Књижевне новине

RKNJIŽ

iža

- Godina VIN, Nova seri, br. 39 MODERNOI |. TRBDICIJA

Kađa govorimo o savremenoj lirici, bilo da je ona modernistička ili tradicionalistička, naša mišljenja su većinom vrlo podeljena, ali niko ne može zaobići činjenicu da poezija možda ioš nikada nije bila toliko izolovana od čitalačke publike kao što je io danas. To su ustanovili s priličnom merom kritičnosti isto tako i oni· pretstavnici savremene lirike koji su se pre nekoliko godina sastali na jednom od retkih pesničkih kongresa negde u Italiji, Možda će neko koga to pogađa reći: šta nas se to tiče. Na kraju krajeva lirika je izraz najsuptilnijih zbivanja u čovekovoj psihi i zato'je već po svOjoJ prirodi namenjena pre svega duhovnoj eliti. To je istina, ali ipak samo do izvesne mere. Ko mi jamči da su oni retki ljudi koji još čitaju i kupuju razne pesničke zbirke s neobičnim naslovima bez pravopisnih znakova i bez velikih početnih slova, „pune ·nerazumljivih metafora kao da su pokupljene iz dnevnika RMakvog psihijatra, odista. duhovna elita i da to nisu samo čudaci, slični drugim skupljačima raznih specijaliteta, U tom pogledu radije bih se priklonio onima koji tvrde dalje savremena lirika izolovana zato što je njen jezik postao, uprkos svom in-

Piše: MATEJ BOB:

baš „pesnika Takvi procesi najviše uznemiravaju i zanimaju; ipak pitam se ni je li snaga jednog pesnika baš u tome da ume'i najkomplikovaniija doživljavanja .dzraziti najjednostavnijim rečima,. ili bar da pokuša da ih pronađe? Sa savremenom lirikom, ne mogu se oteti tome utisku, stvar stoji sasvim obrnuto: čini mi se da ona pokušava da i najprostije doživljaje izrazi na najkomplikovaniji način.. Zašto? Valja zato što. bi rada bila da zamuti vodu kako bi ona mogla izgledati duboka, kako bi rekao Niče? „Ipak ne bih želeo da neko u ovim mojim rečima vidi napad ma. modernu liriku. Naprotiv, Svim svojim srcem ja sam ,za modernu liriku, ali za takvu koja će pesničkim jezikom „dvadesetoga veka govoriti o majuzbudljivijim, najintimnijim i najvišim doživljajima čoveka dvadesetog veka; međutim, sumnjam “da je koji bilo od raznih izuma, za koje znamo od fin du slecie naovamo, ovaj „pesnički jezik već pronašao i ostvario. Da je'to urađeno, savremena poeja ne bi čamela u začaranom krugu, u kome čami. A ne bi bila ni izolovana isto onako kao što nije izolovan ni savremen roman. Ni drama, I ko i romanu ı drami

·ženju za “uništenje ljudskog duha takva

sredstva kakva još nikada nisu imali, stoleća najvećih nada i najdubljih očajahja | nad sudbinom čoveka i njegove vrste, stoleća koje s tako ludačkom brzinom, menja , obličje zemlje da ga:već ni samo ne poznaje i' ne razume, jednom .rečju, razumljivo je da u takvom. vremenu ništa ne možeš izraziti slikama koje su izrasle pod sasvim drukčijim duhovnim podnebljem, ako hoćeš da tvoje sloleće uopšte čuje svoju ,reč.. Oslonjena na tradiciji dakle, ne može biti izlaz iz Ćor-sokaka, već samo i jedan od preduslova za zdrav uzrast savremene pesničke reči. . Modernizam i tradicionalizam, ~ onakvi kakvi se pojavljuju u savremenoj lirici, Večinom su samo: dva. različita oblika kapitulacije pred dvadesetim vekom: prvi skriva tu svoju kapitulaciju u šarenkaste prnje poluludačkih metafora koje 'odišu psihoanalizom i mašinskim' uljem, a· drugi u izbledele isto-

riske kostime koji zaudaraju na idejni i formalni naftalinizam,

Izlaz se najverovatnije nalazi' negde drugde,

Ne u epigonskom oponašanju stilova koji su danas mrtvi, jer mrtvo je ono iz čega su. oni rasli, ali isto tako ne ni u nervoznom fabrikovanju „sve novih i. novih izama, jer su nove forme uvek organski produkat' samoga života, a ne veštački produkat intelektualističkih retorti,. izlazi, po mome mišljenju, u samoj pesničkoj osobenosti, takvoj koja ume i dušom i ielom živeti u našem vremenu te ga zato i ne može izražavali

