Књижевне новине

POT EN, ada

dana

DRAMA a

Osječko pozorište počelo 5 radom premijerom GOogoljeve »Zenidibe«,

Dramatizacijom »Opštinskog detetae otpočela sezona u „šŠabačkom po-

'zorištu.

Zadarsko pozorište čelo sezonm premijerom »Sarene Jopte« slovenačkog pisca Igora Torkara, U Zadru gostovalo Zagrebačko, dramsko Mhazalište,

Beogradsko dramsko po#zorište postiglo veliki uspeh na svom goslovanju po Bugarskoj.

otpo-

IZLOŽBE

U meogradu izlagali Petar Mladenović, Đorđe Popović, Itista Lozanski, DimČe Protugera, Kolektivna izložba Lade otvorena je pre nekoliko dana u Beogradu. « V U Zrenjaninu otvorena izložba »slikarske kolonije«,

Likovni umetnici Bosne i Hercegovine izlagali u Splitu.

U Sarajevu otVorena izložba Petra Tiješića. ·

U Ljubljani otvorena izloŽba Rembrantovih reprodukcija. KONCERTI

Slavni pijanista Davida Ojstrah priredio koncerte u Beogradu i Zagrebu s kojima je oduševio i publiku i, kritiku.

Aleksandar Marinković pri 'ređio koncert u Oslu.

Beogradska filharmonija priredila nekoliko Kkoncerata u Bukureštu.

Oskar Danon dirigovao u

Parizu.

MWamerni hor iz Celja imao koncert u Beogradu, ,

OPERA TI BALET Premijera »Pikove dame“ u Zagrebu, Time Je otVoOrena nova sezona.

RAZNO U MmBeogradu boravio aAmerički Književnik Ervin Ston, Ansambi »Zagrebačkih 5solistası ma čelu sa A. dJa-

nigrom, otputovao na tro mesečnu turneju po SAD, Manadi i Kubi.

Milan Bogdanović i Marko Ristić prišustvovali Atinskom Iecstivalu.

Grupa mađarskih prosvetnili radnika posetila Jugoslaviju. Zi. reWhtoF Beogradskog univerziteta izabran je dr Bora Blagojević,

sovjetski MNmjiževmici na čelu sa Leonovom otputovali iz dJugoslavije.

U Zagrebu proslavio 40 sodišnjicu Nvetislav Slančić, poznati muzički pedagog. | i:

Mutkovićeva. drama »Na kraju puta« mostavlja se na praškoj sceni,

Prvi. festiyal ·ı amaterskih pozorišta . održava 5E u Tuzli.

U okviru proslave | 50-80" dišnjice smrti Josipa KMozarca u Vinkovcima od(ržana komemorativna sVečanost. Član Beogradske Đorđe Durdević dobio drugu nagradu na Međunarodnom takmičenju mladih pcvača u Ženevi.

Miroslav Cangalović otpufovao u SAD gde će pri: rediti nekoliko konce" rata.

Osnovan Savez amaterskih pozorišta Srbijc.

Za prvo savezno takmičenje mladih muzičara, koje uskoro otpočinje u Ljubljani prijavilo sc 00 učesnika, ~

»Rolo« završilo Kanadi.

U Mostaru održano bavVetovanje o izdavačkoj delatnosti. S

Jugoslovenski književnici

koji se nalaze u SSSR-u

posetili Jasnu Poljanu,

opere

turncju po

Čarls, Darvin. je pravio čitave gomile zabeležaixa, jer\nije propuštao nijednu novu misao koja

-delja biti

707 Li,

Mosk

Ovogodišnja sezona u londo)skoj operi Kovent garden otvore on je gostavanjem. baleta Boljšog tealra iz Moskve.

Pozorišni kritičari engleskih listova dali su veoma povolinu Oteenu o izvođačkim kvalitetima ovog ansambla, i svi posebno ističu izvanrednu igru Ssolistkinje Galine Ulanove. Pojedini kri tićari međutim, primećuju da ko

reografija zaostaje ža nivoom igre. | Povodom puielstave »Romca 1

Julije«, kritičar »Tajmsa« piše, naprimer, da jc u izvođenju Ovog ProkofjevlievoB baleta sadr žana sva poetičnost SekspirovoB dela. Svi kritičari su jednodusšni u oceni primabalerine Ulanovc, Jedan od listova naveo je i izjavu čuvocne engleske balenine Margpot PFonten: »To je cudesno lepo. Sada vidim šta nam je godinama nedosštajalo. Ne bih 5ec upuštala niukakvu diskusiju o igri Galine Ulanove. „jer je ona tako divna, da su ıcči nedovoline da to izraze«.

Posle filma rađenog DO He= mingpvejevoj pripoveej »Starac 1 morev, koji će kroz nečoliko neprikazan u Holivudu, američki producenti se priprena, ju da prenesu na platno još dva romana velikog američkog pisca, od kojih je jedan »Zbogom oruž je

Na slici: Ermest Hemingvej (le vo) i Gari Kuper snimljeni nedavno u Parizu pred jedn'm bio skopom u kvartu Madlen. Hemingvej i- Kupor 5u inače prijatelji još iz doba kada jie Hoemingvej pisao roman »Za kim zyona zvone“.

