Књижевне новине
DRAMATURGIJA I GLUMA
Albgrmm Šaup'mzunćni yajuzislk auti
Ako je književnost kondenzacija života, a u jednom svom vidu ona to jeste, onda je banatski bidermajer u „Pop Čiri i pop Spiri“ doživeo (i srećno preživeo) dvostruko konđenzovanje pre no što je stigao do ekrana. Upravo je očigledna potreba dramaturškog sažimanja romana pri transmisiji u prihvatljivo moderni dramski oblik (Beogradsko dramsko pozorište), i još očigledniji zahtevi ove vrste koje postavlja i od Sremčevog romana i od dramatizacije dinamičniji film, — upravo je neophodnost ovog prilagođavanja mogla da odbije dramatizatora a pogotovu scenaristu.
Umesto đa pokušaju u granicama mogućnosti i sa izgledima na d2iimičan uspeh, đa dinamiziraju Tabulu u filmskom pogledu nedinamičnog romana, scenaristi su „Pop Čire i pop Spire“ (Rodo Andrić i Soja Jovanović) nonšalantno neza-
* e ai
ž
Renata Ulmanski u ulozi Jule
interesovano, gotovo ignorantski prešli. preko nje, zadržali je samo kao neophodnu lokaciju za vizuelno i zvučno razrađivanje bidermajerski uske u pogledima na svet, vinske, masne, blatnjave atmosfere pop Čirinog i pop Spirinog sela.
.Početak filma, koji potseća na teatar iz više razloga, kao pošten oglas obaveštava publiku šta će da vidi u toku sleđećih sat i nešto minuta.. Kamera se bez žurbe kreće kroz šorove i sokake sela i izgleda da nema stvari dovoljno beznačajne da se ne zadrži na njoj makar sekund: vodenica, jezerce puno perađi, dvoje Lala u dubokom snu, stado ovaca itd. itd, Autori filma nam pretstavijaju atmosferu koja ih u ovoj prvoj slici, a i u filmu „uopšte, daleko više intenesuje od događaja. Sa prve dramske slike: bez upozorenja i logičnog kontinuiteta, pošto se zavesa digla posle pauze koje u filmu nema ali bi komotno moglo da je bude, prelaze na drugu dramsku celinu opet započetu jednom žanr=sličicom (kiša, seljaci sede na klupi) kao uvođom u ono što je konačno početak fabule.
Zbog komunikativnosti vizuelne deskripcije i prednosti koje ona ima nad verbalnom, atmosfera u Sremčevom romanu jeste na izvestan način filmična i to je verovatno razlog zbog koga su se autori oduševljeno i opširno mje prihvatili. Na putu oživljavanja bidermajera kroz rasplinutu fabulu, karakterizaciju likova i delovanje društveno, psihološki i istoriski fiksiranih popova, žena, ćerki'i učitelja, tragično bi preminula uverljivost zbog dužine i napornosti detaljima i dđogađajima opterećenog putovanja. Žrtvovan je zbog toga Šaca što ima simbolični značaj žrtvovanja zapleta, Karakteristično je da je za 8Ut”=e daleko važnija trka kroz dvovičta za mačkom Spirinice nego "uzgred spomenuta činjenica da je
Julin dragan pripremio intrigu sa zubom pripovedački osnovnu, pokretačku intrigu fabule. Od nje, od fabule, autori uzimaju samo poneku sliku i zadržavaju se na slici s ljubavlju i razumevanjem zbog čega se gleđalac „Pop Čire i pop Spire“ oseća kao čitalac koji bi dokono, na dohvat, preskačući prelistavao roman i pritom imao sreću da naiđe baš na karakteristične, u svakom pogledu najbolje odabrane delove.
U scenariju koji po kompoziciji potseća na teatar vrlo je teatarski i metod iskorišćavanja reči, replike, cele. i samostalne, dikciski završene i doterane. Gluma je i u tom i u dijalekatskom pogledu ipostigla značajnu ujednačenost što je očigledno rezultat ozbiljnog prethodnog, po metodu teatarskog rada sa glumcima.
