Књижевне новине
Наследство
(ОДЛОМАК)
471 у
5 | нз Чилеа Миша је наследио
е ијарде динара. Он одлучује 1
милион задржи за себе, а све Фата НИ АЕ
ла рани за хумане сврхе. Његова жена
КЕ а. успева да цифру коју ће задржати за е — попне на три миљидна динара)
и мили, све МИ Фе чини да нам
је мало ових пет милиана!
МИША: Којих пет» :
ЉУБА: Па оно што смо одвојили Зл прве потребе, |
МИША: Рекли смо три!
ЉУБА: Три смо рекли пре него што сам ја поменула маму и пошто су сервизи! Поол9 смо одредили пет,
МИША. Мени се-све чини...
„ЉУБА: Није, мили (љуби га). Ти знаш да
за нас.
се са парама слабо сналазиш зато и имаш“
малу плату, односно имао си... Пет |] мало: ми смо пот 6
пуно заборавили да треба да купимо кућу, односно вилу! Види нашта ово личи,
МИША: То никако!
МАН Па зар је ово стан>
А Ма неку да будем кућевласник!
; Шили, па ти и не мораш: нек буде на моје име!
МИША: Ја нећу жену буржујку! би се онда разликовали Како милиони људи живе кућа»
ти а али они немају две милијарде!
ЉУБА: Мени је! тешко биле па а
- ло да замислим да смо добили, а сад не могу опет да замислим да Нисмо... Ти и не знаш шта сам ја све пропатила у овом заједничком стану! (плаче)
МИША: Мила, је л теља од менер
ЉУБА: Мислила сам да немам, али сад ВиДИМ Ја ти само себе гледаш. Кажеш да сам буржујкг!
МИША: Ниси, мила.
ЈЉУБА: Дабоме да нисам! Ту је важно васпитање, а не да ли неко има кућу... Ја сам прочитала све класике и нигде то не пише... Купићемо велику кућу.
МИША: Зашто баш кућу»2 Зашто не купимо етажр Ту ипак има нешто колективно! Етаж је баш згодан.
ЉУБА: Добро... Нека буде по твоме! Ти си, Мишо, понекад велики тиранин, нако мислиш да си за равноправност... Ку“ пићемо неколико етажа.
МИША: Зашто неколикор
ЉУБА: Па ми ћемо да узмемо прва два спрата, трећи нека узму моје сестре, а на мансарди ћемо да сместимо маму. Знам да ти не волиш често да је виђаш.
МИША: Зашто, ја сам равнодушан.
ЉУБА: Она је стварно малограђанка, иако ми је мајка, признајем... Нека буде на мансарди.
МИША: Зашто жена да се пење чак горе»
ЉУБА: Па узећемо ту кућу, односно етаже са лифтом! Ту ће отићи још неколико милиона п оних пет, то је осам! Још два милиона...
МИША: Како, зар ти је и то малог Зашто
__та дваг
ЉУБА; За“ сваки случај.
МИША :: Шта хоћеш тим да кажеш» Објасни!
ЉУБА: Нанђе болест... Нећеш ваљда сад да ме убеђујеш да си челичног здравља
МИША: Ја сам само наизглед овакав, иначе
По чему од буржуја» без својих
имаш ти већег прија
5 сам жилав, чврст... ЉУБА: То ја најбоље знам! Ти си. болешљив,.. Изненада се разболиш и онда 2
Треба ваљда да тражим паре на зајам! Зато ћемо да оставимо мало резерве.
МИША: Али ја имам социјално осигурање,
ЉУБА: Па ти и сам знаш како је тамо! Кажеш да још нису сазрели услови... И ако чекаш у реду, кад ћеш да пишеш докторат»... Мили, само да ми ти бу“ деш здрав, немој да жалиш паре! Здравље је највеће богатство.
МИША: Не жалим ја паре, него...
ЉУБА: Па наравно, мили...
МИША: Слушај, Љубо: ово је моја послед“ ња реч: више немој да ми говориш 2 новцу, обећај ми то, мила.
