Књижевне новине
dana
DRAMA
VU 5apd : premijera a | me il O. č saj || „Sutra je boi dan
gujevcu održana premijera Šekspirove komedije „Mera za meru“. Malo pozorište u Sarajavu lmalo premijeru komada „San letnje noći“, Anujeva „Miolomlb prvi put izvedena u Hr-
štu. Zagrebačka komedija izvela komediju savremene italijanske Kmnjiževniee Ane jota — „časovi {antavi-
e“.
Beogradsko dramsko nozorište: premijerm „Na“ slednika“ D. Ćosića, Narodmo pozorište u Beogredn imalo premijeru Nterijinih komedija „Laza i paralaža“ i „Voššebni magarac“.
rw Novom Sadu svečano oivoreno Sterijino pozorje.
KONCERTI
Melksikanski violinista H. Mšering gostovao u Sarajevu. Radio hor održao vVeoma uspeo koncert wu Beogradu. Skopska filharmonija imala Rkoncert kojim je dirigovao P. Milošević. Češka filharmowija, na go0stovanju mu mašoj zemlji priređila vrio uspele Koncerte wu Mariboru i LjubDljani, U Beogradu održan koncert čuvenog hora HRgberta Šoa.
IZLOŽBE
Kr Beograđu sn otvorene izložbe: Miodraga B. Proiića, Aleksandra Lukovića, likovni „doživljaji „deteta, Marija Maskarelija, Miluna Mitrovića i Save Sandiča, TU Sarmajevn otvorena izložba slikara samouLke Ada OWića. Na Rijeci je otvorio svoju prvu izložbu tršćanski slikar R. Hlavati.
OPERA
TU Novom Sadu gostovala
Zinaida, đšDPali, prvakinja
Bukureštanske opere.
RAZNO
Krešimirn Baranoviću pre đato odlikovanje Ordena »a sluga za narod I ređa Rodoljub Čolaković ođržao pre davanje wu Bijeljini o reformi školstva. U Beogradu osnovana Julturno-prosvet aa zajednica. Za preimediika izabran Milan Đoković. Direktor Sofiske opere D. Tetkov boravio n Beogradu. U Banjoj Luci formiran ođbor za proslavu 40godina, smrti Petra Kočića. U Sarajevu održan omladin ski Khwulturno-umetnički fTestival, Veče posvećeno Augustu Cesarcwu održano je u Zagrebu, Predloženo ukidanje Smedđerevskog pozorišfta, „dj. uzdomisanje pozorišta wu MMHragujevcu, TT. Uwžicu, Čačku i Svetozarevm. Dodeljene nagrade gradđa:j Sarajeva, Među magrađenima je i slikar Vojo Dimitrijević (100.000 din za sliku „Jablanovi Ilidže“).. Grupa makedonskih književnika održala wu MBeogradu kniHževno veče. Učestvo vali: Komeski, Bopov, da-. mevski, JJvamovski i Boškovski, Veče otvorio Milan Bogdanović. Ivo Andrić otputovao u Pariz, a .D. ćo-
sić n Sofijn i Prag. U Skopljn održano. savetovanje Mnjiževnikax o i{zdavačkim prilikama. · ROLO: će uskoro gostovati m SAĐ. Pozorimi muzej priprema pokretnu izložbu o Steriji, Odlučeno je da Beograd dobije galerijn reprodwukcija, U Beograd prispeo Njegošev li&ni „dnevmwik. Nalazi se kodđ dr. Pera BŠoća, pri. univerziteta.
kih dve, stoti _ ljala Jedi 20.
vatskom :·parodnom Rkazali- |
Izložena dokumenta o čuvenoj aferi 'Kalas
i Š ž U franeuskom gradu Tu j
Juzi izložena su ta koja potiču vene alere Kalaš
8
oga dokumen vYtemena čmkoja je pre mneo ina pretsiav=najvećih senzaci-
—
ja sveta. Sto je poznato u toj aferi, i ihčnije posle te ale„re, glav Mlogu u radu da bi se došlo evizije procesa odi-
grao je Volter. Njegovo učešće ı nmferi moglo bi se upordditi 5% kasnijim procesom koji je ne manje od afere Kalas „uzbudđio svet, u Drajfusovoj aleri, u Kkojoj je Zola. digao glas u odbranu nevinog čoveka i mnapisao svoje čuveno delo „Optužujem“, U čemu se, ustvari, sastojala ta alera koja je, zahvaljujnći Volteru, ušla i u literaturu? Otprilike pre dok je bogati Tulužaninm Žan Kalas večerao sa svojom žemom, 5 dva svoja sina i jednim mladićem prijateliem njegove dece, jedan od njegovih sinova, MarkAntoan, ustao je od stola, izvinjavajući se roditeljima da mora da ide na neki noćni sasftamak. Nekoliko trenutaka Kasnije, nađemo je u prizemlju Kala-
· sove Rkhuće mrtvo mladđićevo telo.
