Књижевне новине

||E-

dana |

DRAMA:

U Beogradn ij Beog premi, ON NOO Šo ca e „Proš Odeca Jeu 2192. Ti -le dve medđe O PONOMCEZ

WMiestao OiR gostovalo je

; ljane, a od &

NL y od suira gostuj

NI Maribo; šosvuje lt TESKO narodno pozo»

U Novom Sad eye ı Buđahove dbayće premijer: nik“,

„Pozorište iz Lo

H đa go a– lo m Ljubljani ~ ŠOštova

„Svctio- |

ališče iz Ljub- |

Premijerh Sartrove „Obzyir- |

me Dludnice“ Zagrebačko rište gostovalo u U Celju premijera mila“ bija,

na Cetinju. Valjevu.

ju pi „Zavod“ itališanskog pisca Pa-

IZLOŽBE:

dramsiko · pozo> ||

U Beogradu otvorenn izlo- |

žbna savremene poljsk

i : Jske metnosti, slikara SIavoljuba Bogojevića, Franje Ni-

u- |

'Kayrm (iz Sarajeva), vajavke |

Nadežde Prvulović, velika | - izložba vajara, Sretena Sto-

janovića, kopije fresaka M. |

Arsića, i dvr. LI Jakopičevom paviljona u JLiubljami izlaže frahcuski vajar: Osip Zatkin.

Pokreće se

opstejagoslo- ;

venski list za, likovnu umet |

nost wu Zagrebu,

SONGCMEBR "TI: JPolkey Vagenhaj, jedan od

majpoznatijih dirigenata Ne |

mačke gostovao u Zagrebu,

Žepmr Suze, Noncertni pevać iz Pariza, gostovao u Beogradu,

· 'ršćanska piianistiipim Damiana, MBYaftuž, Beogradu i Zagrebu. Andre Navara, violončeli'sin iz Pariza gostovao u Beogradu,

Slovenački oktet #š uspchom gostovao m Italiji.

OPERA I BALET Paula '"Takaćč, prvakinja peŠštanske opere i Milica Mij lađinoyić gostovale u zagre-

gostovala u |}

bačkoj operi, nastupajući u |}

„FPrubaduru“.

TU Beogradu održamo uıspe. lo baletsko veče članova . Boljšoj teatra iz Moskve.

TU Mieki gostovala

MHrvafskog narodnog

lišta iz Zagreba,

Rkhaza-

TtAZNO Priptemxa pokojnog Moke Pijade.

TUPređatfe magrade „Mlado pokolenje* i „Neven“ Wnjiževnicima Malti Lovraku i

se izložba slika

Tonctu Meliškara, i slikaru |

Savi Nikoliću.

U Zagrebu održano redovmo godišnje zasedanje dugoslovenske Akademije zua nosti i umjetnosti. | UW Zagrebu održan redovni plenum Savezu književnika Jugoslavije, na kome dje od-

Operi |

| dučeno-da so do kraju #o-.

“motrio meka “catoefska pitanja. " Definitivno ugovoreno #0stovanje MNorensa Olivijea i Yivijen Li: nu junu. mnuguarsko pozorište Safarov mostovao u Zagrebn i Sarajevu, zatim m Nišn odakle se vratilo natrap u Sofiju. Veliki italijanski Đuzepe de Nantis, u Zagrebu, Proslavljeni

boravio

petogodišnića

Kinoteke i ofvoren Testival i

filmova Sergeja Ajzenštajna, TJVEĆĆE filmskog reditelja.

TU Beogradu održano Yveće seljaka-lojiževnika. | u Ljubljani održannm kon- |

Terencija kulturno-prosvetmih veća dJugoslavije.

“dime, organizuje iri" disku- | 'sioni plenum Nhoji bi rav|| teoretsko-c- }

Krsto }

režiser |

sovjetskog |

Brehtova. drama „Lice Simone

Mašar“

Scena iz Brehtove arame

Drama „Lice Simome Maša" VbEć nekoliko meseci posle smrti Berta Brehta doživela je veliki uspeh. Hreht je ovu dramu po čeo da piše 1940 godine u Americi, još uvek pog Svežim utiskom francuskog poraza, a, kokončao je rad na, njoi 1948 go dine zajedno 8a književnikom Li onom Mojtvagnerom. Neposredno pred smrt, kamla su počeli prego vori oko izvođenja ove .drame, Breht je pisao svom prijatelju Ieojtvagneru da ulogu male slu Žavite Simone Muašar, ustvari Jo vanke Orleanke Drugog svetskog rata, ne treba nikako dati noekoj glumici sa detinjim izrazom lica, ,već jednostavno nekoj jedanaestogodišnjoj devojčici.