»PESMI)J I NAPEVI« BERTA BREHTA

Poznati nemački dramski pisac Bert Breht, čija se dela izvode ma mnogim pozormicama u BVCtu, malo je bio poznat kao pesnik izvan granica svoje zemlje. Međutim, još za svog života ohbjavio dje pojedinačno, po raznim listovima i časopisima, niz pesama koje su nedavno kupljenc i izdate pod zajedničiim naslovom »Pesme i napevi«.

Listajući stranice ove komemo · rativne zbirke pesama čitalac na zire lik poete Brehta. čoveka pu nog ljubavi prema bližnjima i dubokog sažaljenja za obe koji

bio parnjak.

pokojnog Đoke Topović

sa ovim (Đokom) svog uja

Đi mu se javila. Priča se da je filozof Hobs kad bi pošao u šetnju uvek nosio uza SC štap u kome se nalazilo skriveno pero i mastilo, a u džepu je imao, svesku. To je činio da bi uvek mogao da zabeleži svaku novu misao kojia mu 5Č javila, a za koju je smatrao da je korisna.

Čitajući knjige o životu i radu velikih ljudi naiči ćemo na mnogo primera u kojima se šstiče vrednost zabeležaka. Ali, zar memoari, hronike, letopisi, biografije, autobiografije, putopisi i slična dela ne govore jasno o Ogromnom značaju zabeleški i opisa gradova i zemalja. sećanja na izvesne istaknute ljude, na krubne događaje i životne prilike i na sve drugo što se desilo u vremenu kada su oni Živeli. Mnogi savremenici nišu svesni koliRo nanose štete nacionalnoj“ i opštoj kulturi time što ne zabeleže krupne događaje. Ali, taj dar i smisao nemaju svi ljudi: te je izgleda suđennD zetkim talentima. Značaj letopisa, memoara. i hronika u kojima se govori o davno minulim Vremenima. najbolje se..vidi kada sc pročitaju, a svako vreme ma uvek materijala za, taj rod Književnosti, , | . i

LO ro je Nrupna tema koje 5mo 5QC setili prelistavajući stare knjige u kojima smo naišli na beclešku. O. poslednjim godinama | časovima Branka Radičevića, koja je nepoznata širokim kulturminı slojevima, pa je iz pepela vadimo i ponovo, posle "0 godina, ma Javnost iznošimo.,

Ova sećanja na Branka Repžičevića objavio je Ttista Mihajlović, javni beležnik iz Vukovara, u časopisu »Javor« za 1887 godinu. Tom prilikom uredništvo je objavilo i jednu kratku napomenu u Ršojoji je između ostalog rečeno: »Brankov biograf nači će ovde novo građivo za životopis i karaklteristiku ovog našeg omiljenog narodmnos pesnika, te će svakog čitaoca Srbina zanimali i najneznatnija a istinita sitnica iz privatnog života ovog narodnog liubimca.“

pustimo sad da nam jim sećanjima na Branka:

NJEGOV BORAVAR — NEPREKIDNA SVETROVINA

„Branko je posledni! but bio u Vukovaru u jeto 1849, amo 13% iž pBeograda došao da vidi svoju rodbinu O materi - Otseo: Je “kod svoga byratića

Mihajlović govori O SVO-

koj« magazi

Meni onda bijaše petnaest godina i put sam

prvi S većoj česti ZI

Opls osobe Branko slavnoga Vuka, koji je živ, da ga po njemu svaki,

vao, može se

kova nalazi se po mom doznava

u litografisan slovom: Vuka nalazi.

nosti Brankove najviše očaralo, upravo pesnička nošnja koja je ' krasnom

»Srbi oko pevača“,

M ovski, balet u Londonu

- Galjina Uljaneva

pate, ba čak i za one koji su se, nanoseći dPugima patnje, odrodi li i uništili sve ljudsko u sebi. Čas patetičan, čas ironičan, Breht nikad mije gubio veru u prirodnu dobrotu ijudi. Gruba

ećanja i iskvarene navike i Običaji za . mjega nisu ništa drugo do proizvod socijalnog ure đenja koje počiva na eksploatici

.ji čoveka po čoveku i egoizmu.

Analiza Brehtovih pesama pokazala je da se on Česlo napajao na· poetskim vrelima šesnaestog, sedamnaestog i osamnaoestog VĆka, što mu ipeR nije smetalo da bude stilssi originalna. i moderan u izrazu. »Po samo dokazuje pisali su nemački kritičatvi povodom ovih pesama — trajnu vrednost i večnost jednog poctg svedočanstva o čoveku koji ati, noseći plemenitiju viziju ljudskog društva u sebi.