Mladi Kalas se. obesio. To je bilo očigledno. Međutam, kako Be Hu fo vreme samoubistvo smatralo za zločin, a samoubičino telo vegivalo se Mwonjima za Yepove i sramno vuklo wlWeammnm građa, da se, najzad, pred sakupljenom gomilom, spali na lomači, da fakvu sudbinu. me bi doživelo i telo njegovog mrtvog sina, stari Kalas saopštio je policiji i istražnom sudiji da „je njegov Win bio ubijen. I od te nevine laži starog oca stvorila se ogromna afera, a verski raftucani MWMrugovi, katolici, da bi se ogvetili Kalasu koji je bio protestant proglasihi sw mnjega samog za «gsinovljevog wbicu. Katolici su još dodavali, u optužbi, da je MRialag wbio svoga sina Mark-Anfonija zato što joe ovaj hteo da mapusti protestantsku veru i da prigrli katolicizam. Stari Minlas je optužen,
zatvoren, a Kkatolička crkva od-
mah je pribavila sve što je bilo potrebno ma osudu i wtićala nw sudije da se slepo drže njenih instrukcija. Razume se da u toku procesa optuženi nije hteo da podlegne nikakvom jskušenju, izdržao je sve muke i ostao pri svom prvobitnom iskazu da mu je sin izvršio samonbistvo,
dvesta godina, ~
5. Wolter'
# da je on nevin, „Osuđen je ipak na smrfi. Sramno sproveden 5a oničom oko vrata svim uli-
O Ia.
am: \ e šW čak čenje | je Tama 0
BU ! Nlomljenme x noge i odraljeni bubrezi, da mu nijtad dželat Wwtegno omču Oko vraia. Bilo je to u Vreme književnika Mavivoa, kompozilora Ramos i i Blikara Bušea i Eragona~
li srećom i u doba, Y
i tiv religiozne zaslopljeno
ka reviziju 'Kalasovog procesm Glav\ne ipformacije o događaju dno mu je mlađi' Kalasov sin Đo-
nald 'Kalas MWOi, je · maročito,' ćbog: ioga došao hod mjega u. u da ga moli za podrškm
Ženeyn U vezi s- {om afepom Volter je
objavio svoj čuveni „Traktat o.
toleranciji“, mapisan tako oštro, tako opako da še i sam pismc preplašio Mio svojih izraza, Zahvaljujući Volteru, "raesec! posle izvršene smrtne kazne, do-
šlo „je do revizije procesa i jz- |
vršena rehabilitacija, nspomene nesrećnog MKalasa,
Na izložbi u Tulumi pokazana Je ogromna dokumentacija « Wrocesu A na jednom ođ mak vidnijih mesta malaze še dela Volterova koja, je on napisao povodom ove afcre.
Nove knjige sovjetskih humorista
Moskovsko izdavačko preduzeće „Sovjetski pisac“ objavilo je „Knjigu hemoveski Viktora Ardova „Vaši poznanici“. Ovo je ustvari) izheor Ardovljevih humorističkih tekstova mapisanih od 1945. godine do danas. Među humoreskama, čija je vrednost, nejednaka, ima i veoma dobrih. Takva. je, naprimer, pričiea. „Go stoprimstvo“ — 33o „šefu“ koji priređuje bankete povodom dojaska službeme ličnosti „iz cčemn= tra« i naručuje najskuplia jelai vina sve dofle dok ne saznaje. od knjigovođe da, se troškovi ne mogu podmiriti, Kao dosnd, iz sredsfava, ustanove. Pošto će lično morati da plati račun, „šef“ pretvara veoma obilan banketw' više nego skroman, ali, posle Krafkog vremena situacija se ponovo menja, jer je, na Meaju hrajeva, postignuta, saglasnost o pođmirenju izdataka, na pređakš-
A
mji način.*Zahvaljnjući tome, na, BiOlM se pomovo pojavljuju najbolja jela, i to u vrlo velikim količinama. a“ Veoma je duhovita i Ardovljeva parodija istoriskih romana. Motiv poznat po Rjepinovoj slici „KMHđxvanm Grozni ubija svoga mMina" obrađuju, prema zamisli pan= rodije, tri vrste pisaca: u Pprvom delu. parodije prikazan je stil koji teži reprodukovanju jezika epohe Ivana Groznog, u drugom — leksičke odlik, tekstovm, čiji pisci smatraju “elepantne stilističke obrte ziljem z& sebe. Najzanimljiviji je treći završni deo u kome se Ardov obara na površne, nesolidne. au'tore, ismejavajući njihovo · mesnalaženje wu duabw i osnovnim obeležjima, epohe i msređine.
