Књижевне новине
Za ulopu Žervez u istoimenom
MKlemanovom
filmu „Marija el
dobila je ovogodišnji Volpijev pehar u Veneciji
Feppur vi muove...
La ANALIMA · filmskih [i feslivala, nigde, valjda,
nije još zapisano da je žiri lako visoko ocenio DpOojedina dela a da je definitivno priznanje — u vidu neerade ipak. izostalo, Pormulacija da »Zlatni lav« ni „dodeljen »zbog pomanjkanja nove inspiracije ili takvih estetskih kvaliteta o kojima ne bi irebalo diskutovali« blago rečeno kontradiktorna je sa ocenom da su filmovi »Burmanska harfa« Japanca Kona Ičikave i »Velika ulica« španskog re" žisera Huana Antonija Bardemya »izuzetnih Kkvaliteta«. Žiri je posebno upozorio na vrednost ova dva filma, 4 način na koji je to učinjeno, cpiteti i superlativi koji su tom prilikom upotrwbljeni, mogu da zadovolje i jedan rigorozan kKriteriji za dode-
ljivanje najvišeg priznanja.,
"Treba poštovati ukus i kri ticnost fakvih autoriteta u oblasti filmske „umetnosti kao šlo su Grirson, Viskonti, Bazen, Krmler, Džems Kvin. Ovakav sastav žirija, dopunjen sa još nekoliko ne baš beznačajnih imena, uliva poverenje. Može se čak reći da već odavno nismo #ideli sretnije rešenje u izboru »vrhovnog suda« na filmskom festivalu. „Napredna orijentacija ovih ljudi zaslu žila je da bude pomenuta.
Zagoneinost ı odlukama ovakvoz žirija pokušaću objasniti pomoću nekoliko fakata, malom digresijom.
Kao dobar scenario za akcioni film uzbudljiva je islinita priča o lome kako jena festival dospelo deio H. A. Bardema. U jednoj rečenici — da bi najzad dobio »vizu« za Veneciju, film »Velika ulica« morao je da prede O· stepenice: festivalsku ko isiju selektora (a to je zapravo jedino pozilivno u celoj stvari!), špansku ambasadu u Rimu, Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo prosvete u Madridu, specijalni savet ministara Spanije, i — generalisimusa Franka, koji je, bojeći se skandala i revolia svetske javnosti, naposletku pre hinuo gordijev čvor. A sve io zalo što se radilo o izravilo naprednom „đ#iežiseru, hapšenom za vreme student skih antifrankovskih demon stracija u njegovoj zemlji.
„Ulica sramole“; DOS
lednje delo japauskog režisera M
U odnosu na najbližu kon kurenciju, na drugi izdvojeni film »Burmanska harfa«, »Velika, ulica« ima pred nosti koje bi jedna iscrpnija analiza dokazala. Meni se čini da je akt diplomacije zapečatio situaciju. Davanje premije Bardemu — zar Se t”av poflez s nekih stranhx ne bi mogao protumačiti kao ne naročito eleganina politička provokacija, bez obzira na stvarnu vrednost
JIoze
dela? Konkluzija koja bi upućivala na to da je »Zlatni lav« ovoga, puta, tužno 0Ostao na stolu iza završnog ceremonijala ne zbog toga žšto filma za nagradu nije bilo, već iz drugih, manje objektivnih razloga, — im3, izgleda, svoje realne komponenfie. Članovi žirija Internacionalne federacije film ske štampe, u kome su, pored ostalih, sedeli istaknuti sineasti Ketrin de la Roš, Mark Turfkrojer, Brita Elza Markuzen, ftakođe smatraju da je Vvenecijanska smotra iznela u krupni plan nekoliko odličnih ostvarenja. Dru ga je stvar što se oni nisu
odlučili između »Velike uli-
ce« ·i Klemanove »Žervez«, nagradivši, ex aequo, oba filma.
