Књижевне новине
—- JE SJ O
——-
——
adi
.
ol. UM M O O Ua ed
Godina VIII Nova serija, br. 54
Vladimir MAJAKOVSKI
ME | ne pozivamo stanare grobalja.
nismo vapaj nazovi-genijalnosti — Glede —
j lj “ — zemlji, a PSCO je dozvoljeno KOR ) rađi noževima se bosti, opijenoj, Xa
Sea BORO irbuh se nadima i valja. . jednostavno Izlaze redovi mladića, eno.
ne čekamo žamdairmovo Gazite!
„voljno!“
pa da ispravimo pod, noge Pi
leđa umetnosti. acičemo. vama a. Hi
sami sebe i svoja ostvarenja,
Poigravaju kosturi svetskoga Rima Mi Biprko ČOUTEa =
na leđima našim, ž aa rtved ja, 3 ;
a svoje rake ne vole. RRekAcar a ·
TI nije čudo lebdanja
što, uinat kosturima, A RGB
preplavismo svet ji Beheliiic aaa.
neprekidnim „dole“! Eat se Poprad O olhibbi Razne su ćuđi Sada 4. | Za ljubav Venere A 688 3.6 BJRJE: vddieo) j / . vi bi da pošteđite vekova kamari!lu, stirana | A
Vama svetski požar sskida nerve,
te vičete: „Vatrogasci!
Gori Muriljo!“
A mi
ne samo nekalcvog Rasina s Ieornejem,
već i oca — ponudi li nam starež u zamenu i njega ćemo
politi petrolejem
i pustiti na ulicu
kao iluminaciju plamena.
Bake i deke.
Mame i tate. E Subordinacije žabokrečina kleta, Udženice rušimo.
Dižemo. palate.
A vi bi __5 a rMc Ma „zamika slicica“ sklepta!?
Mi ne poslužujemo. „IzvolPte! Ovamo! ,
kašikom kafenom zahvatite-Slatko piče!"
Krik futunista: — Ima li ljudi samo, \ umetnosti biče.
BM ređovima futurista — pragninš Kuturističko GOO
na ređu je, hej! — ”
Isečeni kao kupuščina,
mi smo .ratova,
revolucija trofej.
VLADIMIR ILJIČ LENJIN
Miroslcv Krleže
lt ora
Dvađeseti vek će u istoriju čokve *čanstva, u to nema više nikakve sumnje, ući kao jedno od najburnijih poglavlja koje su ikada ljudi i narodi doživeli. Nalazimo se već u njegovoj drugoj polovini bar jednom nogom i možemo, sa priličnom „dozom sigurnosti i bez pretenzija da ličimo na bilo kakve proroke, sanjare ih vizionare (ma-– da se mašta i java tako često prepliću i u samoj realnosti danas), već prosto na osnovu naučmo UtvrE đenih činjenica i dokaza, potvrđiti njegov izuzetni značaj u swim prav cima,
Za prošli, đevetnaesti vek kaže se da pretstavlja „zlatni wek" no·vije istorije samo z velikih prevrata u društvu ı nauci izvršenih u njegovom toku. Ako je Velika francuska revolucija' bila onaj odlučujući događaj koji je imao izuzetan značaj u daljem razvitku ljudskog društva, pronalazak parne mašine nesumnjivo je wslovio inđustrisku revoluciju koja je iz osnova izmenila lice sveta.
Dvadeseti vek, u kojem živimo i
Čiji smo savremenici, obeležen je, već na samom svom početku, na samoj prekrethici između „prošlog stoleća i našeg doba, trima socijalnim revolucijama, izvršenim. u .krilu jedne jedine evropske zemlje, carističke Rusije, u. roku od svega nekih dvanaest .godđina, đakle sa začuđavajućčom brzinom i ogromnim i #pobalnim „posledicama. ne „samo za Rusiju, u kojoj su se ođigravale tako magle i velike dru Štveno-političke promene, već 1. „za. buđući. razvitak — to nije mi malo preterano reći — celokupnog lžuđskog društva. .
coa
i svak nek wzme svoj! i, 1918 M
KANONADA ZA DVADESETIPRVO STOLJEĆE ~ | Linte i} korteče Lenjinske doncs. Aurora!
