Књижевне новине

dana”

Mlira i Bojan Stepića, v ai S cajlu ss m adugosfOVenskom ·Uramsko pozolište, U Beogradskoj komediji iz. vedenu je preksinoć premidera francuske satire na po- Javu karijerista pod masioVoOm „JS; TE IRSU“ “U „Ateljeu #212 ŠSartrova drama O vrata", l ugoslovenskom dramOaO OlteV ai izvedena HG »JSijev. T luz i avezde", x LV a

izvedena „ie „iza zatvo-

IT1ZLOŽEBB

U salon ULUS na Terazidania. otvoreMa, je JzIOZDA ulirande Miorić, U Galeriji grafičkog kojekliva, otvoOrčna, Je „ij/OADA, khulptura, i crieža, Masana Main 0njeE, – . Siikhar Mrauko Kovačević poBugao Je oBsobit ukpeit bvOJOji saluiostaluom Iciozbom U aAnisterdann,

Ožšvorena, je diziožba mnoyvih dOp4Ja Brpbsaih tresaku, u beOgiBuNROJ Galerili IroBadcaa Nhuvosadski sHhar Šerd abo izlagao Je lepe grafik6 u Galeriji grajičkog MiG tiva u Beogradu,

BRONCUBTLI

Nikolai Orlov, čuveni pijanlSim, poznat nasoj MDUuMDICI, BOSUJeE M naSol zenuji ĐIzom koncerata, Na, Molarcevom wmwmivcrziteku · Auadem5ki ho Meogradsuozgz univerzIkela, sm, GOlsUMJUA, i orkestrom Qpere uspesno je izveo „Prvi srpski ustanak", narodnu operu od Svekomira, Nastasijevića. MWagrebački wiolinist dosip Mima gostovao je m MBeogradu msrdačmao mpozaravijem oti publike.

OPERA I BALET

Poljski bariton Andrej Hion ski gostovao u Operi — Beograd. *

U Narodnom pozorišta ns "Trgu repubDlike izveden je batent „Cudečsni mandarn". Muzika Bele Bartoka,

ČITMNWU,LIJA

' Profesor Muzičke akademije u Beogradu i koncertni . pijanista, „Ćiril Ličar, preminuo u Beogradu,

RAZNO

Oskar MDavičo dobio je godišniu nagradu NIN-a za roman „Beton i svici“, | Vladimir Paskaljević opet požnjćo uspeh i dobio nagradu za, scenario Mne, konMkursu „bBiudio-filma' iz Barajeva„ TU Zagrebn se priprema Dpo| lumesečni list za književna i kulturna: pitanja, „Danas“, · _ Ređahciski Mholegijum .sačinjavaće verovatno Franičew%ić, Pavlefić, Frangeš, GOoJob, Čedo Prica, Ivan Leho, I, Mihovilović i arh. Neven šegvić, Izabran je Žiri za Tulski festival: Dragoslay Adamović, Samoilo Amodđaj, Mirko Božić, Matei Bor, doca Marjanović, Tanasije Mladenović i Fadji Hadžić.

Trekjuče je u Ljubliani počeo kongres filmskih radnika dJugoslavije. Na Tiongresu učestvuje i urednik našeg lista. Vicko RBaspor. (u Ljubljani sw dodeljene Levslikove nagrade. Nagrađeni sa: Miško Mranjee (prvom magradom ), Eli Peroci (druga). Takođe su nagrađeni Janez Mafijašić, France Mihelič i Miaks Sedej.

TU Beograda ,održama premijera UFUS-ovog filma „Ze“ nica“,

Tublicist i prevodilac Vera Tlić odlazi m Italiju _hao specijalni dopisnik „„KMKnjiževnih novina“,

Muakićev atemtat a izvjesmi po wu prepiske sačuvame u ru. Jz pisma Slavka Cuvaja,

onfiđenta,

pisci koju slao 15 julm, 191»

U dokumentu br, 3621 zavedenog Ministarstym, koja, pod naslovom „Osterreich litik* malazi e;

deni izvještaj

vidi da je Srbin, rodom iz Hrvatskoj, O pripremama ovako pripovijeda Bporčiću:

25 aprila 1912 pozvati su u

a | gustin Ujević i Rrešimir Ko | Hil novinarske krugove da " svečanija, 'Sa, njima je

vjerenik misli đa je iđeja Beogradu, jer

Ovim :Tiević i Rovaćić misu bi posjetu zagrebačkkih bili stuđenti Heogradskomr marfa 1913 održan

eksponenta, Slavkn Cuvaja.

stanka, onda su Ujević rad sindemata da.

podršku hrvatskim student! _Pojotizms i mađaronstva.

„ Parizien“ je nedaA PO PIANOra Tal: o bro

'Članak „Umetnost

· stanja Ku,

u 33 broju „Rijiževnih novina“ objašnjen je Državnom arhivu nu Zad-

Slavonije, poslato 6 jula 1912 mnamjesniku za Dal_maciju, groiu Atemsnm, vidi se da odatke dobio od „pouzdapika“, d E loga Cuvaj naziva „pouzdanikom“ i 0 Jukićevom atentatu ima malo više pođafaka w preje komesar Cuvaj u vezi s alen grofu Berhtoldu, zajedničkom ministra inostranih poslova n Beč, i

pored ostalog, štaj sačinjen ma osnovu saslašamja ovo denta, Shslašanje je, obavio Muime „Policiskog Kkomesarijata njegov direktor Bporčić koji upntio komesara Cuvaju dan, 20 juna 1912 po atentatu. j TI počefku izvještaja Bporčić navodi đa je „konfidđent iz Beograda“, ali se .

za skih muniverziteliskih studenafa Beogradu

došan i student filozofije Pavle Bastajić“. Na, ovo Sporči

je uv to vrijeme b du dukić s kojim Je 'iovačić bio dobro sprijateljen“.

prvim iziavamn potreban je Rkomeptar. li pozvani m Beograd pred studenata, univerziteta, | u Zagrebu ODRI štrajk radnika voimenovanor na,

1 aka TO iiayka 21hoji JR Hrjannara 1912) i pri,

vatski sabor (27 „jan a Vdyak0vi Heradil OVA Eh? se održi miting na kome “e srpski stndenti izrazibi svoju solidarnost i dati ma

