Књижевне новине

Domeci film na prvom

„ RE šest godina saradnik tada pokvenutog

»Filma« popeo se na loov građevine Ministarstva spoljne trgovine i intervjuisao jednog ziđara. Udarnik Kemal Mehmed. ne prekidajući posao, izjavio je tada da najradije sleda borbene filmove i naveo »Slavicu« za Primer. A Tarzana,. to isto voli saopštio je. Film » Parzan iriumfuje« gledao je tri puta. »Jeste da ono ne postoji« — rekao je mladi Šiptay filmskom novinaru »ali je lepo, uzbudljivo«. Bili su tađa intervjuisani i jedan profesor univerziteta. maši- , novođa. učileljica i prodava čica cipela. Zidar je oslao jedini koji se bez e; povoljnb izrazio o domaćem filmu. Sadašnje izjave petšstolina mladih radnika o fil-

• movima, koje najradije daju poltsetile su nas na

glc-

ovu 1 do 4 pvrta 201 o do 3 puta. 9 doe 12 puta..... ia doe 16 puta)... 47 da 20 puta!) 24 puta(C!!P)...

Prošečna omladinac=radnik u Železniku ide u bioskop 6,4 puta mesočno (što je nešio mznje od godišnjeg jugoslovenskog proseka.)

'R T ŽELEZNIKU „postoji

i amo jedan bigskop ali u njemu menjaju filmovi fri puta nedeljeno. Svaki drugi dan novi film io je dvanaest premijera mesečno. A film je gotovo jedina zabava jer u Železniku ima malo devojaka i igranke su relke. Zu razliku od nekih dugih industriskih centara u Želez niku se ne froši mnogo alkohola. Čak je iri puta više posetilaca beogradskih pozorišla iz redova radnika Omladinske fabrike nego onih koji uveče svrate u fanu »Kosmaj« koja se nala-

ka-

zi uz samu radničku koloniju. Do Beograda i natrag, medutim, fabričkim autobusom. staje pedeset dinara. A

lokalnom bioskopu — dva sata za dve banke — onaj kome je dosadno ima najjeftinije putovanje po svim zemljama sveta, bitke sa Indijancima. revije na Bordve ju i ekspedicije po Africi.

Repertoar bioskopa u Železniku bogat je i raznovrstan, svakako bolji nego šic ga ima Beograd (koji zahva-– ljujući Preduzeću za prikazivanje filmova i njegovoj repertoarskoj politici sve češće gleda premijere filmova sa »ftelegafskim žicama« »iskracovanime u, višemeseč-

malu anketu u kojoj je rad- stavlja filmove koji se ek 78 COD i UVO a BalDi |D SA ROMU. AI ı eseccdva pa i Iri-četiri me 1 Greta Garbo | filnnu. : seca docnije prikazuju u ita i 15, bugarski i mađarski Pred. nama su rezultati o- Beogradu.

bimne ankete kojom je is- U anketnom listu mladi Vesterili, kao što se vidi, Pin OE RU TOO radnici imali su da podvu- OR OR zauzimaju sredinu lezniku. U nizu pitanja ko- ku tri filma koja im se naj- O.

jima se {ražilo da mladi rad nici kažu kako i gde provo-

de svoje slobodno vreme, dva pitanja odnosila su se na film. Obrađena anketa

pruža zanimljive podalike o mestu filma u vremenu koje ovi mladići lIroše ma odmor i zabavu.

Na palanje: Koliko puta si bio u bioskopu prošlog meseca (mai 1956) ovako je odgovorilo 485 ispilanih metfalostrugara, D'ezača, brusača, livaca., mašinskih tehničara, učenika u privredi i učenika jndustriske škole:

odnosno 41.47 -

0.5

prikazivanjima u-

50%

nim DO

nutzašnjošti). vepoerloda~

ra Zelezničkog bioskopa preti

l. Pesma sa kumbaie

2. Tarzan i njegova,

3. Lepotica od milion dolara — l. šolaja – — — — —

5». Ludi podvig —

iz Alamx -— 9. ROGI — 10. ranici 19%: 13. 18. 14. 19, —~ — -~

poKAZALO se da na pr-

vom meslu nisu filmovi Ga. boji niti su kaubojski filmovi najomiljenija film:' tema sledajiaca iz krusa radničke omladine, Kao što je zidar Kemnl. Mehmed pre šest godina slavio »Sla-

na prvo mesto a »Tar=zana« odmah do nje u svom filmskom izboru. tako je danas petstotina mladih radnipokazalo svoju privržedomaćim filmskim te-

Vicu«

ı Si

„mama i simpatije prema Tar

zanu, hrabrom čoveku iz

džungle.

