Књижевне новине

dana

U Notingemu, u MHngleskoj, zagrebački mpređitelj : Kosta „Spajić režirao „e: Norkinu dramu „Brvave svadbe", MKngleska #iritika podvlači veliki uspeh rePditelja Spajića, koji ć wm Notingema postaviti i Budakovn dramu „Mećava“.

O Beogradu: premijera „RBir Janje“ u Narodnom : pozorištu. · ... e“ Vet

U Nišu premijera domnuće drame „Iskušenje“ od %Nt; ke Obradović.

U Splitu, na „premijeri Marivokovićeve, „Glorije“ na : slovnu ulogu igrala je Mira : sifnpica. : U Skoplju je Miliyoje Živanović. ||

U Dubrovniku premiićra

hesesvasRyakeeW 0660 4M.88W4VA#8VY1H>

gostovao

eeBahbeeeveBBa e e BBB eee?

Rusenove komedije „Kad

naiđu decn“,

O Novom Sadu formiram : odbor za R«„Sterijino po: zorje“. : OPERA ?

Prvakinja opere u Buku- : reštu Zinaida Pali, gosto- : vala je u Zagrebn k Beogradu. =

Prvak opere n Sofiji ĐDmi : far Uzunov, gostovao je u Beogradu. . .

Dino de Hosta, člsm ope- : re u Aftini, gostovao je u Skoplju i Beogradn.

Valerija Hejbalova pevala je na MHijeci svoju omiljenn ulogu u Menoftijevom Nionzulu", a

IZLOŽBE

U Zagrebu je otvorio svo ju izložbu sloyemački slikar Miha Maleš. U Splitu je otvorena, izložba „Sestorćre“ — Milosavljević, „Aralice, "Tabakovića, | Gvozdenovića, Šerbana i Radovića. U Ljubijani je otvorena retrospek livna izložba poznatog hrvatskog slikara Mimanuela Vidovića. i indiskog slikara Mozumdare.

U Beogradu su otvorene izložbe N. Graovea, Ljubiše Jocića, Vere Božičković. Popović i MBave Sandića. Osim toga otvorena „je i izložba od „Ilindena do Mavro-

va“ Koja pokazuje pbeđese: logodišnji aazyoj, Makedo- : : nije. } : : RONCERTI 1 Posle ·Zagreba, Mijeke i

Ljubljane, u Beogradu „je : 1 sa ogromnim uspehom go- : stovao Fu Qun, kineski pi- : janista. Istovremeno je : Beogradska filharmonija i- : mala dva izvođenja Betove- : nove Devete simfonije. Di- : rigovao je Fridrih Caun. :

Sarajevska filharmonija i- : : mala je svoj sedmi koncert :

u ovoj sezebi. Gostovala : : Je Melita Lorkovwić. : Š Miroslav Čamgalović go- :

sfovao je nm Zagrebu i po- : : stigho ogroman mspeh: Pu- : ı blika, je 15 minuta aplau- :

dirala posle koncerta, :

%. „JBRUD PUYDGRPOLI #9 RAZNO:

U „Osijeku: otvorena pr- : va“ NRML HOV 'H-

ferab0re. :, :

U Novom Sadn otpočeo : prvi internacionalni festival : filmova za selo,

Vršac je imao premijeru dokumentarnog filma o SŠteriji. Jugoslovenski arheolozi o držali su „svoju godišnju skupštinu m Bplitu, •

Andrić, Vidmar i D. ćosić pozvani su da uzmu Uučešća u diskusiji.za „okruglim stolom“ koju organizuje savez sovjetskih piBaca. S,

B. Papan dopalo priprema operu sa temom — desant na Drvar. :

Održane Su godišnje skup štine likovnih umetnika Srbije, Bosne i Hercegovine, i skupština muzičara Srbije. U Skoplju izašao, drugi : broj novom književnog lista ı „Horizonti“,

eoseodsoevoqoyae9B9a7BeB9P Pepa ove

Gegepeteg0gaa86829EP996B6BG8899P9PEBY)55D8ya Page 965

OIOIIIIIIIITII III III ITIOITIIOITOOIIIIIIIIITIH

DRAMA :

· spečijalnom,

prevrate u literaturi

| Pozorišni komad o nuklearnoj energiji Opera D. Kabalevskog »Nikola Veršinjin«

& Francuski književnik Žorž Borija., čiji je komad »Strah« neđavno prikazan u Parizu, napisao je novo den) pod „naslovom »Oholost i oblaci« | priIran La u Pozori i IR BRNO:

