Књижевне новине
pjesnik dvaju jezika | su pjesnici, koji su se.(ma i prigodno) poslhžil nmelšrn
njeni jeziku” :D | „jiti brazilijanskog pjesnika Ribeiro. Couta..Osini broj-
· davno umrlom Jjugosloveusicont pjesnikui Anti Cettineu za mjegov prevodilački rad s vomamnskih jezika,
Samtos u obitelji porfugalskih emigranata.. U djetinj-
·Ši od »O jardim 'das confid6hcias« (»Virt ispovijesi
RNK bi
Pi esničiki je govor sublimacija običnog govora, On se rađa ponavljajući: odjelhe harmonija, koje pjesnik dugo vremena mosi zakvorene u sebi, Upravo iv'tih vazloša pjesnici sotovo uvijek stvaraju na jeziku, koji su majprijc naučili, lo Jest na jeziku, koji ie najintim~+ nije povezan # njihovim: osjećajima i: anislima. Rijetki
tuđim , jezikom Rao izražajnim .svedstvom. »Salomae Oskara Vajida, nekoliko Rilkeovih lirskih pjesama, bisanih na francuskobi jeziku su fijetki istaknuti primjeri ie (e poslje obilmih Jlaijruskih proizvoda humanista, koji pak misu mikad dostigli pjesričiću ViSinau We, ZM : O
· Modernin: 'pjesnicima, 'Soji:su osim na svom mater sali di. ma francuskom, možemo pribro-
nih djela na portugalskom on je izdao „dvilje zbirke pjesama na francuskom .. jeziku: »Rive, etrangere« i »Jeux. de UP epprenti animaliet«. Za. ovu „posljednju kujigu stihova. Coutu „Je .a decembru, prošle godine dodjeljena internacionalna magrada Simon Boliva«, koja mu je bila svečano.predana u' Sieni istovremeno kad je bila dodijeljena nagrada »im memožiama mne
_ Očito je da je knjiga pjesama »Jeux de PP. apprenti animalier« poslužila samo likao Povod za dodijeljivanje nagrade »Bolivar«, Jer je u wtvari bilo priznato i čitavo Couftovo pjesničko djelo, koje obuhvata cijelu jednu seriju zbirki stihova, sabranih' velikim 'dijelorn u svesku »Dia longo« (Drugi danć, prev, A. Cettineoy izd. »Zora«, Zagreb 1952). Treba da ogdmah dištaknenio da između ovih stihova i onih pisanih ma·rancusiomı jeziku posloji me sano izražajna nego i bitna razlika.
Tiibeiro Couto rođen je 1898 u braziHjamskoj luci
stvu i prvoj mladosti imao je da sc bori & oskuđicoi!n (sa 'zi godime ostao je bez oca) i bolešću, ali ol ie uspio svladati sve poteškoće zahvaljujući evojoj bujnoj vitalnoj i stvaralaškoj snazi, Pa fpak, lragovi pbalnje osjećaju se u velikom dijelu njegove lirike počev-
pa sve do »Bntre mar e Tio« (>»Među morem i ı kom), izdanoj 1952. U čitavom ipjesničkoni djelu
Ribela Couta osječa se melanholični treptaj tuge, a navročito u njegovim muladenačkim slihovima.
„Ja volim onu stanicu Wsamlıjenu.
Onu slanicm daleku, bezimenu,
Gdje se vYrki samo ikratki zastoj i smjena... U Nhući stanicc, koja je mala, i ohrečena, Živi i vene jedna djevojčica rastužema.“
O a (Prev, A. Cettineo)
Njegova povezanost s evropskom kulturom je evidenitna. Couto je odrastao u bogaioj {iradiciji ĐOTLUgalske književnosti, koju on dostojno nastavlja. Oblik njegovog bjesničkog izražaja, duhovna almoslera iz koje niču mjegove pjesme.eminentno su klasični. Pa ipak po svome životu, bujnom i raskošnom, alttivanbmı i raznolikom. kao i po nekim pjesmama, koje posve„Ćuje piohirima svoje domovine, on Se ispoliava kao predstavnik jednog mladog novoš svijeta koji nastaje:
wi. .damas je {o drama aboravljema: Tirstareći po šumi zasjedničk, plemena, Mznenadni mapad čete, metež u susretima" ,.. Dani. suns od kog se -obamire, AO traka Dani kiše množeći se, u. šibamju siabaja.,. Tani oluje s urlieima vjetra stravičhokKa,.
r
..*.MNirenik se. siaduo probijao“.
Pa zatim:
„Oto djevičansko ljudstve, Dez wijesnih predhodnika? Ova, sigurnost da se osmuje živof wvedina,
Veselje da se sazida početna kuća!
TĐoćči jednoe dana s drapovima,
Obarali debla za poiporne slupove,
Sjeći ševar za pokrivanje,
Tzdupsti bunar bhzu vrata
1 podići prvo ognjište!
Zatim w moći divlje pusfoši Na mirisnoi hlupi spavali . . ĐBudaće oranice u evala sanjati!
