио била је толико необична да је његов рад деловао експлозивно и Крејн је забележен као човек који је утицао на развој америчке књижевности у“ главном као сликар живота у бедним градским четвртима „сламовима“ па и ратних призора.
„Меги, улична девојка“, новела о пропадању једне сиромашне породице услед страшних околности под којима су живели у „сламовима“ била је први његов корак у ову врсту приче, а можда и прво дело те врсте у „Америци, „Ђорђева мајка“, још једна прича о сиромашној породици, премда мање позната од претерано патетичне „Меги“, знак је више уметности и бољи је доказ његове ве-
СТИВЕН КРЕЈН
Експерименат у беди
> А ТРГУ Четем било је љу-
| ди који су бесциљно ту-
марали у грулицама ис-
пред кафаница и преноћи
шта, људи који су стајали
тужни и стрпљиви „и донекле потсе-
ћали на пилиће за време олује. Он
се прикључио тим људим: и почео
полако да посматра како живот тече у великој улици...
Кроз маглу хладне и бурне ноћи, трамваји су пролазили у бешумној поворци блистајући црвено и златно, крећући се изванредном снагом, мпрни и неодољиви, опасни и мрачни, нарушавајући тишину само гла-
сним и продорним звуком звона. Две реке људи милиле су блатњавим тротоарима и свака ципела о-
стављала је траг налик на ожиљак, Изнад глава пролазника возови надземне железнице уз шкрипу точкова заустављали су се ка станицама које су на стубовима попут ногу, личиле на огромну врсту ракова простртих преко улица. На ћошку је била кафаница халапљивог изгледа. Табла прислоњена на врата најављивала је „бесплатну топлу супу за вечерас“.
.... Из мрачних и скривених делова куће (преноћиште за бескућнике — прим. прев.) одједном су до његових ноздрва допрли чудновати и неописиви мириси који су наваљивали на њега у таласима као опаке болести. Чинило се као да долазе од гомиле људских телеса – натрпаних у пећинама, као дах стотине смрдљивих усана, као испаравања хиљаде давних пијанки, као израз хиљаде данашњих беда.
ТОМИСЛАВ
три речц.
ц умирења.
Ту су, крај нас,
три појма.
ДОМАШАЈИ
Полажо, све се сведе на две-
Довољне до недоумице
Њих не треба викати у ветар.
Околне ствари имају налце мислим ц чине само оно што је најбоље.
Живот се обично сведе на дваНа моје очи, на ноге, на лице.
Између њих је спремност ствари де се мојој вољи покоре.
штине. Уздржанија у тону, мање се ослања на чисти патос; у тој дирљивој причи он је имао храбрости да пише о језиво просечним _ личностима ни догађајима и лошло му је за руком да из таквог материјала направи мало ремек-дело. Многобројне бурне авантуре Крејновог кратког века сведоче о једној типичној црти његовог гледања на живот: његову скоро бајроновску жеђ за доживљавањем и његово убеђење да уметност може потећи само из личног доживљаја, Стога се он вратоломно упустио у најразноразније авантуре а његов новинарски посао му је за то пружао довољно прилике.
То уверење су усвојили и каснији књижевници калибра Ернеста Хемингвеја, Шервуда Андерсона и Томаса Вулфа. Сви они придају основну важност личном доживљавању и то је временом постала доминантна америчка књижевна традиција. Али то је имало у Крејновом случају последицу да је он непотребно исцрпљивао свој таленат и упропашћивао своје здравље у потрази за доживљајима. Највећи део Крејнових романа и прича јавност у његово време је примила хладно, нарочито причу,
„Меги“, Дуго врмена засипани роман-
Младић је седео на свом кревету и зурио око себе, У једном удаљеном ћошку собе у плинској светиљци титрао је наранчаст пламичак. Свуда по соби виделе су се огромне изобличене сенке; изузев у непосредној близини лампе где се стварала сива измаглица. Када су се његове очи привикле на таму, могао је на креветима густо нагомиланим по соби да разабере силуете испружених људи, који су лежали у самртној тишини, или јецали и хркали уз огроман напор, као прободене рибе.