Pilmovi u boji nalaze se u rang listi od petnaest filmiova na 3, 5, 7. 12 i 15. me= stu što pokazuje da u izboru ovih fimova njihovo šarenilo ne preistavlja odlučujuću vrednost (sem, veroval-– n„. filma koji je treći po redu i u kome Je šarenilo porcid klišetiranih oblika i osmeha Ester Vilijams vrhov na draž filma).

Tarzanova Snaga ili golišavost Morin O'Baliven?

drugaric

više sviđaju od onih koje su gledali, uglavnom u toku mauseca maja. Pored avantuvističkih i »borbemih« filmova na spisku su se nalazili

OSTOJI još jedan način glasanja za omiljene fTilmovo koji je bolji i precizniji od ankete, To je glasanje

i ljubavni filmovi i komcdije, jedna Yevija i jedan engleski »khyimae« u koloru.

Anketa je trebalo da pokaže ko je omiljeniji i bliži našoi

širokoj „vadničkoj publici Tarzan ili Čamdžija iz Borka, Kalman Laftabar ili Deni Kej, Greta Garbo ili E* * Vilijams.

Upravnik bioskopa saop-

šlio je da mjegova publika na' iše voli filmove u boji, T je Trebalo proveriti, Ta-

kođe je {irebalo proveriti

opste uverenje da su najpo=filmovi o

pularniji Divljem

Zar adu.

bioskopskim kartama. Knjige bioskopa u kojima se moŽe naći broj prodatih ulaznica potvrdile su nalaz an-

Međutim. prvo mesto, mla ketc da je najpopularnija di radnici dodelili su doma– (ac Pa: POO CU čem filmu. i otkrile Još jedan delalj: O

. TL kakvim se filmovima radi.

Po sadržaju filmovi 8U O- Sa izuzelkom' »Hanke«, koja dabrani ovim redom: je i pored dvostrukih. cena

Rai ·. ŠOU Ma i bila odlično: posećena, u Dpii 4. domači ralnmi filme\ i Pi e 35 ay Wes e avaniuristički Tilm ız džun- tanju su »borbeni« lilmovi. arzan To se vidi.i. iz spiska deset

3 DS Pau Ola najbolje posećenih filmova u

g „oi it Cotokaj ı Železniku za poslednjih go-

S. američki ratni film dinu dana:

i, Pesma sa Kumbare + ~ 1665

9. Ešalon dr M. —– — — — — — — — 1

83.. Hanka — — — —— — —– —– >= — i

1. Mogsambo — — — — — — — — — p tilaca B. šolaja — — — — — — — — — — pi tilacn 6. Mostobran — – — posetioca 7. Simeronska ru — — |

S. Gola mamuza — — — = —— — —— posefilacm, „9. Ćerka Bele Star — — — — — p ilaca, 10. Bekstvo ' iz tvrđave Brave — — — posetilaca (Svi elo jednog su filmovi akcije).

11 3. 5. domaćči filmovi

1. avanturistički film ia džungle (u boji)

6. američki ratni film (u boji)

7. &. 9. 10. vestern

Opet su domaći filmovi na Međutim. ne mozu svi prvom mesfu, filmovi u boji domaći filmovi da se pohva-– na drugom a vesterni (opei le izuzetnim uspehom kod u grupi) na trećem meslu. publike u Železniku. »Put-

Denj Mej —-. Jedini ozbiljan u ovom društVm

Rezultati Jedne ankele u Zelezszniku

nici sa Splendida« nalaze se sotovo na kraju tabele, među jedva posećenim austric skim filmovima, sa 164 posetioca na dve preistave. Na najnižim mesfima nalaze se i filmovi »Tri priče« i »Dva

zvana grožda«, S druge straı među natprosečno posećenim filmovima

(600—900 gledalaca) nalaze se još če tirj domaća lilma »Krvavi

KO NNV ~ masovnog uticaja koje

pul“, »Njih dvojica«, »Lažni caP« i »Vučja noć«. Odm..n pada'u oči da su sva četiri . filma ratni Tilmovi. Tako sve ove brojke ot-

krivaju interes naše najšire lb „ske” publike iz wedova vadnika, za ralne avanture