(Prev. A. Gettineo)
Ribeiro Ćouto je pjesnik u Rome djeluju vaznč
tendencije, često i suproino. Odmjereni i staloženi Klagicizam mjegovih stihova, ne sapinje spontatost 3 elan njegovih imspiracija, U izboru svojih motiva Oh je impulzivan, Ljudska ioplina njegovih osjećaja i njegovih ganuća izbija iz njegovog pjesničkog izraza 'iako se on gotovo uvijek pokorava zakonima harnmonije i mužikalnosti, koji ne dozvoljavaju disonanca. 1 Tma u teg brazilijanskog pjesnika i paradoksa, i · satire, ukratko cerebralnih temdemcija. Zanimljivo je kako on te tendencije izražava u većini slučajeva na različit način, čak i na drugom jeziku. U svojim knjigama »Rive ćirangere« i »Jeux de | apbrenii ani malier« sabrao je Cauto stihove, pisane a francuskon jeziku i odjednom vidimo moVvoOg pjesnika, koji- voli kapriciozne intelektualističke konsirukcije. Naročito u ovom posljednjem svesku umjetnik daje slobodnog oduška svome ćefu. U formi epigrama njegovi najnoviji francuski stihovi (ilustrirani ukusnim . crtežima vlastitog proizvoda) obrađuju razne motive ma dobro» | ćudnoironičan i humotističan način, KC
Ribeiro Couto (koji već više godina veprezentira .· Braziliju kao ambasador u J ugoslaviji) 'odabrao.je dva izražajna sredstva: svoj rođeni portugalski jezik, kojim daje pjesnički oblik stanjima svoje duše, i fran= cuski jezik za fantastične konsirukcije svog intelekta. Doba "zbor, koji mu omogućava da i u jednom 1,9 · drugom domenu nađe šio adekvatniji izraz.
Osvaldo Ratu
||
= 3
Č_OĆZ Snova
Vruća je ova zemlja gde se hodobosi, Posle mnogo vatre je kvvocrvenija., 'Kad trojutrom planu sivi grudolomi · Rebra se uviju bole žicobodi, Vidici se suše, misle se domovi, Dolazi razjarena noć.muškaraca, Pa &e opet želi, pa se opel sanja, T svako ima nešto malo snova Za zemlju vruču.za jutroljubljenja. To je vojnik žedan znoja Belobedna. Noć je ova muškaraca, puna bdenja, Nad dva tela što se vole i miluju: Noć je ova sva od žica i kipšuma. · ,Pa se čeka, da dočeka jutro golo, Neoprano od ratova i ratnika, | Juiro pusto izmišljeno bez vojnika, 3, Jutro, jutro. olrova!no ua žubima. redenika, · , ORS) ı Pa Jevrem. Brković
'
KAJETAN KOVICI, , »Prerani dan« :) (Ljubljana, 1956) Vrednost Wovičeve poezije, ko-
ja, mam se otkriva, u zbirci „Pre-
vami dem“, svakako mije u njenom. sadtžaju, budući da je svet moltiva pesnika, dosta uzan; prubim pojedmostavljenjem
na: dve. reći; život — čovek, Na, ovaj mačin „ostvarena · je cela zbirjta, još više: u ovom altordu zvoni svaka pešma u zbitci, A. ipak mesnik.mije. monoton. Oprevno, a istoyrememo sa svešću Ga je na pravom putu, on irođire od, tajne do tajne tih nikada do Wuiaja razčišćemih pitanja. Karakterističan za, iaj Kovičev odnos prema Životu i poeziji je.Osrcdnji a isto teko najopsežniji ciklus poezije kome „e. pesnik dao naslov „Svakidašnjost“, Pesnilc je ovde išao' do krajne moguće ranice i sa pliličnoni smelošću okušao se'sa najviše svakodnevmim rečima, Sp. jezikom svakog čoveka, i u izrazito mepoetičnoni Rvetbu čoveka, iz naše SvakidaBniice, -
Čela, Sbitka mosi prijatam i OZ-
'yiljam pečat, Woji. je pesnik već
izrazio u naslovu: „Prerani dan“. Nekako suviše brzo it'eba čoveK da se sretne &8, tvrđom realnDBću Čoveka, i sveta, ili, dćugim Yečima,· bezbrižnost života prebrzo mestaje. 'Ali Kovič pri tom Baznamju me zapađa u &emtimehntalnost, ne opire se tome, me jadikuje mad tim, mam da je takav početak besmislen, 'rudi se da život Tazume i nađe” u njemu evoje i čovekovo mesto UuoDšie, 1T fome i samo u fome je osoči nje pesnikove mladošti: u „Pr na0LOm danu“, Inače njegov
pesnički svet” polpuno ZaOKTHŽenu. životno Ipum, i umetnički Ubed]ljiv' 'KWovičeva poezija, ič. tananmo opsećajni barometar dubovnih ircperenja generaciie kojoj je ?ĐOgledniji vat uzeo detimnjs i | dena u preranu # ie dao svoje lice i Evoje gemeracije, još više: 1tao ie mekoliko ·lasnilt, rističnih poteza baš tog wremena i Ssavtememog čovecka. lović građi no maijboljim titradieijsme, &lovenačke poezije: od
lice zacl-
„mje je sačuvao sažetosi i preciz-
most izlaza. i oc. 2.
A TEODOR. DRAJZEN:
»Hinansijer«, »Titan«
(izd. — „Otokap Meršovau*, UMiijeka, 195} lako samoslalne umetničke će
line vYomama „Minamsijerć, „'Titam"? i „MiOik“ delovi sn MDraizeyYove irilogije MKojom je obsivaTio dramatičnu, složenu i usenci „velikož movea" — kakho bi reWao MDod Pasos — SUPFOVU DamnoYammu Živola mw vreme Rada, su postavljiani femelji mciserpmo iv\isnih i Mwisoko wrganizovauil odnosa inifnstriskog: Kkapilalizma Amerike. E | Đinsmičikn, poslovan, prodicljiy Fremk, Gupervaud,. {o čedo svoga wremena, ličnosti ije Koji, pored” drwgjh me manje bitni osobina povezuje lom „MĐrajreMova Yomnnu m celinu {rilogije: glavni jonak fri povesii o oblicima pufevima i sredstvima borbe za prosperitet Amerike koju mam MDrwmjzer vrikazuje.