Mnoge humoreske unete m Ardovljevu Knjigu slikaja sebičmnjale, koristoljupce i male biroWkrate, pri čemu se zapaža da su pozitivne ličnosti kod ovog pisca
| znatno bleđe,
Nepoznata drama O” Nila
e Šarlota Monteri O' Nil, že-
ma čuvenog dramskog pisca, objavila je prošlog meseca u Njujorku mnjegovm dramu „DUG I DNEVNI PUT U MRAK“ (Long Day's wWowurney „info 'PNigbt). Drama imxa izrazito anafobiografski karakter, a O'Nil je pre svoje smrti ostavio zaveštanje da se ona objavi tek 25 godima pošto bude umro i kad iščezne i poslednji trag fizičkog prisusiva mjegove porodice. Kako su otac, i mxzaika i stariji brat pisea umrli između 19% i 19% godine, on „poslednji izdanak porodice 1953 g. Šarlota O Nil smatrala je đa poslednja volja njenog muža može d& bude prekršena. . M
TĐramzaz, je isečak istorije jedđne glamačke porođice posmnafrane Wu njenom letnjikovem đ1912. Iza sudbine Tajronovih krija se
Judžin O'Nil
istinn o živofm O' Nilove uže porodice, a wu liku ocm oličen je Džejms, ofac dJudžina O?Nila, On je istovremeno glavnsm, Mičnost' i slavni glumac, koji se probio iz sirotinje i mašao uhvaćen n Rklopku sopstvenog. uspeha, Njegov život opterećem je strahom. da se ne povrate. godine bede. Majka je bespomoćna, simpatična Žena, usto narkoman, dok je stariji brat tip grubog, pijanog, Faspusnog mladića. Mlađi sin, wsfvari Judžin O'Nil, najmanje je razrađem lik, kao da se pisac stideo da iskoristi preimućčtvo dramahičara i jeđinog preživelog svedoka tragedije ove orodice. I pored očiglednih suoba, između porođiće i mlađeg sina, ova, .je mormalni nastavak njen, i J. O? Nil ga slika. kao mlađića, ćudljivog, ciničnog, maRkhlonjenog 'pesimizmu.' Njegovd ' literatura. je: Marks, E če. Odnosi nw porodici razriveni su i jedina veza između mjenih članova je meka vrsta svesfi o sopstyenoj.: meizlečivoj „nesmeći. Autobiografski . momenaf, Wajvi~'
še je wočljiv kada mlađi sin e-”
boli ođ "tuberkuloze, što je bio prelomar. događaj u životu piBeca, Dpošle koga počinje .da piše drame. MKomađ nije Hezobziran obračun izmeđnun dramafičara i nesrećnih strasti njegovih roditelja, već je samo nemogućnost wzamićanja pred isđinom, makoliko bila bolna, i potvrda O, Nilove: teorije da je frageđija sadržana w nemogućnosti da se 9buzdđa snaga... Povodom nje O' Nil je pismo svojoj ženi, da je oma: „Drama starih #Žalosfi, pisana, surama i krvlju, ali sa duboliim razmmevanjem 'i" opraštanjem z& sve ono šfo Je mučilo Taironove“", . na ak A:
Smagom «svoje ' auftentičnosti ova drama omogućava. da, se. bo-. lje. razumeju elementi O'Nilove Mmefnmosti 8 naročito usamljenička razmišljanja, 'Intamja sa jednog mestx na drago, muka za. mirom i zdravljem i zanetost smrćn i zaboravom. ;
-· „Bopanhater, _Engels, Ibzen,. Šo. i Ni-.
Tzišla je i M4njiga Varvare Karbovske („Ličnosti sa strane“, izdanje „Sovjetski pisac“) koja već decenije objavljuje „humoreske. 'Rarbovska je darovita i imam više smisla za izrazito pripoveđačko razviilanje fabule mego Ardov, dok on jače usredsređu,je oštricu humora, na mane ili psihičke deformacije.
Mada, ni. u majboljim tekstovi-
vwima ne dosfižu snagu hmmore=·
ski Iljfa i Petrova, knjige Ardova i Karbovske zaslužuju da budu zapažene.
Ž | Dela engleskih pisaca na ruskom
e. Tokom posledmjih mede-. lia teme kulturnih veza i saradnie s Velikom MBritanijom ,dobile su u sovjetskoi štampi mnogo vidnije mesto nego ranije. To je razumljivo jer ije Maljenkov tek završio svoiu dužu posetu Velikoi Britaniji, a Bulganjin i Hruščov odlaze u London 18 aprila.
Moskovska štampa beleži izložbu engleske Mniige otvorenu u Državnoj biblioteci »Lenjin«. Ovom izložbom ' obuhvaćena su retka izdanja.engleska kojima raspolaže biblioteka »Lenjin«, knjige štampane wu Velikoi Britaniji i prevodi dela engleskih književnika i naučnika na ruski. Najveći prostor zauzimaju prevodi književnih dela. Od Oktobarske revolucije do danas štampano. je u SSSR-u, kako piše »Literaturma gazeta«, preko četrdeset i osam miliona Dprimeraka prevoda dela engleskih pisaca. To su dela Šekspira. Bajrona, Tekerija, Dikensa, Fildinga, Smoleta, Sterna, Hardija. itd. List pominje Golsvontija,. Velsa, Šoa i Oldridža kao pisce koji uživaju veliku popu> larnost ur SSSR-u.
Uskoro će izići nova izđanja.
prevoda izabranih dela B. Šoa, prepevi iz Šelijeva i Bernsova
\ at: ae
toličkog Tanatizma i zahtevao ~
56' maeseci
Me fe ? Fe Tarađen je plan za
opusa. itđ. y · JMzdavanje zabranih dela ŠeKkspi· Ta, DikensB i Tekerija, čemu će se 'pristupiti iddčih ina, U „tom novom izdanju, Dai gp va dela obuhvatiće 98 tomova, Šekspirova. deset, mekerijeva
betnaešt,
'oltera . |
"je. Jedini stupio u O.