»Pehtova Jovanka Orleanka, mala sluškinja Simona, Maša, prelistava istorisku priču o Jovanki Orleanki upravo u ircnut ku kađa nacističke trupe počinju da prođiru u Francusku. U svuJim snovima na javi ona prima, ud jednog andjela poruku da preuzme muasiju Jovankcoe OHeanke i u mašti i stvarnosti mala,

saluškinja, doživljava sudbinu ću.

vene francuske junakinje. U svakidđašnjem životu Simona

M gostionice u malom francuslcuu mestu Ben Marten. Ona tu potstiče na borbu protiv oktipatora, hrani izbeglice namirnicama ko je krade od gazde-crnoberzijan ca. Ali da li je to dovoljno? Kaho se treba boriti protiv okupa tora (personificimanog u liku nacističkog Jaapetana, Anđeo 0Oi)et donosi poruku u Kojoj se laže: „Kada osvajač uđe u naš grad treba sve da izgleda tako kao da wmišta. nije osvojio". Si-

mona Mašar pali skladiste boen-

vina svoga gazde i, kada biva ot krivena, odvode je u jcđan ma, nastir,

Brehtova želja ı pogledu protagoniskinje Je ispunjema, ulogu sluškinje Simone Maša” tumači dvanaestogodišnja devojčica iz istočnog Herlina Doroteja Jeht. Prvo izvođenje ove Brehtove dra me kritika je pozdravila kao „jedan ođ najvećih događaja u nemačkom pozorištu posšlc rata",

A Novi Britnov balet:

U Kovent Gardenu je nedav n izvela balet u tri čina „Princ od Pagođe“ na muziku Bendžami„ na Britna. Ovo je prvi put da Bendžamin Britn koji je do sa da khomponovao samo simf{onisku i opersku muziku piše mu ziku za balet. Naime, Britnova je muzika i ranije često bila korišćena za b:č prvi put piše E no muzihu za ·igranje. Kriti naročito ističu da je u ritmičicom pokle du njegova mužika veoma pogodna za igranje. Britn je diYigovao na Londonskoj premijeri gde je lično doživeo velii uspeh „Balet će uskoro biti po satvljen i u Milanskoj Bkali.

Libertoovog baleta kazuje pri'

ču o jednom starom istočnjač kom HRheralju i njegovim: dvema ćerkama, Lepoj Trnavki Julija T'aron,, koja je rđava i pakosna

r je obična sluškinja jedne .

baletska. trupa. Sedlers Vels.

let, ali on Sada.

„i Lepoj Ruži (Svetlana Boric-

asov) koja je nežna i dobra. četiri prosioca, kraljevi Severa Zapađa, Istoka i Juga dolaze da zaprosšse naslednicn Mone, Lepa Trnavka ih ismeva, ali kada -oni sve svoje simpatije upute Lepoj Ruži, ona postaje kivna. Lepoj Ruži u trenutku kada ostaje sama javlja ·se vi'zija Princa od Pagode koji joj dolazi na oblaku dima, igra sa njom i Opet nesatje u magli, Sticajem okolnosti Lepa'”rnav ka se domogne krune i DĐrogpo ni Svoga oca. Pojavljuju se četiri žabe sa čadnovatim Mkacigama; kada im Leps Ruža priđe, one polete u vazduh i odvaku. je -u carstvo Pagoda, U drugom činu se prikazuje njeno putovanje u kome Lepa Ruža prolazi mimo zvezda i oblaka, preko..voda i kroz vaftru i najzad dolazi u zemlji Papoda. Tu pred nju stupa Prine od Pagode u vidu Zelenog Daždevnjaka. Ona sa uplaši od njega i beži, U fre

ćem. činu „Lepa Ruža se vraća

u opustošem očev dvomac gde tiranski vlada njena sestra „Lepa Trnavka, Za njon. dolazi Zeleni Daždevnjak Moji oslobađa starog kralja iz Kvletke u hojoi je bio zatočen. Stari krali je srećan i sada u Jet ku zatvaraju zlu sestru i nje nog podlog grbavog paža, le ba fiuža iz zahvalnosti polju. bi Zelenog Daždevnjaka u usla i pored njegovog a&trašnos

. ipgleđa. U tom trenutku on se

pretvara u. lepog Princa od Pagode. Zaitm sledi Scena u zemlji Pagode i balet se zavr . Šava divertismanom,

_ Kritičari ·naročito 'ističu da je dekor Džona MPajpera ie

vanredno doprineo &likovitosti cele izvedbe, pogotovo što se tiče brzih promema i stva vanja atmošfere, Od igrača najviše pohvala &šu dobili Svet lana Beriosova i David Blejer kao Princ od Pagode. Što sw tiče Koreografije Džona Kren koa, kritičari smatraju da je ona studiosna, i originalna, ali da bi ipak bilo mogućno na osnovu ovakve muzike i li breta dati mnogo življu i efektniju baletsku pretstavu.

