Књижевне новине

Coding VIL Nova

ŽENEVSKI SUSRETI

___- ________ COCA.

serija, br. 26

BEOGRAD, 1% OKTOBAR 1956

ZA OPSTELJUDSKO S?PORAZUMEVANJE

Kao i ranijih godina, književni

tradicionalnim »Ženevskim povralku iz Svajcarske.

: k Dušan Matić bio susretima«. Ovo je razgovor koji

Je i ove godine u Ženevi gde je uzeo učešća u već smo imali sa drugom Matićem neposredno na

— Stampa u svetu istakla je da je ove godine u Ženevi bilo mnogo življe nego ranije?,.. .

— Ženevski susreti zaista nikad. dosad nisu bili, u toj meri međuharodni, nikad toliko. internacionalni kao ovoga puta. .Do sada je u Ženevu dolazio jedan prilično uski krug evropskih intelek-

·'tualaca, dok je ovoga septem

bra bilo zapaženo prisustvo pretstavnika Kine, Indije, In donezije, arapskog sveta itd. I dalje: dok je prošle godine sa Istoka bio samo Freneburg, dotle su. ovoga puta, pored pretstavnika SSSR-a, bili javni radnici i književni

ci Čehoslovačke, Poljske i nekih drugih istočnoevroOp-

skih zemalja...

— Šta je bilo na dnevnom redu ovogodišnjih razgOVOra? — Problem humanizma. Ili, tačnije: odnos tradicije i novatorstva. Ili, ako hoćete sasvim precizno — svađe između starih i modernih...

— Da li te svađe u svetu liče na ove naše, da li imaju nešto. zajedničko?

— Naravno da imajU... Jer, radi se o jednom opštem Problemu: izvući iz tradicija Ono što je živo, a odbaciti „mrivo, prevaziđeno... Takva je, situacija u svetu, takva je i kod nas. Rađi se samo 0 razlikama u nivou na kom se te prepirke i svađe vode.. "...Prvi rezultati tih diskusija vođenih u prijatnoj atmosfeni Ženevskih susreta, Pokazalo se to odmah, možda baš Bog toga što su bili brisutni pretstavnici raznih kultura, raznih naroda. otkri i su ponovo jednu staru istinu: ne postoji jedna opšta, jedna jedinstvena ·tradic'ja: Postoji, naprotiv više tradici ja i one su vrlo različite medusobno. S druge strane Upravo to moderno ma” hje-više isto je za sve nas jer svi živimo u jednom !štom svetu, u jednom istom Vremenu, Samo je odnos 17među tradicije i modermos ~ svugde drugačiji. Traditije su raznolike i u njima tek treba pronaći neke opšte Judske osnove, neke zaJČCničke elemente, a mođerno je 9no što je isto, što je slično,

0 postoji svuđa dđanaš Wtovremeno!.. ·Jer, ne postoji samo sa

Mrat kao tip čoveka koji se

U društvu Sa Volterom

trudio da razbije stare motive i da iza njih traži novo, da iza njih traži ljude, traži istinu, takvih Sokrata ima više, ima ih u Kini, u arapskom svetu, u Indiji, a verovatno ih ima i u drugim kultfturama koje otkrivamo i koje ćemo tek otkriti. Ti Sokra ti u drugim starim kulturama pomalo ruše prioritet koji je za sebe prosto uzurpira– la evropska kultura bazirana na grčko-latinskom. duhu, pošto se pokazalo i dokazalo da grčko-latinske fradicije ne mogu biti nikakav osnov po kome bi se izučavale tradicije i istorija kulture J} duha celog sveta, već samo evropske, jer u doba Sokrata i pre njega mi imamo slične

pojave u drugim civilizaci- .

iama, u drugim kulturama. To je već odavno — istoriska istina koju, međutim, mnogi odbijaju da viđe i pri hvaten .•

— Da li je ove godine bio podnet jedan opšti referat ili se radilo kao i ranije?