PROBLEMI BIJENALA U VENECIJI Uzdržanost i ćutanje Velikog dela italijanske stampe izazvali je zabrinutost, kbd organizatora Venecijanskog bijičnala., U oddovormim krugovima ova činjenica se smatra velikom mrljom na Uspeh koji su priredbe ove viste do sada pokazivale u svakom

pogledu.

Pa ip, poslednji rezultati Do kazuju da je do sada prodato ume{iničkih dela ı vrednosti od 300 miliona lira, 1Italijanske 1 strane ustanove i muzeji su kupili 18 otsto, strani građani 53 otsto, a italijanski kolekcionisti postali su vlasnici ostalih proda– tih slika i skulptura. Broj posetilaca koji su kupili karte prešao je brojku od 150 hiliada. Ta kođe je prodato i 13} hiljada kataioga. Elhsperti smatraju da je atmosfera koju je stvorila štampa diPektna posledica izvesnih stilskih predrasuda kao i oštrih polemika koje su se odnosile najviše na italijanski paviljon, gde nisu bili zastupljeni neki od savremenih italijanskih majstora.

i A KONGRES ZA ESTETIRKU Na incijativu jedne grupe teo-

vetičara koji sarađuju u americkim, francuskim i italijanskim

Isto veče,

reći

„napisao još Jjeđan i

a (Capakaza), koji mu je koje je došao, pohodio Je ka Justina, u »historič-

časopisima ma probleme estetihe u, Veneciji je nedavno održan međunarodni Mongres za estetiku na kome je učestvovalo

bhHzu dve Blotine teoretičara i pi,

saca iy, ove oblasti &oji su Wpretstavljali devetnaest zemalja,

U todctu trodmevnog rada podne

.te je više referata o nizu tema

Woje tište savremenu estetiku. iz ločena su i upoređena hagličila shvatanja o problemima estetike i tom pridkom napočito su 50 igpoljile razlike u sštavovima #meričke i frameuske estetike, pretežno psihološke estetike. i italijanske. koja ima više filozofski i spekulativmi karakter.

»DOBA SUNCA« NAJČITANIJA KNJIGA U JAPANU Tioman »Doba sunca«, koji je napisao japanski student Šintaro J1šihava., postao je bestseler japanske literature poslednjih godina. „Knjiga · prikazuje »sunčevo pleme« (dazujoku), mladu generaciju đezorijentisanu Tatom, porazom i okupaćijom. Uzdržanom. i indifevemtnom

_ prozom lšihara je opišao Yvevolt

mlade: generacije protiv tradicija i svih moralnih princiba R&oji su se do pre nekoliko godina u Japanu smatrali svetinjom. Za Dpopulsrnost ove dosta goetotične Monjige, Čiji su junaci cimični, a» moralni i bezobzirni mladi ljudi, Svakako je bila od velikog značaja i povoljna ocena žirija Jedne Od najznačajnijih jabanskih književnih nagrada. Zimi za nagrađu »Agutagava« dođelio jć svoju brvu nagradu autoru OVOB romana zbog njegove »originalno sti« i »svežine«, Velika književna nagrada dčlovala je vrlo impulsivno na mlađog jabpanskoš studenta i on ie za kratko vreme pripremio dva druga kraća vomana za koje

je već zaključio ugovore a ja-'

panskim filmskim producentima.

RAMI KAO ADAPTER PORNERA

U svom septembarskom broju pariska umetnička, revija »AT« đonosi osvrt na iznenađenja koja spremaju pariski dramski Pp!5ci za Dpretstojeću pozorišnu *Čzonu, U nizu komađa među kojima se ističu piesa, Zilijena GTina »Senka«, Salakruova drama »Ogledalo« i Rusenova, »ni Crna, ni satirična, ni psihološka već maprosto Rkomedija« »Lepi Antonio« posebno mesto zauzima poWkušaj Albera Ramia da adaptira za pozorinicu roman vilijema

Toknera »Rekvijem za djednu opaticu«. Ovo delo koje Kami sprema za pozorište »Maturin« istovremeno i sam režira i io-

je njegov prvi pokušaj u toj oblasti. «Rekvijem za jednu opatiću« Je roman u dijalozima i Kami kaže da ga je odabrao 282 adaptaciju zbog dramske snaše Koja leži u njemu, zuog toga što

es ı njemu postepeno otkriva "jedna tajna, a tragično iščekiva–

nje stalno održava tako da usled tih osobina Dbostaje gotovo predodređen 7Za' igranje na 5ceni Tragična tajna u,bpitanju „eštc ubistvo jedne bebe a zavesa Se podiže nad dramom u trenutku osude na smrt glavne junakinje Nansi Manigoe, kojoj je Templ Drečik (junakinja »Svetilišta«) POverila, svoje dete. Centralno pitanje u drami koju pravi Bami i ujedno jedina mogućnost, da 56 demaskira priroda ovog zločina i naklonosti glavne junakinje jeste da se određe koreni impulsa Nansi Manigoe, Ličnosti Foknerove su savremene — objašnja, v\a KWami — ali nisu Zato ništa manje u sukobu Sa fragičnom sudbinom nego Mlektra ili Orest, KMonilikt koji ih suprotstavlja sudbini može 56 rešiti samo prihvatanjem takve sudbine, Nansi Manigoe je zatočena u čudnoni verpičkom Svećtu Foknerovom i zla kob ovce opatice opredeljena

reče: »Već samo zbog šao u Vukovar.