To je već interoasirelnc komonadc, onc nije samo internacioncinc, to je kononadc za dvadesetiprvo stoljeće. I to je Josmo: Šio moi logaritom pometi svesii na regionclne krugove seoskih tornjevci. Oko compa"nila i com; smislu) čeprkaju somo kokoške. Lenjin nije
ili 6 u socijolističkom.
–
rimy De a oran
o
Prva od tih triju ruskih revolu~
cija, ona koja je izbila u vreme·
rusko-japanskog rata 1905 godine, ı koju je Lenjin nazvao „generalnom probom”, završila se, kao što je poznato, neuspehom i obračunom carizma s revolucionarnim snagama. Ali, uprkos porazu, ova „generalna proba” dala je i krupne političke re-
Tanasıje
MLADENOVIĆ
zultate. Ona je, pre svega i izvan
· svega, značila revolucionarno kršte-
nje za rusku radničku klasu i rusko radno seljaštvo, iskustvo koje se na drugi efikasniji neki način nije ni moglo steći. Ona je, zatim, otKrila 'tačan odnos klasnih snaga, pravo lice svih pokreta i političkih
BEOGRAD, 1 NOVEMBAR 1957
—.LR.— ar — —
bajtija koje su uzele učešća u njoj, kao i sve ono što je bilo pozitivno ali i negativno u ređovima revolucionara. Ona je, najzad, što po važnosti nikako nije na poslednjem mestu, po prvi put posle Pariske komune, dala ruskoj revoluciji, i ne samo ruskoj revoluciji nego i čitavom međunarođnom radničkom pokretu, onaj dugo traženi i priželjkivani oblik radničko-seljačke vlasti u licu Sovjeta.
Druga ili Februarska revolucija izbila je u carskoj Rusiji u jeku Frvog svetskog imperijalističkog sukoba (na dan 27 februara 1917 g.)
i završila se obaranjem carizma i'
carskog samodržavlja. Iako je proletarijat, u savezu sa seljaštvom, bio i njena uđarna i rukovođeća snaga, vlast je dopala u ruke buržoasko-demokratskoj Koaliciji koju je oličavala Privremena vlađa, Para-
OM ETNOST I DRUŠTVENA
PITANJA
+
Cena 30 din.
ČETRDESETOGODIŠNJICA OKTOBARSKE REVOLUCIJE
VEM SOCHJANLIZMA
lemo s buržoaskom Privremenom vladom postojala je ı vlast oružanog naroda, na čijem se čelu nalazio Sovjet radničkih i vojničkih deputata, ali. su, nažalost, u toku prvih revolucionarnih meseci, u njima pretežan uticaj imali menjševici i eseri, Tako je nastao onaj istoriski čuveni period dvovlašća, koji je, posle čitavog niza peripetija, likvidiran definitivno tek Velikom oktobarskom ·socijalističkom revolucijom, Kad iz đanašnje perspektive gledamo na to burno i revolucionarno vreme od Februara do Oktobra, ma taj period kađa su se plime i oseke revolucije smenjivale danas skoro neshvatljivom brzinom, ne možemo se nikako oteti utisku da su dva događaja bila ođ presudnog uticaja po čitav dalji razvoj i tok stvari u
Naštavak na 4 strani {
OKTOBAR
Odista veliki đogađaji u istoriji ljudskog društva veliki su po svim svojim dimenzijama —
dubini, širini i trajnosti. Takvi, u vremenu koje
organizovano ljudsko pamćenje sadrži, mogu se lako i brzo nabrojati, ali se njihove posleđice i
manifestacije ne, daju ni najvećim naporom sve Sagledati i srediti, Pomislimo, primera rađi, ma đavnu Dorsku seobu. Ma iz kojih razloga da je
na svetu rodila i rascvetala antička grčka kultura
sa svim svojim filosofskim mislima i umetničkim delima bez kojih bi evropska civilizacija ko zna
kojim pravcem krenula. Ili se setimo pojave Hrišćanstva! Kakve je sve posledice ono izazvalo u svim pravcima ljudske alcttivnosti? Ili, nešto suženija i kratkotrajnija ali isto tako potresna Francuska revolucija! — Jednom rečju, svemu što čovek poseduje, od predmeta za rad pa do svojih navika i najviših oblika đruštvenog organizovanja, naći će se poreklo u nekom od ovih malobrojnih sudbonosnih prevrata. i .