_— Ne. Nije bilo nikakvih opštih referata. Bilo je neko1iko slobodnih predavanja po sle kojih su učesnici Ženevskih susreta slobodno iznosili*'svoja shvatanja. Predava– nja su bila vrlo raznovrsna — i dosadna i veoma zanimljiva i značajna. Glavna pažnja nije — međutim o bila skoncentrisana na preda vanja već na diskusije, na javne razgovore, pred publiRom, Ti su razgovori bili ij ostali. najprivlačniji nevskih susreta...

— Čija 'VMam' se diskusija učinila naročito zanimljiva tokom tih ženevskih razgovora? — Po mom mišljenju među diskutantima je bio naj privlačniji .Ftiambl, mladi francuski kritičar i igtorjčar literature, odličan poznavalac arapske i kineske kulture, poznat i van granica sVO-– ie zemlje po razbijanju tzV, Remboovog mita... Napisao jie jednu veliku. analitičnu studiju o tom nesrećnom pesniku i — Jednostavno ga raz . Po svom oštrom kritičkom duhu, koji je naročito bio izrazit u tome što je kođ stalnih pokušaja da se apsurdno { šemafski pretstave razlike u kulturama, ener oično insistirao na ČOOVIOVNI uticajima koje postoje među

neo...

njima. . Etiambl je nastiojao da dokaže da njihovu originalnost ne treba {tražiti u nji hovim -izolovanostima, nego u njihovoj celovitosti, tojest, u tome koliko su više uspele da apsorbuju ljudske vredno sti...

... Ustvari, radilo se, šire posmatrano, o ideji humanizma i pokazalo se da ima više humanizama; da, ako ho

'Ćemo da stvaramo jedan sa-

vremeni i moderan humanizam, onda moramo voditi računa o svemu onome što nam je prethodilo, o tome šta sm ranija humanistička shvatanja, odražavala, i kakav su “pečat ostavila u istoriji svetske kulture...

... Pitanje koje je bilo postavljeno na ovogodišnjem zasedanju poteklo je ustvari od problema — kakva, bi mo gla da bude uloga klasičnih studija u modernom svetu koji Je mnogo manje okrenut klasici, a mnogo više, u– pravo sav — savremenoj nau ci. To. pitanje su postavili Evropejci polazeći od svojih grčko-latinskih tradicija. Rezultat, ako bi uopšte moglo đa se govori o nekom rezultatu, pošto nikakvih zaključaka nije bilo, takav je da se danas, ako hoće da se zaista i istinski doprinese stvara–nju jednog celovitijeg čoveka, bezuslovno mora voditi

(Nastavak na šestoj strani)

god. od smrti Lu Šina, p

ŠI

Povodom 20-godišnjice smrli

Devetnaestog oktobra ove godine navršava se 20

seudonim Čou Šu-žena, osni-

vača realizma moderne kineske književnosti, revolu-

cionara i

neumornog borca za slobodu svoga naroda.

Kritičari ga smatraju Čehovom kineske literature al:

daleko tamnije palete, je

zr tamo gde bi se Čehov me-~

lanholično nasmešio ljudskim slabostima, Lu Šinove usne bi se razvukle u ironičan i sarkastičan osmeh.

Ipak, to ne znači da je hteo da ih pozove ma o van:ijem mjihovih nedosta'

Lu Šin se rodio 25

on ljude manje voleo, on je ružje nepoštednim razgolićataka. septembra 1881 u. Šaosingu,

provincija Čekiang. Posle očeve smrti, u 17-oj godini, napušta dom, i odlazi u Nanking gde se upisuje u Pomorski koledž, ali godinu dana kasnije prelazi u