“U tom sveilu posmatrano, otupljuju bridovi z-itirane formulacije o »pomanjkanju nove inspiracije ili« .. Bar demov film ima svoju Ssopstvenu estetsku varijantu i zakonitost, ncpobitnu poput činjenice. Nova inspiracija nadahnula je Berlangu da napravi dosad najoriginalniji pacifistički film koji sam video, »Kalabuč«, posluživši se motivom o naučniku-atomisti koji tek. me”
đu običnim ljudima, u DrOvinciji dolazi do bunog 5saznanja šta je mir u svetlu. 'Oldrič je. u svom »Ataku« na dosad retko viđen realistički način razotkrio odnose u vojsci (konkretno: ame=ričkoj), u ratu, Moral koji propoveda »Burmanska harfa« nosi u sebi vrednost ko” ja. u filmu izrasta u specifični Wkwalitet. Kojtnerova satir proliv militarizma, »Ka petan MKepenik«,. ima svoje duboko opravdanje u ovoj savremenosti, kao i sovjeiski film o braniocima Bresta, »Besmrtni garnizon«, Agranjenka i Tisea. Sve su to žive teme naših wlana.
eni Mico gučija, koji je umro .nekoliko dana pre prikazivanja Tlestivalu u Vemeciji,
Ove godine u Veneciji
Mnogo je tu nemira i grča, tuge, gorčine, „melanholije. Ali i mnogo ljudske toplote, humanosti, optimizma. Sred stvo kojim je fo kazano, vr= lo' često: je i umelničko i film sko i moderno. "Time, naravno, da tvrdim kako: na ovom festivalu nije, bilo slabih dela. Bilo ih je, crvenili su
zbog toga njihovi autori, No
ne želim
:gares u MBardemovom Filmu „Velika ulica“
delomično „rasprostranjena fama o krizi u svetskoj kinematografiji i o tome da je WVenecijanski fesiival odraz tog stanja, nije, kao i svaka fama, održiva. Zašio bi nas hvaftala panika samo zato što na jednom feslivalu nismo videli film koji bismo pez premišljanja uvrstili u onu varljivu tablicu dvadeset ili čak »deset najboljih filmova, u istoriji kinematografije«? Zar u ovih deset poslerainih godina nismo do bili »Kradljivce bicikla«, »Za »Rašomonć,
branjene igre«,
»Orveni balon«...: FEppur si muove!... Stevo Ostojić
jilma na
FILM
ST: VaieinA, IUPLKSNEIR
NAD KNJIGOM
NEMIH
7 ADA prelistavate fu } knjigu") kao da vas zapahunjuje miris starih, memljivih kinodvorana i šatra, kao da slušate tandrkanje oronulog auiomatskog klavira smeštenog ispod požutelog bioskopskog platna, kao da do vas dopiru promukli glasovi prodavaca limunade i kikirikija, ili debelih sladokusaca koji gledaocima, nuđe vruće prženo meso, kao da ste sc vratili u doba rane mladosti, u doba nemog filma. Oprostite, to je bio »Veliki nemi« — lep, zanosan i čavoban! A zašto? Najviše zato što je bio naivan.. Kao dete koje sme sve da uradi i koje mam je drago čak i kada laže.
