Књижевне новине

Проза Вл. Деснице

(Неставак с прве стране) | жонцизношћу 7 форми дотјеране фразе _ лирских _ пасажа, дао по-

езију модерне прозе, која се већ афирмирала и освојила читаоца својом лирском прецизношћу. Управо квалитет емоционалности фактуре његових новела и приповиједака које су биле, прикладан облик да се причврсти тај психолошки метод обраде теме, омогућио је да се истакву суптилне и образоване егзистенције, које живе и умиру у часу кад им је најпотребније живјети да би дошле до свог циља.

Та олупина (лирски захваћена) значи само пишчеву креативну дубину, метафору кроз коју је. сагледао свијет заплетен у безброј тањих и грубљих нити. У смислу једне социолошке анализе, Десничин психолошко-хисторијски темат може се свести на овај резиме: „Питање о смислу човјека истакнути је захтјев трађанског човјека. Не може ли он позитивно одговорити на то питање, кад му живот не одговара смислт, а збиља је у супротности с мишљењем.

Све што му остаје на располагању само је патетички, али крхки херонзам прихваћања живота, таквог какав је, без потребе с' лијева на десно, Једино само варљива јест нада, да ће га можда учинити сретним узалудни напор без тужења на судбину.“

(В. Сутлић, „Погледи 53“ бр. 7

„Положај _ интелектуалца _ Запада и филозофија Албера Камија“). Додуше Десничини јунаци још

нису у потреби да живе „с лијева на десно“, они су само у почетку своје акције и функције у узалудном напору; финалност читавог њиховог трчкарања, прихваћања и размишљања завршава у свеопћој пасивној резингацији, у савршено сенилној осјећајности и дотрајалости.

'На примјер новела „Посјета“ која је била преведена на талијански, а објављена је први пут у београдској „Књижевности“, саграђена на једној универзалној психолошкој теми, на друштвеном осјећању живота и личне дужности и нагона, заправо и нема своје наративне фабуле. Њезин почетак могао би исто тако бити и у средини ширег композициског захвата, а крај не значи и затворени оквир од којег се даље више никуд не може поћи. Он се отвара и шири и сви су пролази слободни, за све ликове који у њој учествују, али се заиста више нема куд и намеће се потреба ла се замре, јер живот је даље празан ни недостаје и најмање потребне снаге да се циљ оствари. Дакле психолошки гледано: то је један исјечак из циклуса унутрашњег стања, одломак који значи само симболички детаљ. у коме се спознаје почетак и наслућује крај, не само јединке већ и средине, не само средине већ н епохе.

Ис тог становишта, хисторијскопсихолошког, треба да се постави питање песимизма у Десничиној прози, којег наша критика није довољно разрадила, већ га је само повр-

шно и често пута криво наглашавала. (Одломак из есеја) ЧЕДО ПРИЦА »

ИЗГУБЉЕНИ ЧОВЕК

ћо

мобрански сатник_

· Алојз Хорват

(наставак с прве стране)

Као онај доље у дворишту! Дође човјек у својој новој униформи, у новим меканим чизмама, у аутомобилу — матер му његову усташкобојничку — а једно тане: плиф, и тотов је! А пуковник Пуцељски се дере на мене, да сам ја крив! А шта бих ја био крив! Из куће да се пуцало! Са прозора! А ја њему: каквог прозора! А мислим; јесам ли га ја звао да дође овамо И сада да будем крив! Нисам крив ни зато, што су му већ моји домобрани, с првим мраком, скинули чизме. Сада лежи и без чизама, а до лоноћи ће га скинути до гола, крадљивци проклети! Да их све повјешам на борове овог парка, мислите ли, да бих сазнао тко му је од тих факина украо чизме7 Древо буково бих сазнао! За њих је рат већ свршио: па кради, брате, куд стигнеш! А ноћас ће ми кидати у чопору! Не један по један, него у чопору! Видјет ћете, кидат ће! (Силазф из своје „канцеларије" ч сада директтно говори у наслоњач крај хамина); А ви сте се премјестили са свог мјеста крај прозора: И нисте ништа видјели шта се у дворишту догодило7 Но, пуцњаве сте чули! Преврнуо се у трен ока! — И то се мени мора догодити пред мојим генералом! Проклетство! — Господин генерал је питао за васг Интересирао се за вашу евакуацију! Казао сам му, да сте изразили изричиту жељу да се са мном повучете! — Но, шта је2 Шта сте занијемили2 Зар вам је жао Мирковцаз2 Ајде, молим вас... А тко вам је помогао да се пребаците од прозора овамо;

ЖАРКО:

(Као глас из фотеље): Била је Јалжа ту.. Она је ту нешто поспремала и дала ми вечеру...