ЉУБА:; Нећу, мили,
МИША: Немој више, не волим 10... Одре-
дили смо десет милиона — па то је ужасно велика цифра! ЉУБА: Није мили, чини ти се... Можда
само Као цифра... Иначе, пошто су само сервизи!
МИША; Молим те са новцем смо готови, · ЉУБА: Наравно (љуби га). Ја све то ради
тебе! Имаћеш лепу, таи радну собу, дрво под прозором, УЈУТРУ птичице... Моћи ћеш фино да радиш... Нико неће моћи да улази и да ти смета,
МИША: То је стварно лепо, мада... Не знам,
ЉУБА: Ја ћу све да ти удесим ··· Двадесет пижама, у
МИША: Шта ће ми толико
ЉУБА: За облачно, за лепо, за магловито, за разна времена разни дезени, .• а бој се, то ћу ја од мојих пара да купим: Не тражим ти више.
МИША: Којих твојих
ЉУБА: Па од оних десет милиона што си ми доделио.
МИША: Пижаме везно да мој прозор има шалоне! Знаш, то ми је потребно да радим.
ЉУБА: Ако хоћеш и цело туце... Све ћу ја да ти удесим. Живећеш као бубрег У лоју, ни нашта да не мислиш,
нису толико важне, али оба“
МИША: Па ја значи треба да се претворим у биљку или у паразита2
ЉУБА: Не, мили, ти ћеш стално да мислиш на. докторат... Да. смишљаш, да пишеш. да слушаш птичице и тако даље... Живот пун садржаја,
МИША: Ти замишљаш и мало траве пред кућом»
ЈБУБА: Паркић... Клупице, ладњаци, сасвим мали рибњак,
МИША: Искључено! То је феудално обележје... Ја нисам руски гроф!
ЉУБА: Добро, онда базен.
МИША: И то је права раскош!
ЉУБА: Ради пријатеља, не ради нас! Ми ћемо моћи и на мору! Али нека пријатељи који немају толико пара долазе, нека уживају.
МИША: С тим се слажем.
ЉУБА: Ти си мој слатки мужић.
МИША: Знаш, ЈЂубо, све је ово чудно... Ти знаш да ја стојим на принципу да човеку треба све пружити према заслузи и да је сад ово мало необично! Какве ми заслуге имамо што је тамо у Чилеу умро неки стари, усамљени човек! Мо» раш признати да ту нема никакве наше заслуге и да према томе...
ЉУБА: Тра, ла, ла.
МИША: Зар нисам у правуг
ЉУБА: Ниси! То је фатализам... Веровање у фатум.
МИША: Докажи ми 10.
ЉУБА: Па нећеш рећи кад умре неко слатко детенце од пролива — да је добило по заслузи! Или кад некога прегази трамвај да је заслужио. Или кад некоме случајно падне цигла на главу да је то његова заслуга... То је окрутно ако тако мислиш. МИША: Па не мислим баш тако, чудне су то ствари... Стварно, то што кажеш за то детенце, али ту треба утврдити шта
су му родитељи, њихово социјално стање... ЉУБА: Кад смо већ Код тих бебица, (љуби
га) ти си одувек желео да ти твоја женица поклони једну слатку бебицу!
МИША: Па да, сад ћемо имати могућности да детету пружимо више него раније! Мада ништа излишно: ја сам за строг и правичан однос према детету,
ЉУБА: Да, мили, али ми за ту сироту бе
Е бицу нисмо ништа предвидели... о да нам је пасторче а не рођено дете! Сирото моје луче, татица му пише док. торат и нема времена да мисли на њега
МИША; Стварно на њега нисам мислио, .. Ове гужве.
ЉУБА: Али зато ја као мајка не смем да заборавим, Морамо једну суму И 3а наше рођено да предвидимо! Још једно пет милиона! Да ли је довољно
МИША: Љубо, рекли смо да смо са новцем
' готови! Нећу да чујем!
ЉУБА: Да, али на дете нисмо рачунали ..• Ти си био за девојчицу%
| КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ Ж ЧЕТВРТАК 2 СЕПТЕМБАР 19
25051)
% 72
36 >>
БР >: 5 у с) 13 5
74 го Пи рта ДА
'
И %
МИША: Девојчице су слађе... Косица,.. нежније су.