А по читавој соби могла је да се види жућкаста боја голих телеса, удови избачени у мрак, испружени ван лежаја, подигнута колена и руке које су дугачке и мршаве ландарале преко рубова. Већина је личила на статуе, исклесане, мртве. Уз необичне ормариће разасуте посвуда као надгробни каменови, добијао се чудноват утисак гробља на које су телеса просто набацана,
С времена на време могао је да се види понеки уд у дивљем трзају, фантастичном _ покрету страве, попраћеном потмулим вриском, ропцем, псовком. А у једном мрачном забаченом ћошку лежао је човек као притиснут у сну неком ужасном несрећом, јер одједном од њега почеше да допиру јауци налик на завијање пса, јауци који су одјекивали тужно и стравично по леденој просторији надгробних каменова у којој су људи лежали као мртваци.
Овај звук који је почео високо и продорно, постепено се свео на меланхолични _јецај и изражавао је црну и тешку трагедију недостиж-
ЦВЕТКОВИЋ
за столом.
СТИВЕН КРЕЈН
тичарском књижевношћу, читаоци тога времена нису себи могли дозволити да признају постојање таквог јада, па ни уметника који се усуђивао да прикаже ту беду. Као пионир америчке књижевности који је настојао да покаже читаоцу живот онакав какав стварно јесте, као књижевник који је унео нове концепције у литературу свога времена, Крејн је више него заслужио пажњу данашњег читаоца. Он је пошао неутрвеним стазама, обавио тегобан и мучан посао а да му се није одало заслужено признање. Захваљујући њему врата реализма су се отворила за будућа покољења. Друти су писци имали више успеха и среће али Крејнова је слава што је био пионтр. К. КВЕДЕР
них могућности човековог она, Младићу, међутим, то се није чинило само као врисак човека прогоњеног привиђењима; то је био израз свега што су соба и њени становници значили, За њега то је био протест бедника који осећа додир необузданог гранитног точка и који онда врисне безличном речитошћу, сна. гом која не долази од њега, изражавајући тиме јаук читавог слоја, Класе, народа. Док се то увлачило у његов мозак и мешало са сликом огромних и мрачних сенки којс су попут великих црних прстију обу. хватале гола телеса, младић је био у таквом стању да није могао да заспи, него је лежао – замишљајући живот ових људи, и поред свог неискуства. Понекад. човек у ћошку би заурлао, копрцајући се у агонији својих привиђења.
.У градском парку два бескућника седоше на једну од клупа посвећених традицијом њихове класе. Погурени у својим старим оделима, бпли су поспано свесни времена које је пролазило и које за њих није имало никаквог значења.
Црне прилике пролазника који су се журили тамо амо сливале су се и измењивале, али су ипак деловале рељефно. Пролазили су добро обучени као да су на важном послу, не обраћајући пажњу на двојицу бескућника на клупи. Они су за младића претстављали његову удаљеност од свега оног што је ценио. Друштвени положај, удобност, задовољства живота значили су за њега неосвојива царства, Обузе га изненадно осећање страхопоштовања.
А у позадини мноштво зграда, хладних боја, строгих у својој висини, изгледало му је као симбол нације која достојанствено диже главу у облаке, не спуштајући логлед, ни која у узвишености својих тежњи не обраћа пажњу на беднике што јој гамижу око ногу. Бука града у његовим устима била је за њега као збрка туђих језика који безобзирно орбљају; било је то звепкање новца глас наде овог града које за њега и нису биле наде.
Схватио је да је одбачен од дру-
штва и у његовим очима, под спуштеним ободом шешира, могло се пазрети осећање кривице и злочи-
начки израз који је последица из-
весног убеђења.
(Превели: К. КВЕДЕР и С. ФРАЈНДЛИХ)
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ х ЧЕТВРТАК 3
ЈОШ ЈЕДАН ПРИЛОГ ПРЕИСТОРИЈИ
На зиду једне пећине на иланини
Брандберг, у југозападној Африци, француски преисторичар Абе Анри Бреј открио је портрет беле жене, за који сматра да је стар најмање 5000 о 6000 година. ИО пБрандбершка бела дама“, како је названо ово пећинско откриће, претставља лик жене, лишене било каквих негроидних карактеристика, која је могла бити владарка над домородачким становништвом на југозападној обали Црног Континента, Она ће вероватно ући у анале преисторије као претставник непознате расе белих освајача који су покорили Африку далеко пре но што су у Египту грађене прве пирамиде.
