Књижевне новине
Godina VI. Nova serija, Br. 3- 4
„Obala u muagli”:
SUDBA
tipična
BEOGRAD, 1 APRIL 1955
filmova
atmosfera Preverovih
LJUDSKA
emaa O PMC aa _PeVoP&
OŽDA je, apsurdno upoređivati odnos
autora filma prema društvu, sa odno-
som mpastora prema grehu, u onoj po-
znatoj priči, Pastor je protivan grehu. On je dobar njegova tvrdoglava doslednost postavlja granice. Tako i scenarista, uporni protivnik društva, otprilike kao što je pop protivnik greha, neće gubiti vreme slikajući to društvo do detalja. Ali društvo se zbog ovakvog stava autora OSVetilo, prinudivši ga da odnose između dva pola pretstavlja samo konvencionalno i. bezbojno. Uđruženja očeva porodice |I bivših boraca ne bi do-
pastor, ali mu
zvoljavali da se odnos muškarca i žene prikaže u pravoj svetlosti, Postoje, naravno, izuzeci, koji, sa manje ili
više ozbiljnosti, doprinose otvorenijem gledanju na ovaj problem. U filmu »Đavo m telu« naišli smo na mlađu ženu vojnika koja vara svog muža. Ali, bilo je potrebno osloniti se na vrednost skoro klasičnog romana. Gledali smo pretstave Mopasanovog naturalizma. Međutim, gledalac je mogao da vidi samo nagoveštaj — kao što to Englezi kažu — »istinitih događaja života«. Jer taj nagoveštaj jedva je mogao da upozori gledaoca na neku istinu. Znači li to da scenarist nije uspeo da pokrene grižu društvene savesti? Naravno, uspeo je ponekad, pa čak se usudio i da sugerira pozitivna rešenja kao u filmu »Škola u prirođi« (»Ecole buissoničre«). Ali, retko kad scenaristi pođe za rukom da sugerira rešenje onih problema kojih se u svom delu dotakne: On je »protiv« društva, i u najboljem slučaju, ostavlja nađu u lepšu budućnost. Ovo je polje frontalnog napada. Polje koje obuhvata i gore pomenuti mesijanizam i potpuno očajanje i nezahvalno svedočenje o nemogućnosti ljudskog življenja u društvenoj situaciji koju su ljudi sami sebi stvorili. Ova jansenistička tendencija postoji kod Iv Alegrea, ali upadljiva je i kođ Žana Anuja. Ovi scenaristi, kako bi to rekao teolog, neposredno se klanjaju grehu, pretstavljajući čoveka kao žrtvu socijalne beđe.
Pesnik Žam Prever je besumnje u cemtru OVOBS polja. Njegov uticaj je presudđan. Ali ne njegov poetski uticaj.
Kao pesnik, on peva izvoru pesmu, naizgled laku, koja obeshrabruje njegove učenike i rađa samo imitatore, a ne epigone. Uostalom, sumnjam da ima »školu«. Ideja, koja ga pokreće mnogo je opšta i nije nova — naime, jadnici su u pravu. Fransoa Kope i Viktor Igo bili su među onim mnogobrojnim koji su se pre njega držali ove ideje. Naravno, kao svaki istinski pesnik, on
~
Žak Prever 1952 godine u Londonu
poseduje osnovni talenat, (a sigurno i mnogo više
od toga), neophodan da bi se stvorile originalne
pesme. On je olkrio melodiju, melanhoničnu i dobroćudnu melodiju, malo jedmostavnu, ali izvučenu iz dubine srca. Melodiju, koja je više
nego u skladu sa bojom trenutka — on joj je čak promenio boju. Drugim rečima, on je primenio koncepciju Žama Prevera o Stendalu, koja u suštini znači da na antičke misli treba stvarati nove stihove, a ne na nove misli antičke stihove. Važno je znati da ovi novi stihovi ođolevaju modnim promenama.
