Књижевне новине
VV VV NNV U _
S
Trepavice su ti kao koplja, obrve lukovi strašnih ratova, ispod kopalja i lukova tih žrtvene plamte vatre,
đuboke đozivaju vođe.
Ustremi koplja i lukove nategni, probodi srce Što mi talasa grudi, spali ga na žrtveniku svoje ljuba utopi u mrak svoje večnosti...
JA SAM RUŽA SARONSKA, LJILJAN U DOLU Opila si me mirisima svojim, Ružo Saronska,
Gore ću preskočiti, · ziđ ću ukloniti, rešetku iskidati,
da bih došao do ložnice u kojoj počivaš.
Rekoh: opojnije od mandragora mirisu dojke tvoje,
i usne tvoje slađe su od pića edenskosn.
Čuješ li hod nogu mojih,
Opijen dolazim
da utonem među ljiljane
koji ti trbuh krase.
Nadnesi se nad postelju
u kojoj si tražila onoga
koga ljubi duša tvoja,
Orosi rosom mirisnom ležaj moj,
prisloni najskrivenije latice na usne moje, i daj đa u mirisu tvom iskopnim,
Ružo Saronska,
Šta bih bez tebe, sestro moja nevjesto,
šta bih bez tebe. Bez tebe dan ne bi dan bio, bez tebe noć ne bi noć bila.
Šta bih bez tebe, sestro moja nevjesto.
Znam da jesi jer dišem i živim.
U bredvorju „Pjesme nad pjesmama“.
OČI SU TI KAO JEZERA U ESEVONU
“NNV VU—r UN ·
Znam đa dam sviće sjajem očiju tvojih.
MA A
Znam da noć tamni tamom između tvojih beđara,
pa se veselim svitanjima i sutonima, sestro moja nevjesto...
| SVUKLA SAM HALJINU SVOJU, KAKO ĆU JE OBUČI
fi Slušaj, zemljo: Vi,
pola je života.
Od trbuha njena pa preko ustremljenih dojki, do glave koja je knez svim lepotama,
druga je pola života.
Pašću pred noge njene,
ispiću čašu okruglu,
među bedđrima njenim naći ću ležaj · e: bolji od zemlje obećane... .
LJUBAVNA SUMNJA TVRDA KAO GROB Ako su hrastovi viđeli stas tvoj,
usahnuće.
Ali pre nego što usahnu, poseći ću hrastove tu gori.
presušiće.
da pređem...
od glave do pete ona je stas
kakav još tobom hodao hije;
od peta do sastava beđara njenih,
među Kojima, u senci ljiljana,
počiva studenac zapečaćen, · |
Ako je vođa grlila telo tvoje,
Ali pre nego što presuši, razliću je u žarki pesak pustinje. *
DOĐOH U VRT SVOJ, SESTRO MOJA NEVJESTO A šta ako je ruka čovečja
dotakla dojke tvoje. &: Otkloni, ade, misao tu iz srca moda, Ljubavi, preko rake grobne
položi qređu od poverenja —
Nikola Drenovac:
“III NI NI NI IA NANA AAA NA MAA OON NV AAA A AAA O EO
MITRA MITROVIĆ:
„Veselin Masleša“
(„Nolit”, Beograd 1957)
Revolucionarna «lIčGnost Veselina Maasleše, o kojoj je mneđovoljno 1 parcijalno pisano, često sa frazom, MWex stvarnog podatka i razumeyamja, ođavno je zaslužila jednu stuWiju Koja bi i po formatu I po 5adiršaju odgovarala životu njenog jupaka. Pojava monograrnje mitre
MIOVIC O VeseHmu Masleš! Ppretstavlja solidno oduženje đuga ovom pwevolucionaru.
monograx,ija o mwasıeši Womponowana je Klasično. Pre nego što je čitalac, mislim neobavešten čitalac, Baznao šta čita i o kome čita, on se BWreO sa „prvim stranicama „jednog detinjstva koje se razvijalo u jedmom određenom „smeru. Baš u toj preveHgoj zurDi da nam pretstavi dšeđnog rasnog, doslednog i neumormog revolucionara, koji je išao pravom linijom ka svom cilju, Mitra Mitrović Je oduzela mnogo Oođ uWwedljivosti ı priroanosti detinjstva h mlađosti čoveka Koji je od prvih đana ispoljavao neslaganje sa pomwtoječim stanjem stvari, CInt nam Be da Je veoma važno za jednu ličBest o kojoj se piše đa še osveti malo više, bar u tim najmlađim gomoynamza, njegova ijuasKa, iımna btranx života. Naročito, ako je u Mitanju ličnost Kao što je Masleša Moji nam je đovoljno i u ranijim tekstovima pretstavljen kao revoluplonar. Možđa prvi deo deluje neubeđijivc 1 zato što je Mitra Mitrowić želela da istovremeno, 1 previBe GotdKne potcKe ı ekonomske Pkolmosti pod „„ojima se razvijao hjen junak.