« koje u P u daje naičešće SVN Pa dela. Pre dve godine Književnik-avijatičar Žil Roda napisao je delo 5aA novom tematikom iz Života avijatičara „koji vrše eksperimente Sa, problianjem zvučnog zida, pod naslovom »Cikloni«. Žorž Sorija. ofišao je još dalie od književnika Žila Roa i uzeo za motiv rad /naučnika na prona-

Jažemju „hidrogenske bombe. Glavna ličnost u delu Žorža Sorija jeste američki profesor

Harding koji je pronašao tajnu hidrogenske bombe, On je čovek ahol, mlađ i varvarin koji u svome izumu vidi samo lepotu pronalaska. Njiegova žena, biolog, uzalud ga opominje, da njegov pronalazak može da donecse ćovečapnstvu samo zlo, Qna kao da predoseća da će i sama biti jedna od žrtava promaluaska, syog muža. „Profesor Hardiag: prisustvuje eksploziji bombe Nhoja jie bačena na jedno pusto ostrvo u Tihom Okeanu. Razume se da njegova žena Dženi nije Kraj njega: en je niu ostavio na jednom udaljcnom ostvvu do Noga neće doći smrtonosna dejstvo bombe. Ali prilikom ·ekspmloziie „Đombe pokazalo se da je bilo grešaka u računici: ona je po svome dejstvu prevazišla nađe pronalazača koji je predvideo da će se opasna Zona oko eksplozije širiti svega na sedamdeset, pet milja, a pokazalo se da je ona rasprostrla rađioaktivne oblake do 2% milja, a to će reći do ostrva na kome je pronalazač

ostavio svoju Ženu.

omada pronalazač i. Džen: koja je li, u rukama le-

arding 4 Da pragu Koarm nemoćni

em ove dve ličnosti, u delu Ostoji jok niz dobro ckarakterisanih licu w.eđu Mojima jedan Komandant Priroda Koji je zain'?teresovan samo' za uspeh eks-

ploziva ; drugo ga sc ništa me Če ih maprimer stari učitelj artinga, profesor

Woalači, 1 Tomas Miley, koji je meka vrsta hiugannog pnauvčmika, Ajnštajna: on žmli što se jedan tako veliki pronalazak iskotičćuje u „negativne vbilache svrhe,

ih da joj pomognu.

GU moskovskom Velikom pozorišta izveđena je nova opera ml ija Rabalevskog »NIkI1a, Veršinjin«, zasnovana na poZnatom delu VsevolOda Ivanova »ONUŠAČi VOZ 14-696

IviMaov je u” drugoj polovini dvadesetih godina obrađio temu o) danskog rata ma halekom Istoku u dva oblika — dramSkom i pripovedačkom. Po štepenu popularnosti Ivanovljeva drama »Oklopni voz 14-69« znat=

no „je nuwdmašMia njegovu jistoi-

· menu pripovetku i doživela veliki broj izvođenja kako na pozornici moskovskog Hudožestve-

Nova dela sovjetskih pisaca

& Početkom prošle godine očekivalo se da će ona doneti sovjetskim čitaocima drugu knji gu Solohovijeva romana »Uzorana leđina«. Odlomci iz druge knige objavljeni su još 1954 gođine u moskovskom ilustrova-– nom časopisu »Aganjak« (»Plamičak«). Tokom 1955 štampano je u časopisu »Oktobar« nekoliko glava nastavaka romana čija se prava Nnjigm, mpojavila pre 23 godine. Pored toga, jedan odlomak objavljen je u novogodišnjem ~braju. »Pravde«. Međutim, druga Mmjiga »UzoraMi ARJ nije štampana u ce-

ni. , i ı

Prema »Literaturnoj „gazeti«, Šolohov: radi na poslednjim glavama druge Mnjige, i daće delo u SiD još u prvoj polovini ove godine. On je rekao saradniku ·lista sovjetskih pisaca da meka ramije napisana mesta 'wnjige zahtevaju prepravke, Šolohov namerava da u drugoj polovini ove godine pri-

Džojs i

· QQ Polazeći od činjenice da se o Džemsu Džojsu »mnogo goVori, ali da se taj pisac malo čita«, profesor Vilijam Džoms objavio je knjigu kritičkih osvtta pod naslovom »Džems Džojs i običan čitalac«. (William Joncs: James Joyce and the Common Reader, Norman, University of Oklahoma Press, 1955). Profesor Džons je preuzeo na sebe relativno težak posao pribii-

. Šžavanja, Džojsa, a naročito njezo-

vog »Ulisa«, poluupućenom čilaocu On potvrđuje piščev cilj Ga u romanu kaže istoriju modernog čoveka izrazom koji je iznad svega đablinski, „podviačeći skrivene aspekte đela, katckađa preterano uveličavane oi Džojsovih obožavalaca. Uprošćenim rečnikom i sistemom ” posmatranja Vilijam Džons govori o homerovskoj paraleli đela, o pesniku prirodnog toka svesti i o upofrebi povratnih tema i sim bola, Naročito su podrobno analizirane neke epizode osltvarenec »džojsovskom« lehnikom, kao, naprimer, odđeljak o »Kiklopima«+.

