Књижевне новине

Ернест Хемингв еј

« ОДЛОМЦИ =»

СМРТ ПОПОДНЕ

2 АО ПРВУ борбу са биковима најбоље је да види"те једну поуШадиџ, а најбоље место да се види поуШада то је Мадрид. Обично поу аде почињу средином марта и одржавају се сваке недеље, најчешће четвртком, све до Ускрса Кад почињу важније борбе са биковима или согтдаз де (огоз. После Ускрса у Мадриду настаје прва „претплатна сезона за седам борби са биковима. Улазнице се продају за свих седам борби, а најбоља места су стално из године у годину закупљена. Најбоља од свих места су Ђагтегав усред заклона где тореадори пребацују своје огртаче преко црвене дрвене ограде. Ту стоје када нису у арени; то је место где им се доводи бик када са мулетом ступаЈу на арену; ту долазе да предахну пошто су убили бика.

. Неће вам поћи за руком да добијете једно од ових места за време прве или друге ађопо, или претплатне сезоне у Мадриду, али их можете добити за поуШадав које раније почињу, у току и после прве редовне сезоне борби са биковима, недељом, и обично четвртком. Кад узимате место код ђаггеге запитајте где се остављају плаштеви, „Адопде ве ропе 105 сарођев2“ и онда тражите да вам дају место што је могућно ближе њима, ~

Када први пут посматрате како убијају бика, ако је то уобичајени начин убијања, ево како то отприлике изгледа. Бик стоји раскречених ногу, гледајући право у тореадора који стоји на удаљености око пет стопа, састављених ногу, са мулетом

у левој и мачем у десној руци. Тореадор подиже плашт левом руком да види да ли га бик прати очима; онда га спушта, држи заједно плашт и мач, окреће се тако да се поставља постранце према бику, прави на-

ЛИРИКА У ПРЕВОДУ

Жил Сипервјел

ЖИЛ СИПЕРБЈЕЛ (рођен у Монтевидеу, 1884) пореклом ја, као

Лотреамон и Лафарг, из Уругваја, и ако су сви они чисти Французи, Јужна Америка огледа се у читавом делу Супервјела. Он није бунтовник, чаробњак речи као многи надреалисти, он се одваја од њих хармонијом среће која прелива читаву његову поезију.

У својој презији он обухвата мотиве шире и од континената и

океана, а задире и у космички свет;

"Потребан му је простор, каже он сам,

да би могао да се концентрише у себе. А велики је зналац у испитивању своје душе. МИ заиста. његов најомиљенији терен за експерименте је њетова душа, која је у његовој поезији добила место реалног амбијента. Ово нам најбоље илуструје одломак из писма Рилкеа, које је 1925 упутио Супервјелу: „Чим сам прочитао ваш „Портре“ у једном часопису, знао сам да ћу заволети све што сте написали и што ћете написати, И та дивна песма служи ми сада као кључ и путоказ за даље прелиставање ваше сложене збирке песама, жељан да се у њу потпуно унесем, без икаквог ограничења... Дивно је то стварати везе преко провалија, и бити свестан да се то нигде не прекида; ви сте велики конструктор мостова У простору...“

Супервјел је песник душе, марочито душе у односу на бесконачност, песник човека у космосу. Зато и он сам, са великим задовољ-

ством, констатује да се „читава та умногоме вратила

француска поезија од последњег ра-

приближила човеку“,

Поверење

О моћне планине, док још има времена Оставите нас да отворених очију тркосимо свету који се под

вама простире

Са свим угледом наше људске беде И у толико боље ако ваша висина отвара врата усовима.

Сад је час кад троми не мисли више на своју громост, Кад одузети лагано се извлачи

Из свог пресушеног корита, пуног камења ц шљунка,

А песник одмерава опако сунце

На длановима својих руку које се пружају ка духу чистом, И вино свемира удара у главу човека

Који, прескачући све претреке, надмеће се са васионом. Његова лична светлост објахује коњицу сунца.

И у исто време сва та копита добују по једној

тољовинми земљине кугле,

Док је друга половина обавијена тамом у којој се стварају

потајно удружују

Тамна сунца у ковитлајуће групе.

О овце на брегу, о тигрови у шумама, Сада ћете ви бити траве овце цч трави тигрови, И једним јединим покретом загосподарићете свим својим

милцићмма,

Ви који сте до сада билтш само обојене слике

— Беше то бедно живљење у очекивању покрета и даха —

И ево где одједном сазрели животним соковима

Натуштате анонимност ч туни саможивости

Надувавате своју кожу толико да само што се није растрсла. Ви зрачите из себе задивљујућу фосфорну светлост

И у звекету драгог камења ви се стављате у покрет.