|| še Povodom stogodišnjiće smr ti Adama Mickijeviča, UNESIKO
„je izdao, jednu publikaciju u ko-
joj centralno „mesto zaagzimaju Šest eseja o pesnikovom živo{u
-i rađu. Už ove eseje đat je i
izbor i». pesničkog dela „Ađa) Mickijevića, | at
Nušićeva dela na 'sovjetskim pozornieama
1946 prviput je u Moskvi prikazana Nušićeva | Kkomediiam „Gospođa ministarka“, Ovaj Kkomad se sada ponovo prikazuje, na opšte zađovoljistvo pubiihe, koja često sa teškoćama dolazi do karte. Istovremeno se prikazuja i komedija „Doktor“, a Moskovsko dramsko pozorište priprema, izvođenje „Pokojnika“. Nušićeve komedije se prikazuju i u lenjipgradskim, kao i wu nekim provinciskim pozorištima,
Niče u ranijim delima Tomasa Mana
& Pod ovi naslovom (Nietz= ohe in the Bey Work of Thomas Manm, Dy BR. A, MNicolls, Berrley_ Los Ahgeles, 'tUniversily of California. Pres, 1955) inišla je studija MR. A. Nikolea
prožimanju duhov\a ova dva velika čoveka koji su živeli i uwirli a našem veku, I sam 'Poma5 Man je dragovolino priznno ogroman ubicaj koji je na wjega, pored Bopenhauera i Vagnera, izvršio Niče. Niče je, po Manu, bio čovek Ki je vitalno oformio njegovu mis Nikols, odlično upoznat sa doelima oba amtora, iznosi ovu glavnu fezu: da je Man wu svojim mlađim godinama Dio faskciniram Ničeom — analitičarem kulturne dekadencije, a ne Ničeom + prorokom Nadčoveka. Za tog Mana, za koga pledira autor ove interesanine „sfudije, Niče je prvenstveno pisac „Ljudskog odviše ljudskog“ i „Genealogije morala“. Ova dela su Mana potstakla da pođe u potragu Wdzroka i simptoma moralne i intelektualne izopnčenosti savremenog čoveka. Međntim, Nikols se nije bavio i drugim, MKhasnijim delima Manovim, delima koja tu daleko od tog prvobitnoy pecrioda piščeva stvaralaštva. Možda bi analiza „Doktora Faustusu“ i „Hohštaplera Feliksa, || lat mogla 'daif i druga ·osvetljenj piščevih duhovnih preokupacija, suprotnih onima do kojih Je Ni kols došao.
A
Novi roman Erskina Koldvela
Novi roman Hirskina Koldvela, „Greta“, (Hrskine <Caldwell Gretta, Heinemann, 1956) obrađuje ljubav i usamljenost
u ljudskom životu, Kritika, su-
deći recenzijama do kojih smo
' mogli doći, nije prema Kaldve-
lu bila manje mnemilosrdna nec go prema Sarojanovoj Knjizi no-
vela. Iako je pisae, podvlače kri-
00 Branislav Nušić
SALA: Ori. Poslednii film Jozefa fon Šternberga
aeSlavni reditelj dozet fom BŠternberg, koji je ušao u isto" riju svetske kinematografije mne samo kao „pronalazač“ Marlene MDitrih, nego i kao tvorac velikih filmova kao Bto je „Plavi Amnđeo“, „Ukleti sa Okeana“, „,Američka Tragedija“ i drugih, završio je još pre fri godine, u Japanu, svoje „poslednje delo „Groznica, na Amaftanu“ koje je fek „sada, prešlo Okean 'i-prikazuje se po evropskim bioskopskim dvoranama. Za ovo posledmje svoje delo Bternberg je naisao scenario prema jednom, ažu, autentičnom događaju. To je vstorija dvmanaestorice japanskih mornara koji sw se, posle torpiljiranmja broda, našli na nekom sasvim mnlom ostrvu u Tihom Okeanm i na njemmn živeli šest godina, potpuno uvereni da rat još traje i da će mjihova zemlja na kraju pobediti. Prilikom iskrcavanja na, ostrvo, koje mije bilo sasvim ,pusto kao što sm mislili, oni su zatekli tamo jedan par, čoveka i ženu, Rkoja će, razume se, po svim honcepcijama stati ona, kobna ličnost oko koje će se svi događaji zbivati. Iako se tvrđi da je delo izrađeno prema istinitom događaju, rediteli Btermberg, ustvari, odvojio se potpuno od realnog: života i mapravio jedan w punoj meri šternbergovski tip filma, a to će rećM, pun psiholoških jzopačenosbi, duševnog rasula, izdajstnva, majnižih ljudskih prohteva, a u centar stavio ženku koja trijumfnje. u jednom egzroftičnom i skoro kobnom pejsažu. i
IZ STARIH
· Iz intimnog života Dostojevskog
| T[UMANITARNA sanjarenja su. odvela vladir KaCI imovine... na smrt streljanjem!«
Dostojevskog ka problemima koje je kasnije i sam obrađivao u svojim romanima. Za vreme tih godina (do 1848) dok se mučio kao intelektualni. proleter u službi raznih nevelikodušnih gazda, dok je kukao pod teretom teškoga života i dok su se njegova lepa stremljenja svršavala u prljavštini, tih godina je on počeo da razmišlja o svom pravu
na. slobodno · delovanje pa
Razmišljao je o problemima dobroga i zla, o bogu, odgovornom. za apsurdnost i patnju čovečanstva, o suprotnostima između moralmih iđeala i bede ruske političke stvarnosti, itd. To je doba koje ćć ištoričari zabeležiti ' (kao period učvršćenja. vlasti kmetstva i reakoije, kao doba velikih unutrašnjih pomeranja u senci ruskog društva. To je doba žustrih: polemika između slavofila i zapadnjaka o sudbini naroda, o putevima vlasti i sudbini nacionalne kulture, to je doba kada su filozofi i publicisti počeli da postavljaju baze intelektualnom Rkosmopolitizmu, teligencija ugnjetavana, ograničavana cenzurom i policijom sve se više orijentisala ka problemima društvene i ekonomske organi-
čak i na zločin.