Velika Oktobarska socijalistička revolucija nesumnjivo je jedan od takvih događaja. Ona je već u danima svoga izbijanja prešla granice i ..tako prostrane teritorije kao što je SSSR, a za proteklih četrđeset gođina kao životođdajna' Klica vrenja javila se je u svim oblastima ljudskog stvaralaSštva šinpom sveta — u društvenim uređenjima, proizvodnji dobara, nauci, filosofiji, umetnosti. Lenjinovih manifesta, kroz koje je rođen jeđan nov politički jezik, preko bujanja radničkih pokreta i oslobodilačkih ratova i revolucija, sve do Zemljinog satelita koji obećava da raskrili vrata Hosmosa. :\*) i
Što iz tako krupne pojave danas izvlačimo ovako usku tomu kakva je ispisana u vrhu ove beleške, nije znak naše naklonosti prema bizarnostima. U čvrstom uzlu ovih dvaju. užeta — Oktobar i knjiga — treba gledati stvaranje one omče pomoću koje se pokreću i niz tok puštaju i najveći brodovi, Jer, zaista, veliki Oktobar je. neiz-
| | ! | do nje došlo, sanio njoj imamo zahvaliti Što se | |
KNJIGA.
merljivo uticao i na kvalitet i na kvantitet knjige (uzimajući je kao reprođukciju čovekove misli i najsadržajniji cvet njegovog duhovnog života). Jer, zaista:
— Samo zahvaljujući njemu, desetine i dese= tine naroda stepe i planina. SSSR-a mogle. su doći do svog. pisma, do prvih tekstova na svom. jeziku, i na taj način .do fantastičnog skoka iz svoje tamne predistonije na pozomicu svetskog XX veka, da na njoj zazvone čarom novog i nepozna=
_ tog. Izmena tih darova ostvarena je. uglavnom. po-
sredstvom knjige.. .
„—. Oktobar je, zatim, otvorio ulaz u književnost mnogim novim temama, novim pravcima i stilovima, u svetu i SSSR. Čitave ljudske formacije, ranije nepoznate „ili zanemarivane, odnjihale su zahvaljujući revoluciji svoje pisce i dale našoj pretstavi sveta: svoje priloge. Zadržimo li se samo na Rusima, ma kako mi danas ocenjivali plodove onih silnih izama dvadesetih godina (setimo se „Hožđdenija po mukam“ A. Tolstoja), od te mećave ne daju se odvojiti krupna imena Gorkog i Bloka, Jesenjina i Pilnjaka, Leonova i Feđina, i tolikih drugih. Mnogo je: vernih, jogunastih i otpadničkih sinova Oktobra, ali uvek njegovih sinova!
— Ta revolucija je, usto, izazvala i simu in spiraciju stvaralaca širom zemljinog šara. Uzmemo li ma koje svetski poznato književno ime — od Malroa i Mana.do Foknera i Milera — nijedno nećemo moći osloboditi duga Oktobru. A to oplođivanje ljudske misli u najširim razmerima daleko je od svog kraja. ;
— O odjeku i uticajima. Oktobarske revolucije na mašem, jugoslovenskom tlu, moglo bi se posebno, i naširoko, govoriti... Neka za ovu priliku bude dovoljno samo toliko: đa je od 1917 svako naše borbeno pero zaoštravano verom u Oktobar. Mi smo mu doprinosili i bili zahvalni i kad smo usamljeni stojali na gromobitnom proplanku,
M. Ponić-Surep
od one vrsie sijačc, koji misle nc pogoču od ovog ljeto. Dok se budu pekli hljebovi od njegove. sjetve, on je svijestm, da će proći nekoliko sezonc. Međutim, kada Kolumbo sonja o zvijezdoma, on bi bio upravo lokva mizerijau koo i svi omi Šojloci n hermelinu, koji su ·ga poslali ne otvoreno more, kodi bi bio uvjeren da se radi isključivo o zlatu i o cekinima. ZG Kolumbe ne zvone cekmi nego meteoril
IS,OM:A1007.A paqjeyanaga bubi Si | (Iz knjige „Davni domi":)
O 7 77.
99
Kenjin među nasodom = na. Grvebom trgu u Moskvi.1 maja 1919 godima i