Nasuprot prvom delu, koji je raGen bez sistema, sa Žurbom i bez MovihM podataka, drugi deo ove momografije pruža daleko bolji utisak. Busrete i razgovoro sa „Maslešom Mitra Mitrović iskoristila je za o svetljavanje onih momenata · koji su stajali iza njegovih revolucionarnih manifestacija.
ŽŽ... *
,
„JEjzenštejn*“
(Prva knjiga filmske biblioteke Jugoslovenske kinoteke)
Ovaj lepo opremljen zbornik o Ejvyenštejnu, sastoji se iz dva đela; u prvom su biografske i autobiograf_ ske beleške o velikom detetu i filmskom geniju, i filmografila sa iscrpnim pregledom Isečaka» đnevne MKritike i ozbiljnije filmske esejistike, Drugi đeo Je Izbor teoretskih članaka samog Ejzenštejna.,
U izboru desetina i stotina odđlomaka raznih tekstova u KWojima se
" pominju Ejzenštejn i njegovo đelo primenjen je dobar metod naizgled OUJEMUIVHC WMIUHuLWIZC: LEMSLOVI OGUgeviJenih poklonika smenjuju se sa tekstovima. buržoaskih estetičara, ponekad uzdrzamin, „ponekad izrazito posebno obojenih, a ovi sa sivim tek stovima staljinistictin estetičara pumim lepe fraze i jezuitski izraženim Mdeja, Koliko iz ovog mozaika su. bjektivnim, često protivrečnih mikijenja, Istina sama po Sebi izrasta
. Izmeđ ređova, što Je svakako naj-
4
lepše, toliko nam se Čini da je učinjena nepravda KEjzenštejnu što je niz nepoštenih ocena umetničke delatnosti proletkulta i primedbi na „ftormalizam” „,Oktobra” i „Generalne Linije” „ostavljen bez „prevage u nekim drugim mišljenjima, naprimer onom Žan Mitrija po kome je za
dramsku neujednačenost „,Oktdbra” krivo to što je autor iz završenog filma morao da iseče sve Scene 5& Mrockim, kojih nije bilo malo, Otsustvo ovakvih mišljenja koja «su stavljena u nepravednu manjinu đe• limično prikriva trageđiju koju je umetnik doživeo u svojoj otađžbini, stalno primoravan na ponižavajuća pomajanja ı NsamokMrIume, primoran posle svojih velikih revolucionarnih
"filmova đa pred kraj svoga Života
ne bez razloga veliča krvavog điktatora i samođršca Ivana Cetvrtog zvanog Grozni,
NaJjdragoceniJj! tekstovi u đrugom đelu Knjige: „Montaža atrakcija” u kome se izlažu avangardistička shva tanja mlađog Ejzenštejna kako tre. ba da đeluje na publiku revolucio» narno pozorište, primenjena prvo na sceni proletkulta a zatim i na filmu, i Deklaracija o Rkontrapunktu: manitest protiv „estetske | zioupotrebe zvuka wu filmu koji su 1928 izđali Ejzenštejn, Pudovkin i Aleksandrov.
treba đa kupite D. MAK.
Ako volite film, ovu knjigu.
IVO BRAUT:
„Kruženja u malom svijetu“
(Izd.: „NIP”, Zagreb, 1951)
Knjiga zagrebačkog novinara i publiciste Iva Brauta „Kruženje u malom svijetu”, — zbirka je putopisa kroz našu zemlju, kroz Dalmaciju, Liku, Istru, Hrvatsko zagorje, Sloveniju, Hercćegovinu, sve đo Ohridskog Jezera, zbirka Je ovo toplih i neposrednim izrazom aostvarenih · impresija. Braut kao novinar i reporter ima \leđan ubeđijiv i nmeosporan prijemnik za fmpresiju sa puta kroz pređele i građove; njegov pejzaž se ođiikuje Šarelikošću i upečatljivošću,
ljuđe koje sreće on shvata kao ljuđe vezane za ambijent a elementi lirskog u sklađu su sa elementima re-
|
O DNEVNIK
Nastavak sa 1 strane Jermenski manastir u Beču u ko-
me je štampao knjige i naš.Vuk, Međutim, sve je počelo dosjet-
kama i vicevima. Duhovita i pre-
vijana poetesa Silva Kaputjikan vje što je vraćala lopte i duelirala se okretnije nego Sirano. Alal joj vje ra! Burazor dobacuje na srpskom, ona vraća na ruskom, a jermensk: konjak podžiže vatru, Drži se dčbro, drenova budžo ispod Grmćča, da ti ova jermenska amazonka ne izbije sablju iz ruke!