Pored »Ulisa«, Vilijam „Džons objašniava i ostala Džojsova dela. Neki Kritičari, „poznati kao izvrsni poznavaoci Džojsovog jninvlinfh

Džems Džojs

čitaoci

đa je knjiga, profesora Džonsm pisana. isuviše “popularno, ali i takva, ona će, odlično. poslužiti nameni zbog koje je rađena.

stupi dovršenju prve knjige romana »Oni su se borili za domovinu«, od koga je dosad štampano nekoliko glava,

Valentin „atajev završio je roman »Majur u stepi«. Od po„četka 19556 godime ovaj roman izlazi m moskovskom omladinskom časopisu »Mladoste. Ustva ri, novi roman je deo ciklusa i Nhoji u laze rmraniji Watajevi romani »Beli se usamljeno jedro« i »Za vlast sovjeta«. Zbog prve redakcije romana »Za vlast sovjeta« Kafajev je u svoje vreme bio prilična oštro Kkritikovan. Književnik je već pristupio radu na završnom delu svoga ciklusa i dao budućem ro manu naslov »Mir Kkolibama«.

Moskovski časopis »Novi svet« objaviće ove godine završni roman «irMlogije Wenijaminu Kaverina »Otvorena knjiga«. Roman se zove »Praženja i nade«,

Fjodor Panferov, o kome se veoma nepovolino pisalo Krajem 1954 godine, uoči drugog Kongresa. sovjetskih književnika, izišao je pred čitaoce »Literaturnme gazete« kana učesnik ankete o novim delima i planovima pisaca. Izjavio je da je završio drugu Nnijgu romana »Malčica Volga« i da prikuplja materijal za treću — završnu. Kao što je poznato, Rolohov je na Dvadesetom kongresu KP SS rekao za prvu knjigu Panferovljeva romana da, onakva kakva je, mije »majćica« već daleka tetka.

Ana Alhmatova prevodi rumunskog pesnika Tomu

e Martovski broj moskovskog časopisa »Inostrana literatura«, organa Saveza sovjetskih pisaca, donosi šest: pesama istaknutog rumunskog pesnika Alek-

sandra Tome (koji je mumro pretprošle godine a čija je prva zbirka »U iščekivanju« izišla

još 1897) u prevodu Ane Ahmatove. Ova stara pesnikinja, koju je Andrej Žđanov veoma oštro napao 1946 godine u referatu o lenjingradskim „časopisima »Zvezda« i »Lenjingrad«, bavi se poslednjih godina prevođenjem be sama „jezika Yaznih „naroda Sovjetskog Saveza. U lAAntologiji ruske sovjetske poezije obliavljenoj 1954 godine nalaze se i izvorne pesme Ahmatove koja je još pre četiri decenije izbila među 'najzapaženije ruske' pesnike — »akmeiste«, svojim knji gama »Broianice« i »Belo jato«. Akmeisti, koji su isticali kao Bvoj cilj unošenje određeni,ih i životu bližih sadržaja. u, rusko simboliktičko pesništvo, ali nisu ostvarili taj cilj, javljali su se i posle Oktobarske revolucije. Nekoliko Kknjiza Ahmatove objavljeno je. tokom dvadesetih godina.

Prepevi Ane Akmatove iz poezije Aleksandru Tome dejuju kao živa i izvorna pesnička reč. Sovjetski pesnik Evgenije Dalmatovski nu kratkom, predgovoru tim prepevima istice njihov visoki nivo. Međutim, origin;ili Ahmatove uneti u #Antoložiju

· 7 • · Zolin »ZŽerminal«, štampan u Moskvi, prodaje se u Parizu

e Po mnogim francuskim knji-

žarama pojavilo se ovih dana novo luksuzno izdanje Zolinog »Žerminala«, koje je našlo odmah veliki bro,j kupaca jer je prodavamo po veoma niskoj ceni od 275 franaka primeralh, što je za francusko hnjižno tržište krajnji mi-

nimum.,. Međutim, ubrzo zatim čitavo je izdanje povučemo iz.izljga, a prema informacijama nelih listova u Parizu, ova Je edicija vabranjema. Delo je štampano u Moskvi 1955 godine ma francuskom jeoziku pa potom uvezeno u Traneušku, Što se kosi s medđunarodnim odredbama.

ruske sovjetske poezije nisu zna čajni, mada mipočemu ne up:i=čuju na zakijučke do kojih je i9346 godine došao Ždanov.

