Књижевне новине
DNEVNIK.
MILAN DEDINAC
dobitnik Oktobarske nagrade za književnost RUKE KOJE SU SE ZDRAVILE Ruke iznemogle, ruke stisnute u džepu đa se me bi |
Ruke, velike ruke koje su se zdravile! VN Dao sam ruke đeugovima u rukovanju. Izgubio sam ruke po njenom telu u milovanju,
više 'ih nemam.
Ja sam ih dao u davanju, ja sam ih odmahao u mahanju O, krv je iz njih u rukovanju u šake drugova istekla
što su toliko zvučale
ruke na sisi, i opaljene
Ruke!
Cetrdeset i
O, ja ih još imam samo u mržnji i — gnusno! — u spavanju.
Ruke koje milost nikađa nisu tražile!
Iznosio sam ruke što su'toliko jele, jele, pile i pekloe
i posle rukovanja kratko i zadihano disal Ruke, ruke na hlebu, na trbuhu, žume i jake, ruke ogromnih razmera!
O, ruke što su u buni prvi put obnažile Ruke Majakovskog koje su, mesto kičicom i peletom, ulicama i trgovima pisale
Dobitnik ovogodišnje Oktobarske nagrađe za Književnost Milan Dedinac, jedan od prvih urednika „Književnih novina“ i „Politike“, nagrađen je za knjigu stihova „Od nemila do nedraga“, u kojoj su sabrane njegove pesme od 1021 godine do danas. Ta knjiga pret-. stavlja Milana Deđinca kao jednog od najistaknutijih pretstavnika naše današnje pesničke reči,
Ostale nagrađe đodeljene su: slikaru Jovanu Bijeliću, kompozitoru Ljubici Marić, profesoru Univerziteta đr Georgiju Ostrogorskom, glumcu Branku Pleši, arhitektima Miloradu Pantoviću, Branku Žeželju i Milanu Krstiću — svima u iznosu od po 500.000 dinara i inženierima Ivanu Ševarcu, Branislavi Perović, Buđimiru Dunjiću i Radomiru Protiču — 600.000 dinara. |
bet godina
na daskama
JUBILEJ MARKA MARINKOVICA
Marko Marinković
ĐDORUG Pere Dobrinovića, IHJe Stanojevića, Dimitrija Gimića, Dobrice, starog Dinulovića, čika Frana, jeđan ođ posleđnjih iz đruštva tih veterana srpske scene. 5 njima je putovao u vreme kad su bDutujuće družine bile sve, u vreme Kkađ biti glumac nije mmačilo Skoro ništa, »ŠKkolovaoe se u »Sinđeliću«. Bila je to verovatno najdlitnija trups sve do pređ sam Prvi svetski rat, Putovalo se neprekiđno, ođ sela đo gradm, ođ prave scene do malih čatrlja, do bir cura, na čijim su »binamaa«, nasađenim na pivsku burađ, igrali svi ređom — Gavrilo» wić, Dobrinović, Btanojović, svi, i najmlađi među njima Marko Marinković. Ratovao je i — bilo glumac, Prošao Albamiju, našao se na Krfu, posle Solunskog fronta došao u Sko plje, u novi teatar Rome je na čelu stajao Nušić, bivši prištinski konzul i komeđiograf. Pre trideset i tri gođine došao je u Beograd i tu ostao do danas. Do penzije u staroj Kući kod BSpomenika, posle u — mnaflmlađoj, a — Komeđiji. Ww obe: Ijubimac publike, U obe: proslavlja ovih đana svoj nesvakiđašhji jubilej — 45 gođina rada.
Bta je sve igrao? ,
Odgovor bi bio lakši kada
„bi naveo Šta sve nije igrao. Opo »od nekade, Ono iz đana kad se samo putovalo i potu“, ealo, skoro i ne pamti, sem — naravno — onih najvažnijih uloga. Ulkratko: od najpopularnijih đomaćčih komađa, od »Pokojnika«, od Dorćolskog posla«, od »Kir Janje« do — »Davida Koper!ilđa« đo »Bumea.
Majvoljenije uloge?