Na prvim koracima kroz grad, sa svog kamenitog postolja, dočekuje nas, poetski poletan i mlađ, Šaumjan, jedan od dvadđesetšestorice strijeljanib bakinskih komesara.
„Tamo za morem,
gde magle šeću
gušeć dan,
pogledaj, iz peska
ustao je
Šaumjan”.
Digne te, ponese ovaj vedri crveni komesar, zaploviš sunčanim gradom srezanim ođ obojena kamena, ružičastog, žućkastog, zelenkastog. Nove vesele fasade briŠšu stari Erivan od zemljanih "koliba nanizanih kao sivo saće.
Nad gradom samo, odđuđarajući od njegove vedrine, diže se na uz~
porterskog u ovoj prozi, Ne može se, istina, reći da je putopisna skica Iva Brauta na visini literarnog sveđočenja pejzaža građova i ljuđi kroz koje je prošao i poređ kojih je prošao; ali, u naknađu za to i u svome najvišem odđređenju, putopisi Tva Brauta impresivne su „reporterske skice, Braut ume đa izabere trenutak, on, na jeđan gotovo impreslonistički način prilazi temi iz života, fiksira tre nutak kao neposređan izraz vremena, mentaliteta ljuđi i sređine koju ljuđi menjaju i čine lepšom, više svojom, Pre svega reporter a potom lirik, pre svega novinar a potom impresio• nist što doživljava neposređno, u jednom času, lepote Dubrovnika, ill Vaporića, Ohriđskog jezera ili Zađra, Hraut je ! pripovedač koji boseduje
šarolik i veoma izražajan „dijapazen ~
mogućnosti saopštavanja.
s P.
OPOMENA OD KOJE BRIDE
Nastavak sa i siranme nesrećne priredbe — i ne jeđino oni, jet sađa u letnje ove dane veliki broj improvizovanih „grupa krstari našom zemljom, i ja nisam baš tako čvrsto uveren da neke od njih ne daju, u ovome času, pretstave slične izrvižđanom „Penalu“ — hoće li, kažem, poneti nauk da „razonoditi publiku nije neodgovoran, uzgređan, samo merkantilan posao, već iziskuje od pozorišnih ljudi koji se bave takvim poslom punu umetničku savesnost i ljudsku ođgovormost, de lotvorne napore. To se prvenstveno traži od umetnika-majstora ko
jima bi bila prva dužnost da povremenim gostovanjima izvan velikih teatara gde su stalno zaposleni doprinose umetničkom bpodizanju čitavog jednog pozorišnog žanra. — lakoj komediji — koji već i samim tim što je omiljen, što privlači iz večeri u veče o»
· groman broj gleđalaca, neminovno
igra i tekako krupnu ulogu u našem životu. A zar je, na kraju krajeva, morala baš sama publika, svojim javnim negodovanjem, da potseti iskusne pozorišne ljude na tu odgovornost i da ih opomene — kada se sami ne sećaju — da
Milo Dimitrijević: Mrtva prirođa
višenju bronzan mrk oblak pedeset metara visokog Staljinovog spomenika, i
Da li sam igdje vidio tako čiste, zelene i vesele vođe kao što su ove, u ovome suvom stepskom kraju?! Šta ima životnije i ljepše od rijeke Zange među njenim dubokim kamenitim obalama — kanjonima. Ona je sam život, vječit, ne= miran i prolazan.
Sažnali smo da e magarac n& jermenskom «8yž2zove „išak” i zato,
čim koga sivonju usput viđimo, ta-
ko ga pozdravljamo klicanjem i uzvicima „Išak!” da se naši domačini začuđeno zgleđaju. ,
— Biće im ovo valja neki rođ! sigurno pomišljaju u sebi.