Ovaj miting: je i održan

»Umetnost i novac« u Parizu 1957 godine

Pariski literarni Č

„La

svom Specijalnom 'Drojiu objavio ] »tnost i novac“ u ko me tretira. problem materijalnog

jiževnika u Parizu 1957 godine. 3 i - „Zelimo da prikažemo kako u sadašnjem Parizu žive kmjiževmici i slikmri — kaže se u članku časopisa. To nam izgleda oprav danjim. Poznat je značaj i poznata, je uloga koju su u životu velikih pisaca — kakvi su Dostojevski ili Bernano — imali i odigrali novčani problemi. Priterami nuždom i prodajući svoja dela izdavači ma još pre nego Što Su i napisana, oni su pod pritiskom finan siskih potreba pisali genijalna (dela. Mua koliko da živi u abstraktnom i nekom „uzvišenom svetu, pisac ipak ne može da izDbegne ekomomske potrebe. A ma čin na koji on uspeva, da „sSastiv lja kraj s krajem“ veoma često ima pbresudđam uticaj i na samo njegovo delo“,

Prvo Što se može komstatovati jeste da se „životni standard“ pišaca, beskrajno razlikuie, Ređak slučaj pretstavlja to đa neki dva

desetpetogodišnJji romansi) zarađuje više od 40.000 fran: me sečno — što odgovara približno

plati prosečne daktilografkinje. Ali zato „organizovani poligraf“ — kako ga naziva „La Parizien“ — vrlo lako zarađuje i po 500.000 franaka mesečno,

U svojoj definiciji ovog termina — „Organizovanog poligrafa“ — časopis kaže da je to književnik koji praktično žrtvuje svoj talenat potrebi — ili možda nu-

„ždi — sticanja novca. On svoj rad

organisnuje na jindustriskim prin cipima i njegova „proizvodnja“ je veoma obilna. „La Parizien“ kao i za ovo navodi sledeće: Ževnik X «svake godine napiše po pet romana namenjenih takozvanoj širokoj čitalačkoj publici, i svaki od njih mu donese približno Đo 300.000 franaka. On je u svojstvu spolinog sarad nika povezan sa nekim listom i za to dobija po 150.000 franaka mesečno. On takođe sarađuje sva

· ke godine na pisanju dva ili rno-

žda tri filmska scenavija i to mu

donosi gođišnje oko 2.500.000 fra

naka, Najzađ. on svake godine napiše i po jedan roman — književno dđelo — zašta dobije sto peđeset hiljađa franaka.

Ovđe mogu da se zapaze dve stvari: prvo, očigledno je da ta ko obilna „literama OVO VO DI ubija, talenat književnika >, i drugo, dela koja nemaju Skoro nikakvu literaturnu vrednošt, đo noše mu nekoliko puta više Dprihoda od njegovog Književnog đela.

Đrema, tome je jasno .đa „meknjiževna“ delm donose francuslom književniku najveći deo nje govih prihoda i obezbeđuju. mu takav standard života koji je be summje daleko viši oa onog koji su imali pisci XIX i prve četvrtine XX. veka. Raznolikost tih đela je skoro beskrajna i to su u principu dela, kojim izđavač maručuje piscu. a lu spadaju:

— Biografije ili stuđije u koji

.ćen „posao“

ma se „popularimiju“ —77 tačnije rečeno; vulgariguju —- ljubavno avanture velikih ličnosti francuske jstorije. Pojedini wišci se specijalinmuju za ovu vrštu posla, tako da izdavači prirođno maju kome treba, ds, neko takvo delo. -

— Prevodi Be u principu slabo plaćaju, Q8em ako nije u pitemju brevod sa, nekog jezika za, koji ima mali broji prevodilaca.

— Novele :spadaju u dobro bla O“ pošto se tu dvadđese tak stranica plaća, od što do sto pedeset hiljada, franaka, a razliČiti Časompusi koji imaju veliki tiTaž — Kkopirajući američke ćasopise objavijuju iz dana u dan sve više novela.

— „Seriski“ romani. OQvđe daju, mnogobrojne. „specijali ne” biblioteke romana: polic romani, romani za mlađe devoj ke, erotični romanj, romani za decu itd. U pogledu renmtsbiliteta ovde postoje ogromne razlike me

spa ~

· du različitim vrstama, ovih „dela“.

Dok se kaubodjski roman raspro da za tri đana i donese mjegovom pisdqu nekoliko desetina, hiljadđa franaka, pboliciški roman može lako da donese avom piscu jedan pa i dva milioma franak, Naravno, mije lako biti popula= ran pisac takvog romana.

TRomanairamna jstorija _Dretstavlja vrlo rentabilan „žanr“, pošto svi časopisi veoma rađo objavljuju. Tom žanm Kknjiževnosti se posvećuje &ve veći broj

se obrate alo žele,

čak i pisaca, OR uživaju veomm

dobar glas, Nivo tih Mnjiževnih „sočinjemnija“ je najšebkoi jedva nešto viši od prose novinar stva, alj ini potpis nekods poznatog pižća i Ono „član 'rahcuske akađemije“ u očima čitalšea da ju neki vanređam mačaj.

— Rad za razna, dzdavači duzeća je takođe VOID unapre

va velika izdavačka preduzeća, maju, sem svojih stalnih sarad nika, i niz prijatelje i poznanika od kojih se naručuju manji rađovi — lektura rukopisa, vedak cija oglasa·o knjigama. ređakcija predgovora za pojeđime knjige, koje to pređuzeće izdaje. Ali i ovđe cene variraju: četiri stranice predgovora, za neku MFioknerovu knjigu će nekom poznatom piscu dometi i više od 100.000 fra maka,.đdolk će neki nepoznati pisac za, dvadesetak siranice — možda i boljeg predgovora — dobiti sve ga 20.000 franaka.

Najzađ, poređ ovog rođa hkojl piscima donosi ustvari one prl« hode od kojih oni stvaro žive, tu je i pitanje njihovog stvarnog Kknjiževničkog rada 1 dela, 'Tu je situacija skoro botpuno obr> nuta, ili bar meizvesna. Dok je poznati francuski pisac Žuando objavio đvađesefak đobrih knjiga, koje su prođate u DO Svega Oko 500 primeraka, đva prva vwomana PFramsoaze Bagan prođata su u DD bOO.000 primerak.