• • Promene u Velikoj pariskoj operi (& Umesto dosadašnjeg upravnika Velike pariske opere i Opere komik, Žaka ibera, poznatog frameuskog kompozitora, postavljen je na to veoma odgovorno umetničko mesto Žorž Irš, haji je već ranije, od 1947 do 1951, zauzimao faj položaj. Inače, Žorž Irš je član socija-

lističke stranke. Kako su posled njih gođina ove dve najviše an-

perske ustanove u Francuskoj pretrpele veliku Kritiku Zbog 5VOZ. standardnog repertoara i

stalnog takmičenja u pogleđu režije s velikim spektaklima koji se prikazuju na pozornicama, pariskih varijetea, od novog Uupravnika i njegovih saradnika očekuje se da će izvršiti ozbilinu promenu w ovim renomiranim umetničkim „ustanovama. Novoimenovani upravnik stupiće na dužnost, ustvari, krajem •ove sezone kada dosadašnjiem WUpravniku Žaku Iberu ističe angažman Roji oftstupa sm ovog položaja zaista iz zdravstvenih razloga.

Subvencija koju uživaju ove dve muzičke kuće pretstavija pravu astronomsku cifru: predviđa se da će se za iduću godinu tražiti od države »ubvencija u sumi od jedne milijarde i 600 miliona franaka, Razume se da ni prihodi nisu mali kada su obe zgrade dobro posečćence Dpošto su ulaznice u Francuskoj veoma skupe. Tako, naprimer, Velika opera donosi od jedne jcdine pretstave kađa se prikazuje opera »Galantna Indija« od Ramoa ?,400.000 franaka, a jedna pretstava sa tako velikim ansam blom šsplaćuje se jedino ako se dvorana mapuni bar za 1,600.000 franaka.

nog teatra, tako i na drugim scenama, Kabalevski, koji de nazvao svoju novu operu ime" man, | nom glavne ličnosti drame i pri RA 5 povetke, revolugionara Nikole

Veršinjina, dao je, po oceni ŠOyYjetske kritike, uspelo delo, Ipak, kritičar N. Rružkov (u »Aganloku“) kaže da su poirebne izyt5ne dopune, kao i naknadno doterivanje mnogih mesta, Niružkov ističe veliki udeo horske muzike u operi Kabalevskoga i smatra partiju samoga Veršinjina najuspelijom, ali prigovara Hiabalevskom i njegovom li-

rose.

Tise ji. A:KM. Svenska.

knjiga", 1955.

bretisti da nisu dovolino izfa~ pitanja, God. zito dali lik Peklevanova, jedan Yrajevo : Broj 1—42.

od najvažnijih u delu.

Kosta Angeli — Radovani: Žemski akt

· Primljene knjige

Ivan Dončević: Mirotvorci, rCŽ oprema do Murtić, \Zaultura“, 1956. nj i ruža. Pjesme Narodne Uredio Jure Kašte-

Jzbor likovnih priloga I'rano TBaće. Zagreb, „Kultura“, 1956. il Bogdanović: O želi predgovor napisao Zoran, Gayrilović, Matica srpska 1956. : molstoj: Mnez Srebrni.

OVE z doba Ivana Groznog. SO 1iCa, Preveo 8& ruskog

Petar Mitropswn. Beograd. „Dečja

ogled. Časopis za društvema, tani VIII, Kni. januar — februar

Pozorišni život broi 2—3

VAJ broji »Pozorišnog života« posvećen je uglavnom problemima dđomaćče drame. 'Preba istaći izvod iz referata „Manijana Matkovića, koji, pored ostalog, smatra "da ne treba stvari uzimati tako tragično, jer se naša drama nor malno' razvija. Nešto manje ili više optimistični su i zaključci. Bore Glišića, vića i drugih, dok Josip Kua piše o krizi dyame UuOpe. »Pozorišni život« obijavljnje i dramu Đorđa Lebovića i Alek-

sandra Obrenovića; »Nebeski od- .

red«. To je odred ljudi koji rađe u ašističčkom krematoriJumu i. ubijaju da bi živeli. Strah, užas, glad, svirepost, ubistva — ambijenti su svih događaja drame, To je jedna gr= čevita borba za život Bde ljudi zaboravljaju ko su, šta su. Rod njih postoji jedna jedina misao: Živeti, Oni ubijaju. gasnim bombama nedužne žrtve, vade im zlatne zube, spaljuju ih «i, znaju da i njih to čeka, jer život jednog »Nebesxog odreda« traje svega tri meseca, .