Tako jednog dana, zabavljeni usput prozaičnim išacima zagnjurenim u jarke kraj druma, iznenada
se nađosmo zabljesnuti jednim od”
najljepših i majuzbudđljivijih prizora koji se ljudskom oku na zemlji pružaju. |
Pređ nama, dužući še iz plodne sunčane doline pod grožđem i pamukom, urezivao se visoko u nebesko plavetnilo Veliki Ararat, biblijski brijeg, ukrašen bijelom sniježnom kapom. Poređ njega, zavijen oblacima, nazirao se Mali Ararat, „Mali”, visok svega oko četiri hiljade metara! ji
Prokleti magarče, iako si i ti biblijska zvijerka, zar da me zbog tebe ovako iznenadi ovo sveto brdo na kome se nekađ, za velikog potopa, zaustavio sa svojom lađom naš praotac Noje?! Odatle su krenuli naši zajednički preci da ponovo nasele zemlju, đa njaču po svijetu i da pišu pjesme, već kako koji. : . Tedan ođ mojih drugova, inače velika nesreća, spontano skiđe svoj šešir i nakloni se Araratu. Ništa me ne bi iznenađilo da je i sam Ararat, u otpozdrav, skinuo svoju pamučnu kapu. Sve mi se fini kiisko i moguće u ovoj atmosferi sterodrevnih legenđi,
Avarat ipak nije · „otpozdravio, kanda se samo nasmiješio, a moj prozaičn' drug „nimalo razoćaran, prozaični drug, nimalo razočaran, žalog od grozdova. Daj što daš!
Ararat se nalazi s one strane granice, u Turskoj, ali ga Jermeni ipak smatraju svojom najdražom planinom. On se nalazi u njihovom grbu, na raznim etiketama, nactrtan na duvanskim kutijama.
— Uvijek nam je pred očima i vječno u srcu — kažu jermenski pjesnici uime svih svojih zemliaka.
Ipak, malo su pisali o njemu, Daleko je višć opjevana jedna njihova mnogo neuglednija planina, Aragac Četveroglavi.
moraju budno da čuvaju svoj Umetnički renome, da ne „povlače ukus publike naniže ako im već nije stalo đo toga da rade na njegovom podizanju. . Priređujući jedan ovako neukusan „spektakl, glumci su sami naterali publiku da se od dobronamernog posmatrača pretvori u. strogog, ali pravišnog sudiju, .
Nesavesnim, neumetničkim ·postupcima ne nanosi se teška povreda i bolna uvređa jeđino pu blici. Ne manje strađaju od toga naša pozorišna umetnost u celini i sami umetnici.
Strađaju, prvenstveno, mala pozorišta, takozvana „pozorišta za laku komediju, koja na mahove ulažu lepe napore da uzdignu i kod nas vrednost jednom pozorišnom rodu koji se rado gleđa ali kome 80 pokatkad s visine suđi i presuduje. A jedna pretstava kao ova tašmajdđanska dovoljna je da za Ixvesno vreme poništi sve ono do Čega su ta manja pozorišta s mukom došla.
Strađaju i velika pozorišta, Nd
samo zato što neumetničko istu-
panje pojeđinjh njihovih istaknutih članova izjeđa i ruši artistički glas kuće, nego možda još više što česta gostovanja te vrste remete i najosnovniju umetničku disciplmu jeđnog teatra koji pres tenduje na {izvesne etičke princi= pe (kako smo daleko od etike jed nog Stanislavskog!) i umetničke postulate, · |
Najzad, najviše strađaju sami umetnici, koji u jurnjavi od jedne role do druge, od jednog gostovanja đo drugog, iz jedne varoši u drugu, i, rađeći ponekad ' više izvan svoje kuće nego u njoj, ne stižu ustvari da „završe nijeđan posao kako treba, pa rastrgani, umorni, nesređeni, bez 'Prave umetničke koncepcije, ni na pozor nici sopstvenog 'teatra nmnisu više kadri da umetnički ostvaruju o-
Pod suncem Jopmenijk
— Zašto? — pitam.
— Što god napišeš o Araratu, š je daleko ispod njegove nezamje; ljive ljepote — odgovaraju mi.