telektualizmu, već foliko alogičan i iırac!onalan da je prestao biti ono što jezik treba da bude, pa je prestao da bude i pesnički između izražavam svoju misiju i tebe koji je primaš. "Tvrđenje da su u čoveku, naročito sad sa- a vremenom čoveku, duševni procesi tako složeni i bpbrotivurečni da ih je skoro nemoguće izraziti rečju koja bi bila pojmljiva svima, to tvrđenje se do izvesne mere može primiti, i to do one mere koja označuje da upravo

jezik, tojest posednik

RAZGOVOR SA SLOVENAČKIM VAJAROM ZDENKOM

ZZaaIAIO

Zar ne deluje kao poezije iskreno ispovedanje čoveka, koji svoju ljubav prema ljudima, prema njihovim čežnjama ispoljava kroz vedro, optimistički, plemenito izvajane likove? Preko pedeset mjegovih vajarskih radova u mermeru, gipsu, ili pečemoj glini, složenih u lepom i prostranom ateljeu, na ivici samog Tivolia, kraj studenftskog grada, potvrđuje reči , Zdenka Kalina: · »Ja sam liričar i ne mogu DObeći od svog poetskog karak tera«. Tu konstataciju o sebi Zdenko Kalin' potvrđuje u svakom svom vajarskom delu, počev od onog pe' sko ro 25 godina, de najnovijeg, što se tek oblikuje, što tek nastaje u ateljeu. Zađržite pogled na'»Maici i detetu«, ma »Ženskom stojećem aktu«, na »Ženskom itorzou«, iz 19935 godine, na »Žetelici« sa očaravajućim nežnim osmehom, na portretima, po čev od »Dideka« od pre skoro četvrt veka pa preko ostalih dvadesetak, poređanih u ateljeu. ili na »Dečku s frulom« i »Dečjim igrama« — i videćete da se vajar Zdenko Kalin ne menja, da uvek ostaje isti, realist, ljubitelj plemenitosti ljudske duše i lepote tela u pokretu, skladnih oblika i harmonije. Kalinovo umetničko i izražaino traženje dobrog u čoveku dovelo je ovog istaknutog ljublianskog, vajara do toga da su mu salira i grubost. u vajarskim delima potpuno .nepoznati.. On „ih nikada nije i neće prikazati u svojim delima, čak ni u spomeničk'm radovima. ko ji govore -o bolovima i patnjama izmučenih i streljanih ' rodoljuba, potsećajući ljude na tešku prošlost, istovrememo ukagzujući.„na svetliju 'budućnost, na potrebu čovečnosti i humanosti.

— »Uvek.. ću „kroz „svoja đela provlačiti jedno te isto — lirizam, svoju dušu i svoj pogled na realističko” stvaralaštvo« — rekao .je Zdenko Kalin. Pred njim su še nalazile četiri. move ,figure

Dvadesetogodišnje'

mene Koji

stoleća

U BRONZI I KAMEN

u gplini »Vajar«, »Dečak sa aviončićem« i »Dečja igra«,

još sveži i nedovršeni, i »Ba zi kao eksponate za izlož-

lerina« izlivena u gipsu. Go dinu dana ih je radio, i pret stavljaju početak jednog ve-

likog stvaralačkog poduhva– godine. ta, koji u svemu treba da — »Tek' kasnije, — Ppriobuhvati 20 radova u pri-x metio je Zdenko Kalin —

rodnoj veličini ljudi, žena

i dece za portal Narodne skupštine Slovenije. Sva ova dela u bronzi biče frontalno komponovana na pet stubova, iznad 'kojih će se nalaziti reljef vajara” Putriha. Na svakom od pet portalnih

ZAAAAAAAAAAAAAAAAA

stubova biće postavljene po čet:ri Kalinove figure, koje će simbolički pretstavljati sve ono o čemu se u Skupštini raspravlja na toemeljima humanizma, želja ljudi, optimizma, onako, kako ih svet zamišlja i umetnik VIdi. Na skicama i. modelu Zdenko Kalin je zamislio, i tako će realizovati, da na krajnjim stubovima. poštavi borbene figure. koje će s:mbolički pretstavljati čuvare mira, onoga što je izraženo u vajarskim delima na srednja tri stuba. U dijagonalnoj simetričnosti figura u dinamičnim pokretima Ka-