Čini se, međutim, da stepen stilizovanosti (na koju se dosledno i vrlo opravdano išlo) pojedinih uloga nije uvek zađovoljavajuće ujednaČen. Groteskna, jarko podvučena izveštačenost lika koji tumači Dubravka Perić (po maniru i upotrebljenim glumačkim sredstvima potseća na njenu ulogu u „Suparnicima“), bila je u pogledu interpretativne .jednoobraznosti · upadljivi antipođ često. realistički osenčenoj Juli Renate Ulmanski. Četiri glavna aktera — Jovan Gec, Milan Ajvaz, Ljubinka Bobić i Nevenka Mikulić, češće ili ređe, ali svako ponekad, zaboravljali su na stilizovani manir karakterizacije ličnosti koje tumače i postajali pokretom i glasom realističniji nego što je opšta koncepcija režije smela da dozvoli.
Sa ovom ograđom i sa već pomenutim „pozorišnim tonom Koji karakteriše ceo ansambl, gluma je verovatno najbolji deo filma i verovatno najbolja koju smo imali prilika đa vidimo u realizacijama domaće produkcije. Bilo je važno osetiti granice đo kojih je karikatura smela da ide u drastičnosti a da sačuva ironiju. To je pomenutom ansamblu, uključujući I Severina Bjelićča i vanrednu epizodu Dare Čalenić, služavke pop Ćire, u velikoj meri pošlo za rukom.
_ Sremcu je u širokom Banatu među ljudima kojima se nigđe nije žurilo, koji su savršeno tačno znal; svakog danas šta će da se desi sutra (perspektiva od koje će modernom čoveku kosa da se digne na glavi, a koja je bila u tom lepom starom vremenu gotovo uslov za sreću), trebalo i vremena i prostoTa da oživi na stranama jednog od naših „najboljih humorističnih romana ovo opširno đoba konstituci-
onalno nesposobno za bilo šta brže '
od konjske zaprege. Danas kada ljudi pomišljaju da se voze satelitima, baš zato što je Uuspeo da
Scenografija Miomira Denića. đočarala je publici biderma.
sačuva kolsko-zaprežnu atmosferu, što je to učinio u jednom lapidarnom, nekontinuiniranom nizu lepo uočenih slika, — film „Pop Čira i pop Spira“ nas čini pomalo nostalgičnim, čini da se pomalo osećamo kao unuci pred starim „požutelim albumom bakinim šarmantnih „ajn-
ziskarti“, Slobodcom Selenić
Putovanje zavađenih popova u Temišvar poslužilo je sćenaristima kao okvir zbivanja i prilika za »{lešbek« čime je izbegnuta totalna naracija
Jovanović
Nagrađa „Croatia-fi! Simić
Bobić
* * * k * **
i pop Spira“
Nagrađa Narodnog, odbora. opštine Pula ZA NAJBOLJU SCENOGRAPIJU i zlatna medalja AREN
Nagrađa Udruženja fiMmmskih proizvođača ZA NAJBOLJU ŽENSKU ULOGU
PRVI FILM u rang-listi najboljih filmova Nagrađa „Vjesnika u srijedu“ ZA NAJBOLJU REŽIJU i zlatna međalja ARENA
Nagrađa Udruženja , fiMmmskih proizvođača ZA NAJBOLJU KAMERU i zlatna
ARENA, za kolor fotografiju — Nenadu Jovičiću “ ZA NAJBOLJU MUZIKU i zlatna medalja ARENA — Borivoju
SPECIJALNA NAGRADA „Vesna-fima“ — x fRRenati Ulmanskoj za ulogu u filmu „
/
Soji
međatja
A — Miomiru Deniću
— Ljubinki
Pop Ćira
KAMERA I MONTAŽA
yZaupzit je zizaćzaja
Pustila pre jedno godinu i po đana naša filmska kritika samozadovoljnu krilaticu o tome kako su domaći stvaraoci najzad savlađali takozvani filmski zanat i kako se sada pred njima otvara velelepan put prave Umetnosti, ako samo maju šta da poruče svetu,
To mu je dolazilo nešto kao: prva faza je prevaziđena; ulazimo u drugu, važniju, ozbiljniju, težu.