Rudarsku školu. Pošto ]

je · završava odlazi u Japan,

gde se rešava da studira medicinu. Ali. studije napu=šta, vraća se u zemlju i od tada pa sve do svoje smrti, 19 oktobra 1936 god., ne prestaje sa alttivnim i raznovrsnim radom i borbom protiv svega nazadnog. Napisao je 16 knjiga ideoloških i političkih eseja koji se

odlikuju prodornošću. i

misaonošću. Godine 1918 iz-

daje svoju prvu pripovetku Ludakov dnevnik čije publikovanje pretstavlja značajan datum u savremenoj kineskoj književnosti. Ona je otvoren i mepoštedan

napad ma feudalizam i

konfučijanizam, ali Je njena

satira još gorča od sviftovske nešto ublažene alegorijiom. Za ovom pripovetkom Iu Šin piše niz drugih koje štampa pod mazivom Poziv ma oružje i Lutanje. Tako su ove priče obojene osećanjem napuštenosti i usamljenosti čoveka izgubljenog u snegu, kroz bele tišine može se čuti pucketavo opiranje trske koja ipak naslućuje vetrove proleća. U ovim dvema zbirkama

jednostavnim sredstvima

bez psihologiziranja a reali-

stičkom metodom, Lu Šin je dao, kritikujući savremeni život, nekoliko nezaboravnih likova seljaka i intelektualaca. Treća mjegova zbirka pripovedaka »Pono-

LI ST ZLA, IK NJ M/ŽL E VN O. S T,. U ME T:N_O:S T_ I .D W.GŠTV E'NTA PIT AN J-A'

v ·

Cena 30 din,

vo jispričane stare priče«, koje su zasnovane na staTrim motivima i legendama, pored realističkih detalja reskih i jasnih kao rez m čeliku, ima fantastičnih i makabrističkih elemenata Moji su izraz kolektivne, na rodne potsvesti. Lu Šim jenapisao i Kratku istoriju kineskog romana, zatim prozne pesme a prevodio je i

sa ruskog (Blok, Šolohov, Fadejev,

Plehanov i drugi).

Uz to je neprekidno sarađivao u listovima i časopisima, bio predavač na univeržitetu,i savetodavac mla-

dim piscima.

Zbog ogromnih zasluga, koje Lu Šin ima u buđe-

nju narodne svesti, na dan

njegove smrti u Kini će

se održati komemorativne akademije, a poslednja tri broja časopisa Kineska literatura doneće izbor iz nje-

govih dela.

ia E,

AMERIKA U OČIMA JEDNOG REPORTERA

Ima frenutaka kad svakog od nas, ko ima i malo strasti za tumaranje, spopadne želja da bar malo odluta od mesta gde stalno Živi. Da, naprosto sedne u VOZ i provoza se meki kilometar. Za reportera je ovo dobro da čini bilo gde da živi da ne bi suviše olako i brzo sudio o zemlji iz koje piše. U Ame rici je ovo za reportera i nužno da bi se sačuvao od preranih uopštavanaj. Jer — u– opštavanje i nije njegov zadatak, Njegovo je da izveštava ono što vidi pa ako to i ne odgovara nečijim Uuopštavanjima „nikakva šteta nije učinjena. Naprotiv, on · je lično osvežen kratkim bekstvom od svakodnevne rutine a pomalo i izlečen od skrivene :boljke. Jer on je makar i potsvesno do-

Kritičar i kritika

Piše Miroslav RADOIČIĆ

šao s gotovom slikom Htipičnog Amerikanca. On ga sadi bez namere traži da bi posle nekoliko stotina milja otkrio da njega nema. Onda on, kao i svuda gde uhvati malo korena, počinje da se čudi ·bogatstvu ljudskom. Još više se čudi kako to ranije nije primećivao, Možda je gledao samo s jedne strane. Možda s pogrešnog mesta, Možda predugo s jednog mesta. A Amerika nije veća Emgleska, ona je ustvari veća Evropa.