U „Finapsijerpg“ mladog Mopervnda vidimo kao čoveka od
E
Naš liierarni XC.veh za» boravio je, izgleda, dva važria:. voda: dijalog i pisma. Koliko znam, poslednji YOman u pismima napisao je Žid, a dijaloge je pisao, VeTTovalno među pogledmjima, Valeri,'i 'lo samo pokazujs izoliko ova dvojica stoje Visoko u najboljim klasičnim iradicijama. TLiferatura me može:da postoji bez fradicije i mi možemo bez ustezn= nia' da kažemo da svako literamo delo mora da, bude frađicionalno, ako hoće UODžte da bude delo. Ono što mi iazivamo sBrekidom radiciše (i Što se kod nas, zahvaliuiući činjenici da „mi ivadicije u pravom smislu reči i nemamo, vrlo često dešava, nažalost) samo Pretstavlja naše pravo, ako Se ispravno .lumači, da 2Zauzmemo jedan određeni svoj odnos bremša živom {lu prošlošti, u svakom drugom smislu ovo »prekidanijee Je samo izgovor da se pišu' besmislice. Valjđa bi Grčka, onako kako je pretstavlja Iitvin Rode. bila ideaları slučaj neprekinule iradicije. ·
"To Ššlo smo mi danas prenebregli ova dva, u svakom slučaju plemenita, roda, ne služi nam nimalo na. časti, bar da smo uspeli da styorimio jedan novi rod, ali smo mi, većinom, | pokvarili 1 one stare svojom. neosnova– nom fteoriiom o nestajanju granica između rodova.
Ovde.·se: govori ujedno i O
dijalogu i o pisanju pisama,
mada, še bni,međugobno „do~. sta razlikuju, ali mislim da je mjims u svakom Sslučaiu zajedničko, iedno: plemeniln
prijatelistvo, kako tvrđe ArTistotel.i ·Cicecon, može-da postoji 'samo. između časnih Tiudi, tako i dijalog i prepiska mogu dase vode Samo
izmeđoa pamelmnih ljudi. Ali mi. smo ovde bobrkali diia-
log i pisma Kao, literarnu 'fommu i dijalog i pisma kao
: razgovor i dopisivanje. Oni
ipmenn:misli. Kao što pravo ·
mogućnosii, spreimog :·i. privlačnog momlka ćiji falenti. za mosne pošloye. nisšm samo mjemui jasni već se ubedljivo ukazujn i onima, od kojih om momentalno zavisi i koji pretpostavljaju da „je isplativo pomoći puoslovnog mladom čoveka, To ie vre6me ma sigurnosti' mladog: Mopervnda, i ne samo. njega wCĆC i čitavog sistema tadašnje američkog ii-
On veruje w Svoj uspeh ali mne
i u fo da je savladao SVm zna
mja, vafinirane tehnike unosnog ulaganja, nmovći, i izvlačenja, zirat „nih MNoristi iz umešno smišljemiln investicija. U „Finansijeru“, relativnost wspeha mladog MNupervuda ukazuje mam -se „i kao potencijalnu mogućnost njegovog memspeba i pored svih čimi' laca, mjegove poslovne mešno» sti. U osnovi om je raćionmalist; ali, ovu Rkonstatacijn me treba &hvaftiti kao pokušaj da se mo vori O Tatiomalizmp. malograđamina, koji mijc voljan dwu reskhira, Noji me Yeruje~_u uspeh Ritoko postavljenih “mwro,ekata. Obrise moderne Amerike MNupervuy vi di u prisustvu BmisIn za obećav, mie vibma života svoga vremena, ritma NKoji postaje sve dinamič miji i s&ložemiji,
1 dok čitamo „MUinamsijera“ we možemo mi pretpostavili da će mam. Be ehiuzijasnični ali, " isli mah, i lrezveni KMaupervud jednom wkazali kao „podeljena ličnost”; „,Titam”, to je zamašna poema ne mesigarnom bogatstva \Yeć Smage nove, mne .kolebijivosii privremenog .uspela REJBnOSfi realnosti, oštvarivamja vumašmih planova. Mupervud je, sala, jedan od velikih i u sebe sigurnih mamu{u džunple mazgmalim i Woneernu, hli on Je, me manje od foga, mw sebi „podelje ua ličnost", Ne widtmo, dakle, više mesigurnog, dimamičnogp mla ilog MRoupervuda Rkoji veruje u wspeh-i Moji želi da: se dopadne onim Roji mu mogu bili od ko aisii, Ali, to više milje mi Miuper vud koji je w periodu mesigurnil uspeln, osećao wu sebi poslojamosf, 5voje ličnosti i osnovmi cili svojih preokupacija. '"'o e lič osi podeljena izmedu svVOJeO pro šlosti i snadašnjosii a in podeljemost prua{i drama mjegovop 0o%6 ćanja, jalovosti dosadašnjih "Pa Će dramu. WU TODIANU Nioilć* dobiti svoi jok ubedljiviji hrešćeudo i više dramalični OoOLA
fWtoman „MPinamkijer'“, preveo Je Vjekoslav Suzamić a MlMitana" Mira, Tiašić, Izyanmredno luhswuzmit estetska i {elmičku oprema ovi izdanj„ čini se da de u skladu sa stalnom piaksom pueduzeća „Otokar Meršovani* · da mnasemnt čilaoću pruži po spolinmicm izgledu i veoma dopadljiva izdan,ja. 'B. Peić. A
PAVLN ĐONOVIĆ:
»Umrli šetač« („Narodna knjiga“, Cetinje, 1956)
Ono. šio je najnametljivije 1 poeziji OVOg' mladog CPTOEOTskog pesnika „je utisak tzv. „mekog štimunga", Uprkos svoi iskrenosti i žalu, koje. Đohović wnoki i svoja ostvarenja, la:sentimentalnost, nepodđignuta sa razine spomenara, Ozbiljno i konalanino mu se svel:
đa Timanpi. ime jednog cvijeta
Volio 'bih
Kad umrem
iscmnju
prvi izišli su, to je očigledno, iz ovih drugih, i OVO Cinim stoga što mislim da sa-
mo bravi razgovori i pravo.