te gledajući vukovarsku mladež uhvačenu u kolo toga vredno je da sam do"To bijahu sretni

je njenom prirođom prostitubke i mzločinke., NJjemo iskupljemje može se izvesti samo po cebu da se Templ MDreik Mbrikloni 5VOm udesu. · i ? Objašnjavajući svoje pristupanje tom poslu Alber Kami dje dodao na Mraju intervjua »Htekvijem za ·djednu opaticju« je a mene ijedna od relkih moderni} tragedija jer je Vilijem Fokhner u njoj rešio bitni problem izraŽžavanja. Jezik je u njoj doyvoljno upošćen da hi smo ga prihva-

fili kao naš i dovolino uzvišen

da bi dosegnuo do lragičnog.« Po Kamiju to je centralno Ppitanje pri stvaranju moderne fragedile i u takom stavu izražena je sva lradicija francuskog počžorišta. A GRUBA NEPAZNJA

U poslednjem broju »Inajiževnih novina« pročitao sam člamak Jovana Hristića »Bauk za izdavače“. Pisac se s pravom obava na mašu neđovolijimu byYigu oko: propagiranja i bopularizacije domaće knjige. Hristić tačno konstatuje da naša štampa i rađio ne posvećuju pažnju kol-

“ku bi trebalo domaćim djelima i

da naši izdavači i naše &njižare često daju prednost importira-

moj šund jli polušund literatu”i

čak i pred takvim domaćim djelima koja znače veoma visok do met. Ali, nastavlja Hristić, »ima

i za to izgovor: čitaoci vole da'

čitaju »Pesmu mrtvim ljubavnioclma« nego Vladana Desnicu; či laoci se neće navići na Desnicu dogod im ow ne bude naturan kao što im sc natura ta »Pesma myrtvim: 1Jubavnicima~“.

Kad je Već riječ o tome, 5pomenut ću jedan 'sasvir# recentamn slučaj krupnije nepažnje prema tom piscu. U jednom člančiću u »Vjesniku u srijedu« od 19.1%, prigovoreno je zagrebačkoi Radoj-stanici da nc posvećuje dovoljnu pažnju domačim autorima, posebno autorima iz Hrvatske. U broju od 26. IX. Radio Za Breb reagirao je odgovorom u kome opovrgava tu tvrdnju izno seći 'iscorpan popis domaćih Dpisaca, i posebno pisaca iz MHrvatske, o kojima je Radio Zagreb od 'septembra 195 dalje donio recengije, prikaze, osvrfe, ili čija su djela čitana u njegovim emisijama. I eto, iz tih autentičnih podataka proizlazi da, napri mer, Vladanu Desnici — ma da su u tom razdoblju ·izišle ništa manje nego tri njegove knjige, i ma da je on pisac iz Hrvatske — Radio Zagieb nije nikad posvetio ni jedne jedine riječi, Stvar je tim apsurdnija, što su u isto vrijeme 'sve druge Radiostanice u zemji, od SRoplja do Ljubljane, tom bDpiscu

Olga Jančić: Torzo. (U pretprošlom broju našeg lista. na trećoj strani pogrešno je ispod jedne reprodukcije skulpturc Olge Jančić »Bremenite fTorme« lavljeno ime Olge Jevrić)

njegovih djela posvelić.i po hćkoliko cmisija,

Pitam se: Ne bi li se možda, uz talo maćuhinski postupak, slabo provela — čak i »Posma mrtvim ljubavnicima«“?

Boris Dimitrović

ANSAMBL PARISKOG NACIONALNOG TEATRA U MOSKVI

Krajem meseca septembra u Mosiftvi iesa velikim | uspehonı gostovala trupa pariskog Nacionalnog narodmog teatra, OVO poznato panisko pozorište napravilo je do sada više turneja iu toku njih obišlo je pozornice mnogih evropskih gradova. Nacionalni narodni teatar Osnovao je 1951 godine glumac i vedite]j Žan Vilar, kome su Se Uuluizo pridružili „Žerar MPilip, Danicl Sorano: i mnogi drugi mladi talentovani giumci.

U Moskvi je Vilarovo pozorište prikazalo dvestotu preistavu MO lijerove komedije »Don Žuan“. Pored nosioca glavne uloge Žana Vilara, u ovom klasičnom komadu nastupili su Daniel SO rano i poznata glumica Marija Kazares,

Na slici: posle pretstave „Don 1a1a4.