Ostale stranice časopisa ispunjene su raznim beleškama i manvginalijama. Tako Mata Milošević piše o poštavljanju »Oža lošćene. porodđice« na scenu Jugoslovenskog dramškog pozorišta, a Hugo Klain i Marko Fotez o dubrovačkim letnjim igrama. Todor Manojlović piše o

. Pridrihu Šileru, iscrpno i studi-

ozno. *

Život broj 1—2

ROZA Zvonimira Šubića

»Njih dvoje« zahvata pro-

blem postepenog saznavanja o potpuno različitim pogledima na svet dva bića, koja to možda malo prekasno oltkrivaju. Kratkom pričom »Prozorče što gleda u svijet« Mihajlo Ražnatović je sav u nekom bolnom sećanju, gde se život prepliće sa smrću, rađost sa bolom. Pesma 'anasija Mladenovića BOovori o jednoj bolnoj neumifnosti trajanja, smrt je prisutna i prihvaćena sa dubokom rezignacijom. Antun Šoljan sa svoje dve ' pesme osvetljava fenomen prolaznog, govori o nezadrživim trenucima života i vremena. U stihovima Petra Pajića nalazi se jedna čežnja za nepoznatim i dalekim. Poezijom su još zastupljeni: Alesandar Ristović, Sava Kličković, Dara Sekulić i Stjepan Jakševac, Povodom triđesetogodišnjice smrti pesnika Serguja Jesenjina časopis donosi njegove pesme u prevodu Slobodana Markovića, kao i esej V. Vuletića »Sergije Jesenjin i njegova poezija« U eseju »Borisav Stanković u srpskoj umetničkoi prozi« Boško Novaković govori nan uticajima, metodu i novinama Stankovićeve proze. »Život« objavljuje i prikaze na knjige Ćamila Sijarića i Mirka Božića,

Miodraga Đurđe-

· Letopis Matice 'sppske broj 2

i) A uvodnom mestu »Lefto= N piše objavljuje eseji Henrika Volpea »Adam Mickijević« — predavanje koje je ovaj profesor Varšavsškog univerziteta održao prošle godine u Beogradu povodom &togodi« šnjice pesnikove smuti. On osvetljava Mickijevića i njegovo delo, vodeći strogo računa o uslovima i objektivnim uzrocima postanka njegovih pojedinih pesama i poema. Bora Ćosić svojim odlomicom »Seobe« pokuša-

„va da dublje osvetli psihologi-

ju deteta, E.

„Dok Sreten Perović i Antun Šoljan w svojim pesmama pokazuju više interesovanja za refleksivnost i apstrakciju stihovi Mila „Stankovića, „Jovana Premerua i Ljubomira Cvetkovića govore o jednoj konkretnoj ideji i negovanoj emoci.i. Vladimir „Petrić ı nastavku Wvog eseja „»Srednjovekovna iavama i njen značaj za razvoj modernog pozorišta« traži ! \starim pozorišnim „tekstovima ona mesta od kojih je pošla, i po kojima i danas Ima slično-

Sti, savremena drama, ~

|__»Letopis« objavljuje i Kritiku Dušana Popovića o Torka"ovoj »Sarenoj ~ OBWIĆ:e. zatim brikaze Knjiga Kli Pincija, Sime Pam'durovića, Slobođana Marovića, Tze|R Sarajlića i Branka Prnja-