»Veliki nemi« nas je nemilosrdno lagao, gradio za nas fantastične snove, kule u vazduhu, pričao nam čudne bajke o ovom i. onom svetu, o planetama i fantomima, o dalekim zemljama, prašumama, o planinskim vrhovima i morskim dubinama, o životinjama i ljudima, o životinjama-ljudima, o zaboravljenim bitkama, o sreći i ljubavi, o mržnji, o herojstvu, o ljudskoj bedi, o bogatstvu a sve je Tlo bilo, ispričano i prikazano čoveku i za čoveka koji je oduvek bio željan da vidi i doživi što više stvari, koji je bio *eljan snova, Mudro je ćufao »Veliki nemi« jer nam je sve prikazivao i objašnjavao slikom, sve smo mogli da vidimo, te nam nisu bila potrebna nikakva objašnjenja. Ipak, pobrinuo .se on da svoje vizije proprati zvucima muzike koju su obično ođabirali i izvodili neki Drovinciski muzikamti i strasne poljupce uvek pratili jecajućim zvucima violine, „rakne scene — bubnjevima i marševima, sekvence užasa i strave jezivim zavijanjem fruba, da bi na kraju (kada srećni ljubavnici prebrode sve opasnosti i zagrlieni krenu suncem obasja-
nom stazom ka sreći) zaireštali pobedonosni zvuci
nekog Šopena ili sentimentalni taktovi „bečkog valcera. Vukao nas je za mos »Veliki memi« i mamio nas po desetak večeri da gledamo
bezbrojne »epizodđe« o do'življajima raznoraznih ju-
naka i junakinja. Išli smo iz večeri u veče i gledali kako se junak bori protiv mračnih sila, kako teško DO»eduje pravda, kako je sreća nestalna i kako idealna ljubav iraži velike žrive! Jer, upravo kada naš ljubimac — bprotagonist padne u klopku, kada. tajanstveni zid počme da klizi „prema nesiečnom zatočeniku, kađa ga zavezanog bace na dno mora, ili. kada se sa automobilom surva u provaliju — Uupravo u tom tuenutku na ekranu nestaju slike, a pojavljuje se natpis » NASTAVAK U SLEDEĆOJ EPI-
KNJIŽEVNE NOVINE
List: za književnost. umetncst i kulturu
Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
Odđgovom] urednik: RISTO TOŠOVIĆ
Redakcioni odbor: 'Oto Bihalji, — Merin, Ra\domir Konstantinović, Du„šan Matić Tanasije Mlađemović, „Miođrag «Pavlović, „Vicko „ Raspor... Dragoslav "Adamović i Risto Tošović., "Tehničko-umeftnmička oprema /
Dragomir Dimitrijević List izđaje mnovinsko-izdavačko pređuzeće „Književne novine“. REDAKCIJA i ADMINISTRA.CTITA: Franćuška “, “el, 21-D00. Sve uplate vršiti na
tek. rač, 102-7'-208.
Cena POO a broju Dinu,
830. Godišnja pretplata Din.
:600, polugođišnja Din 800,
va inostranstvo dvostruko.
List' izlazi svake druge neđelje.
Tiukopisi se ne vraćaju. „štampa Novinsko-isdđavačko 'pređuzeće „Borba“, Beo-
grad, Dečanska 31 M
'matografske tehnike,
SNOVA
ZODI«. Onda še nerviramo i nagađamo šta bi se moglo desiti sa našim ·ljubimcem, kada će se sa da spasti (jer on mora da se spase, pošto bi se, u suprotnom slučaju, film morao završiti, a on treba da nas zabavlja dvanaest večeri!) i nii sledećeg predvečerja, uz čašu hladnog piva i rumene mezeluke, „nastavljamo da patimo sa herojima, · dok vlasnik bioskopa šatre umiruje decu koja od uzbuđenje skaču -po klupama 8 druse strane platna (odakle setakođe, gledao nemi film, samo uz jevtinije ulaznice).
ISTAMO v#veliku knjiL gu i gleđamo slike nemog filma.