Абе Бреј, коме је сада седамдесет и осам година, довршио је рад на тези о „Белој дами“; то.дело ће се појавити овог лета у издању једне лондонске куће,
>
„ЗБОГ ЧЕГА СМО ПОСТАЛИ ЛЕКАРИ“
Крајем овога месеца у издању једне њујоршке куће изићи ће из штампе књига под насловом „Због чега сме постали лекари“. Она ће обухватити кратке есеје из пера педесет лица која , објашњавају шта их је побудило да се определе за лекарски позив, Међу писцима тих есеја, снабдевених и исцрпним биографским подацима, налазе се Сомерсет Моам, Алберт Швајцер, Бенџамин Раш и многи други.
ба ЛЕТЊЕ ИГРЕ У ГРАЦУ
У Грацу на „Летњим играма 1954“, које ће се извести у два дела — кроз „Недељу музике“ почетком јула и „Недељу позоришта“ свршетком августа, биће приказан веома занимљив програм. У оквиру музичког програма изводиће се, између осталот, Бетовенова опера ,Фиделио“ и ХонегерКлоделов ораторијум „Јованка Орлеанка“, док је за „Недељу позоришта“ предвиђено приказивање Калдероновог „Белзацара“, Шицових ,„Ловаца на пацове“, и Шекспировог комада „Како вам драго“,
Истовремено кад и летње игре, у Грацу ће бити приређене четири значајне ликовне изложбе: једна посвеће на Рубенсовом стварању, друга — средњовековном сликарству и пластици, трећа — савременој италијанској графици, и,четврта — делу Хуга Волфа.
ка
ДВЕ КЊИГЕ О ЈАПАНУ ПОД ОКУПАЦИЈОМ
На Западу ускоро треба да се појаве две књиге у којима се третирају различити услови живота у Јапану за време окупације. Једну од њих — „јЈапан од капитулације до мира“, написао је холандски дипломата Леве ван Адуард, који је у Земљи Сунчева Изласка провео неколико послератних година, а другу — „Тајфун у Токију“, — ванредни професор токиског универзитета Кејо у годинама до избијања рата — Хари Емерсон Уајлџ.
>
ПОЛИЦИСКИ РОМАН ИЛИ МЕТ АФИЗИЧКА ПРИЧАЊА
У издању једне париске куће недавно је мзишао из штампе роман Алена Роб-Гријеа „Гуме“, око кога је подигнуто доста прашине. У недоумици да ли да то дело сврста у полициску литературу или метафизичка причања, књижевна критика француског главног града најзад је пристала да га остави насред пута. На тај начин, роману „Гуме“, који је већ нашао пгирок круг читалаца и ентузијаста, одређено је место између Сименона и
Мојса, између Елери Квин и Мориса Бланшоа. У . Оно што у „Гумама“, које својом
фабулом потсећају на криминалне заплете последњих Фокнерових романа, највише пада у очи, јесте, према писању критике, изненађујућа интерференција уобразиље и апстрактног у једну готово опипљиву транспозицију стварности.
ки
ШВЕДСКА ВЛАДА ПОМАЖЕ ДОМАЋЕ КЊИЖЕВНИКЕ
На основу недавно донете одлуке шведске владе све јавне и позајмне библиотеке дужне су да из средстава која убиру од читаоца исплаћују домаћим писцима чија се дела налазе у њиховим библиотекама износ од по 3 ера (око 1,50 дин.) за свако издавање књиге дотичног аутора на читање. У образложењу ове одлуке наводи се да се продаја књиге смањује код оних аутора чија се дела налазе у јавним библиотекама, те стога треба ауторе бар колико толико обештетити. За изнајмљивање књига плаћа се у Шведској просечно по ера од књиге, те преостала два ера служе за издржавање библиотеке и набавку нових књига, а поред тога савез јавних библиотека и читаоница прима годишњу субвенцију У висини од једног милиона шведских
круна, јер — по речима шведског министра просвете — подизање нивоа просвећености је у интересу
државе. па је она стога обавезна да и са своје стране допринесе део трошкова ин да на тај начин потпомогне и оне који просвећују народ.
ЈУН 1954