dopisivanje mogu da dovedu do potrebe da se pišu dijalozi i prava pisma,
Dijalog .ne pišemo valjda stoga što smo i suviše iskliučivi u svojim shvatanjim3, Diialog pretpostavlja postojonje drugog,.i to ne Ssamp golo postojanje. Ja mogu, ha primer, da sretnem prijate~
ljs.na ulici i da sa pitam ka
ko je. »Dobro#, odgovoriće mi on ui Večini slučajeva, ali to još nije dijalog. Dijalog Tretpostavlia da i ja i onaj drugi imamo o jednoj stvari određeno mišljenje, kao i to da mišljenje. drugog može da
tiliče na moje. mišljenje, ..od=.
nosno dn ja tu mogućnosti uficania i modifikovanja sVOga Wišiihja or styane mišljenja drusog primam i prihva-
fam. Ali ie to ono što mi da” možemo da. prihvstimo, čak ni jedmu;ftakvu
nas teško
polemičku konstrukciju kak va je, recimo. često 9ravio Flaton ıı svojim diialozimn, koji umeju. da buđu i vrlo vlosadni, wiostalom, Naši dijalozi se danas ,obično Zovu svađe. a )
: Slična je stvar i Sa pismima. Mi danas imamo telefon, a odavno je prošlo vreme kada je sin, ili muž, pisao „svako jutro bo. jednn: bismo svojoi maici ili ženi (što smn navikli da srećemo u roma– nima XVIJI' vekni koia šta, puje u istoj kući, da bi je nifao. kako je spavala i da bi je gamolio đa sa primi u vogelu.pošle doručka. Pisma moga da budu nomemniena ne rome ili da budđu litevatura. (Ne mislim ovde na Ženev'skn ili Persiska pisma. lo je nešto. sasvim drugo). Kad mi danas pišemo nekome“ mi sa ili svo izveštavamo O nekim događajima Koji Su se u mnjesovom ofšusivu edivralf, jM.. mu Gogađu-
icmo. fime šfa mm še fepove=
damo, Tzuzetak čipe )iubavra pisma, ali mi se čini da”
veG"
lišće bDričalo svake. ješemi Da li su me voljele dievojke Da li su Kitile: mnome svojo ; i 'hudi · Da li sam sanjao se Rdtne IPI o ljubavne snove Volio bih da imam ue · jednog cvijeta“,
Murkvo bi mi
a Zi 'Čak- { đa je: ij 54 mansisl:opm KRapitalizma,, lo je vre ragBadioyav PAO LSEO HO DO
e . l) OBD me mw kome je labilm : 4 3 w-y } . Di se'mošao u celini svesti samo Kupervuda, ii APG diGna ide „Amanet o „Gluvonijema' ljepoti~
„U. brolazu“, „Viemčanje“. „Drug”) Ova pesma, ako ništa drugo i ništa više,' govori O pogroešnom shvatanju pesnišiva i O ličnosti premzm samome Sć. Jet, u istoj Wnjizi 6e može naći nekoliko boljih, mnogo lsš· pelijih pesama, među koje treba, ubiojati „Povratak“, „Umylog Šetača”. „Školjku”: „Hajđučku za NKletvu“, kao i neke delove iz ciTiilusa, „Porodični krug“. Tu mji. ma smetaju tragovi „spomonarnegovanje rodoljubive poezije.
A
MIODRAG S. LALEVIĆ:
Kategorije Reči stpskohrvatshog · ~. jezika (»Naučna, Knjiga, 196, Beograd)
M. S. Lalević je, kao Jezički pisac, poznat našoj Đublici DO dvema osobinama: metodsti, ije govi rađovi su rezultat savremenog naučnog gledanja. ma jezik, po nameni, Đak, HLalević poka zuje jak interes ka široj čitalačkoj publici. Ne može se reći
da to nije ambicija 1 drusih is , ftakmutih naučnika u oblasti je-,
_ vika. :
Najnoviji Lalevićev rad »Kategorije reči u srpskohrviaftskomni jeziku, Jako treba da posluži potrebaraa stručnjaka za srpsko hrvatski jezik, ispoliava, takođe težnju Ra obradi Onih problema koji su povezani sa akluelnim probiemima i zahičvima mašeB jezika, .
Nova maučna shvatanja, izneta u: delima istaknutih lingvista Be lića, Vinogradova i drugih, sve više prođiru i u. gramahfike, udžbenike i druge primičnike mašesa jezika. U WGaleviću, one SU, iakođe, našle otiginalnom i Iš talrnutog interpretatora, Njegova najnovija Knjiga znači novo bij ižavanje naučne savremene jezičke, misli potrebama stručnjaka i sluđenata visokih skola, kojima je i namenjena.
Kategorije reči su ovde posmaiPane: po svojoj semantiOkoi i Tunkcionalnoj vrednosti, kao i u vezi sa odgovavajućim. istoriskosocijalnim vazvilkom. jezika UOD šte. Deset 'kategariia veči u Kkoje defimilivno ulaze i ıečce, posebno se u ovoi kujizi rasptavliaju. Mnogi zanimljivi pbroblei, zapravo svi Roj su dosada žili teoretsku razvađu i prak ticu primenu. iz oblasti kale-
gorije veči, #lalilsu, u ovoli kmii-
zi, na jedan sVež.i inventivan način w maučnofi objašnienju.
Sam. karakte) knige Koji ie zahlevao Više meditativnosil nije. dopuštao ~ vćliko -· navođenje wnrimera, kojih ipak ima u Meobphodnoj. meni.
iako se pojavila pre kratkog vvemena, jezička khjiga Miodra sa Lalevića jie već ischplg svoi tilaž i uskono se može očeltivati
drugo izdanje. .