A Hermetična poezi:a o svile-

| noj bubi

Mladi italijanski pesnik metističkog pravca Andrea

hrrGan coto, autor zbirke „Idegija i drugi stihovi", kogae je otkrio

poznati ditalijamski pesnik-lheraınetista, Djuzepe Ilngareti, nednav mo je završio jednu Knjigu pro ve i poezije koja je cela pošsve~

ćena, sVilenoj bubi. Jula, meseca

954. godine, na jedmom sastanku stavnilka tare i nove gene'acije hermetista u mestu uan Pelegrimu Djuzepe Ungareti ic pretstavio svoga Btićenika Can cota, Tom prilikom ćutljivi učitelj osnovne škole iz mesta Pi-

ave di Soligo Šalio se BtIO mu njje polazilo za ukom, da, zavV!ši svoju poemu o svil bubamau, Sakla, prema pisanju, jedmog meWdeljnog italijanskog lista, An“ drea, Cancoto je pavršio wvoje. eltravagantno poetsko delo, Bli još je meizvesno dali će uspeti

da, nađe izdavača, A . Novi Remarkov | roman PO

. Poznati književnik Mrijh Malija Remark objavio je medavno RVOJ novi roman „Grni obelisk“ koji je odlično primljen od stra ne američke kritike i ocenjen je kao najbolje Remerkovo oštva= renje u toku poslednjih mckoliko godina. i

U romanu „Cxmi obelisk“ Remwu'k obrađuje jedan period SVO ga, boravka u Nemačkoj, tačnije rečeno. u jednoj,veštfalskoj varo šici, gde je neko vreme bio za pošslen u jednoj trgovini nadgrobnim spomenicima, Bama phi rođa pošla kojom. se je bavio omogućila mu je da upozma tr, guddiju i komiku Jjudi u' zemlji koja &se malazila, u teškim eko nomskim prilikama. U to vreme Remark je takođe pisao i pesmo i održavao veze ša jednin MWlu bom lmjiževnika, ali ipak majznačajniji događaj, iz toga perio da njegovog Života svakako su bili susreti 5a jednom devojkom ı duševnoj bolnici gde je nede ljom odlazio đa svira na orguljama. "a devojka &e tı romanu zove Ženevjev. Ona boluje od mladalačkog ludila i Često se menja tako da je Remark pretstavlja i kao prkosnu Dženi i kao pitomu Izabelu sa kojom u poznaje tajne ljubavi, Najzad devojka je izlečena, postaje nor malnam, Žženevjev i gubi iz sećanja ranije intimnosti.

Na, tim osnovama, Sa puno au tobiogralskih detalja, Remark ia sagrađio svoj movi roman o No mačkoj dvadesetih godina našeg veka pun humora, nežnosti i no &talgije.

Dobitnici američkih Književnih nagrada

Žiri američke Nacionalne mna> grade za knjigu dodelio je ova gođine premijc Morisu Rajtu a roman „Polja vida“, Ričardu Vil beru za zbirku pesama „Svetov me stvari“ i Džordžu Kenanu za za delo iz istorile diplomatije „Rusija mapušta, rat“.

Ono što najviše karakteriše o vogođišnje nagrade, prema pisanju nekih američkih lritičara, svakako je činjenica: da su nagrade date upravo piscima koji do danas nisu uspeli da steknu meku veću popujamost među čilaocima. Dobiinik nagrade za roman Mo ris ITiajt, nedovoljno je poznat

ija američka Pulice= rova ı dodeljena je poma tom :komediografua Tenesi Vilijmusu za delo „Mačka na usija-

američkoj čitalačkoj publici, i-

ako je svoj prvi vomai „Moj ujak Dadli“ objavio 1943

godine, Od tada je napisao još nekoliko Knjiga, a 1956 godine publikovao je roman „Polje vida“ u kome do -·najsitnijih detalja, daje životna američkom Srednjem Zapadu gde je i San YOđen prc peđešet godina, Najveći kvaliteti OVOg romana „kako ističe MWyitika, „pretstavljaju odlična hkhompozicija i tehnika pi&anja. Nastavnik srednje škole i pre vodilac Ričarda Vilber objavio jo dosad dVe zbirke pesama „Divne promene“ i „Ceremonije“, Obe ove zbirke, kao i nagrađene

nom limenom krovu“, Na slici: Tenesi Vilijams u svojoj vili na Kej Vestu, jednom od najživopišnijih oštrva Mloridskog ar-

„Svetovne stvari“, pune su elok ventnog i bujnog lirizma i nano čito se odlikuju obiljem obrađo nih tema i motiva,

Za Knjigu izvan oblasti bele tristike nagrađeno je Kenanovo delo „Rusija napušta rat“. Ustvari to Je samo prva knjiga iz niza Svezaka u kojima ovaj autor mamerava da pruži obimnu i dokumentovanu stuđiju o diplomatskim odnosima izmedu SSSR-a, i SAD u vremenu od 1917 do 1920 ·godine. Već prva Kcnanova Knjiga izazvala je Veiiko interesovanje zato Što on smatra đa je politika Zapada prema Sovjetskom Savezu u ono VTrĆme bila. pogrešna.