Na, kraju možđa ipak freba, postaviti pitanie: „Ko je MWriv književnici ili publika?“

Knjige u svetu

Ovih. dana je &wNBSRO objavio studiju „Knjige m Moju je pripremio pomoćnik se kretara Udruženja izdavača Ujedinjenop Kraljevstva Barker, Prema podacima objavlienim n ovoj siudđiji w sSsveilm se svake godine izda 250.000 Knjiga w milijardi primeraka, „Međutim, iako bi prema tome ma svakog Btamovnika, zemljine kugle dolazilo po dve Knjige godišnje, mw stvarnosti to izgleda, sasvim dru gačije. Najveći broji ofštampanih Mnjliga odlazi vw škole i biblioteke az devet desetina ovih Mnjiga je ma svega osam jezika: engleskom, ruskom, francuskom, nemačkom, japamskom, italijanskom španskom i kineskom, Kod prevođa 70% otpada ma sveza četiri „jezika: engpleski, ruski, framcuski i nemački,

Na taj način, m sadašnjim uslovima, samo jedan deo stanovwištva. vw sveta dolazi m posed knjiga, jer je izdavačka delatnost, m 75% usretbsređena wu svepa, deset zemalja: NR. Kini, Fran ewskoj. Zapadnoj Nemačkoj, Tndiji. Italiji, Mapanu, MHolandi.i, SSSMH, Velikoj Britaniji i SAD. Istina m njima stanuje polovin» &vetskog stanovništva m sem tOga, one raspolažu velikim ftehnič kim mogućnostima, zm izdavanje Knjiga i za razmenu Knjiga 8a drugim zemljama.

Međutim. s drage sitane, brzo napredovanje Dproceša opisme

Sezdeseti

rođendan

· Valentina Katajeva

·Četvrtog februara ove godđdime u Centralnom „đomu umetnosti u Moskvi svečano je. proslavljen šes deseti rođendan Valentina Katajeva, jednog od najpopularnijih sovjetskih pisaca, "Mom prilikom,

između owtalih, Katajeva su bo-"

zdravilj i glumci moškovskih Dbozorišta, junaci filmova koji su snimljeni po njegovim wWcenarijima. Izveđen je takođe i kraći pro

gram sastavlien od odlomaka ja

pozorišnih Rhomađa i dela koje je napisao Katajev.

T danas mnogi pozorišni koma-

đi Valentina Katajeva još uvek se sa velikim uspehom izvode na sovjetskim scenama („Kvadđratura kruga“, „Avanmgarda“\, kao i dramatizacije njegovih romana („Vreme, napred“, „Sin puka“). Junaci njegovih Gavrik i mornar Rođion Žukov („Beli se usamljeno jedro“, naro čito su omiljeni kođ omlađine. Katajev je i kona nas dosta pre vođen („Beli se usamlieno jedro“, „Sin puka“, pripovetke „Zemna“), a u gođinama, neposredno posle rata prikazana, su i dva filma po njegovim ascemarijima: „Beli se u pamljeno jedro“, i „Sin puka“. I pored bremena gođina Kata-

30 marta daci dati snu na osno-

komesara Hrvatske i

je Cuvaj neke O. radu ovoga

s alentatom po-

diplomatske prepiske je 19530 izdata um Beću Ungarnms Aumssenpoi povjerljivi izvjenkonfi- še havevanaesti iz kasnijeg izlaganja Perne, srez Glina u atentat Rkonfidđent „Pred posletu TRVAR. o TBaograd studenti Anvačić kako bi priprabi posjeta ispala što .

napnštala

Ćć dodaje „Naš bDOatentata mastala u o u Beogradu i

jer su oni već

Rad j mađarskog

egOvaA sa"

nm horbi protiy Rp-

romana Peća.

dnevnim redom: bratskog hrvatskog naroda“, slanik iz Beograda Javlja tada mitingu govorio i Hrvat iz Ujević koji Hrvate je najbolja garancija, armija na našoj strani“, Ovaj bio je pOovod odlukn da Pposje skim studentima na posjetom odgovore Y napad na usliavnosti,

stolica, a dota

je ništa kazao jer njego rilići, ni znao. Za Kova 888 u Zagrebu i da je s Milke Hoja je aktivna nčiteljica n Glini. Po Rkon-

filden{u Bastajić je rođem 12 maja 180 u Peni

e 9 potkrijepi Bastajićevo o povjerenje sastojalo se wu Sslijeđećem:

jače,

a Wpita-

'"jeloyvo mašli su se. wu kafani „Moskva Bastajić rekao našem povjereniku: „Zen Tjelovu će u Zagrebu biti krvavi sukob“. nje: „šta će biti?“, Bastajić je odgovorio: jalisti će se m masama iskupiti a mi imamo ubiti onoga a, Cuvaja.“ Kad je naš

ka koji oint vio Bela Dpo•

povjerenik ovo čuo, odmah je sve „ja licije a Zemunu,

ganroyaoraanatai

Valentin Ka{ajev

jev je još uvek uređnik SovjetBkOg lista „Mlađosti“ i stalno Dpie. 1912 na irgu kod Narodno

„Protest protiv tlačenja,

je, između ostalog, rekao: pa Su Zagrebački studenti

astodršcima, i

sve do dana izvršenja.

Poslije naveđenog mnvoda, konfiiđent je dao zeneralije za KRovačića i Bastajića, dok o Tina mnive generalije nije, po svOJ čića je naveo da Je rođem in umriog dra Antoma i

BVeim",

pjavanja m svešm doprinosi stalnom povečavanja broja čitalaca.

'Bto se tiče prepreka, za širenje knjige n svetu fu. se na, prvom mesfm nalaze cayrime ma MWji

ge, koje postoje u 120 zemalja, 6

zatim devizna ograničenja, koja postoje um '/0%, zemalja, i na trećem mestm poštanski troškovi i tarife, pošto samo polovim» po šfanskih mpraiva u svetn primenjuje konvenciji Svetske noktan ske wnije, premm kojoj poštarina, za, lsnjige treba da iznosi sa mo 50%, poštarine za osfale

štampanc sivari, Tu — među O» ·

vim preprekhamn za širenje MNmjige u svetu — treb= imati m vidu i pitanja autorskih prava. Razmoe konvencije na tom polju se primenjnjau samo nm pojedine grupe zemalja, a mnoge zemlie misn članice i potpisnice bilo kakvih konvencija,