Zar bi to neho mogao da haže? Odavno je rečeno: DOstoje uloge koje publika brima bučno, i koje — ostaju u gemeci. A intimno — žar mnogi od tih velikana scene nisu VOleli, najviše voleli, upravo te neke »nćuspele« uloge, neke male diskretne uloge koje &u im više ležale na srcu od dru gih s kojima su stekli sve ime, ugleđ, slavu. Pa ipak:
Marko Marinković, član dve gkuće d slavlienik w obe, iznbrao je ođavno uloge Wu kolimu će dočekati svoj praznik. 9 staroi kući — stati komad: Ostfovski, »Šuma«, Wuloga ~+—
“
2
Srećka Srećkovića. Uloga 5 kojom je postao pojam. Uloga zbog koje 5e, gođinama, taj komađ neprestano obnavlja, zbog koje je »SŠumae — večito rasprođata. Nije bilo nileđnog ođ naših Kritičara Koji upravo ovu maestralnu ulogu Mar ka Marinkovića nije posebno izdvajao. Bilo ih je koji su samo o njoj pisali — posebne recenzije. Pre đeset gođina nesrećni Srećko Srećković doneo je Marku Marinkoviću ta
oda najviše umetničko 'prizna-
nje: nagrađu vlađe FNRJ. U novoj Kkući — novi komad: Dobričanin, »ZaJedđnički stane, uloga — đeda Boge. U stibotu > movembra biće, sa Svojim starim drugovima, — SBrećković, tri đanma Kasnije, sajedno sa onima koji će jJeđnog đania govoriti »igrao sam sa starim
čika Markome — biće đeđa ~
Boga.
*
PREVODI NAŠMH PESNIKA N A POLJSKI
Poljska „Knjičevna štampa sve češće donosi prevođe iz naBe savremene poezije, Izbor je različit: od „srednje generacije pa dO najmlađe. Tu su najpre Tanasije Mladenović 8 pesmom »Ljubav zau” wek Žžeđna« wu Mrakovskom Književnom životu (Zycie literackie, 1957, br, 15) i Marin Franičević s pesmom »Na ša Mdolina«, u istom listu i wu istom broju. Mlađenovića je preveo Zigmunt Btoberski, a Praničevića Antonije „Broš. Stoberski je preveo i Davičovu pesmu »Hana« wu Novoj kulturi, br. 38 od ove gođine. Mlađu generaciju preifstavljaju u tim prevodima Stevan Raičković s pesmom »Baznanje wu jesen« w listu Orka (Oranje, 1987 br, 3), Slobođan Marković s pesmom »Rasftanak na jesenjem mostu«, opet m istom listu. Oba prevođa je đao Zigmunt „Stoberski, U tom istom broju toga lista štampao je Stoberski i pre vođ jeđne pesme Vaska Po pe iz Kore (»Koraci tvoji...«). Stoberski je preveo još tri njegove pesme, i to »Pismo prijatelju iz inostranstvae u listu Po prostu (1057, br. 18) i dve pesme iz Kore (»Prisu{na Sl.« i »Zlato naše mladosti..«) „štampane Nova kultura 195%, br. 31. Uz ove pesme napisao je Dprevodilac i belešku o pesniku.
Najviše je pak Popu ađuži-"
la Irena OlBevska svojim prepevom pet njegovih pesama štampanih u najvećem polj• skom mesečnom časopisu, u pravo 'jeđinom poljskom me sečnom Književnom časopisu Tworcyo86 (Stvaranje, sv. 6 xa juni mesšeć), Ona je prevela dve pesme iz oiklusa Igre, Kao i tri prve pesme 42 ociktusa »Vrati mi „moje Wrpice« I naši majmlađi su đobili prevođe na poljski, TI to Milovan Danojlić, Ivan La lić, Boro Pavlovič i Miodtas
na lista
1057, ..
Engleski producent lord
A AAA 00 7 7 AAA |
Dž. Artur Renk proslavio je ovih đana dvadeset i prvu godišnjicu svog ililmskog pređuzeća..
Na slici: Dž. A. Renk se sprema da preseče veliku tortu
* Žalica. Sva četiri pesnika je preveo u stuđentskom listu
Po prostu (br, 18 od ove BOdine) Marek Vašiljevski.