hipelaga, čita telegrame preko · kojih mu poznanici čestitaju na uspehu,

„da

M: OTVORA, Ups Dal

Ignacio BSilone Novi roman Ignaeia Silonea Injacio Silone autor” poznate

„Fontamare“, roman „Hleb i vimo“ i „Pregršt kupina“ objavio

je ovih dana u J{alijl svoj naj'

noviji roman „Lukina tajna“. Prve kritike objavljene povodom OVOg romana, ističu da on po kompoziciji i 'psihoioškoj obradi likova pretstavlja majveći domet Siloneovoe proze. Takođe se pod vlači da je Silone pripovadač u ovom romanu osvojio jednu novu dimemziju kojom je uspeo da stopi vreme, ljude i sam pejzaž (njemu uvek toliko dragi Abruco) u onu đramu liudske lič nosti koja je nazastarljivi pokre tač mjegovo pripoveđačke Yvokacije „Lukina tajna“ nije samo isto Tija jednog sudskog slučaja. Sud ski slučaj se provlači ona početka romana j uslovljava, dalji razvoj radnje, ali 'je vromem ipak više istorija razvitka jedne ljudske svesti, svesti „Andrije, nemirnog „mladđog političkog agitatora. U “oukinom &lučaju, slučaju čoveka “koji „je bio osuđen na” „večitu mvobiju i, posle četrdesetogodišnjeg izdržavanja kazne zbog dela koje nije počinio, vratio se u Svoje mesto gde ga zemljaci dočekuju ravnođušno i sa pomalo neprija teljstva (ako je utvrđena njego va nevinosi), Andrija traži onu

pravu istinu koja je dovela do tragedije ovog jedmostavnog Čo-

štrane života.

Zašto je· Luka prećutao istinu na procesu? · Zašto nju nisu izrekli i oni wirugi koji su je znali? O tome*je Andrija mogao se obavesti samo od malog ja preživelih. Njegova trai konačna ispovest Lule, a su mu jedan pokopan sa veoma starim moralnim abranjivao IL, ki da govori, a ovremeno za htevao od žene l:oju je on Voleo, njegove majlke i drugih da ćute.

rad

svet

zakonom ko;ji je

nikaso priPeduje

izložbu u SAM)

Maja meseca ove godine u njujo om Muzeju moderne umcectnosti poznstii slikar Pablo Pika So otvoriće Veliku izložbu. svojih radova. Na ovoj izložbi biće zastupljeno preko dve stotine i pedeset umetnf{kovih dela, slike u raznim tehnikama (ulje, pastel, altyarel, tuž, olovka) kao i &kuip torS i keramičarski rađovi, Iz ložba. će imati retrospektivni Ma rakter i prikazaće plodove šŠesdesetopodišnjeg rada jednog od najvećih živih · umetnika sveta. Muzeji u Parizu, Londonu i SAD kao i sopsltvenici privatnih lerija, 'staviće na raspolagnnj» Niujorškom muzeju dela Pika soa koja imaju u posedu,

veka tako surovo žigosanog od

ga,

IZL

a »Letopis Matiee · Srpske« sv. ıL

Na uvodnom mestu ovoga broja objavljen je napis Veljka Petrovića »FPilp Višnjić — Dpesnik«, Za njega Veljko Petrović kaže: »r on se dužao atarih guslara, ali samo do granice spoljnjega' oblika, u što računamo i stroj pesme, kalup saopštavanja, stih i frazeologiju; međutim on je u to unosio nešto svoje, bitno, i pored legendarnih i mitskih rekvizita, unosio je svoju težač"ku, sebarsku, bosansko>kmetsku poeziju sirove stvarnosti, često grubu, oporu, ali jaku.« Pesmgse su dali Šime Vučetić, Nenad '"T'omić i Dragan Božić. Miodrag Bulatović je štampao iz knjige »Zatočenici« pripovetku »Beli dVorović, dok Janko Đonović ima pripovetku »Gilo«. Stojan' Truzr mić je objavio članak o slikavu Savi Šumanoviću, | povođom petnaestogodišnjice smrti. Trumić ističe da je »u modernom jugoslovenskom. slikarstvu Sava Sumanović izuzetna ličnost.« Li