KRNESKO već sa mspehom vodi borbu protiv nekih od ovih prepreka, Prema jeđnom sporarumn koji već sprovođi na đelo dva desetčetiri zemlje (među kojima se malazi i dogoslavijay Mnjige, listovi, časopisi i dragi materijal koji služi informisanju ljudi, oslobođeni su svih carina, S dra ge sirane, Svetska konvencija o autorskom pravu, „zaključena pDod polroviteljstvom UNESKO-a, dopunjaya međonarođnn zaštibu ovog prava i uklanja mepotrebne formalnosti oko njegovog ostva= rivanja, Najzađ, UNBSKO se sta ra da, uz pomoć i sarađnjn Svet ske -poštanske unije i Međonarodnog sav izdavača, nkloni i

ostale · prepr.ke "koje etoje pa. ažo Om

puti đaljeg Biremja knjiga i nje

nog prođiranmje do svakog čove-

ka u bilo kom kraju sveta, 2.370; Ta

Amerika odaje priznanje · svojim pesnicima

Hrajem prošle godine dva „li“ teravnać događaja 65u Se: 00H pažnju široke čitalačke publike ŠAMD na poeziju, tog „siromaše nog rodđaka'*. a velikoj porodici

iževnosti, Mvadesetog decembra je Road Fijkem izabram %Aa, člana auuieričke Akademije umef api 47POPRpČ a mekoliko

ı asnije je ARWađemija am, rićkih pesnika, dodelila SVO ti Vu nagradu Vilijemu Rarlosn Vi lijemsu.,

Pedeset fotelia Akađemije umetnosti i Kkmnjiževnosti je rezervišano za na,jeminentije člano ve fakozvanog Američkog institata, te znatno šire orgawizacije ČIJi su člamovi svi najznačajniji

Op i umotnici Sjedinjenih Pr

Izbor Ronrada, Wijkena, nije mi loga, iznenađio, pošto je on jedan od majpoznatijih savrememih pesnika Amerike, jedan od onih retkih koji su uspeli da sa vladnju onu široko ruasprostranjenm rnvnodušnost, ma koju mna ilazi obična, poezija, On joe još 1950 godine dobio Puwliceroynu na gradu za, njegove „Izabrame pesme“, A 194 godine je za „Sabrane pesme“ dobio i „Naeionaj Du nagradu za književnost“,

Kihenm sada drži katedru pesni 'Btva u Komgresnoj biblioteci, ka tedru koju je doskora držao Arčiboldđ Maklejš, i čije poetsko de lo ima izvesne sličnosti sa IjJjRkenovim, I Kjkem i Maklejš su pesnici inteleltmalci, i kod njih Je ta intelekiualnost više intuifivna nego Jogična, Obojiea su pod uticajima PFrojda i Bergsona, i njihova flmnidna i suptilna, OGIBOLDIOVSO je veoma bliska mu-

Rođen nw Savani mw Džordžiji 188) godine, Konraq EKjken — po sle jedne pugrodične rugodijm (kađa je njegov otac, Iekar, ubio njegovu majkw, a zatim se i Bam ubio) -— wskoro prelazi kod strica m Novu Knglesknm (šest dr žavica na krajnjem severo-istokmn AD). Još nw iokm studija na Harvardskom mwniverzitetn — gde su mu Nklasni dragovi T. S. MKliot, Van Vik Bruks. Hejvud Bra un, Robert Benčli i Volter Nipman — on se bavi pesništvom, & po ZavrKefii studija — zahvajujući tome šio finansiski nije bio zavisan od bilo koga — on se sav posvećuje literatuvi,

Uprkos vaspitanju u fradicijama ma,boljih porodica Nove Hngleškć, Muken vrlo Drzo raskida sa buržoaskim društvom iz koga vodi, poreklo. Jpak taj raskid

nije pretstavljao i, pobunu, To'je.

samo bilo posledica njegove sfra sne želje za saznanjem istine i za, sticanjem fačmih pretstava, U tokn Prvog svetskog rata on je bio oslobođen vojske, pošto de tvrđio da „poezija pretstavlja de Jatnost kojn je od životnog zna, čaja za naciju“, On je bio Jedini pesnik kome dje američka, vladm na taj mnačim prizmala značajnu

mlogu Nhojn ima u životu zemlje. ·

Do tog vremena on je obiavio samo nekoliko pesama — „Pobed nička zemlja i druge priče u sti hn" 19214 godine i „Nokturno o sećanjima na jedno proleće“ 1916 godine, Tn se već ošeća njegova pesnička mmpmzikalnost. Kiken se užasava „krupnih“ reči, jakih strasti, ·dugih stihova, poetske „inflacije“, Prema, njegovom mišljenja ospovnu vrednost pre stavlja jskronost osećanja, unutrašnja vređnost „trenutka, „Treba da slušamo i shvatamo vesti koje nam dolaze odasvud, vesti, beškkonačno male i neodređene, koje primamo stalno...l!i,

mi Pismu 1, Poa“, je-:

novijih” njegovih 'pe-

sama, Tnspiracija. Vilijema Rarlosa Vi lijemgsa, se prilično razlikuje ođ one Konrađa Fjkena, iako Je

iskrenost smtora, „Pafa ka ljnubavi" bar ravna onoj autora. „Pi. smn, Li Poa“. Ali mjegova umet= nost pokazuje drukčija intelekimalnost. |

__„Za pesnika — piše Vilijems ideje su samo u sltvarima...", On smatra” da pesnik treba da polazi od posebnog — kae što le kar polazi od bolesnika koji je pred njim — dn bi olkrio opšte, VilijemsoVo poređeHje pesnika i lekara nije slučajno, pošto se On ustvari celog svog života bavio . međicinom, najpre m njujorškim bolnicama, zatim w jednoj stavoi francuskoj bolnici, i najzad u HRaterfordu u dvžavi Nje Džersi, odakle je. otišao 'i u penziju,

Džon „šBŠtajnbek spada . među najčitanije pisce Amerike. On je napisao malo studiju o Ejkenu.

„Prva nagrada, Akademije američkih pesnika iznosi u gotovu pet hiljada, dolara, Vilijems, koji je w svojoi mladosti obišao dosta sveta — kao dečak dje učio srednju školo m Ženevi, #, zatim na Jiondorseovom liceju m Pariz — meće ihkoristiti ovaj novac mm putovania, „U poređenju sam onim što nam mudi čovek m ByOIO. unutrašnjem ja, onda nemn šta da se vidi n svetu“, izjavio je dr Vilijems novinarima, koji sw ga posetili da bi mw čestitali mnmagradu. Jako mu de sedamdeset= dve :gođine, on ima nameru da nastavi svoje proučavanje duša, sa, dubinom filozofa i sWvežinom mlađog praktičara, koji boluje samo od jedne meizlečive bolesti — wbolesti pisanja“, kako :kaže om; TEO JACA Ry Bek. 25" JOVA A R kti etrospektivna • i .. _ . izložba Domijeovih Vr ya dela

U Yrancuškoj, s naročito u Parizu uspomeni, Onore Domijea u toku poslednjih gođina bilo je posvećeno nekoliko izlošbi, Retrospektivna izložba koja je pre. kraćeg vremena otvorena u Parizu razlikuje se od prethod nih po.tome što su na njoj, DOređ ulja, i grafike, zastupljena i njegova, malo poznata, skulptura, najvećim delom u bronzi. Domijeove skulbture su uglav-

nom one iste karikature po kojima je postao slavan,.samo izra-

Žene u tri dimenzije. U njegovim

figurama „kalko „ističu“ kritičari, došao je do, izražaja izyanredđan, Domijeov satirični Gduh' Koji 86 retko sreće u-vajarstvu, ':

Prva. Domijeova značajnija iz. ložba održana je još pre 56 godina u Parizu. ; E

Nova dela američke književnosti.