ХОРВАТ:

А вечеру вам дала..7. Господин.

генерал ће исто вечерати.. Заповиједио је, да га овдје чекам, као да немам доље посла да не знам гдје ми глава стоји!. Ако ниси тим барабама, тих задњих десет дана за петама, све ти покраду... То вам је увијек тако, кад ти наши проклети кумеки нашнофају, да је крај близу. И Осамнаесте је тако било и Четрдесетипрве... увијек тако... — А знате ли ви, да ми се ни та ваша баба Јалжа ништа не свиЂа2г Ништа, богами! Она не вршља само по штали, и у магазину сам ту бабу данас нашао. И у подруму. Као да држимо у подруму вино!

А шта тражи једна баба у мага-

зину, питам ја вас Требало би њој дати двадесетипет по голој, па бисмо одмах сазнали, матер јој њену! Нису тамо пиђеки! А она мени: један мој пицек је ту побјегао, а ја тражим пицеке! Господин генерал жели пицеке за вечеру! Вражји су то пицеки, знам ја, сви сада нешто траже, као да су изгубили, а краду лијево и десно, куд стигну. Па нек и краду ноћас, но крај муниције нек се не играју... Једна цигарета и ми смо сви у луфту без пропелера...

ЖАРКО:

Ви сте, сатниче, остали код оног плана минирања Мирковца, што сте ми га јучер код шаха разложили...2 ХОРВАТ:

Већ десет дана је читав Миркозац миниран по том плану; ми заправо сједимо већ десет дана на баруту, драги мој! Сат послије нашег одласка летјет ће ова кућа, да ни камен на камену не ће остати. Ако су већ случајно партизани у њој, то боље, хтио бих видјети оног шлосера у луфту, матер му његову цивилистичку! (Гледа кроз трозор): Да ми је само знати што. онај Пуцељски копа под оном брезом2 Још му се пријатељ није пра-

јаш нису. (Гледа у ноћ): Копа, копа као махнит! | ;

ЖАРКО:

То није тешко погодити што ов ископава. Сигурно оно, због чега је дошао у Мирковац. Нисте ли ми сами причали да је прије годину

"дана Пејић овдје са својим уста-

шама нешто прекопавао читаву једну ноћ у парку... Но, оно што је он тада закопао, Пуцељски сада откопава. .„ЈЊубавна писма то сигурно нису! — А тко је све стигао у та два аутомобила, прије сат и полг

ХОРВАТ:

Пуцељски, Пејић, ако се за њега уопће може рећи да је стигао, тенерал са женом... Да, и неку цуру је Пуцељски довео, у пелцу, праву мачку... Не баш мој укус, ја вам волим жене од комада, са великим тврдим стражњицама... — Да, а како ви знате, да су стигла два аутомобила, значи, онда сте још били крај прозора, штаг

ЖАРКО:

Да, онда сам још био крај прозора... Било ми је зима, па сам умолио Јалжу да ме пренесе...

ХОРВАТ:

Чудно, и нисте видјели шта се доље догодилог,. Видјели сте аутомобиле, а Пејића како се преврнуо нисте видјели..2 С једном је ногом био још на папучици аута...

ЖАРКО:

Чуо сам само хице... Ви знате, да се без помоћи не могу ни дигнути са наслоњача... а сумњам да ћу икада научити, да се са штакама крећем... А како изгледа та жена7..

ХОРВАТ:

(У мислима): Каква жена7 (Тражи нешто у ладици свог стола): Шта се и вама још увијек у глави врзу женег Па шта бисте, овакав какав данас јесте, с њима Жене воле само потпуне мушкарце! Јучер смо им још ми били у цијени, а данас, матер им њихову, већ чекају партизанске официре, да им се објесе око врата! То су жене! А, до врага, гдје је мој револвер:7 Ту у ладици сам га оставио...

ЖАРКО:

Па виси вам уз капут...