U rubrici »Književni pregled« Radojica, Tautović ie pod nazivom »Istorija i mit o Steriji« dao svoje zabeleške »na manginama studije Živana Milisavca o J, B. Popoviću«. Na kraju je izveo zaključak „da je Milisavac »izvršio 'jedan skerlićevski poduhvat u „minijaturi«, Rubrika »Pozorište« je donela Kritički osvrt Dušana Popovića na preistavu komada »Ljubav don Per1immplina« T,orke, koja je izveđena na SCeni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. U rubrici »PFeljton«' Živan Radojković razmatra neka specifična svojstva utorskog prava i konstatuje da je »autorsko pravo jedno specifično pravo. Ono se ne može uvrstiti u stvarno pravo, uprkos tome što po svojoj mprirođi đelom spada u imovinsko pravo. S druge stra ne, ono se ne može svrstati ni

*:a lična neimovinska prava, jer nije isključivo neimovinskog karaltera.« U rubrici »Pročitano« P. A. je prikazao Munjigu d-r Aleksandra „Banovića »Pedagoško-prosvetiteljsko delo Dositeja Obradovića, Risto '"'rifković je analizirao roman Mladena Markova »Hronika o zaboravlienom selu«, a Petar Šarčević govori o knjizi proze preminulog pesnika Prana Alfirevića. Pored još neWih recenzija u rubrici »Lista– juči časopise« ima nekoliko zanimljivijih pođataka iz raznih vi dova književnog života. T.. Z. je pridođao i opširnu hroniku sovjetske MWnjiževnosti, Nastavljeno bliografiji radova o . Borisavu Stankoviću. Broj sadrži i umetničke priloge Dragutina Cigarčića, Boška MKaranovića, Grago-

slava Stojanovića-Sipa i Maiksi-

ma Sedeja.

A »Republika broj 1

Prvi ovogodišnji brol »Republike« se uglavnom ograničio na donošenje matexijala iz oblasti književnosti i umetnosti, znatno suzivši svoj dosadašnji krug interesovanja, koji je »Republikas imala otkako se pojavila u magazinskom obliku, Međutim, teh nička oprema ije ostala živa i ranovrsna. Broj započinje sa člankom Marka Ristića »U godini hiljadudevetstopedesetsedmožš«. Objavljiena je interesantna

pripovetka, »Arona „Isaka Samo” · kovlije. :Pod naslovom. »Zločinac . proizvođi zločin«, štampan je na-

pis koji je uzet iz Marksova de1a, pozuata kao Cetvrti :deo K-apitala«, Povodom sedamdescte godišnjice rođenja Janka Poliča Tramova Vitomir Marinović ima, članak »Pjesnik nemira i pobu ne«. Iz staroindiske književnosti je prevedena »Priča o plemenitom jelenu«, Pesmama su za” stupljeni Nikola Polić, Lela Zečković, Miodrag Ašanin i Josip

Pupačić. Zajedno sa beleškom o.

Đertu Brehtu, velikom nemačkom Mnjiževniku, koji je nedavno preminuo, objavljen je Brehtov članak »Bet teškoća u pisanju istine, a takođe su prevedene i tri njegove pesme. Članak »Stagnacija u Americi« daje pregled američke književne delatnosti u 1958. U ovom broju je još pisano o retrospektivnoj izložbi Vladimira, Becića, zatim o Atvturu Toskaniniiu, o uspehu u Americi opere Sergeja Pro-

one:pmezrapenaeanuarsuaGeaetianunereanuaa aerobic aaa ra

OG CASOPISA ,

· Cvitan,

od Pederika Garsije

'kofjeva »Rat i mir«. Štampan je 'i članak

»Slavenske starine u našim Kkrajevimać«, Nenad, Tur-

kali ima napiso Albanu Bergu, ·

Ivan Kušan u svom članku »Bor ba za autorska bprava« rasmatra pitanje da li će" francuski par lament, izglasati »Zakon o inte. Jlektualnom vlasništvu“; Čedo Prica u svom nabisu »Crtež i zbilja« daje niz informacija o razvitku crtanog filma u svetu.

Rubrika »Sajam knjiga« donela ie nekoliko prikaza. Krsto Špoljar analizira roman Stjepana Mihalića »Teleći odresci«, dok Dragomir Kastratović pod naslo vom »Mpsko svjedočanstvo« piše, o romanu Mihajla Renovčevića »Simela Solaja« Nada Marinković je u kraćem napisu poetično prikazala roman Svetlane Velmar-Janković »Ožiljak«. Dalibon govoreći o romanu Oskara Daviča »Beton i svici, ističe da je »osnovni dojame«, koji dobivamo nakon čitanja Davičove »Pesme« ili »Betona i svitaca«, bez\ sumnje snaga, Jaka ljudska ličnost integralno, i fizički i psihički, jest ofTio Što Davičo najviše voli u životu, što poštuje i čemu se mMdivi.« O sti hovima Radonie Vešovića »Gajtan vode u dolini« piše Marino Zurl. Na kraju je doneseno i ne, Moliko beleški i obaveštenja sa vaznih” područja kulture delatnosti. A »Književnost« broj 9