U toku protekle gođine u Ame vici nije objavljeno gotovo nijed no novo delo vodećih romansijera. Ali, ova oskuđica“ u literarnim proizvođima poznatijih pisaca, prema onome što su dosad najavile pojedine izdavačke kuće, na doknađiće ·se štamipanjem Većeg broja, dela, još u prvom Kvartalu ove. godine, ;

Očekuje Se đa će već. krajem meseca, februara izaći iz šŠtan.pe Poman „Gyvađ“ koga je neđavno završio dobitnik, Nobelove nagra de Fokner.” f

ĐDžom Dos Pasos, koji se u DOsljednje vreme bavi proučavanjem. istorije, izjavio je da će nastaviti rad u tom smeru i đa

će u toku gođine objaviti jeđnu

»ONKaL O \ obimniju knjigu iz oblašti istorije pod. naslovom . „Ljudi koji su stvorili „američku, naciju“.

"U američkim Književnim krugovima vlađa veliko interesovanje ·i a movi roman Bredđama Džila . „Dan, kađa” je. novac presušio”, Prvi roman „Nevolje olo O je ai koji je naišao na do. ippIJŠPi kod američke publi-

Žil je napišao. pre šest go-

ke, đimnma, · 0 Sa još većim ipteresovanjem 8se očekuju dela Džona. Markanđa, dobitnika Puliceroye nagrađe. On Be je, pošle pauze od'oko dvadeset godina, ponovo posvetio žanmr avanturističkog roman kojim je i započeo svoju karijeru i već đao američkim čitaoqjma, jednog

Međutim, vi lkMonliđeni nm svojoj ispovijesti ovori ništa o fome kako ite MBastajićd s

Bporčiću mo. ovo i dva dama poslije Tjelova, kada

propratio Tje

novog „Mistera Meta“. čuju samo koi ..

Dve američke književnice, pomnate publici dosad samo po.svo jim wripovetkama, počele su od, neđavno da neguju i roman, Tako.je književnica. Ketrin. An Porter napisala svoj prvi roman

„Brod ludih“, „ Džežamin Vest

romam „Da bih viđela 'san“,

Ođ dela stranih pisaca, koja će se objaviti u toku ove godine, sa najvećom rađoznalošću se očeku je novi roman italijanskog knjiševnika Karla Levija „Reči su kamenje“. Njegovi. raniji .romani „Hristos se zaustavio u Eboliju“ i „Sat“ doživeli su više izdanja

TzLoc CasoPmsA |

»Književnoste broj 1

TĐovodom · stogođišnjice smrti Hajniuiha FHajnea donešeno je sedam njegovih pesama u prevodu Todora Manojlovića, koji je napisao i oveću raspravu o OVome Čuvenom nemačkom pesniku, Na jednom mestu ManoJlović kaže: „Čudno je i gotovo paradoksalno što nemački romanličari sve do kraja nisu hteli da znaju za Xajmea koji je, u bimome, naime kao pesnik umetnik, neporecivo pripadao njima, i to baš kao, daleko najbolji, najjači medu svima JI ma. „Preveden je odlomak iz rOmana „Ulis"“ Džemsa Džojsa „JuUo gospodina Bluma", U ovom proju su priložene i Četiri dosada neobjavljene pesme Rade Drainca „Novi &vet“, „Lampa nad rukopisima“, „Pred nervnom groznicom" i „GCirkuska arena". Ove pesme su 688, izrazitom socijalnom tematikom, ostva'oenom 1 uobiča jenom Draimčevom maniru. Tako đe je dat neobjavljen odlomak iz · Magarcićevil ekloga“, poetske zbirke pokojnog Ante Cetinea., Miodrag Bulatović ima prožu „Uvodna, o zaločenicima"“, Desimir Hlagojević je štampao nekoMiko odlomaka iz kantate „Glasovi bezummijh i mudrih“. Pnnipovešt „Starenje“ je od Bore Ćosića. -

U „Književnom pregledu“, Mi loš 1. Bandić pod naslovom „TuŠma | vedra pričanja od srca srcu o mim i o ratu“ govori o književnom delu Bramka ćopića, Osvi ćući se kritički na Ććopićevo pred ratno stvaranje, Bandić maglaša va, da „ni u pripovetkama, iz rata i Narodne revolucije ćopić nije dao nešto (u svome krugu, novo i meobično“, Bandić tvrdi đa je „Čopićevo privopedanje duboko ogrezlo u anegđoti i feljtonizmu“ i da je „njegove vriče nemoguće u sečanju raspoznati jednu od druge“, Bandić zaključuje da Je Branko Ćopić“ se svojim zastareo lim, arhaičnim književnim poštu kom, deskriptivmim pripovedačkim metodom okasneli potomak i pitomac naših starih realista“, Rubrika „Ličnosti i dđela“ im8 članajc Jovana Hristića „O nekolikim temama Cveća zla“, Tu se tvrđi đa iz „spoja krajnje racionalnosti jedmog kartezijanskog đuha i krajnje iracionalnosti potiče jedma aetravična đubina u Bodđlerovim pesmama“, Vlađimir Petrić je u „Pozorišnom pregle du“ šBtampao dva prikaza. Pođ naslovom „Majštori karakterizacije* pisao je o glumi Milama Aj vaza i Viktora, Starčića u Steriji= mim „MRodđoljubcima”, i tom ie prilikom istakao umetničke Kvali tete njihove glume u ovom DOzorišnom komađu, Govoreći o iž vođenju čoovog „Pigmaliona“ u Beorgadskom dramskom pOozorlštu, Petrić analizira ređiteljevu Rkomcepciju ove drame. Kodđ glu maca je naročito istakao ulogu Olivere Marković kao Klize. „xUmetničkom pregledu“ Ljubica Janković piše povođom goštova nja Inđiskog macionalnog ansam bla igara i pesama. „Književna sveđočanstva“ su štampala članak TĐBožidara Kovačevića „Ujević o svojim pesmama“. U rubrici „Tuju đi-događaji-knjige“ dat je kratak prikaz romana Žorža MDiamela „Krik iz đubina“.