Свч тигрови ч све овце који би хтели живети на свету

Остали су у стању цртежа који један другог посматра

Потхрањујући валц замах

У навали створених ствари ч већ сазрелиж од снаге, Као што ован чстргнут из каллцева стригача

Заљеће се у тростор под притиском својих бедара

И скаче својом младом главом далеко натред!

(„Постања", 1951.)

Превео НИКОЛА ТРАЈКОВИЋ

ПРЕ СУКОБА (све фотографије на овој страни из књиге Ернеста Хемингвеја

„Смрт поподне“)

гли покрет левом руком који ће савити плашт преко ручице мулете, одваја мач од спуштене мулете, подиже увис и нишани мачем ка бику, док су му глава, сечица мача и лево раме сви усмерени ка бику, а мулету држи ниско у левој руци. Запазићете како му је цело тело напрегнуто и како се упућује ка бику, а следећег тренутка видећете да је прошао крај бика и, или је мач полетео увис и забио се до краја, или ћете опазити његов балчак обавијен црвеним сукном, или балчак и део сечице како вире између плећке бика или вратних мишића, а гомила ће урлати, у знак. одобравања, или неодобравања, што зависи од начина како је тореадор пришао и од положаја мача.

То је све што ћете видети од убијања; међутим, правилан поступак треба да је овакав. Бикови се уствари не убијају мачем који се зарије у срце. Тај мач није довољно дугачак да допре до срца ако се зарије горе високо између плећака где га и треба зарити. Мач пролази поред кичмених прстенова између врха ребара и, ако тренутно убија бика, пресеца аорту. То је резултат савршеног забијања мача и да би то тореадор извео мора да има довољно среће да врх мача док се забада не погоди ни кичму, ни ребра. Ниједан тореадор не може да приђе бику и погоди бика преко главе ако овај високо држи главу и забије му мач међу плећке. У тренутку када бик држи високо главу мач није довољно дугачак да стигне од његове главе до плећака. Да 'тореадор буде у стању да забије мач у одређено место да би убио бика, глава бика мора да је повијена тако да то место буде изложено, а тореадор чак мора и да се нагне преко повијене главе и врата бика да би забио мач. А сада, ако бик подигне главу док се мач забија и тореадор не полети увис једна од ових двеју ствари мора да се догоди: или бик мора да је у покрету и јури крај тореадора идући за мулетом коју тореадор држи у левој руци док десном забада мач, или пак тореадор мора да 06леће око бика кога одвлачи мулетом у левој руци, ниско савијеној и мало улево истуреној од тела, док се истовремено тореадор нагиње пропињући се над главом бика и клизи низ бок бика.

Франциско Вега де лос Рејес, звани Хитанило де Триана, рођак је Каганча који може одлично да влада плаштом и, мада нема оне грациозне Каганчове покрете мулетом, много је способнији и срчанији када дође ред на мулету; па ипак, његов начин борбе из основе је погрешан. Док изводи фаену он изгледа није у стању да се ослободи бика онако како треба _—. да га при сваком налету довољно далеко отера и да тако, док се он окрене, бик сувише брзо не налети отпозади када он то најмање жели. Зато је због сопствене не пажње често бивао закачен рогом. Као Чикуело и Марквес слабог је здравља и није снажно грађен, али

пошто ово није разлог да публика због слабог здравља гледа кроз прсте једном одлично плаћеном тореадору јер нема тог закона који би од њега захтевао да наступа у борби с биковима ако није у стању да се бави тим послом, ипак је физичка кондиција тореадора једна од чињеница које се морају узети у 06зир приликом критичког оцењивања његовог рада, иако он нема права да се за њу заклања оправдавајући се тиме пред гледаоцима који плаћају своје улазнице. Хитанило де Триана пун је ведре срчаности и држи се ваљано у арени, али онај његов начин борбе који није довољно усавршен изазива у човеку док посматра борбу осећање да бик сваког тренутка може да га пробурази.