kada slavnih diva neKakve čudne frizure! I još čudnije haljime! (Zašto »čudne« kada toliko potsećaju na savrememo modno odevanje?) Venci i turbani na glavama, čitavi snopovi blistajućih žica oko vrata, šalovi umesto haljina, cveće i krzno, šljokice, tilovi, čipke, srebro i zlato. Pitamo se: ako su to nekada bili ideali mode, neće li i današnje odevanje izgledafi čudno i smešno budućim pokolenjima? Da, sve se menja, ali sve se i obnavlja. Ipak, „mešto ostaje i uvek istom snagom deluje na savremene gledaoce kao što je delovalo na ljuđe pre nekoliko decenija. To je prava, istinita umetnost,
Imamo prilike da gledamo filmove Grete Garbo i uvevravamo se kako njena gluma (naročito u »Kraljici Kristini«) deluje, posle toliko vremena, osvajajući nas dubinom i snagom doživljavanja, bez obzira što dramski zaplet tih filmova deluje danas naivno, iskomstruisano, neuverljivo. Time je negirana teza o efemernosti filmske umetnosti koja, i pored stalnog menjanja Kkinemože da ima trajno delovanje na gledaoce ukoliko je rezultat pravog umetničkog stvaralaštva. Greta Garbo je svojom glumom (takođe i u nemim filmovima) nadmašila sve Ostale komponenie filmova u kojima je igrala. Možemo posmatrati i analizirati glumu još starijih filmskih zvezda tzv. »nemih starova« Tede Bare, „Meri Pikford, Glorije Svansonm, Rudolfa Valentina, Pole Negri, Čarli Čaplina, Klare Bou, Harolda Lojdđa koji uspevaju da nas osvoje svojom umetnošću
e ———
O
Teda Bara, zvezda
čak i danas ma koliko sredstva njihovog mimičkog izražavanja bila zastarela. Ono što je postojalo u njima., onaj nepatvoreni unutarnji intenzitet koji je probio nametnutu im formu, i posle toliko godina deluje na nas i pleni naša srca.
ABULE nemih filmova
potsećaju na naivne
dečje bajke — priče o nesrečnim princezama, dalekim zemljama i vukodlacima! Tu je sve mogućno: kauboji prave čuda od junaštva, patnje ljubavnika dostižu mnatčovečanske Yrazmere, detektivi su pametniji od najpametnijih, gangsteri su toliko mračni da su im i sama lica pocrnela, čarobnjaci su svemoćni, nevidljivi ljudi se materijalizuju pred našim očima, putnici i avanturisti su u stanju da prebrode i najveće prepreke, vratolomne potere se odigra vaju po krovovima, oblakoderima, žicama, nad provalijama; tu se puca bez kraja i konca, a gine samo po potrebi, kradu se deca, (Obično devojčice!) i vraćaju majkama (zajedno sa lepim spasiocem) u frenutku kada su one već na granici ludila ili samoubistva, pokvarenjaci zavode mlade devojke, a1; se i tada u pravi čas javlja princ iz bajke koji spasava nesrećnu lepolicu, žene uspešno varaju muževe, no uvek se nađe pakosna zavidnica koja im pismenim putem smesti igru kod su· pruga, dobroćudne bogataše ucenjuju revolveraši čija lica skrivaju maske, kyvaljice obzvezno stoje pred dilemom: „Mruna ili ljubavnik,
nemog filma
sirote đevojke ošvajaju srca milionera, „džandrljive. usedelice ismevaju svi — od dece do onih koji, im se lažno udvaraju. Ova, nabrajanja bi se otegla u nedogled, baš kao i bezbrojni nemi filmovi čiji su glumci sa teškom mukom uspevali da progovore, ne zato što nisu znali, već zbog toga što su iznad svega obožavali nemi ekran smatrajući da je to prava filmska umetnost kojoj bi govor oduzeo dušu tj. njenu “vizuelnu suštinu pretvorivši je u snimljeno pozorište.
I tako, listajući Knjigu »Nemi ekran«, pred nama se smenjuju slike · koje su nekada podrhtavale u vitagrafima: ili Kinetoskopima dopuštajući da ih vide samo pojedinci koji su u tom trenutku virili kroz otvor »magične kutije«. Trebalo je vremena i muka da se »žive slike« izvuku iz malih »bok-
sova« i projiciraju pred mnoštvom gledalaca. - Kinematografska tehhika je, od
vremena nemog filma. do sinerame i Televizije, napredovala „vratolomnom #brzinom, pa ipak, iako uživamo u širokom platnu, kranovima, pan-fokusu, koloru, plastici zvuka, mi sa detinjom setom pamtimo slavne neme filmove koji nam liče na daleke naivne snove i rado ih gledamo, poput Oonih romantičnih spomenara i slikovnica, jer snovi i Ssećanja poseduju večne draži. Vladimir Petrić
%*) »Nemi ekran« (»Trhe Silent
Screen) od Danijela Bluma, knjiga koju ljubitelji filma j-
maju na yYaspoloženiu u b:bligKinoteke, teci Jugoslovenske
O prevođenju filmske literature kod nas
(0 OSLOBOĐENJA do danas „prevedeno je sa raznih jezika nekoliko desetina knjiga o filmu. U poređenju sa potrebama 1
mogućnostima, taj broj još
uvek ne Zadovoljava.