Nek reporteru bude oprošteno. I nek mu bude dozvoljeno da opiše nekoliko Ame rikanaca koje je sreo. Jedino što oni imaju zajedničko je to da su Amerikanci i da se negde na svom putu repor-

deo Že-

Prava umetnička kritika je stvaralačika alttivnost. Zato najviše i zavisi od indiviđuailnih, — psihičkih, moralnih i intelektualnih, '*— osobina samoga kritičara. Određen kritički metod teoriski može biti-rđav, ali ličnost koja se njime služi može, svojim ljudskim i umetničkim svojstvima, ipak, više ili manje, da nadoknadi, njegove nmnuedostatke. I obrnuto: sam kritički mefod feoriski može da bude dobar, pa ipak da dovede do neverovailno apsurdnih rezultata u praksi, — zbog nedostatka senzibiliteta, zbog: — kako slikari kažu — »nemanja:. služi« za liniju i boju i nerazumevanja njihovih intencija. Nedostatak darovitosti ne može se nadoknađiti naprednošću u muetođu: darovitost, međufim, može da ublaži metodološku nepotpunost i jednostpanost. Kvlitičaru se mogu oprostiti subjelktivne predilekcije — bez mjih se u ovoj oblasti me može — metodološke pogreške, ukoliko: ima {iri osnovne vrline: razvijeno osećar.je, veliko znanje i čvrst moral, Kritičar mora: strasno da. voli istinu. Ukoliko ona ma ovom, terenu izgleda relativnija, utoliko njegova pasija za njom freba da bude veća. Pored murođenog senzibiliteta, „koji se m prodđubljivati i brusiti, ali koji se ne može naučiti, on treba da poznaje sve obrte kroz koje Je kritična: misao prošla i sve protivrečne osobine umefničkog dela, da bi mogao najbolje, najdublje da prodre u njesšovo jezgro, On mora da poznaje boju i liniju ier, naizgled, i kritika ima ponešto od astrolosije i biromantije: Po rasporedu i karakteru linije i otkriva karakter pojedine ličnosti i egzistenciju njegovog dela. Ali da kritika stvara ne bi bila hiromantija, nužno je da se Kkritičar odlikuje snagom logičkog, dijalel:tičkog mišljenja, jer dijalektika, koja

postoji u odnosima linije i boje, forme i prostora, beskrajno je suptilna i složena.

Najčešći, »smrtni grehovi« naše Mritikoe su pretencioznost i površnost, pristrasnošt ı zloivolja. Kritičar ima pravo i dužnost ma svoj stav, svoju moralnu i imtelektualnu ličnost; njemu je dopušteno da strasno veruje u jedne i ne veruje u druge estetske principe. To je razumljivo. Ali isto tako, pre svesa i iznad svega, kritičar mora da posmatra umetnost kao izraz. — oblak širokog saznanja o životu ji čoveku, da poštuje slobodu stvara~– nja i pravo svakog umetnika da isam ima vlastitu: ličnosti vlastiti izraz. Pojedini naši kritičari hoće da se ogreše o ova načela. Oni navijaju čas za jedno, čas. za, drugo. Ono što Rod nekog hvale. kod nekog napadaju. Kada ne mogu da pronikmu u autonomne vrednostij umeičkogz dela, govore i sude — istina ređe — Đtrema pravcu, a ne prema vrednosti konkreme realizacije. 'Pesnosgrudi su, ocenjuji ga prema formalnim a ne prema njegovim suštinskim obeležjima. Umetnost. kao takv9u. često im se izmiče. Mnogi je mere vlastitom osrednošću, umeslo da je posmatraju sa” »VIT= ba svoje epohe«; ali, kada bi to činili ne bi bili — osrednji. — Najzad i lion maše kritike ponekad je·nadmen., uvredljiv, — čak i onde kada iza mjega očigledno ne stoji inteligencija i dublii sadržaj, Takva kritika kvari od-" nose između umefnika i kritičara, ma štelu Jedmih i drugih a najviše na štetu mašeg dru štva i mjegove kulture. Sve to komplikuje poiožaj MWwritike, koji je, sam po sebi, po prirodi stvami, dosta komplikovam.