OKARO.AJK ite

Mogućnosti broj 2

OBRI prevodi iz stranih

literatura česti su. u ovom

časopisu. Ovaj broj je izuzetno zanimljiv svojim obilnim i Kvalitetnim prevodima. Deset soneta savremenih španskih pesnika, u prevodu Nikole Milićevića, pokazuju da se ova forma i do dan danas održala u savremenoj španskoi poeziji. Naročito je interesantan i do«bar sonet Garsija Lorke. Ustva-– ri, to je jedan &uriozum svoje vrste, jer mi smo navikli da ovog velikog pesnika čitamo uglavnom u slobodmim stihovima, Savremeni ilfalijanski „pesnici, koje nam prestavlja Ante Cetineo, imaju jednu zajedničku crtu sećanja na rat i straha pred novim „užasima. Danko Anđelinović svojim prevodom »Razgovor pesnika kroz vekove« pokazuje da je sve relativno i đa je jedna ista tema u različitim vremenskim peri ođima dovela nekoliko pesnika do sasvim različitih zakliučaka. Iz pesama indiskih pesnika sa= znajemo o jednoi sintezi modeme forme i pojmova i pra= stare „istočnjačke opojnosti i fantastike. Prošlost i sadašnjost su ovđe takoreći nerazdvojni. Pesme je sa engleskog preveo Živko Bekarić. »Razgovori & Kafkom« Gustava Jonuša donose interesantne podatke o ličnosti i životu ovog pisca. Zanim.,jiv istorisko književni prilog prestavlja članak „Vlatka Pavletića o Đuri Jakšiću.

STERIJINA

PROSLAVA

U Novom Sadu, od 13 do 28 aprila

Od 13 do 28 apnila 1956 godi~

ne održaće se ı Novom Sadu proslava 150-godišnjice rođenja i 100-godišnjice smrti velikog srpskog komediografa . Jovana. Sterije Popovića, i to prema ovom rasporedu: \13 i 14 aprila (oba đana ša početkom u 5 časova) biće održano Savetovanje pozorišnih radnika, dramskih pisaca i Kritičara FNRJ o aRWhttuelnim pozorišnim problemima. Na Savetovanju će glavni referat podne=ti d-r Branko Gavela, reditelj pozorišni i rektor Akađemije za kazališnu umjetnost u Zagrebu (O elementima glumačkog stvaranja), a, sem toga, biće reči i o nekim drugim pitanjima iz našeg pozorišnog života,

14 aprila (u 19,30 časova) održaće se svečana akademija u čast Jovana Sterije Popovića, na kojoi će o Steniji i njegovom delu govoriti književnik Velibor Gligorić, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, od 15 do ?8 aprila održaće se jugoslovenske pozorišne igre Sterijino pozorje, u kojima će sudelovati Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište i Beogradsko dramsko pozorište iz Beograđa, Hrvatsio narodno kazalište i Zagrebačko dramsko kazalište iz Zagreba, Slovenačko narodno gleđališče iz Ljubljane, Narodno pozorište iz

Sarajeva, Makedonski teater iz Skoplja, Srpsko narodno pozorište iz Novog Sađa, Mađarska drama Narodnog pozorišta iz Subotice i još jedno pozorište iz Vojvodine koje će biti naknadno određena

narođem

Dggeeepenyroevvegveonee eee eee 9 Be VP eee PPP

Zelenilo pod snegom

Od idućeg broja »Književne novine« donosiće odlomke iz Antologije srpske poezije, koju je priredio Zoran Mišić, SBastavljač je za ovu priliku odabrao one stihove iz razdoblja ol Branka do Disa koji, mepriznati ili zaboravijeni, »isu dosada dobili mesio u anftologijama Ova mala pnmorama, srpske poezije pri-

MEP #9686868%809Y#%,

khazaće „nam, uz kratke propraine komeniare, odlomke iz poetskog sivara-

laštva Branka MHRadičević:a, „Jovana Sterije Popovića, Jovana Jovanovića-Zma,ja, T.aze Mostića, Vojislava Ilić:u, Jovana Dučića, Milana ltaTEGA i drugih naših pesnia. atekesetbevyeeev Pz e

LILU IIC ITIIKOOOITOLKITITIT TITOTITITITTILITIEETE ao III

UI III III III IIIIIIEITITITI

Iz intimno

Međutim, Dostojevski je rađio na romanu »Bedni ljudi«. U to delo je polagao sve svcje nade: ·»Ako delo ne uspe, pisao je on svome bratu, može se desiti da se obesim!«. Godine 1845, bolestan i umoran, nepoznat i usamljen, siromašan, on još uvek i ponovno prepravlja to svoje prvo veće delo. Ali ni sam ne zna šta s njim da otpočne: da ga pošalje nekim novinama? Da pokuša da ga izda sam?. Tako zabrinut i neodlučan on je slabio i pro„vodio čitave noći bez sna. Pa ipak, usred svih tih patnji jedna ga je nada držala: »Ne, akosam ikada bio srećan to je bilo tada... Nisam čitao i nisam pokazivao.mikome sVoj ruko-

pis: za vreme dugačkih noći usred divnih ·

nada i snova, u strasnoj ljubavi za rad, srodio sam se sa svojom maštom, sa licima koja sam stvorio. Kao da su mi rođaci, kao da su stvarno postojali. Voleo sam ih, bio sam zajedno s njima, veseo ili žalostan, pa sam čak iskreno plakao nad. svojim tragičnim juna-