'lin se poslužio njemu najbli

žim izražajnim sredstvima, rešavajući — kako je sam rekao, jedan nov problem, koji se donekle mogao videti i na romanskim portalima. U kolekciji umetničkog stvaralaštva, Zdenka „Kalima u toku dve decenije, 20 figura za porial nove zgrade Narodne skupštine Slovenije pretstavljaju jedan od. naj-

može prebaciti da su manje »moderni« nego »najmodernija«

Gde se dakle nalazi izam? Tradicionalisti misle da se on nalazi u osloncu na pesn tradiciju. To bi svakako bio izlaz u prošlost ne izlaz u budućnost. mljivo da je duhovna atmosfera dvadesetos

linika?

fantastičnih naučnih pobeda

ralnih katastrofa, novijih Kolumba koji spremaju na osvajanje svemirskih prostora, i movih inkvizitora, koji imaju na raspolo-

obimnijih radova. Neke od “tih figura će izliti u bron-

bu. Čitav taj posao Sskroman i tih umetnik iz Ljubljiane završiće tek kroz dve

kada završim portal Skup'

štine, posvetiću se svom naj

milijem poslu, u kome sam

dostigao najviše“ od onog

što sam hteo, čemu sam 1ie-

žio. To su dečje igre. U nji-

ma sam čini mi se.—

dostigao savršene forme, po

vezane sa sadržajem«.

»Dečak s frulom« bio je

. okrenut licem prema nama ·i svirao nečujnu muelodiju dok su se na drugoj strani igrale figurine — Kalinova vajarska dela pod zajedničkim nazivom »Dečje igre«. U ateljeu pedantno poređane plastike, kojima je ume:tnik izvajao nežne izraze lica i skladnosti tela, »deca od gline« u igri davala su specifičan ton prijatnom am bijentu. U vezi s njima, jednom je jgdan kritičar zapisao: »Pri rešavanju formalnih problema pravi umetnik instinktivno uvek pošeže ža predmetom oblikovanja, koji mu je u tom pogledu najprikladniji. Zalio nije čudno što je Zdenko Kalin izabrao

upravo. Dečje» igre« „Pret“.

hodna studija. dečjeg sveta, realnog. lika dečjeg tela i njegovog. pokreta u igri. koji najlepše” i *najprijem: čivije izražavaju „sve: Spć“ cifičnosti,, pružila: je no. gućnost ; Kalinu: da. suve reno „napusti.: detaljno, '0n0· deliranje i da.” se · pritom koncentriše 'ha, prostor i liniju. Napuštanjem · detaljne

modelacije, »Dečje igre«. SU".

već na. prvi mogled dobile očiglednu živost. kretnji i naglo neposredno shvatanje plastike kao ćeline,-,jer ok “bez “feškoća klizi: po :glatTim obrisima,' što “daje lUutisak živoša'života.. Čini, nam

se. da, smo u Tome kod; sa mog jezgra sadašnjeg Ha:

” Hnovog stvaralaštya. u čemu je najzrelijis. Zanimljivo je. da isto, mišljenje, ne-

Sasvim je razu-

nada, biti i odjeci mo-

zavišno. od.. knitičara, j. sam Zdenko. Kalin o šVO-, jim. »Dečjim „igrama«. Zato

„baš. tim „vajarskim delima, koja” za „milje. traže. 'parko-" „ve: i prirodu..što,, Je. -Opet,

odraz Kalinove lirske duše„ njihov tvorac ?namenaVa pu

ino. da se posveti. Dečje igre

pružaju »mu bogatstvo“ izra žaja, dinamike, pokreta, specifičnog žanra za rešavanje

problema forme, skladnosti,

drukčije nego jezikom našeg vremena, a kako taj jezik nije pao s neba nego ima svoje duboke korene u prošlosti, će, pored apokaliptičnih odseva eksplozija koje potresaju temelje na kojima čovečanstvo podiže zanosne gradove svojih Sapfe, Li Taj Poa, Omera, Hajama, Šekspira, Prešemna, Puškina, Bodlera, n isto tako odjeci iz duhovnih prostora sveta koji još ne Dpostoji, ali ga stvarni, pesnik u sebi već sluti.