Tn-
pismo Bjelinskog Gogolju, itd. Doštojevski ie i sam, na jednom od tih sastanaka, govorio o Lameneovom hrišćanskom socijalizmu. Ali, on nije znao da se među prisutnima nalazio i jedan pripadnik zloglasnog trećeg odeljenja i đa će uskoro skupo platiti svoj apel pravdi, slobodi i bratstvu. „ ., Uhapšen je 23 aprila 1849· godine i zatvoren u samicu Petropavlovske tvrđave. Ostao je tamo 8 meseci u toku kojih mu se zdravlje znatno pogoršalo. Bolovi u stomaku su ga sprečavali da se hrani, noću je dobijao napade smrtnoga straha, a kada je najzad uspevao da zaspi, sahjao je strašne sne. · U zoru 22 decembra 1849 godine, sledeći prizor su prisuini videli, na Semjonovskom trgu u Petrogradu. Iz 'kotija izveli su 20 petraševaca osuđenih ma smrt. NJihovo. hapšenje početkom te godine je napravilo veliku larmu u glavnom gradu Rusije. Pričalo se da je ·tajna policija otkrila zaveru protiv režima, da je otkrila grupu u kojoj se dao socijalizam, političke slobode, oslobođenje seljaka, itd. Ali o tim stvarima su ljudi govorili samo među sobom i to tiho, jer
propove~.
Pop sa krstom dolazi pred osuđenike i . pita ko hoće da se bričesti. Samo jedan istupa iz ređa. Zatim se vezuju oči osuđenicima i vojnici ih vezuju za stubove. To je prva grupa. Dostojevski, u drugoj, čeka na red, Desetina se postrojava. Vojnici prinose puške ramenima, oni nišane... i
Ali. u frenutku kada je frebalo da jekme ono kobno »Pali«, jedam oficir mašući · belom maramicom odlaže pogubljenje. Osuđenici se odvezuju od stubova,.a jedan među njima — Grigorijev —-· posrće: za tih nekoliko minuta poludeo je. Drugome, Mombe-" liju, kosa je potpuno posedela. Car ih je pomilovao. Dostojevski je ipak osuđen na 4 godine robije i 4 godine vojne službe kao običan vojnik u Sibiru. 2 SNM Sipajte
Pošto je proživeo teške trenutke u očeki-. vanju svoga kraja, Dostojevski piše svome bratu: »Ja nisam izgubio hrabrost. Život je svugde život! Život je u nama, ne van nas. Pored mene, posle mene ima i biće drugih. .
od-
šternberga, .po-.
Tičari, hteo „da da dublju ana liza osećanja Krivice i, konflikafa koje doživljava mlađa ženn Greta, glavna ličnost romana,
„sekretarica u jednom američkom
gradiću, opterećena, traumzuma i” detinjstva, roman ostaje u okvirima banmalnog i iskontruisabog pripovedanja.
A
Knjiga o savrememoj skulpturi
e Carola Gieđion — Waleker: Contemporary Sculptare: Amneudutionin volume mnnd space, Georg Wittenbown, 1956. Jedna od malobrojnih: knjiga o mođernoj umetnosti koja je, aspela da. dš odličan pregled savrememe sku!p fare od Bodena do Kaldera i od Pevsnera do Đakometija i·pret-
stavnikm, mlađe skulptorske ge-.
meracije, uključujući i Aameriku. Pisac ukazuje mm, odnos savremene skulpliure prema živote i podvlači da je ona samo izraz novog mišljenja čoveka o samom sebi. Savremena skulptura, teži da oživi prostor kao erooionanlmi stimulnas. Ukoliko je savremena skulptura, mišljenje Je n-
ufora, srodna delima primitivnih ' kuliura, ona je to po smelosti
kreativnih intencija,.a he po
mifatorstvu, kako. joj se. to zlo.
mamerno inminuira, Vrednost ove dobrodošle Knjige pođižu-izvam-
redne ilustracije i reprodukcije..
Primljene knjige
Božiđar Kovačević: Zaustavlje ni talas. Pesme. Beogad, »Prosveta«, 1956. i
Wladan Desnica: Slijepac ma žalu. Zagreb, Društvo Književnika Hrvatse, 1956.
Ivam. V. Lalić: Vetrovito proleće. Zagreb. Društvo književnika Hrvatske, 1956
Slobodan Novak: Izgubljeni za vičaj, Split, Matica „hrvatska, 1955. - O
Srećko Diana: Nitko u svijetu nije sam. Split, Matica hrvatska, 1955.
Hranko Smodlaka; Na vremena. Split, Matica ·
vrpci hrvat-
ska 1955.
viri
sviđalo. To. boM, boli da. se čovek deli, da. cepa svoje srce na. dve polovine...« 255
"IT dva dana kasnije, na badnje veče, pošto se oprostio od svoga brata, Dostojevski sa okovima od po 5 kilograma odlazi sankama preko 'Nižnjeg Novgoroda na 3.000 kilometara “u Sibir. ' __
Jedan izlečeni zaverenik -
I ponovo srećemo Dostojevskog posle
i izdržane robije 1854 godine u SemipaTatinsku. To je već zreo čovek, ima 33 godi ne. Na robiji je stekao izvesnu vlast ako me nad svojim strastima, ono bar nađ njihovim spoljnim odrazima. Ali Dostojevski je do-
_ Živeo i unutrašnji preokret: on je raskrstio sa svojim negdđašnjim liberalnim shvatanji'ma. Primio je kaznu, kao zasluženu.