ХОРВАТ:

Богами, виси! Ја га ту нисам ставио.. Хоћете ли и ви мало траварице; Штаз (Опет силази до камина): Знате, господине Жупане. ако ви и нисте више за цуре, ви сте ипак једини сретан човјек у овој мишоловци.., — Бр! Баш је огавна! — Да, ви једини можете ипак некако бити сигурни да ћете дочекати сутрашњи дан, зко већ не на ногама, а оно на штакама,.. Не знам само кога врага сте хтјели да останете до краја овдје... Па господин генерал вам је преко мене дао још прекјучер дозволу, да се можете вратити у град... И јучер сте још хтјели отићи све до часа кад сте сазнали да ће генерал још овамо свратити са пуковником Пуцељским и (у мислима) са 601-

„ником Пејићем.. (Станка). Да, то

сам вас већ код обједа хтио питати, да ли сте ви били у Јасеновцу за вријеме Пејићевог режима...7

ЖАРКО: Не... '

· ХОРВАТ:

Говори се, да је онда тамо било двоструко вруће! Он вам не би само кичму и ноге удесио, него и

главу! Матер му његову бојничку!

— Ипак нисте били паметни: могли сте се мирно извући из свега тога прије два дана — и мирна Босна! Ви нисте војник, па не морате за-

во. ни смирио, а он одмах с лопа- "штићивати цесту по којој је сада

том под брезу. А сада копа.и под фењером! А ја још наивно њему: ако желите ископати гроб, господине пуковниче, господину бојнику, могу вам моји људи помоћи! А он мени оштро: да ме враг носи и да не треба никога! Осоран тип! А дотле,.моји људи дигли господину бојнику чизме, али покопали та

већ бјежанија, као да сви имају паприку на једном мјесту! И што се вас треба да тичу телефони који не раде, и ова проклета траварицаг — Слушајте, да ли је баба Јалжа копала ту по моме столуг У ладици7 Штат Ја нисам ставио револвер на клин уз капут! И папири су у нереду.. у

"оним вашим изумима2

ЖАРКО:

Што би та стара копала; Та она ни не зна читати.

ХОРВАТ:

Они, који данас ништа не знају, они су најопаснији... Мислите ли, да овај шлосер Брлек, који ме овдје већ годину дана зафркава, тај „друг командант“, нешто зпа7 Врага он зна, матер му цивилистичку, што је војска, што је рат! А ипак ће за неколико сати, сигурно до јутра, већ он бити овдје! Са својим ушљивим друговима. И да се још повлачим пред њиховом регуларном војском, а брус, ја се морам повући пред обичним партизанима! И шта ми је користило да сам научио ратовати већ у првом свјетском ратуг Фигу! Био сам и у Украјини, па што: обични сатник! Служио сам три државе као дисциплиниран војник, и што сам данас: сатник. А онај доље балавац, коме су чизме украли, до овог рата није ни барут примирисао, па бојник. Пуцељски, обични цивилист, па пуковник! Свињарија! А вама, што су вама користиле школе У Јасеновац су вас стрпали и да вас генерал није гледао у казалишту, вас више не би било. Но и сада, што стег С тим нотама! Казалиште, збогом, за сва времена! Баш смо стока! Не знамо живјети! (Поновно трегледава стол): Слушајте, ту мени фали план наше теренско-минске заштите! Ту је ипак нетко прчкао по тој мојој ладици!

ЖАРКО:

Наћи ћете га, — ви увијек нешто губите и налазите.

ХОРВАТ:

Нису то ваши изуми да се не моту наћи, то је папир! — Знате ли ви, да сам ја посљедња два тједна живио у сталном страху, одкад сте се ви почели бавити у својој соби Глумац и игра се барутом! Цивилист!. Чујем, да сте данас поручнику вратили оне гранате Шта, покуси нису успјелиг Нисте пронашли никакав нови „“" 32 Ја сам вам одмах казао, да су то дјетињарије...

ЖАРКО:

Што мислите до колико сати Ке они остати у Мирковцу..7

ХОРВАТ:

(Тражи „међу својим папирима):

Тког А мислите господин тенерал и Пуцељски! Па сигурно још један сат! Господин генерал још није вечерао, жели још и мени дати неке налоге, а видите и сами да Пуцељски још није престао копа-

ти... — Матер му његову, нема и вема!

ЖАРКО: •Значи, још у девет сати бит ће овдје...