u njem atomskih

Dantea, Vijona,

Zdenko Ralin: *etelica

ima , prostora j.sadržaja. Zato ne-

prestano studira kako bi što jašnije, upadljivije istakao što je u dinamici i raznim oblicima. stavova dece" naijlepše, bilo. na „njihovim licima, bilo u pokretima, bilo

u” čitavom · telu. Treba” biti . veliki umetnik-i sve lo"uUoč-" 'ljivo.? naglasiti,

kao što”?bo činj +Kalin.:, Njegova 'predosećanja da, posle završenog skupštinskog poriala, u »De

E V NOST, UM ET N-O.ST I- DRU

_ Brvin Piskator postavio je prošle zaciju 'Tolstojevog romana »Rat i mir«. Ova pretstava bila je izvedena i na

ŠTVENA PITANUJA

godine

Cena %. din.

u berlinskom »Šilerovom PDpozorištue dram:ati-

prošlogodišnjem

međunarodnom dramskom festivalu u Parizu, gde je izazvala vrlo različite komentare,

Đonosimao interesantan Piskatorovih imao sa njim

razgovor, koji je jedan od nekadašnjih veoma bliskih sa) a o nekim problemima 'savremnog pozorišta. Sadnjka

PISKATOR

O SAVREMENOM POZORIŠTU

— Smatram da obnova pozorišne umetnosii ne zavisi samo od pozorišta, već isto tako i od publike.

Umetnost ne treba posmatrati jedino sa tačke gledišta zabave, već kao laboratorijum u kome se izrađuje viadanje čoveka i njegovo moralno vaspitanje. (Pre mene tako su mislili Didro i Šiler.) Umetnost „treba smatrati kao funkcionalnu za izgradnju „društva i njegov preobražaj u istinsko humano društvo.

Političko pozorište, u SVOjoj istorijskoj nužnosti, rođeno je iz ovakve koncepcije. :

Što se mene liče, ja ne režiram samo u nameri da pokažem svoju umetnost, već i da učinim da gledaoci (drugim rečima: narod) shvate da su njihov život i njihove individualne radnje uslovljene

čjim'igrama« može” da "dostigne najveća i najlepša o'stvarenja, ve&.sađa sev delic mično. ostvaruju, »Dvay,deteta &loptom« i »Dečak: sa

aviončićem« za portal, pored

već ranije” izvajanih »Deč= jih igara, pretstavljaju ,0Zbiljhiji početak na -izradi.đela Ovog žanra, * ako seta ko. može: reći,:, UOBVOŠORIN

(Nastavak na sedmoj strani) ,

spoljnim svetom koji ih Okružuje. — Vi ste, dakle, pristalica eksplikativnog, „didaktičnog pozorišta. Kako se u vašim tehničkim traženjima maniTestuje ova vaša briga? Ovde naročito mislimo na vašu Globus-Segment-Biuhne') koje bila vaše veliko novator-

.stvo fome 1920-tih godina?

— Ja sam hteo nešto drugo, a ne make believe theatre ili kao Rajnhart, magično pozorište; hteo sam Dpozorište koje bi dozvolilo epsku rekonstrukciju stvarnog života... Bila je za nas nekolicinu ,koji smo se iz rata vratili bolesni ili invalidi, često čak i okrvavljenih ruku, neodoljiva potreba da stvorimo nešto novo. Borili smo se protiv »misterije«, »tajne«, »magije« u pozorištu. Hteli smo da postignemo da gleđa_ oci osete da.su u pozorištu,. da nisu tu da bi proživeli neki imaginarni život, nego život bogatiji, isečak &tvarnog Života, raznoobrazan isečak, sastavljen iz mnogorojnih događaja, koji se

isvi tiču čoveka. i To je bio razlog postanka

Globus-bine, mog'ila, na primer,

„Ona mi je da

prikažem svetski rat sa nje-

govim unutrašnjim i spoljnim odnosom prema čoveku na taj način što sam simultano prikazivao njegovo političko i ekonomsko delovanje na društvo. Tako je lanac značajnih „događaja u životu mogao da se pojaviu prvom planu ,a lični doživljaji, seksualni problemi, anegdote — sve ono zbog čega ljudi obično idu u pozorište, prikazivani su sa strane, u segmentima.

Istorija sveta sastoji se iz revolucija i ratova u prošlosti. Zbog toga sam hteo da stvorim „epsko pozorište u kome bi gledaoci to razumelj. To je bilo naročito važno u momon{iu hitlerovske opasnosti. .

oro se tiče »Rata i mira«, reč je o jednom nužnom delu, delu koje je postalo apsolutno nužno u svetu u kome živimo, u kome je mnogo češće u pitanju rat nego mir.