D. M.
mi ni njih danas ne umem više da :pišeno: ~ , Mi mislimo da su naša Xmišljenja i suviše dragocenn „da bi ih izlagali u pismima nekome (i tu ličimo na .onoga čoveka koji nije hteo da se hjine nijednom stvari da re bi trošio. Svoju snagu) vagoveštaj ili :dva, dovoljni da drugoga uvere u našu sopstvenu genijalnost i da budu, sa druge strane, onom drugom izvanredno dosadni, sa time.se mi zađovoljavamo. Osim. toga bostoji i slalna Opasnosi da {o svoje mišljenje kročitamćo u nekom spisu Ro» .ji će onaj drugi izdati, ako ga mi nismo preduhitrili. Pravo pisanje pisama mora nužno da prefpošlavi da iakva mosućnoši ne. Tiože da postoji. Ako smo mi.uvelenl da više znsmo od onoga kome: pišemo, mi. smo uvek u s{yahu da u stvarnosii nije {alo, i da on.može da ragradi; one ideje koje smo mu mi riggoveslili. ŠtO mama me mora da pođe za rukom. I oftu85 mi ne možemo da pišem.
Mi prošto ne možemo dapret
postavimo da meko drugi 010ze da.zna bar isto koliko i 'pi8mnima. " mi sami, "Toliko o privatnim ' Pogledajmo · sada pisma kao literaturu. Ona se pišu ili tako što #e, preko jednos -određenmqg čitaoca, Pprelpo-. dfavljaju svi ostali. Ona prva ne čine nam še Više bO·godna -— ili anamo i suviše inslo da bi o jednom određanom predmeiu mogli da goorimo aizgled. nemarno, kako fo pismo :oahteva, ili, alo znamo dosta, želimo da fa gnanje.šio je moguoc OU! ' glednije prikažemo i pokaže mo, a pismo ne trpi fusnote + popiše upolrebljene litera> “ure ma traju. Ovo se ipak svodi na jedno: da znamo i · suviše malo, ali zato pretpostavljamo da oni koji čitaiu me znafu mišla. Vulo · češto “Slučaj je obrmnuf, a) o | "Napomenuo sam već zašto 'Re pišemo uišma one druge
Hans Melmut Kirst:
»Nula — osam · petnaest („Mineryva', 1556)
'U romanu savrBmenog. nemač kog: pisca Kjrst „Nula — osam — petnaest“ prikaz Žživobnih pyili ka u Nemačkoj uoči Drugog svek skog rata &a, oćčiglednim antimili tarističkim i humanim intencija. ma, dobio je specitičan, origlna. lan i meuobičajen, vid: život u vojnfč . kasarnama oličava, 5VU itragičmu mečovečnost i promašemost hitlerovakk ladavimne, POšavši aasvim drugim putem od, na cimo, Jednog emaka, koji je vrat žigosao na, bojištima w samoj apsuvdnoj “dintmici 'wwištenja, Kušt sa, isto tako dubokom tra. šću za vrikazivanjem istine, traži drugi izraz, drukčije oblike mili layističkog siptema, niegove kora me i njegovo izgrađivanje. On više jamejava, nego Što žigoše, Ili, bolje rečemo, om izpbličava krož sme}. koji svojom. lepršavošću do meke ublažaVa.oporost životuijh Takata. Njegov. humor je lavno obeležje njegovog tila, sjedstvo za: transponovanje stVarnosti. Između čoveka Ko, potseća, na, au! tomate ma vežbalištu u vreme mil ra i. ratnika koji ražjarsno.nbila u TOvovima, ie samo jedam korak, 'Kitst je slikar tih početaka dđuševnog jizopačavanmiea ličnosšti,:tog prvog, izgled ne unogo Opašs nog.mašilja koje joe macizakn BbTQ vodio mad ljudima, Ali iaj sve ma}lih podoficira, desetara i.vOJ, nia, čiji se Zivot &astoji i necvrekidmim naveđenjiuna, ı .izVršćnjima, u gučdnjama, i slepojj poslu šnosti, tako vešlo- i živo iromjziramn ko.Kitsta, nosi SVa, obeležja Ted nog: vesrećnog i očajnmog · sveta. Debumaniziyanje čovela, njegovo pretvaramje iu,obično ol”uđe, u 'projku, jedna svirepa i na, praltično-razorne svrhe smišljena S upučena muelanizackja Jjudskih bića, io je suština nemačkog Masarmskog života u kome treba da 'se izvrši čudovišno prevaspiTavanje ljudi.