šeojje iz naše bliže i datj. baš za one leme prema. kojima imamo onu Tamoznu »distancu« Kko3 po zahlevima. javnosti naš film treba. da prevlada.

olkr lje prošlosti,

„Jedini izuzetak, ljubavni i mjirnodopski film »Hanka« koji je primljen sa oduševljenjem kod ove publike pokazuje da ta naša publika ima inlresa za zanimljive domaće filmove i izvane ratne itemalike,

Dušan Makavejev

TER a iibŽAN A4NUJ

:eliča avangardističke drama Iičare

IPrnrancuski Anuj sva

eramski pisac Za je jedan od savre menih lMojiževnika “Čija se dela prikazuju sa uspehom škoro ma svim pozormicama sveta, Nekada

je i sam pripadao avanpardi dramskih autora, ali godinama i sa uspehom mjesove je po-

zorišfoe izgubilo eksperimentalni akter, tako da on danas važi ednog od savremenih drama a koji zarađuju ma svojim tramama lepe pare, Nedavno on je napisao jedan članak koji je izazvao priličnu senzaciju u pariskim Dp am hrugovima jer je bez ikak rezerve, Čak u sUperlativima, odao najveću hvalu trojici avangardističkih dramskih pisaca koji su dosad, uglavnom, više bili napadani od kritike ne#o hvaljeni. Slučaj je utoiik teresantniji što je članak i? u konzervativnom »Figarot lista. na kome pozorišnu hr MENI vodi Žan-Zak Gotije | n'je imao mikada” dosad za eksperimentalno pozorič!e,

I Fernandelov brat je glumac

Mladi brat čuvenog francuskog filmskog mslumca Fernande la, čije je umetničko ime PFernandez, takođe je gslumac, Još od detinjstva om je bio zavoleo pozorište i kasnije mu se DpOosVetio, a zatim i filmu, gde uglavnom igra manje uloge. Sad Je u Nici gade je dobio ulogu u filmu »Nema zlata za Rikarda«.

DRBETIDAA&P MAPN{}BHh

NL PI „

” vanu

OSEĆI VANJE fin | skih preistava za pro . sečnog savremenog gledaoca. postalo je mavika. ĐOn oseća konstaninu, organ– sku potrebu za njima, pošećuje ih periodično i predaje im se željno, kao pušač duili alletičav“ fizičkom naporu.

· Pilmske pretslave kao da nose u sebi neku opojnu

moć. Ima neke neobične pri-

vlačnosti u tome kadu gledalište utfone u pažnja bude prikovana,

lik i neviđen svef.

Dejsivo ove magije Je fto-

liko da je sasvim moguće da, naprimetn

u San Francisku,

ma, koja- je imala za posle- 213 slučajeva preljube od

dicu tri mriva i dvadesetak strane žena

ranjenih, Ukupno: 1.858 delikala. Svake godine dvanaeslak Prosečno 4 do 5 na jedan

milijardi „posetilaca, širom film!

svela,

više žara, opojnor! živanju. i iz godine u godinu, man broj liudi postepeno i nesvesno upija u Sebe, po-

OVOm

Severin Bijelić DŽOni Vajsmiler:,

sa Wumbare«!

Ispred i to u »Pe-

smi

i ae ad ia a aaa ep.

»Bioskop« (nac

. >»Nullurime iil ; ~ DaDHe za

publicistiku dala 7A po-

Novi je inicijativu kretanje jedne opsežne puDblikacije — almanabha koša: bi na ozbiljan način i s{PM-

lilmsku Društva Irvaftslhe

eno tretifala raznu pitan, filmske Teorije i prakse, naročito slo se lice doma Će kinematogralije. Ovu e-

iju priprema sada zagre-

„Maltura*, m redak-

Steve Ostojića i Mire

Ćć, "o će bili prva

i le vrste Weil vas. almanahu sarađuju:

· Tanasije Mladenoyvy Boris

Merin,

005 je }

: BEA ORLA TI PRET: IMA, ve uplate isključivo na maš fe: račun: 10%.'-20%, AD• MINISTRACIJA i REDAKR: CIJA: Franenmska ?

i Tel, 21.000

RP 9. OR 0 a 0 W,

mrak i kao hipnotičkom snagom, za plat no iz koga zrači jedan šaro-

. slučajno otpali lep s tavanice jednog malog italijauskog bioskopa, usred pi. kazivanja scena zemljotresa izazove žestoku paniku među gledaoci~

puni bioskopske dvorane i podaje se, s manje ili u-– Svake godine, dakle, OgTO-

srelsitvom čarobne lambe, saznanja o svetu, o dobru i zlu, o lepom i ružno.