Svakog meseca izlaze na talijanskom, francuskom, ruskom, engleskom, češkom i drugim jezicima desetine Whnjiga „brošura, časopisa, · novina i drugih publikacıija, hoje tretiraju najraznovrsnija pitanja iz oblasti filmskog stvaranja, Ta Vvrsta filmske delatnosti je istovremeno i neophodan pratilac neprekidnog razvoje sedme umetnošti,
odvojiti se od praćenja te literature znači uskratiti sebi mogućnost upoznavania veoma važne grane Umetnosti i kulture \iobpšte. Ne treba ni pominjati od kolike je važnosti praćenje ove literature za one Koji-, ma je bavljenje filmom profesija,
U odnosu na druge gra ne ljudske delatnosti, „na filmu je nesrazmerno manji broj onih koji stvaraju od onih kojima su upućena njihova dela, To dje jedan od razloga Sto se stručna filmska literatura publikuje uglavnom na 0nom jeziku na kome i nastaje. Cim. se pojavi jedna
takva Knjiga, ona odmah nađe svoje mesto u filmskim bibliotekama „raznih zemalja i filmskih radnika širom sveta, ukoliko je njena vrednost dopštiieg karaktera. Na taj način knjiga zadovolji i finansiski momenat. To je jedan od razloga što filmski, kao uostalom i svaki savremeni Nkhulturni radnik treba da poznaje bar jedan' strani jezik. . No ovom napisu nije cilj da skrene pažnju na usko stručnu filmsku literaturu, Poređ pomenute stručne ili usko stručne literature, izlazi i čitav niz ozbiljnih filmskih publikacija, Koje obrađuju „razne probleme iz oblasti filma na način koji tu literaturu čini interesantnom za daleko širi krug čitalaca, . Prevođenje jednog dela vaznih napisa o filmu i ljudima Koji se njime bave, uzima poneka“ m DrDStona na stranicama Ia znih ilustrovanih filmski žurnala, Mnogo, jer KERN odnosi na onu literaturu koja ne spada ni u stručnu, a ni u onu koja može da interesuje širi Krug ozbiljnih čitalaca. „Ponekad bismo prema {filmskom nalovu lista pre očekivali kakav koristan napis o fil-
mu umesto raznih podataka o bračnim i drugim ekscesima filmskih glumaca i glumica, | „Ukoliko ovakvi podaci mogu i da imaju ne ke veze sa, filmom, onda oni često zahtevaju „ozbiljniji komentar od onog, koji, ako ga ima, najverovatnije potiče od šefa za reklamu neke kompanije, a sračunat je na to da senzacionalnim _ detaljima, (često izmišljenim), iz zakulisnog života zvezda veštački poja ča interesovanje za njihove filmove, a time postigne što veći finansiski efekat.
Postoji čitav niz članaka, brošura i knjiga o raznim NKkinematografijama njihovim stvaraocima, ilustrovanim ako je potrebno, najinteresantnijim ·detaljima i fotosima. koji opravdano čekaju da budu prevedeni i prevodeni umesto raznih »senzacija« iz života ljubimaca publike.
Verujem da bi izdavači filmskih žurnala, filmovanih romana i drugih publikacija o filmu, Kkorigovanjem „i „proširivanjem svoje „prevodilačke delatnosti, odgovorili pojačanoj potrebi za ovom Vrstom literature kod nas. potrebi koja raste uporedo sm razvojem naše Kkinematografije. P. D.