Poznato je u kolikoj je meri vanredna njegova sreća. On je pesnik kao što je Žurden prozista, ali on se ne divi, kao Žurden, sam sebi. Njegova se slava širi, kao kad u vođu baciš kamen pa se razvijaju koncentrični krugovi, i to zaista bez njegovog učešća, uprkos njemu. Njegove pceeme, umnožene na ciklostilu i rasturane kao letak, očarale su mnogo omladine, i trebalo je da se javi zaista veliki prijatelj pa da posle upornog prikupljanja ovih rukopisa odnese stihove izdavaču. Pri tome — to tvrđe svi njegovi prijatelji Žak Prever se ponaša kao svetac (možđa to ne treba ponavljati). Od samog početka u ličnosti Žaka Prevera mogla se sagledati neka specifična francuska boja njegovog doba. Vamređan književni uspeh — kakav je doživela pre njega možda samo Ana de Noaj — dokazuje njegovu fenomenalnost. On se iskristalisao pre rata. Posle je mnogo manje pisao, živeo je povučeno sa svojom ženom i ćer-
skoro
kom i nije bio ljubitelj egzistencionalističkih lokala. Rat je prošao. Ali, mada sve mamje javna
ličnost, on sve dublje ponire u svest javnosti. Stoga njegova treća knjiga izabranil stihova — »Spectacle«, koja je nebrojeno puta lošija od prve zbirke objavljene pod naslovom — »Paroles«, nije smanjila njegovu publiku i toplo poštovanje koje mi, čitaoci, gajimo prema njemu. Cini mi se da su dobar deo njegovih obožavalaca katolici, iako je on njihovog papu postavio u centar svoje satiričke vizije sveta. Činjenica je: Francuska voli Žaka Prevera, zato je paradoksalno da on kao pesnik nema uticaja. Hoću da kažem, nema sledbenika. Nasuprot tome, on je kao filmski stvaralac iednostavan. On vlađa. U Trancuskoj nema tog pisca, koji je, kao on, sarađivao u tolikom” broju značajnih filmova, i to u onim filmovima Koji su strancu nametnuli pretstavu o francuskoj kinematografiji, a možđa i o samoj Francuskoj. Filmove »Quai des brumes« (Obala u magli«), »Le jour se
Cena ovom dvobroju 40 din.
Žab Prever DORUČAK
ipao je kafu U šolju
Sipao je mleko U šolju sa kafom Stavio je šećer U belu kafu Kašičicom je Promešao Popio je belu kafu I spustio šolju Bez ijedne reči Zapalio je Cigaretu Pravio kolute od dima Otresao pepeo U vpepeljaru Bez ijedne reči Ustao je I ne pogledđavši me Stavio je Šešir na glavu I uzeo kišni ogrtač Jer je pađala kiša A onda je otišao Po kiši Bez ijedne reči I ne pogleđavši me Tađa ja spustih Glavu u ruke I zaplakah.
(Preveo Nikola 'rajković.)
leve« (Zora sviće«), »Drole đe dđrame« (Cudna drama«), »Les enfant de Parađis« (»Deca raja«), stvorilo je, pre svega, njegovo peto. Citirao sam samo nmajpoznatije, one koje su se afirmirale zahvaljujući i smislu za vizuelno dočaravamje Marsela. Karnea. Ovde treba pomenuti i filmove »Crime đe M. Lange« (Zločin G. Lanža«) i »La partie de campagne« (»Izlet«•) koje je realizovao Zan Renoar, zatim, film »Aubervilliers« Elia Lotara, a onda »Remorques« (»Remorkeri«) i »Lumičre d'ćtć« (»Letnje svetlo«) Žana Gremijona, pa i »Sortilčges« (»Vrači«) Kristijana Žaka, a i nekoliko farsa njegovog brata Pjera. Zaboravio sam nekoliko filmova koji nisu bitni kad je u pitanju ovaj slavni autor.
Genijalnost Žaka Prevera, istina ograničena, ali neosporna, leži u tome što je na platno, za najširu filmsku publiku, preneo svu osobenost svoje velike poezije, čija je jednostavna pokretačka misao — jadnici su u pravu. Ova njegova ideja, bli-
priču scenariste. Gledajte »Kradljivce bicikla« ili »Umberto D.« To su svakidašnje priče snimljene na ulicama. Glumci su nepoznata, strana lica a nas interesuju utoliko što je njihova sudbina bar tako nam izgleđa — sudbina prolaznika. Na kraju, i kradljivac bicikla i penzionisani službenik, imaju svoj potpuno određeni položaj u društvu, Prvi film je priča o besposlenosti, drugi o maloj penziji. Preverovi ljudi, međutim, žive na granicama stvarnosti, ili na nekoj visećoj — »ničijoj zemlji«, i njihova sudbina ne vodi nas na neku
ozbiljnu osudu društva u kojem te ličnosti ecgzistiraju. Međutim, ja sumnjam da bi se takva osuda
ikad mogla izbeći, pa prema tome mislim đa je Prever veliki pesimista. Junaci »Obale u magli«, sirotica i dezerter, žrtve su društva. Njihova ljubav neće ih osloboditi atmosfere zločina koja ji okružuje. Dezerter će ubiti tulora koji nasrće na devojku; pobeći će pred policijom, ali će i njega ubiti...