Ovogodišnja Pula proglasila je za najbolji film kolorisanog POP CIRU 1 POP SPIRU i dala mu sedam nagrada a kritika ga je oduševljeno pozdravila.
Je li prevaziđeni zanat dostigao nivo umetničkog, stvaralaštva?
Pa sad, bože moj, kaže jedan đeo kritike, zanat tu možđa nije bespre koran, ali... naša atmosfera, naši ljudi, naš Sremac... Odličan film!
jerski ambijent — tapete, šifonjere
Kao đa je filmski zanat nešto odvojeno od filmskog izraza! Kao da to nije prosto sposobnost prenošenja iđeje pomoću filmske slike! Kao da je to nešto ispod umetnosti, neko predznanje, neka kvalifikacija bez koje se ipak može! I kao đa se filmski zanat može „znati” a da nema šta da se izrazi, ili obratno: kao da bez njega uopšte može biti izraza!
A bioskopski gleđalac (onaj inteligentni) glođa POP ĆIRU I POP SPIRU, nasmeje. .se ponekom Sremčevom kalamburu, „pred masom đrugih &censkih viceva ostaje ravnodušan, i čak-mu je pomalo krivo što oseća đa „tu ipak nešto fali” pa đa sve bude 'kao što treba. 1 na izlazu pita prijatelja: ako nam je ovo najbolji ovogodišnji film, kakvi li su ostali?
i miris dunja
U čemu je stvar?
Jednostavno u tome što POP ČIRA I POP SPIRA nije baš najbolji ovogodišnji film. On je čak daleko od boga. On je školski primer potpunog nedostatka takozvanog „filmskog osećanja” svog autora, onoga što bi neki od naših kritičara skromno nazvali „nepoznavanjem zanata”, a bez čega ustvari nema dobrog filma. POP ČIRA I POP SPIRA je diletantski film.
Ima nešto u filmu što se može naučiti. To je takozvani filmski jezik. Čovek utuvi: što je moguće više treba govoriti slikom, a onđa st baci na vizuelne vežbe i izvešti se da sastavlja slikovne metafore, št& mu polazi za:rukom čalk i ako je do šao iz pozorišta. Još nekoliko teh« ničkih šablona i evo novopečenow filmskog režisera. Taj. sve ume da prikaže u slikama, nijedna jedin» reč nije mu potrebna; jedino štc ne ume to je — đa napravi film Jer kad svoje duhovite metafore polepi jednu za drugom, „nešto počinje da nedostaje; slike se nekako beživotno smenjuju; razumljivo je šta njima hoće da se kaže, ali onog magičnog utiska neprekinutog toka, onog divnog lelujanja oka na talasima živog pokreta, onog muzičko-baletskog · kvaliteta kojim je natopljen svaki dobar film — nema. To je stvar koja se iz udžbenika ne da naučiti, to je stvar koja se mora osetiti. TI onda režiser poziva u pomoć stručnjaka — montažera, da popravi šta se popraviti može.
Ali u POP ČIRI T POP SPIRI mnogo se njje ·moglo . popraviti. Montažer je stigao isuviše kasno.