(D. ŽIVANOVIĆ)”
* | MATISOV MUZEJ U NICI
Dok je pretvaranje BRenoarove kuće u Manu u muzcj već u stadijumu projekta, na osnivanje „Matisovog muzeja u Nici moraće još da se čeka. Međutim, izgleda da je i to Konačno rešeno, Poznati franeuski umetnik svojim testamentom je zaveštao Nici niz svojih radova na hartiji, dok se njegova udovica rešila da pokloni građu i đesetak umetnikovih dela ma platnu, sve njegove gravure i znatan
broj crteža. Matisova kći Ma?”
garita, Ditui sada priprema Kompletan katalog dela svoga oca. Pregovori su u toku i očekuje se đa će u prvoj polovini novembra biti wspešno završeni. ,
*
„EVROPSKA KOLEKCIJA”
Pođ patronstvom Kvropskog centra za kulturu u Ženevi, se sastala grupa izdavača u ciiju koorđinacije rađa oko publikovanja „jedne „»Evropske Mwolekcije«. Od iog sastanka prošlo je nešto više od mesec đana, ali i rađovi na odabiranju dela za publikovanie su
' prilično poođmakli. Ođabrana
dđelA biće istovremeno objavljena ma osam evropskih jeziKa (francuski, - engleski, nemački, italijanski, holandski, Bveđski, Španski i portugalski). * ZAVRŠENO SNIMANJE DVA DELA „TIHOG DONA”
U filmskom stuđiju »Maksim Gorki« u Moskvi završcma su prva Gva đoela „filma »Tihi Don«, koji je rađen po romanu Mihaila „Šolohova, Pre više od dvađeset godina
· smimljena je prva verzija o-
vog filma. M\ako je film bio nem imao je veliki usjeh kođ publike, Glavna tema prve adaptacije bila je ljubav Georgija i Aksinje, jer je u ono vreme bio napisan samo prvi đeo romana, Ovog puta, međutim, autori filma su imali
pređ sobom niz teških zada ·
taka, Trebalo je obuhvatiti sva četiri đela romana i priRkazati istoriju junaka na širokoj pozadini istorišsko-đru-
MKtvenih zbivanja, Revoluciju i građanski rat. Wtežiser i autor nSscenarija
MWergej Gerasimov + prema Btampe —. uspeo je da očuva radnju ro
pisanju sovjetske
mana u glavnim linijama. Skoro svi dijalozi uzet! su iz romann, | o,
wM"hi Don« prefstavlja sva-
· RaWlo jeđan ođ najmonumen-
tamnijih pođuhvata sovjetske Winematografije vw kome učo"
stvuju hiljađe statista i sta-”
novništvo čitavih | koznčicih sela, O toku snimanja alktiv“
no je sarađivao i Mihai! Bo~
lohov, a Prve dve SL VN ovog filma prikazaće se povođom pro slave četrđesetogodišnj}ce OMKwnbarske revoluelje, a treći, završni deo se sada snima,
sa 21 Svećom. ·
:% FRANSOAZ SAGAN NAPISALA BALET
Poslednji „roman - Fransoaz Sagan »Za mesec, za gođinu« doživeo je. veliki uspeh i, đok se sprema “drugo izdanje, štampa je: već najaviia novu senzaciju: Saganova je, napisala 'balet, koji će decembra meseca biti prikazan u ?arizu. ·
Idejn za' pisanje baleta Baganova je dobila — kako pišu neki listovi — dok je ležala na pariskoj . klinici. sadržaj T9Đyaleta, ukratko ispričan, bio bi sleđeći: Jeđan mlađić !ma sastanak sa svojom devojkom. Ali ona ne dolazi na sastanak i razočarani mlađić odlučuje da se te večeri sam proveđe. On obilazi gotovo sVe nočne lokale a građu, no neč uspeva đa uguši razočaranje. Tri puta pokušava đa se ubije đa, bi
' na MNraju ipak saznao” da dje
vređno živeti.
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost ove godine je francuski pisac Alber
'Kami. Posle Radjarda Kiplin
ga najmlađi autor kome je dodeljena ova značajna nagrada, Kami je, međutim, izjavio: „Mislim da je Nobe-
lova nagrada trebalo da kru
niše jedno već kompletno životno đelo ili bar značajnije nego što je moje“. Ali nagradu je ipak primio...