Đa bi dalje pratili politička shvatanja Dostojevskog, treba preskočiti čitavih 16 godina. Za vreme svog boravka u Veveju, u Švajcarskoj, Dostojevski je primio pismo u” kome ga je anonimni 'pisac: obaveštavao da sumnjaju da je još uvek u vezi sa revolu-' cionarima. Čak je postojala i. naredba da se sva njegova pisma otvaraju, a da se on sam pretresa prilikom prelaza : | Međutim, zar shvatanja Dostojevskog u to” doba nisu trebalo da mu: privuku, poštovanje
· bilo' koje razumne vlade zbog podrške koju ie on. davao unutrašnjoj i špoljnoj. politici · carizma. Ali u očima ograničenih birokrata
a0 i delo.
J%i pe
· O Mocartovon,
ruske ' graniče.
»Savremenik« broj 4
VAJ broj bočinje impresivnom prozom Ferde Ko; zaka. Jednom široko zasnovanom lirskom naracijom Du
'Šan Kostić je ispunio motive svojih pesama »Jutro«, »Mora= va« »Vesels ptica«. „Pesnik
Slavko Vukosavljević je objavio sedam epitafa iz »Obale raja«. Poezijom je zastupljen i Mile Biskupljanin. Grga Gamulin je priložio zanimljive »Lištove iz putopisa«, } 0 Velibor Gligorić se u svome napisu bavi Brankom Ćopičem ao pripovedačem i analizira motive i ličnosti poiedinih Čopićevih ostvarenja. Takođe OCTtava i izvesne karakteristike ČCopičevog načina pripovedanja. Iserpniji zahvat u Mknjževno delo Novaka Simiča izvršio je Slavko ,lLeovac,, dajući ,u.„ isti mah i ocenu samog tog dela. Solidno i sa poznavanjem materije pisan je članak »Pilozofija Albera Kamija« od. Dragana M. Jeremića. . GOSOPI je 'u svojoj »pnevnik«• dao tije izvode iz rada dddag PIB, ubtika »Osvrti« donmosi članak Vlade Mađarića »Problem „napredovnBnja Uumethosti«, u kojem še Mađarić „suprotstavlja estetskim izlaganjima Janka Kosa. U član ku »Tuđe« Velibor Gi rić oštro kritikuje izvesne pojave u proih naših mladih. 18Qeh, apodiktički i nedokumentovano negirajući smer literature Miodraga Bulatovića. Poređ toga, u ovome broju Marijan Jurković prikazuje knjigu Ivana Potrča »Zločin«, a Boško Novaković pesme Dušana Kostića »Mreže«. Oba prikaza su afirmativna, Voja Čolanović je u ovećem napisu pozdravio pojavu klasičnog dela »Gendži« od japanske književnice Murasaki Kišibu, ocenju jući ga kao prvi psihološki roman u svetu. Stanislav Bajić u svom hnapisu »O 'začaranom krugu Tenesi Vili}amsa« govori o pretstavi komađa »Mačka na usijanom limenom «rovu« u Beogradskom dramskom pozori-
štu: U »Likovnom #pregleđu« Svetislav. Mandić, je svestranmo prikazao knjigu Svetozara Radojčića, »Majstori starog srpskog slikarstva«. Muzički pregled je dao Andrija Preger. U svojoji stalnoi rubrici »Čitajući časopise.i listove« redakcija se osvrnula ma. niz raznih književnih pojava kod nas i u svetu, Priložena je i »Književna hronika«,
rubrici
.* o
»Naša sodobnost« broj 3
AO uvodnik ovoga broja:
»Naše sodđobnosti« dat je poletro ostvareni! napis Manyvje Boršnik o poznmatom slovenačkom . pesniku Aškercu. Boršnikova je naročito podvukla tragiku životnog puta Antona Aškerca · u · prelomnim godinama između dva veka, gubljenje poetske snage u čoveku koji je kao borac sve više sazrevao. Nakon 75 godina ·proteklih od smrti Dostojevskog, i.u njegovoj zemlji su jasno uočljivi zna kovi priznanja toga osobenoga literarmog. talenta... Povođom te godišnjice Bratko Kreft je štam
pao svoj oveći “fragment, doku-"
mentovan- i 'sadržany: o. ovome
značajnom ruskom književniku..
Pesmama su zastupljeni Cene
Vipotnik,: Anton” Vodhik i Pav-" le Zidar. Nastavlja se objavlji-,
vanje interesantne proze Cirila MKosmača, moderno ostvarene. Anton Ingolič u svojoi pripove'ci obrađuje tematiku iz doba rata.
U muzičkom pregledu Pavle Merku daje svoja razmišljanja ·đelu, dok u »Književnim · „ocenama« „Mitja Mejak prikazuje' zbirke stihova Ivana Minatija i Rađa Bordona. Časopis donosi i dva RIO o bita-
društvenim · i naučnim
njima.