Jedna od glavnih ličnosti je '\obdžiia, Meirbajn, Zbunjemi i beš voljni mladić koji &e. pašivmb pokorava, i u očajamju Zbog svoje nemoćne myžnje na Ditisak, pomišlja ma garnonbistvo? zalim Mapla» AŠš, bundžija, Večito memirni prkosnik, sa Veđ određenim i jasnim pogledima na mečovečni karakter hitlerima ali i sa mekim smušemim ii wmajvmim anarhističkim antimi= ljtarizmom, pbUn ljubayi Za SVO ga druga MFirbajna kome” nedo staje svaka otpornost. U njemu se rađa mišao o Ććudljivom Dr= košenju vojničko.i hijerarhiji = moga, trenutka Rada je ideo, kako e svirepo uništevaju ošećanja; ipođolicir šulc je glavni mosilac nacističke pedagozije. Bezdušan. ciničam, osvetoljubiv i smutomafizovan do savršenštva, on svojim proganjanjima '“topdžije, Pdbajna stvara š&Ve Zaplete i peripetije koje se Kreću od Ššaljivog tona do polresne Ttragičnosti, od intimmih durara do društvenih problema, Sve šu to · preištavnici i mažličitibh DO gleda i Mnentlelileta 'oji žive na sbranicama ove knjige, u sivilu i miru nemačke mivnDdopske provincije, u svakjđašnjoi }.DOlumirtvoj aluosfevi etatističkog pakla itlerove Nemačke,
Pavle Zorić
Iscima
vrsie. Ali ima još jedan razlog. Kada mi danas pišemo Dpisma nekome, a razvijeno Dpisanje pišarna preduslov je da postoji pišmo kao književni rod, mi se Uvck plašimo da to ne bude literatura, bespredmetno strahujući da vrednost pisma kao literabure ne umanji njegovu vrednost Rao ·bisma. Onđa se. ona proitvaraju ili u dosadne isDOvesti ili h hrpu beznačajnosti. Mi ne možemo da podnesemo. činjenicu (kao šio je već rečeno) da i drugi pošfoji, odnosno da ireba da mu ostavimo mesta. Pisma onda liče na Skup u kome svako govori svoje, i gube svoj ratio essendi. Sa druge slrane na= vikli smo na jednu pežora= tivmij frazu — »ostavi, io je literatura«, Jer ne umemo da dvojimo literaturu od literariganja. Smejaćemo se Didvou koji se uzbuđivao, blakao čak. ako se ne varam, nad &udbinom Klarise Harlou — io danas ogsfavliarno gsimnazijalkama. Ali Didrou io nije ništa smetalo da bude kričitar pred kojim mnogi današnji mogu mire duše da ostave svoja bera. Mi se danas plašimo da priznamo da je nešto i nag moglo da
uzbudi, zato što mislimo da · bi to moglo da umanji naše ·
Rritičke . kvalitete „ili zato što mislimo da, ako bi se mi sami podubvatili pošla loji Wiritikujemo, mogli da čitaoca: daleko više uzbudimo, Međutim, mi ne vidimo .da naši Rkribhčki kvaliteti mne vrede ništa ako mi literatuTu nismo uspeli da doživimo. To, što sme literaturu doživeli ne znači đa nećemo moći da je pošle lMritiiujemo. ·već mnaači samo da ćemo biti, u stanju da je Wvitikuiemo. Mi ae danns „dakle, trudimo da tu! hašim pismima 'bude što ie manje moguče Omoga šio nazivamo »literaturom, ne misleći na to da je fo nešio sasvim različito od braznog literatisanja, Ono, prvo Sasloji se u plemeniloj
:.
„živeli. Pošto ne umemo da
JANKO
UO sWvom članku „„Potvažinmo istinu za Janka Polića amova“, objavljenom u. 83 broju . „Mnjiževnih novina“, pozvao Sam na jednu opštiju diskusiju neke dObre počiunavaoče Kamovljevog de» la, Bila mi je nameya da 8o krož neka, eventualno | ražnorodna, shvatanje, sagleda w čemu „e prava, vrednost OVOE rano izgubljenog i mnačajnog pisca naše književne tradicije. Povod za Ovaj članak bio je zapravo jeđan ošvrt nm, Janka Polića, objavljen. dva, broja, ranije, a čiji.je autor
ja, sam amerio Golobu da briidaie odviše veliki značaj njegovoj lirici, papoštavljajući pritom mjegovu izvanredmu proznu nadarenost, što ustvari „pretstavlja, devinformaciju „o dana JOŠ Uslavnom |mepoznaioni ı Umesto načelne diskusije koju sam Želeo i očekivao, Golob je, uvređen valjda, odgovorio ı piDšlom broju „Književni novina“, 'U želji da. problem ponovo bpostavim ma, pravo mesto, ja ću U ovom napisu fragmentarno izneti. neka. moja, mišljenja O poeziji Jankz, Polica, Kamovš, iz kojih. će se videti K ] voj poeziji u sitlopu ·'KamaoviljeVOR: dela, Pokušaću, dak1ic, da donesem . jedan vacionalan sud i.da, 'Sui1 a Golobovljeyvomi ičarsko-pa,}tetičnom · prikazu Moji počinje, ovom bombišTičnom rečenicom: „Mamuovljeva liTika nie požav, nego groznica. Od uje GVOROĆU zubi... itd, jtsl,, sVĆ tako đo kreja, OBN Tako se uvek prelerivalo u Ocenama, Kamovljeve poezije, u nav padima, kao i u odDranams, me” JI w istoriskom smjsli freba da bude zabeleženo kao pokušaj da se jeđan aveštali i Često lažnr ·gentimenatlizam u DOČwiji, zameni novim smislom i.noO vim rečnikom, ·'Još došta mlad, Kamov“ nije svesno pokušayao da razbije neke formalne olvire.,pOetskog izraza . jer je bio sudviše podložan mtickxjima, od kojih &u za:''početak mjegovop. pesničkog stvaranja euđbonosni Biblija i Mranjčević. Međutim, kasnije, njegova, poezija postaje toliko raznolika đa je nemoguće pratiti taj razvoj, tu difuziju DOEtskog govora, Moja se kreće od raskalašnog slobodnog stiha o Wrutih formi sa Strogo određemnim- cezurama i Ssrokovima, I ne samo formalno! Kamov jc na skali svih osećanja: od morbidmih Mosmopolitskih buntova, „do psagtoralme erotike i, vojislaviji ćevekih surib jesemjib pej Otuđa Se meke od ovih p me lazlikuju ni po čemu od YvePE dela pesama maše poetske Tr
adicije. Neke od njih Su MvaTitetno. na, nivou: pojedinih msn ših amsmtologijskih pesama, ba ipak u ovom slučaju pre bi irebalo osudifi antologije, mego izveći mikom potrebna i preterani „priznanja“. Sveiski bol. liubav, patnja, glad. amrt, — to su Diprilike tematske srodnoshi sa Ovom Dboezijou 1 ona jie očigledno mw velikom byroia' siibova iz „Ištipane. hattiie". Pa ipak, kar se govori o Kamovljevoj ĐO sa pravom mu se može odali vesno priznanje, jer je OM,
iZalo ne WDT\i, m. ono jedan ođ proia-
ponista mašeg slobodnom prvi pagani naše pe a ! Ali se veraju evi koji Ramovi pripisuja Oorigimalnost u punom smisln. {e reči. O epiponstvu prema. Bibliji i Krsničeviću mogla bi s& pbjsati jedma muala studija, štaviše u „Ištipanoi bamrtiji“ le bi se još dosta drugih 1Ncjnih wamevrki le Visle. Najzanimljivije i OVOJ bOČ su ipak {levet nesama, „Psovi:e Zbivhe kojn sadrži ovai karakie-
tip i
YT iji
ristični pecat Ramovljevog buu-
sposobnosti Ha od živola Uumemo da stvaramo literaturu, i Henri Džejmz je imao gasvim pravo kada je rekao da je umetnosti ia koja čini život, koja čini da živoi vreji, dok je ono druso obrmufo: da od literature pravimo
·svoj sopstveni život, Razlika je mala, i mi emo uvek tu kao igrači na žici, ili na ivici provalije. Plašeći se Ovog Dosšlednjeg, mi sa zadovoljstvom pišemo o fome hakoe u mestu gde se nalazimo prave odličan sladoled.