ЉУБА: Али кад си ти тако окрутан према
2 _њој! Нећу да ти помињем њен мираз знам да си против тога.
МИША: Одлучно! То је преисторија.
ЉУБА: Да, али клавир то није... ваљда и против клавира2
МИША: Само ако има дара.
ЉУБА: А како то да утврдимо ако сиротом детету не купимо Клавирг... Други би дао не знам шта да има такву девојчицу, а ти Као да ти није дете... Ти хоћеш да кажеш да ће наше слатко дете — да буде кретенче!
Ниси
ПОЛИ
у пл
Пи
| у
|
мала ррњ
МИША: Мила, ко то каже! Не могу да веру“
јем... Наше дете, са косицом...
ЉУБА: Усуђујеш се да то кажеш, а буниш
се против клавира! И као да ће она сама да свира, као да неће да долазе друга: рице да вежбају на Том истом клавиру. ША: С тим се слажем! То је одлично за васпитање. у
ЉУБА: Наравно, нисам ја малограђанка! Моја мама, то да, слажем се... Дола» зиће тругарице, добиће код нас ужину. · •
МИША: Одлично! Виршле са сенфом... Чај.
ЉУБА: Бисквите... И много ти је пет милиона! А израчунај само те ужине кроз двадесет година — колико ће то коштати2 МИША: Изгледа да си у праву... Узмимо да јој дођу по шест другарица...
ЉУБА: То би била срећа! А ако буде омиљена па дође цео разред!
МИША: Где ће да стану сви!
ЉУБА: Боже, па шта ти ја стално говорим! Видиш да морамо да имамо своју кућу.
МИША: Бојим се ту ће бити ужасно много галаме.
ЉУБА: За рођено дете мораш понешто и да претрпиш! Ти само себе гледаш, а ја што морам да наређујем кувару за ужину...
МИША: Како, зар и куварр Шта ће нам то! Ми мало једемо.
ЉУБА: А деца» Нахранити цео разред! Зар ти хоћеш да ти девојка И спрема собе и кува и шофира — а овамо стојиш на принципима! Мако је служавка, и она је људско биће! Нећу да пропада.
МИША: Ти знаш моје мишљење о томе.
ЉУБА: Знам, зато се и чудим! Чим имаш паре променио си мишљење! Хоћеш да се служавка сатре.
МИША: Не желим то! Само ме чуди откуд ту шоферр Шта ће он да ради»
ЉУБА: Па да тера кола... Ћеркин ауто.
МИША: Па то је ужас! Шта ће јој тог
ЉУБА: Да после ужине развезе другарице кућама... Пао је мрак, неке девојчице далеко станују — ти ваљда ниси против тога да твоја обожавана ћерка има другарице и са периферије» Ниси ваљда зачас толико изневерио своја начела
МИША: Наравно да нисам. ,
ЉУБА: Хвала богу! Има људи којима новац заврти памет и преконоћ су у стању све да изневере!... Ја те не бих више ни дан волела да си такав, то да знаш! Зар ако су деца из радничке, радничко сељачке, или сељачке породице, да се не возе аутомобилом»
МИША: Апсолутно... Нека се возе сирота
деца... На излете... у шуму... на јагоде... ЉУБА: За све то потребно је још двадесет милиона.
МИША: Ужас!
ЉУБА: Ти као неки кир-Јања! Стегао си те паре па само дрхтиш. Треба због
тебе ја сиротој деци. да мажем хлеб са маргарином, а не са путером| 0 76%77
МИША: Не, деци треба калорична храна! Ја сам рекао: сенф!
ЉУБА: Ако би ти поменула поклоне, ти би се онесвестио, колико си стегао тај но“ вац! Пошто су само сервизи! А криза књиге» Астрономске цене... Ти мислиш јевтино је бити алтрумста.
МИША: Чудне су све те ствари...
МИОДРАГ ЂУРЂЕВИЋ
(ИЛУСТРАЦИЈЕ ОД ЗУЛФИКАРА ЏУМХУРА)
"