Kao mvodnik ovoga broja »Književnosti« dat je esei T. S. Tiliota »Tri glasa poezije«, Eliot objašnjava: »Prvi glas je glas pesnika koji govori za sebe ill ni za koga. Drugi glas je glas pesnika koji se obrača bublici bilo da je ona brojna, ili me. Treći 'ie glas Đesnika koji pokušava da stvori jednu dram-

sku ličnost koja govori u stihu tada pesnik nc gOoVOYi ono što bi sam Želeo

da kaže, Već ono što može da kaže u okviru reči, koje jedna ličnost u drami upućuje drugoj,« Deset intimnih lirskih monologa ostvarila je Vesna Parun. Josip Kulundžić je počeo da objavljuje pozorišni komad »Sudbinez, »Pet pesama o ponoru i snua

ima Velimir Lulrić. Miodrag Pro'

tić u nastavku svoje rasprave »Jedan pesnik i njegovo razdobljie« zadržava se na poeziji Sime Pandurovića. On na jednom mestu ukazuje da »danas, skoro punih pet decenija posle Posmrtnih počasti, Pandurovićeva poezija, sa svojim pesimizmom, ne pretstavlja Više bauk ni za majkonzervativnije duhove. Oko tog pesimizma, me đutim, postoje još uvek nesponazumi.« U rubricl »Ličnosti i dđelać Predrag Palavestra štampao' je veći napis pod naslovom »Usamljenički memir Iva Andrića«, U »Književnoj tribini« · Miodrag Protić pod naslovom »Primena jednog “shvatanja poezije& YaSpravlja o Knjizi Zorana Mišića »Antologija srpske poezije«. Protić je istakao da je »kao izvestan pokušaj revizije tradicionalnih shvatanja o mašoj poeziji knjiga Zorana Mišića umnogonie uspela. Neloliko istoriskih nepravđi i nasleđenih zabluđa ona je valjano ispravila, mnoge stare i davno utvrđene vrednosti ponovo je pretresla i neke od njih postavila na pravo mesto; mnoge značajne pojavc prikazala je u novoj svetlosfi.«

«M... I. B. u:rubrici- bkonjiževnj pregled« govori o književnim Y\ smima Gustava Krkleca. Tom prilikom ukazuje đa su »Kao celima, »Pisma Martina Lipnjaka iz provincije« originalna, zanimljiva, pa čak i atraktivna knjiga:

"obeležena ličnošću svoga tvorca,

stavom prema .životu i umetnosti, duhom, sftilom.« U »Pozoršnom pregledu« jc Vladimir Petrić pod nazivom »Drama i antidrama« dao svoje asocijacije posle gledanja Beketove drame »Čekajući Godoa« u Ateljeu 212. Za ovo delo, »bibliju modernog pbesimizmać, on kaže da »u tO-

likoj meri podređuje izražajna,

sredstva scemske umetnosti filo-

.zofskim pogledima autora (za ko

ga je život jedino apsurd, DbeSmisao, obmana „haos slučajno“ sti, beznadje, dosada, ništa!) da je u tom smislu nadmašilo SsVeE druge moderne drame u kojima se propagira filozofija Krajnje pesimizma.«

Po JiBe si. i s. »pečalani« u davno minujim decenijama.

_ zaboravili,

na stupanj prosvećenih naroda«.

Tu ima drama u kojima se govori

Joakim zarana

U rafovima naših biblioteka" nalaze se, bolje. reći, počivaju knjige i casopisi koji

Retko im ko u pohode dođe i prevrne njihove fanane listove koje je već memla obi-

Šla. Pa, ipak, na tim stranicama, govori sec o jednom

vremenu punom snažnih i zanimljivih stremijenjia, koja i danas zadahnu čitaoca, jednom svežinom davno prohujalog doba, Eio, baš, na iim stranicama naići ćo pažljivi čitalac na stvari koje ne bi trebalo n jer su one deo istorije naroda, na njima se govori o zbivanjima u životu naših deđova, O sudbini pojedinaca, o dobu »koje

; je žudno čekalo vredne ruke«, o ljudima koji

sn »oličavali rodoljubive i pohvalne napore našeg sveća da se školom i knjigom uzdigne

Kada se uđe u fe »katakombe« i kada se

pažljivo pročitaju rečenicć i celi napisi, sve

onako od reči do reči, naići će se na jedno vreme i život koji je bio u snažnom vrenju.

dima »nemirna i neumorna duha«, O ljudima vanredne jzdržljivosti, o liudima sd, čudnim samopouzdanjem i O njihovoj neobičnoj odanosii prema svetom prosvetićeljskom i književnom pozivu,« o . ; i Jedan od tih ljudi bio je i Joakim Vujić, _— 1lJzdajući se u svoju snagu i u dobre ljude, a vučen željom za školom i naukom ) ostavlja Todikeljek0 ognjite da se školuje po nepoznatom svetu«

i dav jedan od njegovih biografa.

o lju-

ja „Me ado GB KR —

| " | ..