Tdoal je da kritičar bude moralno i inteJektualno jaka ličnost, prijemčivih, prelananih čula. Jer ima nečeg nemoralno Mada je onaj koji sudi ispod onoga kome ili o čemu sudi. Miodrag B. Protić

Dolinar;

Da \ '}

ter ukrstio s njima. Ali svi su oni tipični.. To je pouka koju je reporter izvukao a čitalac nek uzme svoju ako je ima.

Prvi u ovoj zbirci mlad je čovek. Ne baš sasvim mlad — Trideset godina. Ali mlad za sve ono što je bio, možda i za ono što je danas. Šta je on danas? Biznismen — da, svaštar — da! Milionar — da, Svako od ovih zanimanja odgovara, svejedno koje uzmoetfe, Sreo sam ga u Los Anđelesu. Ne, u Los Anđelesu bio je naš drugi susret. Prvi put video sam ga pre nekoliko go dina u Evropi. Posmatrao je istu- atrakciju s koje sam slao novinarske izveštaje. Za

Narikača

'Đara, Iz bolnice je izišao pod

AMN PUT, VOJMIČE?.

hotelski personal bio je još jedan bogat američki iurist malo nastran. Voleo je druŠtvo. Voleo je da sluša i da priča,

U detinjstvu bio je kao i svako dete. Nestašan, nema– ran, tvrdoglav. Od ostalih vršnjaka razlikovao se po tome što je. umesto bezbola ili revolvera, imao drugu strast. Hemija i eksperimen–lisanje. U desetoj godini provodio je đane u mračnim komorama, Šesnaest godina mu je bilo kad je postao šef hemiškog odeljenja u fabrici SVOg Oca bogatog industrijal_ ca. Ali — on nije bio od mirnih priroda. To što je postao u šesnaestoj godini ne zalio što je bio sin svog oca, već Zato što se dobro razumeo u te stvari, on već više nije bio u sedamnaostoj godini. Tada se on nalazio daleko, vrlo daleko od očeve industrije. U skrivenim kabinetima atnim gde se prodiralo u nepoznate regione atomske, U devetnaestoj godini nalazio se u bolnici kao jedna, od. prvih žrtava — radijacije, Kad se jednog jutra probudio u beloj bolničkoj sobi osetio sa beznatno usamljen. Njega ni. ko nije posećivao. Onda je otkrio da je jedino lice koje mu je posle ' dugog vremena izgledalo milo pripadalo devojci plavoj što je s majkom posećivala, njegovog sobnop

buku s tom devojkom — postali su saputnici kroz život.

On još nije imao dvadeset godina a imao je ženu 'i druBO gHolovo ništa nije imao. Ne, imao je još nešto. Imao je ljuto ogorčenje prema ocu koji nikad nije ni upitao za nj, čak ni kad je bolnica tražila njegove 'bliske., Na svoje čuđenje našao je uskoro da Je to ogorčenje i silna pokret na snaga. 'Ocu milionaru pokazaće da on može skočiti uvis i bez njega ,ni tražiti nece više ništa,

„Rečeno je već da je ovo bio momak bistre glave. On Je negde našao mali kređit, On. je, igrao na berzi. On je ponovo prčkao s laboratoriJom. On je okušavao sreću 1 s drugima koji su imali ideJu, pafent., biznis, Ovo je bila uzbudljiva igra, hazard, Uzbudljivija kad je nepoznat protivnik počeo da podmeće nogu. Još uzbudljivija kad je otkrio da je tai protivnik rođeni otac. Zašto je stari to radio? On nikad nije mogao da podnese druge za koje mu se činilo,da su talentovaniji,

(Nastayak na osmoj strani) E, ĆAG7;