KAKAV je taj svet koji gledalac, neosetno,

kap po kap prima u sebe? Ako se oslonimo na jednu Veoma zapaženu, doduše pre rata načinjenuy statistiku, taj

svet s \ilmskog platna ne izgleda baš &šlavno. U čeliri slotine filmova

prikazanih u Prancuskoj u toku jedne godine, moglo se videti, prema ovoj statistici:

310' raznih ubistava.

104 razbojništva

74 ucena |

43 zlonametnjih požara, 14 prevara

6492 krade

1892 lažna svedočenja

84 zavođenja maloleitnih 192

slane muškarač

Stvari možda nisu tako cr~

ne kao što mehanički proizilazi iz ove stalistike, ali ipak ima u svemu lome mnečeg zabrinjavajućeg.

Kada se pođe od toga da je Tilm najmoćnije sretstvo Je (kada postojalo, nikako film prevara i

jektovan Kroz

Ako je 1o ubistava ili čovečnosti, sve u sebi.

svci

lažne. zar ne u najmanju

dalac drogama

opijan lagano — jzpgubi svoj postane i sam toga svela,

lepom i slavni deo

tivni delikvent ili rezignira6 ni, otupeli subjekt.

R AZUMLJIVO je *te

su mnogi — Svesni

snage i opasnosli koju

[ilm nosi u sebi — pokuša-

vali iz raznih uglova. da na-

me{lnu rešenja koja baš nisu uvek izlazila na dobro. Glajhšaltovano povlađdivanje najnižim ukusima ili oObavezni besmisleni recepti za fabrikovanje jedne sladunjave konstrukcije svefa, pvotstavljale su. naprime?, tako ubitačne mere, da, evo, {oš danas. deset godina posle Hitlera. nekada poleina nemačka kinematografija nije u slanju, skoro ni za citu da se oporavi. a sovjeiska, nekada jedna od prvih u

rtao Cezare Zava ini!)

SVOGA KOMA Sani • :

MWINRi almanah

Alelisandayr Drašković leb, Žorž Žanko, Boj dor Manžekoyvić,

Vućo, Branko Vjekoslav Maigin, dr. Miloš Minpieca, MeSlavko Ja-

mevski, Cicko Haspor, prof, Pranee Brenk, Yladimir Po Jure Rašielan, V\a-

; av Mimica,

Afrić, Slobodan Frano Vodopiveć, BRoksandić, Josip d7ić, ing. Albert Pregernik, Živko Milić, Igor Pretnar, prof. Branimir Sakač, Đor_ de Babić, Moni Finei, Marijan Lipužić, Mosta Spaić, Aleksandar Petrović, 1, jJubi-

Vjekoslav Glumac, Dnško hulan-

ša docić, Pjer Majhrovski, Ljubomir Radičević, Milulin Čolić, Ivo Vrbanić, Dra-

soslav Adamović, doža Gregorin, Nenad "nr je dimir Rolar, Trajčo stov, Marija Ric, Đorđević, Vitko Miroslav _ Modrinić, Ostojić, i drugi.

Aimanah, koji dem ove godine, sadržavače i informafivni deo, a biće dopunjen i kompletnom filmografijom naših igranih i dokw:nentarnih filmova,

Boris Musek, > Neda

izlazi Kra-

ARAP MN Ne i 0,4 ae te da a 4 PAL 9

slučajeva ı preljube od

i nije svejedno kako laj svet pro> izgleda.

pritvorne krije to ruku. opasnost, da prosečni gle kao vlasliti odnos prema dobrom i sa

ak-

. menama dok »posap ide,

avefu, prinuđena je da pro. življuje svoje ponovno a. đamnje.

ri misu lako edunos{ay ne. Film je. pre svega, pn načinu, proizvodnje indu, striski artikal koji se broiz. vodi mašinski, po lančanom sistemu, kao, recimo, što se proizvode konzeve. Ali po svojoj sadtižini on je u. „olBIPko delo (ili. u najgo. rem slučaju, ispada surogat njegov).