- SUDBONOSNA NOĆ

Ovaj vredni sejač kulture zalazio je u svaki kutak 'gde njegov narod živi, Ovde ćemo pisati o jednom njegovom boravku u Velikoi Kikindi i o jednom zbivanju koje je njegov dolazak prouzrokovao. O tome se govori u našem starom časopisu »Javoru« od 1884 godine i io u fri nastavka koja, je naDisao: »Jedan koji prati sve narodne stvari«,

Tai nmepoznavi pišac govori o Drvoj Srpskoj preistavi koja se davala u Velikoj Kikindi 1834. godine, Njegove Wspomene su ı isto vreme, manje-više, i slika ·'one opšile želje naših ljudi toga vremena da se kulturno uzdignu. Ali, u fim uspomenama Se govori i o jednoj tragediji koja je odraz zaoslalih shvačanja tioga vrćmena. Si

U to vreme u Velikoj Kikindi živelo je 16.000 duša, a postojala su samo iri srpska razreda. »Šticu i bukvar predavao je jednoočni Aćim Jovanović; Časlovac Josim Pulnik, a Psaltir Arkadije Petrović«. Povremeno je' tamo dolazio i »poznai srpski {iurista i spisatelj« Joakim Vujić, tada već »oteštani starac«, Ze PL OOOJARa

— Jednom kad je Joakim prebivao u Kikindi, večerao je sa mnogim gostima kod nas, — piše nepoznati pisac. — Među pročim bio je prisutan i indžilir Scevan-obće prozvan »čika Dilbcer«, a to mu'dje i prezime bilo... ra a :

Đalje se priča kako je Joakim na tom sastanku govorio o svojim putovanjima i

0 razviklku raznih naroda. Prisuine je uko-

rio što zanemaruju srpsku narodnost i OSUdio ih Šo: sć u Kikindi, usred srpstva, daju nemačke preistave. Zatim je gostima isprićao kako su on i čika Dilber kad su biti đaci, 1818 godine, davali srpske preistave u Budimu. Prvi komad bio je »KRreštalica«

PRETSTAVA

Kikindi

od Kocebua. Tom prilikom Dilber je pevao. pesmu »Sunce moje jarko«., i

_ — To Je bilo tako divno i krasno da oduševljenju nije bilo kraja. Morao ju je nekoliko puta povoriti, a sufradan po svim krajevima varoši Budimpešte pevala se i svirala' pesma »Sumce moje jarko«, — rekao je Joakim,'pa, se obratio Dilberu: ·

— Da 1! bi znao Stevane još i sad da nam odpevaš iu krasnu pesmu? ?

— A zašio ne, — odgovori čika Dilber, pa skoči, uzme štap i držeći ga umesto tftambure udesi s'aračkim sitnim glasom i divno otpeva »Sunece moje jarko«. TOR aBaieš3

Svi su bili silno oduševjijeni, te je starac morao {iu pesmu više puta da otpeva, a pevao je i druge pesme. Tada se vodio razgovor i o %ome dada su Joakim i njegova deužina prikazivali više komada, da su preko ferija davali iste pretstave u „Komoranu, Đuru, Sent Andreji, Temišvaru, Aradu i Baji. I produžili bi da ih daju, ali »Joakim se teško razboleo, glumice se poudavale, a druge nisu mogli za pozorišće privoliti«.

Tu noć gosti su proveli u lepom razgo-

voru i razišli se tek u zoru. Ali, ćo je bila

sudbonosna, noć za Kikindu, jer je Joakim zapalio duhove. Ubrzo se organizovala pozorišna družina koju su predvodili pravnici liko Petrović i Luka Lisulov. Oni su objavili da će se »sa pesmama pre{istavljati srpski komad »Svelislav i Mileva«. Pretstava je prikazana u avgustu 1834 godine u Dprostranoj i dugačkoj »za pozorište namešfenoj dyorani«,

»UJEDANPUT ODJEKNU BANDA...«

— Ja sam odavna nemačke prefstave DOsećivao i dvorana za mene nije bila ništa novo, al {aj dan, kao da su publika i dvorana u neko »volšebstvo« preobraženi, —/

seća se nepoznali pisac. — Publika od naivišeg do najmanjeg činovnika, trgovci i majstori sa svojim porodicama, svi u svečanom odelu, izgledaji su kao da su u crkvu ili u olmene svacove došli. Svakome se mogla na, licu čilati radost i željno iščekivanje. Građe i zidovi i obično mračna „dvorana sada su bili lepo osveliljeni i kao da su se osmehivali. Zavesa, ponovljena zlatnim papirom, izgledala je imposantno...