ХОРВАТ:

Па бит ће и дуље.. Сат послије њих крећемо ми! Бит ћемо већ преко Сутле, кад ће све то одкијети ђаво! Знате шта, сада је у зутомобилу Пуцељског једно мјесто слободно, он би вас могао пребацити у Словенију. Ви сте и тако хтјели да вас се само пребаци до прве сељачке куће...

ЖАРКО:

Мени се никуда не жури!. А гдје је одсјела она жена7 Доље у приземљу,..

ХОРВАТ:

Каква жена: Већ три мјесеца видим само ту стару цопрницу Јалжу! Да ми генерал није изразито наложио да треба да будем према њој пажљив, јер да она изврсно куха, ја бих је већ давно објесио на један бор. Тако, за украс! Видим ја, како она мене гледа. Баба проклета! Два сина су јој негдје у партизанима, матер јој њену, а ја морам бити према њој пажљив! Не знам само што сте ви нашли на њој Човјек, кад је и кљаст и кад је у рату треба задржати некакав укус! — Она је ту ипак прчкала, говорили ви што му драго...

| ЖАРКО: Мислим, жена, коју је Пуцељски..

довео

Бњихиана МОВИНЕ %

ЦРТЕЖ (уз Централно-амерички мит о постаг у)

'» ХОРВАТ: пен |

А та вам не да мира.. У при-

(Устаје, отвара врата виче): Ти, ту, домобран, одмах да си потражио ону бабу Јалжу! Да7 И довуци је одмах овамо! Трком! (Затвара врата): Да, таква мачкица одговара баш цивилистичком укусу! Ми, војници, научени смо на јачу храну! То су Нијемци знали! Треба им признати. Рат нису знали добити, но јавне куће на фронти напунили су са бомба женама. Све саме тучне, бијеле цуре! 'Ро су знали! Их, да имам сада једну цуретину под рукама и да загњурим главу у њена њедра, па да све з8боравим2.. Све! (Слабије): Све! На мене се као на шмркавца дере један усташки пуковник у цивилу. И то пред мојим генералом! Матер му његову! Да сам ја крив, дере се! Балавац један цивилистички! Сједио је читав рат у канцеларији и сваки мјесец добивао унапређење! А ја, четири године у блату! И сада сам крив за један слијепи метак! И дере се на мене пред мојим подчињенима! И пред генералом! Ето, дотле смо дошли! Немам телефона, пијем траварицу, неки пуковнички цивилист се 'дере на мене, а нека ми баба краде планове из моје ладице... (Скида револвер са зида ч раствара га): Слушајте, богаму, ту је нетко пуцао из мог револвера7 штаг (Прилази Жарку). ; '

земљу је...

ЖАРКО:

Тко би пуцао, сатниче7

ХОРВАТ:

Слушајте, мени ће можда – већ сутра скинути моје чизме — но данас још нисам потпуно глуп. Кажем, нетко је пуцао из мог револвера! И;то, два хица! — Што Да онај доље, Пејић, у дворишту, и није погођен слијепим хицима7 Штог Ви сте били код прозора, ка+жете, кад су аутомобили стигли27.. Гледај, гледај, врага2г! Гдје сте ви то сједили крај прозора

ЖАРКО:

Не будите смијешни, сатниче! Ваша ми сумња додуше ласка, но ја...

ХОРВАТ:

Ништа, ништа! Бабе и кљасти цивили могу дабуду у оваквим часовима врло опасни... Увијек треба човјек да буде скептичан и према глумцима и према пиротехничарима... Ту сте сједели, шта7 Овдје! А прије мјесец дана још сте се преда мном хвалили, да сте одличан стријелац, премда никада нисте убили ништа што је било живо... — Слушајте, ХСупане, три мјесеца ја сам с вама играо тшах, био према вама човјек! И више него што ми је ваш заштитник, господин генерал, наложио... Зашто сте ми.направили' ту свињарију7% Говорите! Зашто сте га убили7

ЖАРКО:

Ви се шалите, Хорват., '

ХОРВАТ:

Ништа се ја не шалим! Он се на мене дерао као на балавца, разумијетег А он је, ђаво га однио, имао право да се дере.. А не ћемо ми тако! Богами, не! Разумијете7 Ово је рат, ово је команда, то није театар, матер вам вашу глумачку! Говорите!

МАРИЈАН МАТКОВИЋ

ЧЕТВРТАК 9 СЕПТЕМБРАР 1954