g Živoig Dostojgvskog

kom«, (»Poniženi i uvređeni«) Maja 1845 godine Grigorović, prijatelj.. mnogih. ruskih i francuskih književnika iz XIX veka, koji je tada stanovao sa Fedorom, pokazao je rukopis Njekrasovu, Ovaj je bio toliko zadivljen čitanjem »Bednih ljudi« da je odlučio da na licu mesta, usred noći, poseti mladog pisca. Uzalud ga je.Grigorović odgovarao, govoreći

mu da Dostojevski u 4 sata izjutra verovat-,

no spava. Njekrasov se naljutio:

— Pa šta mari ako spava! Probudićemo

ga! To je važnije nego san!... . . Ljubljenja, Njekrasovljeva čestitanja. A

uzbuđenja od noćne posete Fedor nikada ne-

će moći da zaboravi. U zoru jednog prolečnoB

' petrogradškog dana slava je došla do njega i

njegovi mladđalački snovi su se ostvarili. Kasniji susret sa Bjelinskim još je pojačao nje-

gov optimizam: »Bedni ljuđi«, rekao je veli-

ki kritičar, to je strah i tragedija!«.

Prvi dodir sa ženama

- ; AKO je u pričama. koje je objavljivao u to vreme često pisao o ljubavi, sve je. to bilo samo proizvod njegove mašte, Pravi Dostojevski je stidljiv i usamljen. »Zajista, ja sam stidljiv sa ženama. Sasvim sam izgubio naviku na žene ili bolje rečeno nikada nisam ni imao tu naviku, jer sam usamljen:... Ne znam ni kako .s njima treba razgovarati!«, piše om, Ž

Na ulici on: se upoznaje sa Nastjenjkom.

Toj lepoj i šarmantnoj devojci on priznaje

svoje nade. Ali ona mu pWiča o svojoj lju-

bavi za nekog drugog. A naš petrogradski sanjar se zaljubljuje u tu sluča;jnu prijateljicu, pomaže je, a. kada se srećan rival pojavljuje, on se stidljivo udaljava! Zbog toga u svjm svojim velikim delima Dostojevski

_ljavao katastrofe.

prikazuje nesrećnu ljubav vezanu za žrtve i . patnje, a srećnu ljubav on nije znao da opiše. Čim bi se poveo razgovor o ženama, on

je postajao stidljiv. On piše svome bratu: »Ne znam šta je rodila gospođa Bjelinski. Čuo sam. kako, neko dete vrišti u susednoj sobi, ali bilo mi je neprijatno da zapitam ...« Mogao je da sanja o ljubavi duge časove, da u svojoj mašti zamišlja divne neznanke, ali čim bi mu se pružila prilika da se sreme sa ženama, postajao je nešpretan, smešan i doživ-

Uspeh »Bednih. ljudi« otvorio mu je petrogradske salone. U. kući Panajeva, čoveka koji se pretvarao da. voli knjižeynost, prcistavili su mu domaćicu, Avdotju Lakovlebnu. 16 novembra 1845 godine on piše svome bra~-

tu: »Juče sam po prvi put bio kod Panajevljevih. Izgleda mi da sam se zaljubio u njegovu ženu! Ona je inteligentna, prijatna i usto neverovafno ljubazna. Veselo se provodim. Avdotja Panajeva je imala tada 22 godine. Bila je to mala brineta, pravilnih crta koja je blistala svim svojim bićem: bljesak njenih zuba, njene smeđe oči, mlečna koža, veliki briljanti koji su ukrašavali njen vrat pretvarali su je u neku vrstu zaslepljujuće zvezde. Tako je. Dostojevski video i tako se

na prvi pogled u nju zaljubio. Ali oko, BJe?S

su bili mnogi, a naročito Njekrasov, koji je

Njekrasov

u gomili obožavalaca najmanje skrivao svoja osećanja. Dve godine kasnije postala je njegova ljubavnica.

"Tri meseca "posle prvog susreta sa AVdotiom, Dostojevski je pisao svom bratu: »Bio sam se zaljubio u Pantajevu i to ozbiljno! Sada se oporavljam, ali još uvek ne znam... Zdravlje mi je uzdrmano, nervi bo= lesni...« Koliko je bolna i ponižavajuća bila ta njegova prva ljubav! Od samog početxa je video da se ničemu ne može nadati...