To dolazi od ioga što smo mi puni i prepuni loše raspoređene i još lošije svarene literature. Mi dosloVce imamo sređenu kartoteku za Ovalve sbavke, otprilike: jutro, onda, na primer, Šeksbir: »pavo već zora u zlatnom plašiu....< ili, ako naše znanje ide već tako daleko, ne= ka 'Tagelied ili Turgemjev, OrO0, »pravo, Turgenjevsko jutro... Za stavke „kao što Su seta, itd. postoje obpet.zasebni kartoni. Mi zaboravljamo činjenicu da se ne radi o bome da mi doživlijayamo stvari onako kako ih je doživljavao Šekspir ili Turgenjev, već samo o tome da mi Sfvari me možemo da doživljavamo onako kako smo ih doživljavali pre nego što smo doznali kako su ih oni do-
Svoj doživljai modifikwiemo, cdnosno da svarimo Šekspira ili ma kog drugog, a. gonjeni nekim bespredmetnim kombleksom manje vrednost; smatramo da on sam nije dovoljno vredđan. mi prihecava– mo_ Svojoj. kartoteci. Tu preslaje mogućnost pišama čestitih pišama, jer oma, kao što Sam rekao, ne fre. fusnote mi one maše fako omiDO IČČC IE, »kmo što ie reKao...e, ili: »onaj '· dostojevskovaski..ae ik Sta Svodi.se ,dakle, na ovo: nošto smo še loše načitali Ti feratume izeubili smo moć da stvari doživliavamo »avoim Srcem i da o njima mislimo svojom glavom. 'Pako Smo ostali i suviše prefienciozni da bi htieli da pišemo bišma, šuviše prazni đa bi raogli da ih pišemo, Jovan Hristić ·
Zvonimir Golob. U svom članku.
altyo' mesto dajcm, O-,
” )
POLIĆ
ta, koji će se u jednom: slaloženijem obliku zadržati u manmnjenı broju pesama „I5tipane hartije". „Psovka“ je mapigana 1ı agoniji zapaljenja pluća i prisustvu &samrinog odra Jaukovog oca ža svega pet dana (od 890, X.,„do 4. x1I,. 1905), i ona je postala, program mnjegovog kasnijeg literatrnog: &tvaranja. Biografski podaći govore da je Janko veći deo 1906 te imao tih i sređen živol, a 10, je baš u omo vreme kada Joe napi!sena, „Ištipana hartija“ knjiga bcsama koja u celini moe određuje iako precizno Poličevu 'ku,juiŽ2cvnu pojavu kao šio je to mlućaj sa „Psovkoni“, vo.
Ta ipalk,-ove dve kujižice _pesa< ma. MWoliko, je obiavio za Života, nedovoljno su nmuadiarene, i nikonje Živpm meće biti od. koristi da še Bramovu pripiše nešto čega nom, Sasvim dovoljno udaljeni, mi danas možemo — raison. d'Čtre Ocenili ceo onai pesnički hrug oko ftoša, s jedne sf"ane„ a e druze,
čitavn jednu plejadu pesnika.koja, .
se od 1900-te do danas “javila: u našoj literaturi. Ako na Kamova. gledamo Kroz. prvi · apektar onda je pouzdamo da će nam. se wu konkuremciji mežnih pseudopoeta, plačljiviil Galoviča, Hoja“ vlera. Milkovića, ·Kamov učinjuti kao Guliver u zemlji ILiliputanaca. premda ni io. mažalost, na uvek, Po ovom idrugom _oDpŠtijem, jugoslovenskom kriterijuMiu. ako hoćeić, Kamov de amg zanimljiva, i neobičnw Wojavi&, štne me zmnči da se falco. hatego-
rički i mnehomproniuisno može DO
tvrđifi «a, je velika „igrazito ma darena pesnička licmost. Ne želim đa m3trejudioiram' e
ventualni dalji.tok ove diskusi- ·
je, ali bih stoga želeo da se o Kamovi mnogo više govori kao o jednom Od preteča maše psiho loške ypripovelke i
majdarovitijih proznih talenaf{a,. po bilo kojem od ovih #MkriteriZuma, ;
PFUSNOTA O SLOVU „č“ Ir O
„GRIČROJ :VJEŠTICI" |
Primoran sam, #ZDOg ' ićcdnog noetoleraninog ispada Zvonimira Goloba, da odgovorim i na neke site puchje „puščice od zove“ kojom je Golob ispalio nekoliko slabašnih hitaca, . MO
„Prvi hitac: prezime PoHČ me piše so 6a, Č Već 5A Ćć. \ Drugi hitac: Kamov je Um!O od tifusa.