»Zora sviće« donosi još uzbudljiviji motiv. Sudbina glavnog junaka, sada to nije dezerter nego radnik, zavisi uglavnom od njega samoš, od njegove nesnalažljivosti u situaciji u koju je dospeo. Društvena izolacija radnika je ovde prikazana dosad neprevaziđenom ubediljvošću.
Govorio sam ustvari o pričama, koje je Prever samo adaptirao, a koje su drugi napisali (»Obal!a u magli« delo Mak Orlana, »Zora sviće« — proza Žaka. Viota). Pomenuo sam ove filmove stoga Što se oni odlikuju jedinstvenim stilom koji treba pre svega pripisati onome koji ih je adaptirao, a to dokazuju i svi ostali Preverovi filmovi. Žak Prever nije optimista, sem u trenucima kad napušta konvencije realizma. I pošto se optimizam više ne odnosi na ljudski život, autor slobodno pretstavlja našoj fantaziji privlačnu priču, koja nije klasika ali nam klasiku ponekad nadđomešta. U takvoj priči se pojavljuje pastirica koja odbija bračnu ponudu zlog kralja, a na kraju filma se udaje za odžačara koji je ođuvek bio pređmet njenih snova. Ovo je sadržina najboljeg crtanog filma koji
je realizovan u Evropi.
PRANCUSKOJ kinematografiji postoje
gledišta suprotna Preverovom, naime,
javljaju se težnje da se na filmu prikaže stabilno i srećno društvo. U filmskoj pro dukciji poslednjih godina tri ostvarenja ove VISte naišla su na odziv publike — očaravajući »Farrebique« Žorža Rukijera, »Žofroa« — simpatična provansalska priča Marcela Panjola i »Tabusse«, koji se odigrava u protestantskim Sevenima, inspirisan izborom novela Andre Šamsona. Svi ovi filmovi imaju za motiv seosku sredinu.
Moramo se pitati da li je u pravu Alen koji veruje u ovu sredinu, ili Sartr koji gradskom ambijentu daje prioritet. Ja sam za Alena. Ali treba priznati da, izuzimajući Klera, gotovo svi
Žaklin Loran i Žan Gaben u Prever-Kameovom filmu Zora sviće”
ska je Francuzima posle »Jadnika« Viktora Igoa. Ali, Igo je mislio da će napredak uništiti bedu. Žak Prever, uglavnom pristalica njegove koncepcije, stvara u narednom stoleću, kađa je jasnija prestava o strahovitim posledicama velikih koncentracija gradskog proletarijata; sem toga, pišući za film, obraća se najbrojnijoj publici, i uzbuđuje je, zahvaljujući dobroj režiji i dobrim glumcima, na najneposredniji način. Računajte tu sa specifičnošću talenta — »Zora sviće« je trageđija, a »Jadnici« su, međutim, melodrama čija se dramska intenzivnost rastvara u pmpoligrafiji. Naravno, ne upoređujem ova dva dela, jer i Prever bi se smejao takvom porođenju — dajem samo paralelu, jer mi se čini da ona objašnjava.
*
EĆ JE jasno da francuski film, bar po
pretpostavkama koje meni nameće više
od svih drugih autora scenarista Zak Prever, nije nimalo realističan. Realizam kinematografije sastoji se u slikanju društva, ali Prever se nimalo ne trudi da ga realno naslika. On pretstavlja dnuštvo po marksističkoj šemi a u bojama franjevaca. Ali šema koja deli društvo u dva nepomirljiva tabora, mada ocrtanim pomenutim bojama, nudi vrlo malo osnova Za dramsku realizaciju. U tom momentu dolaze na red figure iz kamata za igru. Ako, naprimer, prostuđiramo lica u filmu »Obala u magli« imaćemo utisak da im je svojstvena psihologija ličnosti iz karata za igru, a njihove sudbine su sudbine koje horoskop proriče »hercovom« Jerralju, »karovom« žandaru ili »pikovoj« dami, itd. Tako se intimni pesnikov svet, odnosno sam pesnik, inspiriše, ponekad i ne znajući, jednom univerzalnom tragedijom.