Prancusko narodno pozorište u Moskvi

časovi „JBran-

požurivati nas i napošletku pretiti da ćemo se izgubiti. Dođosmo tako na glasiju (prazan prostor pred utvrđenjem), koja nutarji grad u ono Vre-

IZLOG ČASOPISA

»Život« broj 7-8

Na uvodnom eštu ovoga dVoObroja Camil Sijarić počeo je da objavliuje prozi »Z,elen prsten ma vodi+. Pesmamnia 8U zastupljeni Hamid Dizdem'i Slobodan Mar ković, O 'Alekseju 'Nikolajeviću 'rolstoju piše lav Zahaov, koji ističe da >Aleksej Nikolajević Tolstoj spada među nmajistakmutije pretstavnike move ruske JiteYature, među slavne majstore romana i pripovetke“. Savremenu tematiku obrađuje U svojoJ pripoveči „Mržnja« Devviš, šušić. Rizo Ramić je svoj oveći mapis posvetio Jli,i Grbiću, MnjižeV)!ku i borcu, U zaključku čaže: »Istakli smo da su umjelnici-bovci zalagali

naši svoje

"najbolje ljudske snage da se rea

iizuju. naša, savremena postignu– ća u životu i litevafturl, Među njima jma svo,e pošteno zasluženo mjesto i IMja Gnybić:. Stam pan je početak članka Mirošlava Feleta »O Miroslavu Krleži protiv Mahtka Tistića«. Na jednom mestu T'"eley izriče sledeće: »Ako je odđuvijek bilo gnjusno upustit se sa Krležinjni desnim protivnicima, i' nebottebno, er ono što su Dprobiv njega iznosili, nije pretstavljalo književnu opasnost u smislu dezorijentacije za mlade Književne naraštaje, „MBIistić ·jč protivnik dosštoian (ako ne po šposobnosti kritičkog mišljenja, svakako DO čestitosti mo tiva i uvjerenja), & pobiti ga danas polrebn oje zato što sU njegove zablude zamamhne za premnoge mlade pjesnike, i _jer na ajpsundan nacin, iZ entuzijazma za I(rležu, plediiraju za destruktivna mosdernmistička shvaz ·anja, za poeziju suprotnu Krležinoj.« U rubrici »Osviti ı osvjetljavanja« Slavko Lcovac matra težnje i ostvarenja helen'ste Miloša Đurića, povodom njegovih &njiga »Sofoklove tebanske tua gedije« i »K-roz helensku istoriju, književnost i muziku«. Hamid Dizda” govori o jednom {iursiROm wukopisu o Prvom svpskom ustanku, U tubrici »Pozorište« Kalman Mesarić piše O propaga) di scenske umetnosti u najšitim masamau i o problemu pokretnosti savremenog pozorišta. U »Mu zičkom životu« se dOnosl! napis o stevanu Mokyanijcu, kao i muzički pregled priređaba u Sarajevu. Rubrika »Kritike i prikazi objavljuje nabpis porivoja JevVtića »Dve amtologije pozorišnih tekstova«, H. 'Fahmiščić Kritičici prikazuje zbivku pesama Sslobodana Markovića »Vedri utopljenik. Branko Peić. prikazujući knjigu pesama Oskara DaVičća, »Plomi«, kaže da je to ustvari poetska apologija postojanja, »„zagronuta pesma O životu, pesma kojoj treba prići sa sumonmi znanja i sa sumom napora«, Takođe je govorenoD i o Bodlerovim »Likovnim ktitikama«, a dat je i afimativan prikaz pesama Z.aixa Đurovića »Predeo bez ru·ba«. U »Bilješkamax se, između ostalog, pledira za sistomatskije prevođenje stranc literature,

| »s5avremenik« broj 9

Mirko Vujačić dao je prožu

Za aIzmeđu dyije rane“, intoniranu

psihološkim razmatranjima, Objavljene su pesme M. PanićaSurepa, Stevana Raičkovića, Dra gutina Vujanovića, Zvonimitna Popovića, Aleksandra Ristovića, Petra, Gudelja, Ivana Cekovića i Petra Pajića. Prozu »U polju: ima Laza Lazić. Nastavljajuci sa objavljivanjem svosBa članka »Umetnost i idejnost«, Boris Ziherl. govori O pogledima Plehanova i zaključuje: »Kao što nije pametno tajiti razlike u veličini njihova genija, isto je tako besplodno tražiti razlike u pogčledima Lenjina!'i Plehanova o velikom umetniku i njegovu vremenu. Za obojicu je veli umetnik svojstveni odraz i ujedno izraz svoga vremena koje je u njemu bar nekim svojim „najbitnijim problemima i težnjama. Sto je umetnik veći, to je manje samo izraz sebe samog, to je snažnije u njemu i njegovom «ielu pri„sutno njegovo vreme U SVOj SVOjoj opsežnosti i povezanosti Ss

TRiam\ić

·danje svog života.