Y »Letopis Matice \srpske«

Na uvođnom mestu je objevlje “ia rasprava Radojice Tautovića · Intelektualna komedija u Stradiji ili neostvarema sinteza poezije i nauke u nadrealizmu“. Razmatrajući izvesne probleme umet nosti uopšte, Tautović se specijalno zadržao na pojavi nadreali-

Btičke Književne struje kođ n8a5

-i' tom prilikom je podvukao da

„nadrealistička teorija, nije bila u Štanju da pesničkoj kreaciji ras krili prave mogućnosti za sintezu nauke i umetnosti“, đok & druge strane „.snađa, književna kreacija u svetu otkriva teoriji te mogućnosti“, Mihali Majtenji ima prozu „Ničiji kmetovi”, ustvani odlomak iz romana, Date su pesme Vlađimira Popovića, Mileta Stankovića, Mile Biskupljanina, Radmile Bitević i prevedene su ti pesme poliskos pesnika Ciprijana NoT vilđa. Petar Anđrić je štampao odlomak iz proze „Mrtva priroda“, ·koji je đaoco pbOođ nazivonı „Juče“, Dušan Puhalo ima članak „Drame u stihu T. S. Mliota“, u kome ukazuje đa su „Eliotove

·drame interesantne kao pokušaj

obnavljanja i mođemizovanja ara me u stihu, književne vrste u ko joj su napisana neka ođ najvećih aćla mvetbske književnosti uopšte.“ U rubrici. ..Književna istorija” Tiađovan Lalić je objavio članak „Jedan ruski motiv kođ Milovana Glžića“. Rubrika „Pozorište“ đomosi prikaz Dušana Popovića. na pretstavua Nužčićeve komediie „Put oko sveta“. Turaj Gašparac u rYubrici „Sećamja i USpO-

proslave

mnatog prosvjetnog rađnika, Kad se GCnvnaj vraćao iz Medulićeve mlice n dvore, banske nego komesarske, sačekao ga je Odukič na

mene“ iznosi u napisu „dedna hrvatsko-srpske suradmja brije pola, vijeka" uspomene na “Velj. ka Petrovića, iz mladosti. U u brici „„Osviti“ M. Bever je po veo „JRHazgOvon. o književnim časopisima” u kome pledira za održavanjem, | mueđuređakoijskih sastanaka „jugoslovenskih ćašo. pisa na kojima bi Se rašprav. ijalo o zajedničkim aktuelnim problamima. U rubrici „Melj, ton“ prevedeni šu žŽidovi „Sav veti mladom piscu", Rublika „Pročitano“ donosi prikaz ode Čolaka na knjigu Dušana Meri ća, „Iz Kkmjiževne prošlosti Dal macije“,. P. . piše o Audriji Kačiću Miošiću. Pod malslovom „Prvi dečji roman i! NOH-e" 8. GCucić je pohvalno prikažao knjigu Dušana Kostića „Gluva ie u rubrici „Li

ećina“, P, G. ji štajući časopise" doneo pregled

nekoliko interesantiuajih nmapiža iz oblasti literature. „Be“ leškama” je pišano povodom smrti Korada Alvara, jfalijan-

skog književnika, zatim Je dato

obaveštenje o Dpoljskomu pesniku

Ciprijanu Norvidu, a ovećim napisom je ocrlana ličnošt Ju raja Gašpatrca. Takođe ie EO-

voreno i O rukopisno, ostavštini Tlije Okrugić remca, Na kra ju je komenorisana smt Dimitrija Kirilovića. U ovom bttbju su đata četii umetnička Dpti loga Bogdana Buputa.

A »Živole broj 12.

Borivoje Jevtić je štampao pe tu sliku iz mvoga komada „Gmev“, koju je nazvao Put većnošt“. Pesmama šu zastup ljenmi Janko Đonović, Radivoje · Manimković, Nenad Tomić, Dara RBekulić i Ivo. Ladika, Prozu „Odluka“ je mnapišao Vladimir Mijušković. Dat je prevod __jednog odlomka raspraVco olfganga Kaysera, „Počeci savremenog romana u XVII vcku i njegova današžnja, kriza“.

U rubrici „Osvrti i osvetljavanja“ Aleksa Ivanović govori o književnoj publicistici Gustlava, Krkleca, bovodom, njegove knjige „Pisma Martina lLipnjaka iz provincije“ Dajući više kritičkih napomena na izvesna Krklečeve postavke, Ivanović je konstatovao „da KYrklecovo rea govanje na pojave u našem kul turom Životu mne može mimoići priznanmje““., M. Tripković povođom romana „Tono-Bangi, Dpiše o mišli i deni Herberta Džordča Velsa i Hajrudin Ćurić ima napis „Kako je Novica Cerović posjekao Smail-agu Čengića“, U drugom delu svoga članka „A, G. Matoš i njegove veze s BHosnom“ Hamid Dizđar ukazuje na, Matoševu intezivnu saradnju Uu sarajevskom ~ časopisu „Nađi“, koja je trajala. sve do pretstan ka izlaženja OoVOoOg: časopisa VI, Vuković baca „Jedam pogled na savremenu poeziju”, i tom pri likom &uprotstavljajući se „tem perameminim propagatorima eksperimentisamja u literaturi“ ističe sledeće; „U muodđernističkom &0dillgskom., „mzamešateljstvu“ često se gubi doživljana „odre> đenost, jer me daje ni mpmibližnu meru umetničkog vbotencijala“,

U „Ktıitikama ı prikazima“ Ja van Palavestra piše eo iknjizi Vlađimira Gaćinovića „Ogledi i pisma“ i naglašava da pročitati ovu Knjigu znači „upozmatfti se sa ličnošću i životnim delom jednog istinskog našeg revolucionara“ iz prvog i drugog decenija našeg veka, revolucinara koji je svoju ličnost i deset go” đina svoje ·plamene i uvek pokretne mlađosti žrtvovao ma Oltar ostvarenja svojih moštenih i naprednih političkih i društve nih ideala", Pod naslovom . „U sjenci Čehova“ Risto Trifković .

pohvalno: Mrikazujea Kmjige nme“

ričkih pisaca Katrine Mamsfild („Sreća“) Viljema, SBarojana („Zovem se Aram“', U svom

panegiričkom prikazu Kmjige Na de Marinković „Smisao i ljubav“ B. S. je tu knjigu okvalifikovao kao izraz želje za afirmacijom humanog. Pišući o ·esejima i člancima Dušana Matića „Anina balska haljina“, Taka Đavlović je zaključio .đa su se „pjesnik i esejista sastali da bi dali ese jistiku mzavidmo visckog stepe na“, Sem toga su još bprikazans knjige Miodđraza Stojkovića „OCvetovi u dubinama“, Mirka Vujačića, „Crvena, jesen“, Velibora Gligorića „Srpski realisti“, Oskara Daviča „Beton i svici“, Garšina „Slikari“ i Balzaka „Kađ žena zri“.