— Međutim, '"'olstojev ro man nije izričito uperen protiv rata?..

— 'Tolstoi je bio ubeđen pacifista, ali stvarno naši se zaključci razilaze: dok se za 'Polstoja običan život nastavlja u prkos ratova, mi tvrdimo da će običan život jednog dana „prestali da teče. Tolstojevi su principi metafizički, dok su naši konkretni. Čini mi se da nije nekorisno, u vreme kad se Nemačka ponovo naoružava, ukazati na sve veći broj mrtvih iz rata u rat.

— Radi. se, dakle, o jednom »prigodnom« delu?

— Ne sasvim. Jedan amevički producent predložio mi je 1937: g, u Parizu da ovaj roman adaptiram. za Scenu. ja sem se bio dao na pošao, zajedno sa Alfredom Najmanom, . autorom »Patriote«; nažalost Hitler je brže stigao sa svojim ratom nego mi saznmašim mirom. = lJa, li biste :i u ono. 'vreme komad scenski postavili dao sad? i ·—. Vi ste verovalno „zapa“

·\žili' da». sam u, svojoj ·sadđa-

šnjoj režiji sačuvao princip »„OGdobus-bine«, U: ovom „slučaju::to.je-»Schicksalsbuhne« 1) Kod »Golbus-segment-bine« scena je zamenjena, ogromnim golbusom, Koji se otvara! potptno-jiil:' delimično, po, segmentimid, na kojima «e prikazuje, jed-

fa! Il} više *sćena. U? knjizi ”»Da~>'

našnje memabčko pozorište« (1933). Rene Lore„ovako. opisuje dramu »Raspućin#ć, koju je'režinao Piskatož: »U" jednom: Mutu globusa vyiditse Viljem ,II deako, drži goVore. koji se, smenjuju. Sa, BOVOrima raskog” cava i. Pranje JOsifa, .izgovorenim u drugim seg-

„„mentima;e uc : a VučSvi

OSa

Ženski akt

Zdenko Kalin:

(sudbinska: bina), nagnut plan scene Sudbine (koja igra Uulogu »Globus-bine«), na kojoj se konkretizuju pokretački elementi Istorije, uveličani. Tako glumci mogu igrati život primera radi, na dva plana. Zivot u najširem smislu i istorijski događaji koji nisu proizvod slučaja, sačinjavaju pozadinu.

Od 1914 naovamo uvek me zanimaju iste misli, Totalna sudbina čoveka ije religiozna niti agstrološka sudbina, već je to istorijska sudbina i mi je možemo doterivati ,uzeti je u svoje ru-

ke. Grčka sudbina: da, ali transponovana od strane Marksa, „postala je ponovo deo socijalne i političke

stvarnosti. Problem je za pozorišnog radnika da otkrije gledaocu njegovu sopstvenu istoriju, istoriju · društva, po” litičku istoriju. A kad kažem političku, „mislim na grčku reč »polis«. Sve u svemu, ra-_ di se o tome da se istakne veza između makrokozma (sveta u ftofalnom istoiskom smislu) i mikrokozma (individualne ličnosti) Jer niko ne može da izađe izvan O kvira sveta. Svako je obavezno vezan za svet, ne nekim mističnim vezama. nego real_ nošćn koja ga okružuje. Ta ko, da jedan slab komad može da postane izraz Opšte istorije svojim odnosom koji ima prema evoluciji sveta. Raspored sedišta u gledalištu je takođe Vino pitanje i ja sam o tome specijalno vodio računa Pri izradi projekta za Gropijusovo pozorište. \ — Recite nam koje 5u Vas okolnosti dovele do toga da, zajedno sa Valterom Gropijusom, zamislite »sintetič&o pozorište«, · koje je nažalost ostdlo šamo u projektu? — To je bilo 1926 godine. Jednoga dana „posle pretstave XSŠilerovih »Razbojnika«, bio sam. pretstavljen jednom veoma bogatom čoveku koji me je pitao da li bi želeo da imam svoje sopstveno pozorište, Izašao sam iz njegove kancelarije sa čekom na 400.000 maraka' i lada sam zajedno: sa Gropijusom smislio projekt jednog pozor!šta! nove koncepcije. Većina e pozorišta u svetu građena je „prema ·'koncepcijama feudal-

(Nastavak na četvrtoj strani)