Ako se godišnje proizvodi u čitavom svetlu oko 2500 di pometražnih Tilmova, postav ·lja še pitanje da li je mo. guće seniski Tabrikovali top, liku količinu dobrih, pleme. nitih umetničkih sadž:;na,

Svzkako io nije, bar da. nas, moguće. I tu 1ieško da pomažu svespasavajući, ge. neralni trecepii. Izgleda je. dino moguće kompleksno u„ ticanje sa raznih strana na filmsku proizvodnju u cilju proizvođenja Ššlo većeg broja, pravih. umetničkih i stalnog poboljšanja standardnih fi|. mova. Problem se ne može rešavali samo ulicanjem na proizvodnju »odozgo“, nčpo, dobrim delom i »odozdo«, kroz uporno 'i svestrano vygspitanje i razvijanje dobrog ukusa kod gledalaca, Kroz šlampu, naročito dobru film sku štampu (koju mi. nažalosi, uprkos postojanja toli. kih listova. i uprkos tolikih potreba. još mismo mogli da stvorimo!), kroz Kkinoklubove. kroz negovanje filmske kulture u školama i univer. zitetima, kroz predavanja i propagandu pulem društvenih organizacija, kroz eksklu zivne bioskope. koji prika« zuju ssmmo majbolja ostvare nja filmske proizvodnje,/itd, To je dugotrajan ji naporan pul. ali put koji će nemi nmovno ulicati na trajmo boboljsanje filmske proizvod• . nje. Ona će morati da pove

de nešto više računa O SVO» jim proizvodima, bar utol-

ko što će prosvećeni gledalac sve manje hteti da gle da produkte sumnjive Vir nos

prnron od pede {ak go-

dina postojanja umeti čkog filma kratak je da biš , mogli iznaći polpuniji zako. ni razvoja njegovos, ali moguče je ša sigurnošću utv!• di da se Kkinemasitografija vazvija — u pogledu načina proizvodnie i u pogledu sedržine -— brzo i u najboljim pravcima. Za poslednjih deselak godina, naprimer, očevidno je da se prosečni kvalitet standavdnih filmova i{oliko pomerio unapred da u

liva vedre nade za budućnoši. On je sazreo | s VO ćom ozbiljnošću pokušava

dublje da. zahvati probleme života. Čak | produkcija majnjže kategorije kao da se lagano menja ns bolje. L oni brzo melno snimljenmi filmovi U Amenici. Čije snimanje »za- | počinje u ponedeljak | svIšava u pelak ili suaboftuw, t'ude se, s driljivom nesptel | nošću da «drže korak sa sa vremenim pogledima gleda laca. 'Ni tamo više Indija" nac nije uvek obična mel, |) ni WAN zločinac po 10 denju.. . | Nemi sumnje da za vidno Tnapredovan je Winemxtogra* fije dobrim delom ima 7 sluga i sam gledalac. Nješ#0" ve duhovne potrebe i kultu ni

suštinske

nivo — u neprekidnom porasiu — nesumnjivo s5VĆ više prevazilaze tipizovanu

filmsku, proizvodnju, koja nije baš mnogo sklona pro”

Momčilo 1lić

KNJIŽEVNE NJOM EIN |

List za kadikevnot umetnost i kulturu

Direktor: TANASŠIJE MLADENOVIĆ

Odgeyorni urednik; RISTO TOŠSOVIĆ

Ttedakciont cdbor:, Oto Bihalji-Merinm, Dušan Malić, Badomit Konstanti nović, 'anasije 'Mladennvić, Miodrag” „Pavlović, „Risto Tošović i Dragoslav Ada Mmović, Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević List izdaje ncvinsko-izRe vačko preduzeće »MnjiževD

novine. REDA KOIJA: Prancuska 7, telefon 21-000

Cen# pojedinom broju DIM. 30. Godišnja petplafa DI '600, polugodišnja Din 900,

za ihOsfranmstvo dvostruki. List imlazi *vake đrurff

međelje. S Rukcpisi se ne vnraćaj

. šlampa Nevinska-izdavački preduzeće „BORBA“, grad, UDečanskasa 31