prošlošću 1 budućnošću,« Veću studiju o Češkoj književnici Mariji Majerovoj dao je Krešimir Georgijević. U zaključku +vrdi da »delo M. Majerove unosi sVetlost, toplinmu i vedri optimizam. u život radnih ljudi i nasloji da ga oplemeni i osposobi za bolji i radosniji ŽIVOT, u jednom .pravednijem društvenom poreticu«, Analizu lJuyjižeymog lika savremene engleske womansijerke li

zabete Bouin dzvršila je dr Vida —

Marković. ot: Taa

U rubrici »Datumi« „đr Hugo Klajn ima članak »Nova apologija o Zloj ženj#«, u kome, raz=} matra lik Sultane u s“:tijiknoj, komođiji »Zla žena“, alu isti mah se osvrće ha niz prigovora. i zamerki učinjenih tome Steri~

jinom delu, cnrga Gamulin je

štampao u vaubuijci »Osvirtie napis

»Recenzija s .&omentarom uz leo riju umjetnosti Andye. Malroa, pa kaže: »Andre Malo nije teovretičar ni historičar umjetnosti, On je književnik, primjer ČOVjeka visoke kulture, koji jc na mnogim podvuč,ima tražio oprav On sada to opravdanje traži u umjetnosti, u fumačenju njene. zagončtke i njegova misao lebdi nađ umjetničkim pojavama slobođom čovVjeka, koji nije veža? nikakvom egzaktnošću naučnih disciplina«, 'Dragan M. Jeremić ima napis »Samo afekti«, u kojem sE osviće, na bpisanjevSvete Lukića u članku »ATfelxti i problemi. U rublii= ci »Književnj. pregled« Boško Novaković, „veoma prikazuje zbirku pesama Stčva– na Raičkovića »Baladđa o bpredvečerju«. Dimitar MitieVv vrši ana lizu pesama Aće. Šopova pSlej

se so tišinata«, ističući pojedine '

osobine te poezije. Milivoje .Jovanović je dao »Jedan pogled ma Jesenjinovu poeziju, ·pišući DO vodđom Knjige »Pugačov i druge pesme« u mprepevu Slobodana Markovića. Andreja 'Preger ie:u” »Muzičkom ·pregledu« prikazao premijeru u Narodnom pozžorištu u Beogradu opere »Kaća Kabanova« od Leoša Janačeka,

»Mogućnosti« broj 8

U ovom broju Josip Barković ima prozu .»Potekla je bijela flota«. Osim ioga Jure Franičević-Pločar dao je niz pesama u kojima prevlađavaju mimiji akcenti, Pesmama je zastupljen i Ćiro Culić.. Mate Beretin ima prozni odlomak, »U sjeDi prošlostid, u kome obrađuje tematiku okupacije. U rubrici »OSVTti« Grga Gamulin piše povodom dve ju slika Ignjata Joba. O Dončevićevoj »mirotvoračkoj bProvinciji«. govori Nikola Disopra.. KMritikujući. prikazivačce Donče--

Vićeva. romana. koji .su zauzeli . „negativan stav. prema, oyom de-

lu, on kaže da »Dončevićev ıoOman me predstavlja samo uspon u opusu svoga autora, nego da on, uz još nekoliko djela hrvatske poslijeratne proze, svakako zauzima istaknulo mjesto i čini naš domet?ovih desetak godina pošlije Oslobođenja«. Veliko Vučetić objavljuje članak o III festivalu jugoslovenskog filma, dok Braslav Borozan ima oveći napis »Smešno u Nušićevim komedijama«, gde tretira pitanje kako treba igrati pojedine Nušićeve stvari. Štampan je nastavak članka Dinkoa Fuetića o Vistu u međunarodnom zbivanju ma početku XIN stoleća. N. D. je napbisao nekrolog Anti Cetineu, go-

afirmativno

voreći o njegovoi plodnoj Knji-

ževnojJ i prevodilačkoi delalnosti. Štampan je i napis povodom proslave četiristogodišnjice Hektorovićevog »Ribanja i ribarskog prigovaranja«, koja Je održana u Starom Gradu.

u toj stvari od tebe što budes. Ja"ga upilah radi li što o svojoj Kosovskoj epopeji, za Voje se pogovaralo da smera po sv.ma Sstpswim

narodnim

ovoga, gde sam se tada i ja desio.

video Branka, ao naizust.

bi pretstaviti. oj slici Afanasija Jovanovića sa 'Ede se

Što je mene u onaj mah osim

nom licu njegovom tako divno dolikovala.

glavi,

sa, &oje plava. kosa pružala do ramena,

tom prilikom čije sam pesme bo

ve imamo od dične kćeri tako istinit, tako veran i · koji ga nije ni poznaNajvernija slika Brannju i poznavanju,

na-

Đranko kraj

lič=

to bijaše njegova mlađa–-

mu se sSsvilena, Više smeđa TeBO imao je povisok

kovog boravljenja u Vukovaru.