* * *
»Pregled« broj 1-2
U ovom dvobroju Tođor Vujasinović govori povođom nekih ocena uloge Vladimira Gaćinovjća i ističe da o revolucionar– nosti Gaćinovićevoj.ne može biti spora, kao ni o njegovom stalnom, sve progresivnijem raz voju u toku kratkog i bumog života. Istoriskim problemima je zaokupljen i Vojislav Bogićević,
omako prosto
ČASOPISA
njem eksploatacije.
"dok Bogdan Šešić,
koji osvetljava Jednu Pmjsiju grofa Tise u Bosni. Naročito su obimno zastupljene različite vrste ekonomskih analiza pojedi nih stranih zemalja. Tako Hamid Filipović piše O ekonomskim osnovima krize francuskog kolonijalnog sistema. Vladislav Milenković o novoj spolinoekonomskoj. politici SSSR-a i reago vanju zapadnih zemalja, a Dragica Rogić prikazuje selo i poljo
"edu u Švedskoj. We pohne članku »O jednoj značajnoi sociološkoj kategori-
čar se bavi pitaJože Gori BEVAie" mu pravne zaštite naučnjh idei Vojislav „Spaić, ia LT dn Tre}ući kariukazuje na savremeni značaj izvesnih” Hegelovih postavki u estetici. Muhamedđ Filipović ie napravio koristan ·pregled članaka u izojima se tretira filozofska problematika, a koji su objavijeni u našim “posleratnim časopisima. vjeko Dobrinić ima članak »Neki dramafurški principi lu filmovima za djecu«. Luka Pavlović razmatra planove sarajeVskih izdavačkih preduzeća. 'Pakođe je objavljen i ni osvrta, komentara i prikaza iz raznih grana društvene delatnosti.
* * *
ji
fičku procenu,
»Hrvatsko kolo« 1955
VAJ godišnjak koji i? Ma-
tica brvatska posvetila de
setgodišnjici oslobođenin naše zemlje opremljen Je sa 2 reprodukcije slikarskih i kiparskih dela o Narodnooslobodilačk, borbi.
O Cikto Car-FEimin objavljuje svoju prozu »Pred vratima Rijeke«, a Vjekoslav Kaleb »Smijeh u granju«. Literarnu prozu još imaju Jure F'iraničević-Pločar (»Suočenje«), Mate Beretin (»Tri bjegunca«). Slavko Batušić (»Putopisac. mašta«), Zlata Kolarić-Kišur (OKrik iz magle«), Zlatko 'omičić (»Težak teret«). Mato Lovrak (>Veliki majstor«), Ljubo Pavešić (Tereza«), Dra“go Žerve OoŽvane i Matija«). U godišniaku su štampane pesme Bore Pavlovića, Marina Franičevića, Josipa Pupačića, Milice Kostić, Dragutina Tadijanovića, Vlađe Mađarevića, Zlat'Pomičića, Miroslava Mađera, Danila Čovića, Milivoja Slavičeha, Siđe Košutić, Saiha Alića + Antona KoštreaB. :
Osim toga, štampani su iscrpniji članci Dušana Čalića o in~
dustriskom „razvitku FNRJ Šš Vojmira Kljakovića o nemačkoj odbrani Srema i Slavoni-
je 1944/45 godine. Nekoliko napisa jie posvećeno uspomeni na Ivana Gorana Kovačića. Zlatko Pavletić je prikazao Ivana Gorana Kovačića kao književnom stvaraoca, Ivo Lađika je dao informaciju u članku Kovačić posle smrti« đok Ante velzek govori. »O nekim Kknjiževnim nakanama Ivana Gorana Kovačića«. Jakša Ravlić i Jošip Čelar. su priložili mbve materijale za biografiju Vladimira Nazora. Ferđo Čulinović razmatra probleme građe za istoriju Narodnooslobođilačke borbe i istovremeno objavliuje · priloge za bibliografiju NOB-a.
*. #%*
Huje živo đat fragment #ž proze »Jedno nebo mnmađ nama«, pisane 'Đomalo u ekspresionističkom maniru. U prozi je i me mnogo odmerena »Zdravica« ' Marka Đonovića i »Zenit« Špire 'Račete. Pesničke vriloge su dali Voiislav Vulanović. Pavle Đohnović, Ljubislav Milićević, Salih Alić i Milika Pavlović. Miodrag „SpBulatović je preveo pet pesama francuskog pesnika Anri Mišoa. i
U »Književnom pregledu« Božo Bulatović prikazuje prozu Mihaila Gazivođe, đok se MRadđoslav MRotković veoma žučno i zajedljivo okomio na knjigu pozorišnih kritika „Elija Fincija, ođričući im bilo kakvu književnu vrednošt. Zanimljiviji su napisi Milana Zarića o posleoktobarskim ruskim pesnicima i Božidara Kovačevića o. .Šarlu Bodleru. Kosta Milutinović. osvetljava učešće Laze Kostića u Omladinskom pokretu opširnim izno= šenjem pođataka. U broju se još nalaze i Kraći prikazi i beleške. 'šu rusku dušu 'sposobnu za ujedinjenje i potpunu humanitamost...« i Međutim, izgleđa da sve nije bilo
ipak
i jednostavno u političkim shvatanjima samoga Dostojevskog. I pored” očiglednih dokaza privrženosti cćarizmu, izgleda, prema nekim biografima, a posebno
Suvorinu, da je jedna tragična unutrašnja borba ubrzala Fedorovu smrt. Jednoga da-
potkazivač? S trebalo je da
„nije očuvao mogao potpuno
ma, početkom 1881 godine, dok se šetao po petrogradskom letmjem parku, on je slučajno čuo razgovor dva revolucionara. Njihove terorističke,. namere. su bile potpuno jasne i. uostalom, pokret »Narodna volja« je u to doba spremao alentat na Aleksandra II. Dostojevski, koji je odmah shvatio o čemu se”. rađi, slušao Je zapanjen ne učinivši ni jedan · pokret, ne pozvavši ni jednog policajca. Iz tih stopa on nije pošao ka policiji već kod . Suvorina. U njemu se odigrala sledeča unu- · trašnja borba: s jedne strane, da li je mogao on, bivši petraševac i robijaš da postane
druge strane, kao građanin zauzme '»patriotski« stav, a
opet, kao pisac, kako dopustiti sebi takav nizak postupak? On se sam iznenadio pred svojom nesposobnošću da'se ma nešto odlu„či, iznenađio se' otkrivši u sebi neku srodnost pa čak i podržavanje ljudi u borbi -protiv cara.i njegovih sopstvenih ideja! Zar bi ' bilo loše boriti se protiv sopstvenih nepri' jatelja? A, opet, da li su to stvarno bili nje- · govi neprijatelji. Zar se u njemu od. vajkada · izvesmi
duh revolta koga nije da uguši. Te sumnje, ta gri-
»Goran
»Styaranje« broj 2.