Mislim da nisam otišao suviše daleko, jer na kraju krajeva, univerzalna trageđija se zaista može preneti u domen karata za igru; svi znaju, naprimer, da je Ledi Makbet — pikova dama. Tako se dešava da ovaj pesnik kinematografije napiše sasvim istinitu tragediju, kao, naprimer, film »Zora sviće«; ili samo melodramu kao, naprimer »Les portes de la nuit« (»Kapije noći«). Mnogo mamja opasnost za skretanje u melođramu postoji kad se
francuski filmski lautori se zalažu pre za najnesrećniji život u građu nego za život sela. Isto tako, treba priznati da se njihov pesimizam vrti u drugim granicama mego što ih je postavio Prever, čak i onda kada je taj pesimizam drugog kvaliteta.
O nekim od ovih reditelja me bi, dođuše, ni trebalo razmišljati. Binijel je, naprimer, pre rata prikazivao Špance koji žive u ovom stoleću kao u preistoriji. Isto tako, film Žaka Sigurda i Iv Alegrea, pod naslovom »Mančges« prikazuje nam osnovno društveno zlo koje nosi ime »raskoš« i »karijera« i koje dovodi čak i do prostitucije u braku. Kod manje darovitih autora težnja da se društvo osuđi može da dovede do nepodnošljivog romantizma. To se dešava kad autor hoće pošto poto, kao po nekom obrascu, da prikaže poroke društva i čistotu junaka,
Neka od ovih dela, u kojima snaga autora nije bila ravna njegovoj 'ambiciji, propadala su već zbog svoje unapred određene, ekstremne teze. Film »Zabranjene igre« usmeren je na poređenje divne dece i skandaloznih roditelja; film »Za dve pare ljubičica« (»)Deux sous de violette«) prikazuje jumnakinju (priča se da je ona zasnovana na biografiji Monele Valenten, žene Anuja) kao žrtvu poročnih bivših boraca, iskićenih svim mogućim odlikovanjima, i kao žrtvu sinova iz takozvanih »boljih kuća«. Film »Tako ljupka mala plaža« (Une si jolie petite plage«), govori o nahočetu koje je igračka u rukama zrele žene; »Ljubavnici iz Ve-
= JUGOSLAVIJA FILM =
JUGOSLAVIJA FILM —
Žan Luj Baro — Batist u „Deca raja”
rone«, u kome su Žak, Prever i Andre Kajat origimalno obraditi Romea i Julije, postavivši njihov ljubavni roman u dane pada italijanskos fašizma, obuhvata divne scene od kojih je poneka dostojna i Šekspira. Ali, zar je bilo nužno da alutori stalno napadaju svoje mnmeprijatelje?
temu
I sam manikeizam, koji je možda dobar za propagandu a ne i za umetnost, pretstavlja jednu od slabosti filma »Kapije noći« (»Les portes đe la nuit«. S te strane film »Zlatna kaciga« O rCasque d' or«), kog ja inače mnogo volim i cenim, nije nimalo bolji. To je zato Što njegov autor nije znao da opiše apaše; od apaša je on stvorio he-
roje, po šemi novih literarnih manira, kojima
su se neki autori već proslavili (žan Žene i nje-
gova lica, koja je Sartr analizirao). Naravno, poopravdđa ovakvo gledanje na apaše, jer oni su produkt društva i vremena u kome su Živeli. Ali nisam siguran da je film najiđealnije sredstvo za raspravljanje o ovakvom liku apaša. .
Baš ovakva vrsta
stoje uslovi da se
tretmana naći će SVOE Ppri-
stalicu u Andre Kajalu i odraziće se u njegovoj 1rilogiji — »Pravda je zadđovoljena« (Justice est faite«), »Svi smo mi ubice« ()Nous sommes tous
des awsassines«) i »Afera Seznek« (»L'affaire Seznec«). Drugim rečima —ubica je žrtva društva.