U rubrici „Pozovište“ Tiorivoje Jevtić je” komemorisao smrt ve likog pozorišnog umetnika Dobrice Mhlutinovića. Pisano je još o dvestapgođišnjici rođemia Antoma Linharta i o dramaturgiji Petra Kočića. Smail Tihić je u „.„Tilkovnom wregleđu“ prikazao đecembarsku izložbu likovnih 1! metnika, iz Dalmacije, koja je održana u Sarajevu, ad |

ne više

pozorišta 5

„Austro-ugarsilki Berhfoldu da je na TĐalmacije Augustin „Zm nas da ste vi i srpska miting wu Beogradu donijeji te Beograd i zahvale se beogradodršci, To tim više da ovom na movi R-B. jer je 4 aprila 191D astav u %rvafskoj stavljen van sSmage i mwkinuta, banska dašnji bam Cuvaj postao — komesar,

Što se liče khonfidđenfovog mišljenja da je ideja za mtemtat mastala u Beogradu, konflident se i u ovom prevario. dukić se zw ovaj atentat počeo pripremati još od 21 februara, 1912, dana kada dje, kao izaslanik zagrebačke omladine u zajednici sa Oskarom Tirtaliom, održao sA& sarajevskim #“acima demonstracije kojom 'je prilikom pređ Rkatedralom m Sarajevu spaljena mađarskn zastava. Toga dmna se om ha povjerljivoni sastanku zakleo da će Cuvaja, ubiti. Od ioga dana fa ga ideja nije

ukićeo alontat AVGUSTIN UJEVIĆ I PAVLE BASTAJIC

Ovako i ovoliko RBporčić piše u izvještaju o a Vukovi šta je Zagreb vo joi tek kad Se MBerhtold,, prikuSarajevski atentat optuži obratio banu ŠkerJlecu za, podatke o volikosrpskoj propagandi u MHronda je ŠBkerlec poslije fri dana poslao Rierhtiodin, ji„zmeđu ostalog i izvještaj Glavne grakoga je sastavio i potpiTi fom izvještaju nabrojemi su najvelikosrpske propagande od 1911 je mabrojao deset, „duki. ćev atentat i tri studenta koje je izdržaval„ srpAugustin Ujević,

mišta o fome

ovoj provali ne navodeći Š Viktor Pl.

šef Zemunske policije, dr „dostavu javio Zagrebu i preduzeo. Međutin., pljaiući materijal da za, Brbiju, notom od 10 jula 1914,

jadnog po-

vatskod, nične policije, n Zemunu sao WMuković,

važniji događaji godine, U 1919

godini Vuković ovakvih događaja i

bod Il-tim navodi ovo:

ska država i Narođna odbrana: i Pavle Bastajić i Krešimir Kovačić, koji je.

nim felegramom ođ ? juna

prim, N. TJ. pa je ekselencija DI. atentata tražio duplikat telegrama.“ Kao što se iz ovoga oitata viđi,

bu još 2 juna. KM. mi praznik i ravisan 0 tvrink, a te godine Tijelovo či da su vlasti u Zngrebn znale ma prije da će se na Tjelovo uvjek Dila skopčana sa

izvršiti atentat. Međutim.

svemn ovome

subotu RR juna, Pri f ovoj svojo

Što komesar CGCuvai mn

kod Tupuskog, srez Glina, Zbog Perne onfident v č op u dalji rargOvOru. sa & rčićdki nišiva Bastajića pisci nije ni jednom jedinom reči UO VR zemljakom, pa zato Bporčić u izvještaju maglašnva {olđu ovnu pravovremenu provalu. Po YVukovićevo, hako su mjih dvojica prijatelji, da na taj“ wačin yrdnji da je Cuvnj poslija atentaia tražio dupli-

povjerenje u _konfidenia. at telegramy izgleda da je telegram, čim mjje u

„Pred

jateta, Dm ga zato ovaj 1 wništlo.,

Socii znosti MBastalićeve ipak je dobro

govje-

psa, Cnvaja“,

Zagrebu, Atentat je prokazan šifriraO Olega 010 1912 broj 18 pres, Te-

im. mlj ofokolisan (ou Zagrebu jepram, međutim. nije pr Cudi ooBHJe

dO kon= : iavio je dr Vuković telegramom ZafreDR:fAgTA Ja "wa se wna da Tijelovo, kao pokret“Oshrsa, pada uvjek u ćeje palo 6 juman. to rnačetiri dana čija je svetkovina crkvenom, Drocesijom

oj jelova viši državni fonkcioneri Rojoi su smdjelovali nad i Oi ovnator duz

i TT kušao atentat, memo tek mn UNOSI R JdHB Pr BVe interesfino je

iserpnoj prYe-

Zagrebn profokolisan, dospio u ruke nekog činovnika — sabotera, protivmika mađarskog komesnri TĐoređ sve neopre bilo što Kkonfi-