a IHATLUO Ražnatović, objav-
#
grdno ljut, Nikolaj -I, je zahtevao primernu kaznu za članove grupe. Wta
* Toga čuvenog jutra — 22 decembra Semjonovski trg je bio okružen vojskom. Oko “vojske bilo je malo posmatrača, nekoliko seljaka, trgovaca i drugih.
Osuđenike su skinuli u košulje mada je bilo 20 stepeni ispod nule, S jedne. strane gubilišta postavili su 9, a s druge strane li. osuđenika. Presuda je glasila: '
»Osuđuje se Dostojevski Fedor Mihailo-
Ali biti ČOVEK među ljuđima i ostati to uvek... eto cilja, eto stvarnog problema u . traševac i robijaš. . životu! To sam shvatio, Ta misao je ušla . - “i NI ORO MI u mene i moju krv. Da, svakako, ta. glava „„On je ostao sumnjiv vlastima i pored koja je stvarala, koja je živela u visokim svojih najboljih namera: da io ne bude sve oblastima umetnosti, koja se navikla na više do onih. slavnih za Dostojevskog, dana u potrebe duha, ta glava je već pala sa mojih. Moskvi 1880 godine kada na svečanostima u ramena ... Ja nikada više pero u ruke. neću Puškinovu čast i. usred 'oduševljenih. slušalaca vala hlešovi, uzeti! Da Ji je to mogućno? Za četiri godine . drži svoj čuveni govQr Kojije kasnije postao i VOAČNN OJSAAO U S KAOORIMf DOMA ću ponovo početi. Bože, koliko slika ću pro- “skoro program 4 čitavu generačiju žakasne-. Na njegovom pogrebu su učestvovali miživeti i stvoriti koje će umreti, koje će se u- lih slavofila: i, drugih..,On je tada. u Moskvi
"nistar prosvete i pretstavnici Sv. Sinoda. rekao: »Misija ruskog čoveka: je besumnje Car je dodelio uđovici 2.000 rubalja za pogreb
Žža- savesti, to čuđenje koje je osetio pred kompleksnošću svojih shvatanja izazivali su - kod. njega patnju. Bio je na strahovitim mukama, dajući· sebi čas: za pravo, čas sebe . optužujući, „A krajem januara pod udarom tih uzbuđenja prsla mu je plućna arterija, koja "je nekoliko dana kasnije prouzroko- |
zacije zemlje i političkih slobođa. Dostojev- trećeg odeljenja, on Je i dalje ostao stari peski, prateći opšti pokret intelektualnih kru- i ; n gova koje je posećivao, počeo je da gaji plemenitu ljubav prema utopiskom socijalizmu francuskih pisaca i prema svim humanitarmim iđejama, Te misli su kod njega još više podvukle osećanje o osrednjosti njegove okoline. Još teže su mu padali birokratizam vlasti, patnje siromaha, okruina nepravda ·
Woa
) • |
PLO OSB | i bog: " di zdbranje- gasiti u mojoj glavi ili se razložiti u mojoj 11S1Ja, li 3 Š S Ke a eta a Brebbra M. U sm dtpvom S: rog ute S ropassndi RPEiĆ paB uma E M CO Paezi ay Sa yenaina, ak Ha HN MKD o Ce Japan dee Hr" stanju Dostojevski se približio krugovima aza za | ne modBem da pišem, umreću. Bolje bi bilo postati potptno Rus, “znači postati brat svih . državmo u. Ali žena Dostojevskog je
linskog, punog bezobramih izraza za pravoslavnu crkvu i najvišu vlast... ZbOE pokušaja izdavanja litografisanih protiv-
ljudi... To znači pripremafi se za umirenje evropskih suprotnosti, to znači otvoriti na-
aaa Vae ea s dobiti 15 godina robije, ali s perom. u ruci! odbila | i i drugo.
potraševaca. Tamo su se naglas čitala i dis- | Zbogom! Ja se odvajam od svega što mi se
kutovala dela Sen Simona, Furijea, Ovena,
2
i D. NM.
KNJIŽEVNE NOVINE