"reći hitac: objavio je dve
iinjige pesama.
“Četvrti hitac: 'savremenici Kamova, nisu. Čitali . „Gričku vješticu“ i peti hitac: objavio je “4 a ne 5 pripoveđaka. * i. , 1. Zabrinjava mc jetkost jom je Golob, hieo. da, m.
koO~
neznalicom i da se posl gledniom štamparškom.
da. bi udovoljio svojim “iljevima. U redakciji« „Književnih no-
vina“ ostoji rukopis gde sam prezime .Polić ·mapi!sao sa ć 4 ne „Čč“. Zapravo: je smešno di se u jednoj pĐlemenitoi diskusiji · o tom nedovoljno priznatom i #Zaboravlienom Dpišcu, iumesto ninogo zanimljivijih. stvari, MOlomise a tome, čak da je Golob i bio ua pravu. 2. Druga primedba pokazuje
đa, 56 Golob :vrlo .površno bavio Kamovom i, prema tome bila su mu nedoslupna, je- i Jakob 1vaštinović. Štampao' i j i "br, 1/5055
iko duugi, ka> mogućnošt da
ali huegovoj smrrti_ od. kojih ću ma,
posšto.ji miz: pretpostavki „o vesti nekoliko”
A, samoubistvo
by pogibija nž, bavikadamnma
cr Um?O od- gladi
Od) prirodna smyvpti.
U prilop: prve može se navesti Jankovo pismo od 13. V. 1910.* g., dakle neposredno pred polazak na Uragični put: „Protiv: iđeie samouDo.istva, Wkoja' mc. progoni' i koja mi pokazuje logično i časmo rjeešnje životnih, vlastitih problema, ja Se borini i boriću' se, vjerujem mučim se, Ma sebe ulije-' dim u čarobnu. moć ·putovanja, zemstvu zaboraviti“. - .
T evo šta o iome kaže Ivaštinović: „Kamov je bio hčezadoVoljan zbog svoga zdravlja,.odnosmo ZDOS svojih bolesti, (prc polaska na put Kamov izjavljuje da neće izdržati dalje oq, Bolonje — primedba VM. B.) zbog sVOga, materijalnog položaja i Zbog Svoga položaja u književnosii. A. osim toga, o smrti i samoubo,-
pretpostavke
jim pigmima. Prema tome, teza o: samoubojstvu, e iu težu'je u privatnom razgovoru 'Pađijanović, moguća je,“
. Najzanimljiva .u ovam. slučaju je treća teza. Kamov ja godinama · bolovao' od raznih bolesti i do danas se ne može :sa sigur-
nošću utvrditi koja za, je Dolest.
dovela: do' smrti. Kroz njepova pisma. kao ji Kroz izjave mjego= vih „prijatelja i poznanika, možemo navešti neke odđ njih: 1\ tuberkuloza MKostiiu, (viđi .nan-
kovo pismo od 15. IX..1908),.9).
tuberkuloza pluća (,Ja sam slab. na plućima" — ppodvlači ojadeni Kamov u istom bismu), 02} s Ce. 4y aslma — da pomenemo Sa mo najvažnije a dovoline da ga šlome posle sedmogodišnjeg bolovanja. Mogućnost od ngapdsPe= ·dne smrti od tifusa nisam nigde "BO DOPO POT ONOJ ukratico O a | gao sklopu mekoliko. bolesti“ što je-tačno i walHGaju da je u Barceloni zaradio i i-* fus „koji uzgred. budi rečeno pomimie i alstriški kongulat, premđa ja intimno sumnjam, više Veruiući Kamovu koji je..tokom zadnjih godina a i pred Sam pg lazak dobro osetio da «njegov, organizam više mć 'Množe da" 56” bori, - S Pra, pi ae „ 8) Slažem .se da je Mamov Objavio dve knjige pesama a četiri, . Nijednog trenutka miseui poraišljo OCR bez obara
o se moj,teks že :OLuSOBNI ji, tel t može protu
4, Pošto se ne bavim žšund-li+ teraturom iskremo bih želeo da Golob shvati koliko je. to, Vam svega o čemu ovđe govorimo.
5 Za sada ostajem pri tome da je Kamov zaista objavio pet s
vota. Dokaze do kojih ću doći ili ne, objaviću radja: Tim povodom mogu reći da mi je pO> znato da 'Padđijanović navodi, 4 objavljene pripovetke, ali kako n6 treba „primati stvari „zdravo | Botovo" nehka mi bude 'dopu> TO OS najavim mogućnost da je Kamov odista objavio još jenu pripovetku o Kojoi do da"
nas nije ništa poznato.“
· 2avršavam ovu neprijatnu V\užnotu sa, željom da se nnstavi,načelna diskusija o prozi 5„Jank4š Poliča-Kamova, i ponovo , DpOivam Nikolu "Polića, 'Padijanovi-" ća, Ivaštinovića, tamislava; Šimića i, Asju Petrović, čije iskrene napore u 'rasvetljavanju knji10yno zaostavšline ovog ipak mac boravljenog, „zaboravljenog, · za” oravljenog pisca (u šta ne Ve”, SO M Lai | ije · TevoOj |“ konačni smisao. LETO CEMO,
+
jednom „od,
dokamgnfa, MOJA ;
stv je više pufa govorio WH 8y0-.
nabacio -i ·
ne Četiri pripovetke za svoga ži- ·
Vlada Bunjac
u —i U —