Jer ništa vam na ovom svetu ne-– će pomoći ako ste petnaest glumačkih replika snimili u opštem planu, zatim tri sledeće koje i nisu bogznakako značajne u tri Kkrupnija plana, a za njima gužva brze radnje i živahnog kretanja opet u jed nom kadru sa nepokretnom kame-
rom koja se u zlo doba, kada su sa glumci živi izgestikulirafi i mavikali, seti da krene metar-dwa mapređ, Jadni montažer polepi o» ku rove onako kako su snimljeni, a Weđa„ lac ravnođušno posmatra taj galimatijas nestilizovanog kretanja na platnu i počinje da zeva. Jedini za. interesovani je režiser koji se ču. đi kako to đa ta ista scena, koja je sa dasaka toliko zasmejavala pu, bliku, ne pali kod bioskopskog uledaoca, i zaključuje da mu izvan pozorišta nema života, što je neoporeciva istina. PO |
POP ČIRA I POP SPIRA sav kipti od ovakvih nesklada između ritma radnje i dijaloga s jedne i ritmičke organizacije · kadrova s druge strane. U tom filmu možete viđeti kako često razigrani niz slika najednom smeni dugi statični dijalog, a onda kako kamera' polazi u laganu šetnju pored nekolicine glumaca u vrtlogu najžešće tuče. Ponekad se ona zaustavi na jednom detalju đa bi sledeći kadar započela sa drugim, a da niste načisto šta će i jedan i drugi tu gde su, dok će idući put opet bez osećanja mere početi da skače s krupnih planova na opšte da vam se sve vrti u glavi, kso u sceni polaska popova za Temišvar. Ili prvo viđite allarınantni krupni plan ruku sa pletivom koje se naglo spuštaju u krilo jer se njihova vlasnica iznenada nečega setila, a onda u sledećem kađru čekate niz beskrajnih sekundi da vam ona i saopšti svoju misao; ili vam pop Čira stavi do znanja da u kolima kojima on tres ba đa putuje seđi neko koga on ne može da svari, a vi vidite ko je taj tek pošto ste iz razgovora to već pogodili i pošto je to prestalo da vas zanima. Ili se posle dva-tri stas tična dijaloška krupna plana nado“ veže još jeđan u kome se neko bež ikakvog razloga naglo pomeri a kas mera žutno pođe za njim i uzbuni vas tim svojim naglim pokretom, dok je ono što dolazi miran nastas vak prethodnog razgovora koji nd traži ni pauzu ni akcenat. A pos stoji i jedna scena lovljenja mačke po dvorištu u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko·plaća, jer je ono što tre~= ba da buđe snimljemo u totalu snini ljeno krupno i obratno, a mačka o kojoj je reč skoro uopšte nije mi snimljena;"i jedna scena sa đolaskom vlađike u selo u kojoj Je montažni alkcenat upravo na onim mestima na kojima nikakvo nagla šavanje nije potrebno a nije tamo gđe je ono neophodno, što stvara utisak „beskrajne razvučenosti. 1 tako dalje, i tako dalje.. Pređani proučavalac filma mogao bi i sat'i bo da seđi u mračnoj sali i da popišuje amtologiske primere .tos talnog neosećanja za ritmičku film sku stilizaciju i ·montažu · koje POP ČIRA 1 POP. SPIRA talko, jasno otkriva, a Sto je upravo ono „nes što” što gleđaocu „fali” da bi zbivanja na platnu doživeo.
Velika zabluđa o „filmskom zas natu” počinje, izgleda, da nam sd sveti. Ona otkriva đa iza te omalovažene, „jprevaziđene” rleči. Meži nešto sasvim drugo, nešto neoces njivo važno, nešto bez čega nems filma. Nešto što moramo otkriti u čoveku pre nego što njega proglasimo stvaraocem a njegov proizvod umetničkim delom.
Nešto što se ne može naučiti 18 Knjiga, a još manje prengti sa pozorišnih dasala. ]
Dušmom Stojcmović
KNJIŽEVNE NOVINE
Tist za književnost, umetnost i društvena · pitanja
|
Uıwređivački ošbor:
Oto Bihalji-Merin, Miloš L Bandić, dr. Mihailo Markovič, Peđa „Milosavljević, Dušan Matić, Tanasije Mlađenović, M. Panić-Surep, Vicko Ra" por, ing. Rajko Tomović, BHi-
sto Tošović, El inci. Orednici DUŠAN MATIC | TANASIJE MLADENOVIĆ a. ara
List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće „Kultura”, Beograd, M. Pljade 29. Ređakcija: Francuska %. tel. 321-000 1 tek. račun: 10 — K. B. 3 — 8 ara List {zlazi svakog drugo, petka. Pojeđini bro} Din. 30. Godišnja pretplata „in. 600, polugor:” Din 300, za ino“ stranstvo dvostruko
Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimjtrijević Odgovorni urednik Dušan Matić
Stampa „Gla8s”, Vlajkovićeva 4.
Beograd,