»JARO SE ČUVAO, ALI BIJAŠI RASNO*

Od godine 1850 pa do svoje smu iti Branko se bavio sa svojim „pobratimom Đurom Đaničićem neprekidno u Beču. gde je sa svojim zdravljem počeo da sve Više nazaduje. Svako popodne on je dolazio tada u bivšu Grlovićevu »slavjansku« kaTanu na Bauemmarkt-u — U unutarnjem gradu, gde se onda kvaj Vuka i Daničića sva,inteligencija tamošnja i srpska i slavenska kupila. U Austriji nije možda bilo mesta na kom bi se moglo toliko korifeja sviju slavenskih plemena zajcdno okupljenih videti, kao 'tamo. Branko i njegov pobratim Đuro Daničić, bijahu i bo stasu i ugledu, brvi sa. dugim smeđim, a dtlugi sa dugim crnim vlasima do ramena, požiate simpatične ličnosti

fes. Široke kaq sneg bele ovratnice od košulje

noso je preko prsluka bez matame O vratu. Po-? tog odličnog društva. Branko je imao običaj da duži tavne boje kaput, sa otvoremim rukavima uveče, mesto večere, Dopije belu kafu. Prizna= izgledao je kao suni. Pored običnih čakšira, iste vao je da,mu pušenje suši grlo, ali ipak je dosta

boje, imao je otvorene opamn U vuci držaše oduži

u Srbiji.

ono vreme dosta stias prva slisša Bvankova.

«nisam skidao Dani nj

egovog boravljienja

ke, kao što Sc nose čibuk: iz. koga je u no pušio. To bijaše za mene Nije čudo da „očiju sa njega

u Vukovaru bi-

jahu za nas neprekidna svetkovina.* Jedno: popodne zaželi da izađe s nama na Dobru vođu. ubavo

sto koje leži

kovara. Tu se nalazi i izvor istoga imena. da će Branko tamo doći,

na južnoj strani i pola sata od Na

mlada vukovarska Srbadija. Branko veđ tada

mario, bujna

sedeći na zoelenoi travi,

izgledom koj

društva.

. Dobre. vodć,

On je. u sa svojim mi otvorene, viši

kadkad bi pokoju kao u vlivnom izgledu, sa svVO u home se sva vrlina njegove pe dala, zapevao bi na pola u sebi, govor i ne tiče: »Ej ti lane, lane, - za me». Naj

crkve. Brank,

'KNJIŽEVNB NOVINB

društvu imao običaj da se bavi slima nego da govoTi, e vesele prirode od

zar edared zasvira gpajdaš u dolni

o 66 osmehnu, ustade,

me On je živeo vrlo umereno 05 ali bijaše kasmo, jer je i sam

okupi se na, Dobnoi vodi

nije

Sa mekol cinom ptijatelja, naslađivao se pekrašnim i mu, se prikazivao sa UbaVog. brda „~

viši. premda je bio i rado se šalio., Po šale izustio.,Uživajući · jim anđeoskim osmejkom,. sničke duše oglekao da ga se naš ne mariš , raj pozya nas dole,

strasno. bušio, Imao je običaj da cigaru preseče, govoreći da mu ie tako lakše, ier mu Jedna odviše dugo tirdje. Kao,što je poznato, tada je slušao medicinu, ali više da bolest svoju pozna. S tom naukom bio je nezadovoljan, pa bi često rekao: »Da bolesnici znaju, koliko doktori „dosad još ma!) znaju, nikad ih ne bi zvali«,

i jako.sc čuvao, sikoru svoju smi pićdviđao i dosta puta bi kao u šali rekao: »Za mene je apremljen ašov i motika“. Uzimao je. sve olako i mikada se mije tužio, jer se Čuvao da sa svojom bolešću mikome ne bude dosadan.. Bio ji skvoz i skroz plemenit i osobito dobroga BHrca. Ja i naš,” zajednički bratić. pokojni Aleksandar Vukašjnović,. došavši u oktobru 1850 godine pvvi put u Beč, u gimnaziju bili smo, radi stana preporuičeni na Vuka, Đuru i Brana. Pade kocka na Branka, kao najmJađeg i irođaka našeg da se za to 'bobrine, Sastali smo se oko podne i premda još nije vučao i premđa mu (dosta teško bijaše hodati munoSo i daleko, uputi se s nama u predgrađe Viden. Za nas dvojicu došljaka, bilo je sve smo na tom hodu videli, novo i vanredno, da se dosia nagledati ne. mogoesmo, Branko koji je pre

nama podobro koračao, Češio 86 morao Obazirati,

napola,

što.

cima učio. :;

me od predgrada rastavljaše, U jednoj aleji zastadoh ja malo jače, a Branko oMkrenuvši 5eC, smotri me, kao da nešto tražim, te me zapita šta sam izgubio. »PPražin kraj ovome Rkhamenu, po kojem idemo“, odgovorih ja, Ono bijaše asfalt, za koji ja tada još nisam znao. Nikada neću zaboraviti kako se je Branko -toj -detinjskoj naivnosti mojoj slatko grohotom nasmejao i celim putem o tome šalu zbijao. Našavši nam stan, vratismo se iek