Uwveče, prilikom izvođenja naci. ' nalne opere „Daviđ beg", pet ız. nenađenja. Zadivljeni smo ogrom, nom dvoranom pozorišta, zabljew nuti veličanstvenim spektalom m, pozornici, a najviše nas je ie nađila i obradovala publika: na slo. tue i stotine seljaka i* okolni} kolhoza, često i do devedeset bk;jlos metara uđaljenih, došlo je večera; da sluša operu, i
Gleđam ih na pauzi između či. nova. To je čitav dan rad! oku vinograda, na pamučnim poljima išlo za stokom po golim brdima, s sad je stiglo iz svojih 1t3\Wienih nasalia da žuje Operu,
Civorono, slcbodno 1 F&dywma'a
nlečaju me ov: zemljac komvls *
tora Hadžaturjana (eb, kad bi sa« mo znali da sam bio vječiti dvoj« kaš iz pjevanja i sviranja!) liče mi na mxsje Bosance, šamo s v,še vatre u oma. Zbunjen sam kađ m: neki od njih pričaju o plemenitim pa. sminama cvaca kojc odgajeju qore u svojim brdima, slabo se ja u to razbirar, začuđet: » gledam (rupu bučnih Kurda i v”Ć ni sam ne znam šta da mislim. Čitao sam da su Kurdi divlja plemena koja se po Persiji bave razbojništvom i ne poštuju nikakvu državnu gramjcu, a vidi ti ovo sad — _Kolhoznici,
“ljudi domaćini, došli u operu, ne»
ma ta šta.
Šta sam ja vidio u svom đetinjstvu, a šta li gledaš ti, crvenokosi dječače s obala Zange, s jednom nogom u Aziji, s drugom u Evropi,
Daleko sam u svijetu, vrlo dalews ko, pod Nojevim biblijskim brije« gom, ali kad pored sebe ugledam Toj:čjana i Borjana, jermenske fris+ ce, opet mi se čini da sam kod ku. će. Tako su mi po svemu bliski 1 tako naši, jednostavni, mili ljudi.
I evo, najzad, pali me u grlu gorki trenutak rastanka, Svjetluea pod nama Erivan prosut u zatalasanoj nizini, plavi se glatki Sevan, bliicšti Ararat. Zbogom “pjesnici Jermenije, nosim u srcu " vas i vašu čudesno lijepu i neobičnu domovinu. Možda je u njoj tilo 1 ponešto što mi se nije sasv m -do=> palo, ali me i kod moje rođene kuće čeka dosta briga i nevolja, pa mi nije do toga da čačćkam po vašim slabostima, Zato će Se već potrudć ti neko ko. ne voli hi vas ni nas, a ja sam kod vas bio po drugom poslu, tražio sam prijatelje i saputnike u jednoj mnogo bo»
-ljoj i plemenitijoj raboti,
Bronko Ćopić
OBRAZI
nakve MWreacije kakve su još dos skora davali.
I na kraju — jedna želja i jed» na nada. od
Poželeli bismo, iskreno i
srca, da se tašmajdanski slučaj vi
še ne ponovi. A on se ponoviti neće samo ako ona javna opomena sa premijere „Penala“ bude U“ ticala na naše pozorišne ljude ds ne dozvole više da ih sama pu blika potseća na značaj i veličinu njihova poziva, đa ne dopuštaju više da u pitanjima umetnosti 1 ukusa ona ide ispred njih, umesto da oni prednjače.
I nadajmo se da će.nova ured ba o umetničkim dodacima, koja predviđa dođatke i do trideset hi" ljađa dinara, stvoriti sasvim Do” voljne i pristojne uslove za, 0Zzbiljan, odgovoran, požrtvovan i pre svega umetnički rad pozorišnim ljudima kako u sopstvenoj kući, tako i izvan nje, na nOosto” vanjima, I nađajmo se još da će to doprineti da se najistaknutiji umetnici, majstori glume — sada pristojno” nagrađeni — mogu što potpunije i što požrtvovanije da posvete radu u svojim · matičnim pozorištima, i da će ubuduće DOlaziti na gostovanja samo u onim slučajevima kada im umetnička savest buđe govorila da će njiho" Vo Učestvovanje na priredbama značiti korak napred u podizanju kulturnog života jedne sredine, kada će kretati ma put sa uvere njem da će biti od svestrane po moći jednom ansamblu. ;
I tek će tađa to biti prava umet nička gostovanja, gostovanja i" stinskih umetnika. A pojmovi tezga i tezgarenje — te dve reči tako nespojive s rađom na umetnosti, tako uvredljive za' umetnika -— postaće tek onda manje DO“ trebne u našem rečniku za obeležavanje' izvesnih žalosnih pojava našeg kulturnog života.
| Milom Dedinac
KNJIŽEVNE NOVINE