Пошто сам ово написао о Хитанилу де Триана видео сам касније како га је један бик пробуразио у Мадриду, у недељу, на дан 31 маја, 1931. Прошло је више од годину да. на како сам га посматрао да се бори у арени, и у таксиу, возећи се ка рингу, питао сам се да ли се изменио и у коликој би мери требало да ревидирам то што сам о њему написао, Наступио је у разеџ, онако кракат, њишући се немарно у ходу, мрке боје лица; изгледао је боље но раније и смешио се на све старе познанике док је прилазио ђаггег1 да замени плашт, Изгледао је здрав, мрке коже као светли лист дувана: коса, која је изгубила боју од хидрогена употребљеног да се испере згрушана крв после — аутомобилске несреће у којој је тешко настрадао, прошле године када сам га видео, опет је била црна и сјајна као ебоновина. Имао је сребрни тореадорски костим да још јаче истакне све те црне и мрке боје и изгледао је веома задовољан животом,

Владао је плаштом поуздано и изводио њиме покрете лепо и лагано; то је био Белмонтов стил — једино што га је изводио циганин мрка лица, дугих ногу и уских бокова, Бик с којим је имао да се бори био је трећи по реду то поподне и пошто

је врло добро извео све Мери РИла“ штом, посматрао је како забадају Ђапдегаз; затим, пре но што је иступио „са мачем и мулетом, дао је руком знак ЂапдешПеговита да домаме бика ближе до Ђаштеге, „Посматрај га пажљиво; заноси помало улево кад хоће да закачи роговима“, рече његов помоћник пру-

· жајући му мач и мулету.,

„Нека напада какогод му е воља; ја могу да га савладам ,. гитанило извуче мач из кожних кануја које се млитаво опустише и упути се, онако кракат, ка бику. Пустио га је да му се приближи једанпут и чин. прође да би извео разе де Та тивте. Бик дојури натраг веома брзо и Хитанило подиже мулету, онда отскочи увис, широко раширених ногу, још држећи у рукама мулету, погнуте главе, а леви рог бика заби му се у

_бутину. Бик га окрете на рогу и

тресну о дрвену ограду. Онда, док је ту лежао, бик му зари рог у леђа, Све се ово одиграло за мање од три секунде и у оном часу када га је бик први пут одбацио Марсијал Ла+ ланда потрчао је ка њему са плаштом, Други тореадори држали су широм развијене плаштеве замахујући њима ка бику. Марсијал приђе бику, упре својим коленом у њушку бика ударајући га по њушци да та натера да пусти човека и да одјури; Марсијал је трчао кроз арену идући натрашке; бик полете за плаштом. Хитанило покуша да стане на ноге, али није могао; момци из арене подигоше га и потрчаше са њим ка амбуланти док му је глава висила и клатила се. Онај први бик ранио је једног Бапдег ега и лекар га је још држао на операционом столу када они уђоше са Хитанилом. Он вида да нема неког страшног крвављења, бутна артерија није била пресечена, заврши рад око Ђапдег ега и онда започе нов посао. На свакој бутини била је по једна рана од рога ну свакој рани мишићи квадрицепси и абдуктори били су искидани. _ Али што се тиче ране на леђима рог је скроз прошао кроз карлицу, прекинуо исхијадични нерв и ишчупао га из корена онако као што црвендаћ може да ишчупа црва из влажне ледине. Када је отац дошао да га обиђе Хитанило рече: „Не плачи, татице, Сећаш ли се како је било тешко онда са оном аутомобилском несрећом и сви су говорили да се нећемо извући» И сада ће исто тако бити“. Касније је рекао: „Знам да не смем да пијем, али реци им да ми овлаже усне. Само да ми мало овлаже усне“,

Они људи који причају да би платили улазнице за борбу с биковима кад би могли да виде како бик пробуражује човека, а не увек бикове како их људи убијају, требало је да се нађу у арени, у амбуланти, и касније у болници. Хитанило је остао у животу за време јунских и јулских врућина и у току прве две недеље у августу, и на крају је умро од менингитиса због оне ране при дну кичме, Када је рањен имао је шездесет четири килограма, а тридесет када је умро. У току лета имао је три различите руптуре бутне артери= је, ислабно од чирева који су настали због дренова у рани на бутини, и крволиптења при кашљању. Док се налазио у болници Феликс Родригес и Валенсиа П донети су ва готово истим повредама и обојица отпуштени као способни за борбу, мада су им ране још биле отворене, пре но што је Хитанило умро. Хитанилова несрећа била је у томе што га је бик треснуо о подножје дрвене о• граде те је тако лежао према чврстој позадини када му се рог забио У леђа. Да је лежао на песку на о+ твореној арени исти ударац рога, ко ји га је смртно ранио, по свој при лици одбацио би га увис и рог не би прошао кроз карлицу. Они људи који причају да би платили да виде како бик убија тореадора имали би зашта да дају новац када је Хитанило за време јаких врућина добијао наступе због болова, Могао је

(Наставак на трећој страни)

ТРАГИЧНИ ЗАВРШЕТАК

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ Х ЧЕТВРТАК 22 ЈУЛ 1984