·oko četiri sata u grad, na obed, u gostionu »IXod

Đbibera« na bastaji (itvitđienju), prema dunavskom itanalu, gde je Branko obično ručavao. Om beše u tom konzervativan i nije hieo usput na drugom mestu obedovati,

Branko je U svemu bio libceralan, Smatnao je da je gimnaslika za zdravlie najkorisnija, pa je i sam u svom stanu vežbao i sa velikom bpasijom o tom razgovarao. Njegovom inicijativom movali smo se i mi u gimnastiku, odmah čim smo došli, upisati i na naročitu njegovu želju, šešire izmeniti sa dačkini somotskim Rkapicama, jer 10, reče on, mladom najbolje dolikuje. Nije imao dosta reči da, osudi tadašnju bečku mDoliciju, koja je malo zatim te kape zabranila kao političku demonstraciju i nas njegovim nagovorom u {roO~

šak bacila.

»CITAJ, BRAJRO, NARODNE PESMUM., Ja sam sc celo to vreme do, njegove smrti

često s mjim viđao i sastajao. Mnogo 1 mnogo što sam tada od njega čuo i video izbilo mi „e

tečajem dugog vremena iz glave. Jedan momenat iz toga doba oslao mi, je i danas svež u pametli.

Jedno lelnje veče sastadoh sc s ljima kod Gvlovića, On bijaše sam, te me posle užine pozva u šetnju. Odosmo kroz ulicu Wollzeile ma glasiju prema · predgrađu Landstiasse, Brano je već lada hodajući noću maramu na ustima držao, tc je sav razgovor putem na mene pao. Na glasiji je svirala muzika ali bolnom Branku nije srce Binulo za njom. Sedosmo na osamljenu klupu jedne mračne aleje. Branko prekvsti po Svom običaju desnu mogu preko leve, te se tako vrazgovarašmo, Ja ga upitah .kako' mu se dopada moj poslednji pesnički pokušaj, a on mi reče: „Vidi se đa si u VinkovJ.:.. Nemački misliš, a” hoćeš stpski da pevaš., Čitaj brajko narodne bpeonlie, ako :hoće& da

Paa OgaooVu jednu celu stvoriti. On mi kao Š govori: »Ja s; | 5 i ki koji me čekaju«, B. BROJZBOO DO A VW, ORO EO Često bi se puia nakašljao, kašalj v uhvatio i zabrinuto oglčBabi Ba bi Se (Bde vale slio i pustivši me da govorim. opet bi kao na pola u Sebi zapevao: »Ej ti lanć, lane, zar ne mariš za me!« No, to ne bijaše tada pesma njegovog GROBU ca OV to bijaše sada pesma du. sa kojo , za ši 88 je VR Rado OOPS je bolan za ćasak tešio, a sam Branka na samuirtnoj ji voj u takozvanom »Gulgensidicue OErpd bolnice bečke više puta pohodio, Jednom bijah tamo u društvu sa našim dičnim Zmajem Jovanom JO? vanovićem, Nije tada krasila više duga kosa njeBoVO uvelo lice, on bijaše samyrtni bolesmik. MoPRIE tiho govorili, primio nas je anđeoskim ai O svojim i bratski nas savetovao. PosledSE io sam dan-dva kod njega pred niegovu a OS 8) tada. jedva: mogao da govori. Mahbnu ona da sednem. Na licu mu se prošula žar Oi ORO: U to dođe prvi Icčnik sa ašsisten= je Bi o mu ruku i zapita ga nemački: »Kako OBIČNO agi „Radičević? Branko baci ukočeni Liede čl Oe i sleže ramenima kao da mu mu alihu: +: OS doba, da idem u grobav. Lečnik ral a ru u, reče da će biti bolje i ostavi 84. SOBiVaı m ustadoh i ja, rekoh mu posićčdnje ZbOgom zaplakah gorko u avorištu. Ba OVE potom pronese se glas: »Umro je Gaza !« Ja otrčah tada u bolnicu i tamo doznadoh Srčko mu telo istu noć preneli u mytvačku sobu Role | pravoslavne cičve na Altentleischmarktu al se nalazila u nutamjem gradu, Otidoh tam0, voriše mi vrata te kobne sobe i duzngmledab Ba mrtvog. O. kad bi se probuditi mogao! Ali štO smrt nesita jednom zgrabi: »Nepovrmu niko ni do veka!« y Sutrađan ga sahranismo, To bijaše čini mi se 19 „junija 1853, Njegov pogreb opisalo je vešto pero našeg tadašnjeg sadruga Vrednog profesora Alek. sandra Sandića, koji je sa mnom doživeo i p!ro-

njego-

"slavio ı cdrugi pogreb, tužnu i slavnu svetkovinu:

prenos zemnih ostataka slavnoga Branka, na nje BOvO njime pyoslavljeno Stražilovo“,

Bogdan Popović -

i danii Časovi Branka Radicevića·