*
LAVNA misija francuskog filma je, možda, u procesu osuđivanja društva. U tome se ona ne razlikuje mnogo od one Caplinove koncepcije. Francuska kinematografija se zasniva na težnji borbe protiv neke večno prisutne farisejske partije, i na težnji da se ta borba prikaže kao neizbežna i neophodna. Framcuska kinemajtografija, s vremena na vreupozorava na to da se nijedan problenı ne može konačno rešili, ali se može pokrenuti učmali svet na razmišljanje. Francuski film izvozi krobe. Kaže da uvek postoji Bastilja koju zauzeti. Da li ponekad izmišlja bastilje? manje često no što mi mislimo.
Naravno, jer postoje starci sa odličjijem na grudima. koji su uvek spremni da koriste nevinosi prodavačice cveća; nahočad, koja se, kao što kaže Dikens, hrane slanom vođom i batinama; dezerleni poštenih namera (jedan od njih je u ovom momentu zatvoren); apaši junačkog srca... Rado verujem i to da je ubica često žrtva društva. Ali, neprijatno je što je sve to opisano u stilu priče o zakonu, i prikazano na slikama koje su ponekad lepe ali i slepe.
Stvar je u tome što se često više pridaje važnosti namerama nego realizaciji, pa te tendencije ponekad unište samo delo i io pre nego što dobije svoj pravi lik. Unapređ zauzet stav, konvencije i navike, onemogućavaju đa se sagleđaju i pozitivne osobine protivnika. Osećania su pođređena tezi. Bilo bi besmisleno osuditi Žaka Prevera zbog toga što nije stvorio naslednike dostojne svog genija. Jer, melodrama slabih romantičara besumnje je preko i mimo njega omogućila egzistenciju nestvarnom. Slabost francuskog filma je u tome što je strašno nerealističan a taj nerealizam je dete apstrakcije. On ima snagu samo onda kad, stoji na zemlji, drusim rečima, kad je r.jegova misija realna.
mie,
mitreba Možda
(Odlomak. eseja »Film protiv društva«. S italijanskog prevela Irema PFlis)
preduzeće mova i uvoz materijala i opreme. Beograd, Knez Mihailova Telegram: JUGOFILM.
za uvoz i
Telefoni: direktor ?3-041, uvoz fIll-
uvoz materi27–120, mova 25-900, 23-941, jala 21-71, prođajno odđel. tehničko odđelenje 56-054.
izvo filMinematografskog 19/IV.
4
KOMENTAR STANISLAVA VINAVERA O KNJIZI VIGIJA I MEL HARISA „HOLIVUD RAZGOLICEN“
OJU
U IDUĆEM BR
JUGOSLAVIJA FILM —
*
autor stavi na suprotno stanovište, kao što je slučaj sa Čezare Cavatinijem, koji za Italiju pretstavlja ono što je za Tirancusku Žak Prever, Cavatini piše na jedan dijametralno suprotan način, sa poniznošću reportena. Idealna inscenacija bi bila za mjega — u glavnim crtama — neka vrsta uhođenja ljudi. A u tom uhođenju bi se moglo sve pretpostavljati a istovremeno bi sve bilo otkrovenje. Poređenje prvog i drugog Stava, po mom mišljenju je od bitne važnosti, jer iz njega proizilazi i sve ostalo. U filmu »Obala u magli«, lica za koja smo utvrdili da su izašla iz karata za igru Wkreću se u pristaništu koje bi moglo da bude Avr, ali ustvani je plod fantazije, bezimeno nordisko pristanište, ođelo koje je sašlo scenograf za
sa bogatim dQesetogodđišnjim iskustvom u uvozu filmovi, garantuje da će brzo i efikasno nabavljati najkvalitetnije filmove svih svel skih produkcija uz najpovoljnije uslove.
Uvozi i sve ı 7
| vrste filmske trake; opremu i potrošni materija bioskope; u mogućnosti smo da nabavimo najekonomičnije uređaj Za adaptaciju aparatura i dvorane za SINEMASKOP; opremu potrošni materijal za foto i filmske laboratorije kao i proizvodnš filmska pređuzeća.
Vrši usluge oko kopiranja, prevoda i obrade filmov3a. Izrađuje sav reklamni materijal za filmove.
JUGOSLAVIJA FILM —
— JUGOSLAVIJA FILM · —
JUGOSLAVIJA FILM —