đeniu nije rekao ime „čovjeka koji će ubiti onoga

je vidio đa njegov „čovjek“ ništa ne. pokušava. A ez svake je sumnje da je on mw 2. tri dana sigurma bio s Bastajićem. u jO)ruštva, On ovo prešućuje po Šporčiću priča šta se desilo na dan i um dane oslije atentata: „um Ssbbotm, pošto je alenfat izveen, vijest a njegovu izvršenju proširila se u Beogradu već popodne mw 14.30 časova, U nedjelju sastao sam se sa Kovačićem, Ujevićem i MBastajićem m kafani „Moskva“, Rad sw me ugledali, mstali su sm fvojih mesta i sa raširenim rukama poviR%ali: „Uh, bogamu, hyiiko xa miie pogodio!“ TJ toku daljeg razgovora a atentatu 'Ujević je rekao: „što nije bilo, moraće biti“, ' i Konfiđent je proboravio wu društym maveđene trojice i, pone! jie Rporčićn pričao i o susretima, u ta dva dama, a onda je, izglednm, preko dra Vukovića pozvat đa ode u Zagreb na saslušanje. Za susrete wu „ova dva đana rekmo.je da mu je 'Mastnjić kazo da će om Bastajić, da izvrši uspješan atentat a i Kovači da mu je rekao da bi „izvjesno. atemfat i”vršio da mu nlje žao majke.“ ta više koniident je ovih dana bio zajedno s MBastajićem w društvu Valerijana Pribićevića koji jie došao iz Zagreba i majora Tilana Pribićevića koji je došao iz Niša, I prirodno“ oni su govorili o atentatu, pa. je tom priliRom Milan rekao za Bastajića: „Ovo im naš zemljak on ima smjelosti i. neće promašiti“. Na ovo je konfident odđvraftio: „Sve je to dobro. pa ko to već morn biti, bilo bi mi mnogo milije da bar ne pogine oan srpske ruke. jer će fada opet Srbin trpjeti i Difi izložečmi progonima“, da je konfiđent — Srbin,

Ovim je

pređ sudom zbog svoje lične bezbjednosti i zbog svoje porođice pošipD on već i5 godina živi.n Beo gradg, pa bi tim egzistencija njegova 1 njegovo porodice bila ugrožena, Izvještaj smatram · potpuno verođostojnim zato što je Yeć i njegdv. prvi iz vještaj zemunskoi polleiji o Tjelovom atentatn bio potpuno istinit, što se vidi iz iskaza Oukićeva koji je potvrdio da je šfentat trebno da izvrši na

Tjelovo“. Iza ovoga Bporčić mavodi da je honfi-.

đenfn dao akontaciju od 500 kruna i da mw je naredio đa naveđenn frojien prati na svakom Mkoraku, pa čak 1 izyan Srbije, o njima da Izvještava i njega i policiju m Zemunu,. Ovim se 'porčićey iz“ vještaj i završava, ;

Zašto MmWhić nije izveo ntentat ma Tijelovo i dot i Oe 14W Mleđutim, poste a NNAJe sutradan po Tjelovu (7 jula, izvršio meuspio altentat w peštanskom parlamentu na pretsednik\, mađarske vlaste Blefana "Tisu, narodni pošlanik dmc lije Tcovač iz dustove opozicione stranke, Izgleda da je ovaj ntenfat wfticćao, a i okuražio Julia .da se on konačnn odlučio da ntenftnt izveđe, B. ianm jer je wnao da o Cuvai toga dana 'prišwusivova| jubilarnoj proslavi

eljak (10) i wtorak (II juma), jer.

Iz ovoga se vidi,

ravršeno. konfidentovo ·ispovjedanje. šporčićn pa on ovom drvještaju dđođaje slijedeće! · „Sva, ova obavještenja konfiđent me. može potvrditi.

svoga, brata Antona, 'thda po"

maglu Mesnićke i Lisinskog mlice, i tn je ispalio tri metka put kola.

Ovom prilikom treba napomenuti da jie na ko» mesara Cnvaja izvršio takođe mnemspio altentat, Ivan Planinščak 31 oktohwa 1912. Cuvaji je sad video da će konačno stradati ako se ne ukloni: Hratko vrijeme poslije ovog drugog atentata Cuvaj je otišao na otsustvo sa kojega se više mije mi vratio na Rkomesarsku stolicu, On je poslije šestomesećnog olsustva poslao demisiju 5 juna, 1913 ne vraćajući se više n Zagreb.

Kađa je Rrešimir Kovačić poslije Prvog svjeiskog rata čao da postoji kopnfidentova saslušanje u Zagrebu, pregledao je arhivm policije i mtvrdio

da ovai lkonfident nije niko drugi nego izvjesni i„Josipović saradnik Beogradske „Samouprave“, ro-

. dom iz Perne“. Kad sam moje ispise iz a-ng. diplomatske prepiNke koji se odnose na ovai ntentaf, dao. da pročita Bastajićey prijateli Velizar Ninčić om mi ih je povratio sa napomenom da je utvrdio kako je međn saradnicima, „Samouprave“ prije Prvog Bvjetskop rata bio Boža dosipović.

. Oyom prilikom treba napomenuti e Tim Wwjević povodom dJukićeva, atentata ALi a Beogradu anonimnn brošurm „Hrvatska mw borbi za Blo„bodu“, gqlično kap što je i Vladimir Gačinović povođom Žerajićeva, atentata mapisao m Beču 1911, pod OSL OGOČEnikĆ: rošurn „amrt jeđ-

. e brošur, onte m Beogradn 1912. . a 4760 7 PEANNGIA OSE

U brošuri „Hrvatska n borbi za slobodn“ nu» toE vastupa načelo sloge Mrvatu 5 Srbima, kao i o da w Hrvafskoi treba na silm odgovoriti silom, bunom i fterorom kao Kvaternik. • cya i Na protesn sarajevskim atemtatorima, u dokaznom postupku, čitani sm uvod iz brošure „Smrti „Jednog heroja“ i zaključak iz brošure „Hrvatska WH DOI za, Sslobođu“, Po nročitanju mavođ„ iz prve rTošurae pretsjednik semafa upitno je Gavrila Pringipa da'l ima Što primjefiti povođom ovog čitanja, ncip ie kratko odgovorio: „Slava Žerajićnu! Samo toliko.“ Preisjiednik ja odmah. prekinuo „Ta spravu i posle kratkog većanja saopštio kaznu 86nafta po kojoj se Principn mnodjeljuje ukor 5 0pO” · menom da će ubuduće biti isključen sa rasprave ako bnuđoe na ovakav način smefao tok procesa,.

Tročitani zaključak iz Tinove brošure glasio. jet „Jedan narodni iđeal — ideal. slobođe, ideal je. dinstva i slobođe, dakle ideal ujedinjenja, Poipuno ujedinjenje svih Slovemaca svih Mrvata I svih Srba. Potrebna revolucija“, Poslije čitanja 'prefsjednik jo upitan svakom optuženog da li pročitano odgovairš njegovom mišljenju, Čabrinović je nu preisjednihko vo pitanje odgovorio: „Ja bih htio da, se to svo

"Dročita“, dok je Pripcip. rekao:: „Odgovara i još

u vjećoj meri. Ja da mogu Wništio bih Austrija!“.

:Na ovaj način sud je stvarna . v r arna Dovezno Žerajičev, Jukićev i Čabrinović „- Prioibov vaćcdšač _ SO

. %.

Nikola 'Đ, 'Prišić

Boru 0