— U jedanput odjeknu banda donde nec-

Čuveme srpske arije, umilno izvijajući gla-

sove iz pesme »Sunce moje jarko«, koje se po želji publike i drugi i treći pu: odsvira. Tada se na znak zvonceta podiže zavesa. O, da divna ugleda! Sve sami srpski viteZovi u bogatom odelu zaneše nas u vremena Dušanovog carstva,

Posle pisac govori: o junakinji drame »Svetislav i Mileva«. Ona je bila miado bezazleno devojče, imala je visoko i kao ala

·baster belo čelo, okruženo kao ugalj crnom

kosom, a ispod čela sijala su dva crma oka kao nebeske zvezde. Milevini »obrazčići bili BU umilni i ovalni«, imala je karmin usnice i izgledala »kao andeožkoji je iz raja doleieo«. Ona je sve prisutne, i muške i ženske, lepotom očarala. ,

Pretstava je iako oduševila publiku da.

je »jedva došao kraji dopadanju j pljeskanju, — sa neprekidnim opetovanjem pesama, od 8 sati do 1 sat posle ponoći«, ;

Svak je želeo da ne bude kraj prettrave, ali pošto to nije moglo biti, onda

Miko nije hteo kući da ide, Glumci su mo-

rali s publikom »u veselje ići, — i bi časti i veselja do zore, — kada ženske kući odoše. a muški ostanu „da veselje još ceo dan produže,« ji Tako je izgledala prva pozorišna pretstava u Velikoj Kikindi i takvo je oduševljenje izazvala Sterijina drama »Svetislav i Mileva« za koju je Sterije rekao: »Ona je u mom derinjstvu. sastavljena i ona nosi tra gove nedozrelosti«, Ali, bez obzira na te nedostatke, ta drama je urodila plodom, jer je odlučeno da se osnuje sfalna pozorišna družina u Kikindi, da se odredi plaia, glumcima, da se sagradi stalni pozorišni dom({iktd. — Tako smo svi osetili kao da smo se iz

| dubokoga sna probudili ili da smo nanovo

rođeni. Posle ove iskreme radosti i veselja vrilo je sveobće zadovoljstvo u'celoj varoši i niko nije pomišljao šta skriva cima budućnost... a

A, evo, Šta je skrivala, ta crna budućnost

. svetom priznatog druga,

o kojoj pisac govori + koja je »Kikindu«, & pored nje i Srpssvo, pa, i: same giumce u tamu bacila«, Lepo devojče koje je odigravalo Milevu bilo je »iz otmene srpske porodice«. Pored nje, na pozornici je najlepše izgledao Bajazit, koji je bio obučen u šareno tursko odelo. On je bio inoverac. (Mađar), a po zanimanju mlad advokat.

— Ovo se dvoje zaljubi jedno u druso

i tako učine kraj daljim srpskim pretsta- .

vama i očekivanim nadama.... _

TRAGIČNA LJUBAV BAJAZITA I MILEVE

Pošto nepoznai pisac ne navodi prava imena, Junaka, to ćemo ih i mi nazivati imenima iz drame. Bajazit ludo zaljubljen u Milevu zaprosio ju je, ali njegova majka nije htela. da čuje da joj sin uzme za ženu Srpkinju. Zbog toga se Bajazit odrekne ro= dene mxaike i došao u Milevinu kuću. Medutim, Mileva nije htela da se venča, bež blagoslova njegove majke,

= Posle dužeg vremena ona je videla da majka neće da se Smiluje ni na svog sina jedinca, ni,ma nju osramoćenu devojku, ni na nevino unuče, će nagovori svoga, pred

kuću svoje majke... ·

Uskoro se Mileva udala i venčala za inoverca i „docnije »odgajila u srpskom duhu i jeziku čestitu i valjanu decu«. Bajazii se DO Volji majke oženio Mađaricom i tri godine docnije, Dosle teškog bolovanja, umro »ostavivši ojađenu udovicu majku, udovicu Suprugu, i “roje siročadi, da oplakuju sina, šupruga i oca i da na iudu negu spadnu«

Ova stvarna drama imala je ogromne posledice za dalji razvitak srpskog Oozo-. rišta u Kikindi. Pisac nam i o tome govori:

— Taj nesrećni slučaj užasnuo je svaku mladu Srpkinju, a i same mlađe Srbe ·dovede do toga da se svi raziđu i niko ne Ssmede da pomisli, a kamoli da prozbori da Se ustanovi pozorišna družina. „Takav je onda moral vladao i držalo se dua glumci nisu nišla drugo nego komedijaši, a da glumica ne može biti moralna,

. Posle ih događaja pisac je olišao'iz“Kikinde ma školovanje u inostransivo, odakje i Vratio deset wodina docnije, 1844, u Kišodate2 tamo zatekao družinu srpskog pO~

— Članovr te družine, — kaže on „SrtBMa jahu oni srbijanski činovnici koji su na OVU

siranu prešli i u oskudici izdržavanj 0pili drušžšvo za drb LORU a

da se povrati u”

Bogdan Popović |