U njegovim brojnim pismima četrdeselih godina to je jedina ljubav koja se pominje. A sećanja savremenika ne pominju ni jednu drugu ženu u vezi sa Dostojevskim u io doba. Ali, treba li iz toga zaključiti, kao što su to neki biografi učinili, da je Dostojevski sa 20 godina bio još uvek nevin? ;

Rajzenkamf, koji je stanovao zajedno s njim, tvrdi da između 1842 i 1844 žene nisu interesovale Fedora i da njegova čula još nisu bila probuđena. Ali tome je teško veTovati. Zar i sam Rajzenkamf ne dodaje »da je Dostojevski mogao nešto i da sakrije u toj oblasti«? Zar i on ne pominje Fedorovu rađoznalost za ljubavne avanture svojih drugova? Radi se ovde, verovatno, o seksualnosti sa dva lica i ona bi najbolje objasnila čudnovato ponašanje i sentimentalne suprotnosti kod Dostojevskog. Kao i najveći broj epiliptičara, on je naravno bio veoma osećajan, ali je u njemu postojala i čitava jedna idealistička strana. On nije upoznao ljubav u prvom oduševljenom dečačkom dobu, već u manje — više sramnim i prolaznim kontaktima sa prostitutkama. Tada je, verovatno, počeo da razlikuje ljubav od fizičkog zadovoljstva. Tada je sebi verovatno i postavio pitanje da li ljubav'i zadovoljstvo mogu zajedno da opstanu. Odgovor je bio potvrdan. Ali, on je to shvatio kao neku veoma

. daleku mogućnost, kao krajnji uspeh. I tako

'ja gospođa Panajeva ostala u svetu Uzvišenih strasti daleko od fizičkih zadovoljstava. Što se tiče žena koje je sretao u pelrogradskim predgrađima — one su mu donosile samo prosto fizičko zađovoljstvo. U pomenutom pismu svome bratu, gde govori o beznađežnoj Izubavi za Panjajevu, on dodaje: »Ja sam toliko razvratan da već više ne mogu da vodim normalan Život, Plašim

se tifusa ili groznice, nervi su mi oboleli ...« Erosova slika sa dvostrukim licem je iako natkrilila mladost Dostojevskog.

U sređini u kojoj je tada živeo, on je učestvovao (on io sam priznaje) u gozbama, bučnim večerinkama među drugovima, koje su se redovno završavale u javnim kučama. Kako verovati da potporučnik Dostojevski i tamo nije pratio svoje veselo društvo. Kako pretpostaviti da u toku lutanja po krčmama i dnu velikog grada on nije stupio u kontakt sa prostitutkama i svim vrstama fizičke ljubavi? Naprotiv, sigurno je da je on je pričao Opočininu o ogromnom uticaju poznavao tu ljubav, sudeći po tako duboko ljudskim opisima rasutim po njegovim delima od mladosti do zrelosti! Da bi se čovek ubedio u seksualna iskustva pisca treba samo preleteti »Netočku Nezvanovu«, »Duplo«, »Ponižene i uvređene«. Pri kraju života om seksa na ljudsko biće, o podređenosii naše volje našim instinktima i dodavao je da je intelektualna želja za njega bila mnogo kob=nija nego sam razvrat. Ne treba sumnjati da je on u svojoj mladosti upoznao ono čisto intelektualno uzbuđenje, one razne igre ma-

šte, pored brutalnog zadovoljstva strasti koje će, kasnije, nazvati „grehom. Mnoga svedočamstva to potvrđuju. On novembra

1845 piše svom bratu: »Minuš, Kleret, Marijana, itd. su prilično skupe. Ovih dana su me Turgenjev i Bjelinski grdili zbog mog načina života«. Zar nabrajanje tih imena tipičnih »profesionalki« iz onog doba, koje su dolazile najvećim delom iz Nemačke ili Baltičkih zemalja, nije dokaz?

On nije mogao da se podvrgne pravilima morala. Ljudi koji su ga dobro poznavali kao Majkov ili Strahov, pišu o tamnim i tajnim oblastima nejgove seksualne ličnosti. Bolesti, sumnje i melanholija su još više komplikovali njegov sentimentalan život. Možda su i nervni napadi i epilepsija doprineli da on postane naročito čulan, pa čak i stidljiv. On je u to doba mislio da ne može imati uspeha kod žema i odbacivao je i pomisao na ženidbu. U nekim trenucima je kao knez Muiškin iz »Idiota« strepeo od ner-

| vožne impoteninosti. Niegov uvek mestabilan

temperamenat je odbacivao kontrolu njego” ve volje i svesti.

Nastavak w iđućem broju)

KNJIŽEVNE NOVINE