* IZLOŽBA U
Literatu
U jednom d svojih aokto„pabaijb, /agčjeva »Literaturnadzeta«, organ Baveza SOVjetskih pisaca, objavio je pod našlovom »Ugledni jugoslovem
' ski pisaće članak sa fotogra”
fijom našeg Književnika 1IVi. Andrića „povodom „mjegovoš 08 rođenđana, Ma nešto više od pola stupca iznet je ukratko Životni put i stvaralaštvo ovog našeg poznatog pisca i prenet tekst telegrama koji mu je Savez Krijiževnikn BSSR-a uputio povodom rođenđana.
' * RENOVIRA SE KUĆA ANE FRANK
Kuća U Amsterđamu, u ko"
joj je živela Ana Frank od 1? ·
juna 1942 đo DprvVOgB avgusta 19844 godine, khađa je uhapše-
* na, i gde je napisala svoj ču
veni dnevnik, biće uskoro
potpuno restaurirana. Društvo.
na čijem se zemljišta nalazi ova kuća poklonilo Je vgrađu 'Fondđu Ane Frank, osnovanom ove godine, i nakon renovi“
ranja, po planovima Fonda,
Ruća treba da postane centar za sastajanje mlađih ljudi raznih nacionalnosti.
A — .ž FESTIVAL U ISTOČNOM BERLINU
Petnaestog. oktobra u istoč-
nom Berlinu je završen Mcrul-
turni festival, koji Je održan uporedo sa festivalom u Za” padnom delu građa. Prema pisanja Btampe najzanimljivije tačke festivala" bile su pret stave Bpanskog baleta, gevrej skog . pozorišta iz * varšave, premijera Brehtovog' »Dobrog čoveka iz Sečuana« i premijera koprodukcionog francusko-nemačkog filma »Veštice iz BSalema«. kao gosti n& festivalu Su' učestvovali sovjetski dirigent „Arviđ dJansom, sovJetski ilanist Vladimir Aškenazi, čehoslovački vio)lnist Lađislav Jašek i balet Opere iz Brna.
*
. MODERNIZOVANI
„ROMEO 1 JULIJA”
NA BRODVEJSKOJ SCENI
„ovogođišnja pozorišna sezov, ua u Njujorku počela Je jeđmom originalnom 'muzičkom komedijom Koja je od strane Writike veoma povoljno oce“ njena, »Priča iz Vest Bajđa«, preistavlja ustvari mođernizaciju Romea i Julije, prenoše» nje OVOE Kilasičnog motiva u jednu sirotinjsku četvrt Njujorka, Zavađene porođice Montekija i Kapuleta oličene su ovđe u dvema banđama maloletnika, u dSuparništvu između »Mlaznjaka« i »>Morskih paste, Prema pisanju jednog uglednog američkog lista udruženi rađ. većeg broja umetnika dao je pretstavu u Rkojoj Su »sve grane scenske umetnosti stopljene u jeđnu čvrstu celinu«. · Komađ počinje tučom izm6eđu »MIdenjaka« i »Morskih pasa« koji jeđni drugima prete. »Morski psi« su sinovi Portorikanaca koji su se doselili tek pre nekoliko gođin&a u Njujork, đok »Miaznjaci« sma traju sebe gospođarima terema koji su osvojili od drugih bĐanđi. U senci nasilja i Kriminala rađa se iragična ljtbav između 'Tonija, jeđnog ođ bivših »Mlaznjaka« i Marije,
*
„ritma, kretanja, Života,
čaja; a Bta se
| »Delo« 10
a nema Šta
aš ee BGBSašiH: Jer, bilo bi (ipak) preoštro reći: nema šta.
da se pročita. Poezija u OsDela« bezvučna
nemušta. »Crveni KrOVO-· vwi«, pripovetka Momčila Milankova, takođe: napisana je glatko, Vešto, rutinirano, ali. a jednom d#ntelektualjštičkorn maniru koji nimalo ne odu ševljava, naprotiv, DOsle, »Ne-
samo e Wwlađde...c- #0. i zato s interesovanjem oče: kujemo | Mompletnu Wonjigua Zanimljiv je i vređan esej Velibora Gljgorića u Kome raspravlja O poeziji „Sime Pandurovića, · kao i članak, Marijana . Jurkovića o „pripoveci Mihaila Solohova »Čoved kova sudbina za koju kaže da preistavlja đatum u SOV, _jetskoj Mnjiževnosti — »i ne samo i mnjoje Instruktivan je i konjstan napis Stojana Cme-
znanke« (o kojoj je, povođotn ~ lića “yt teorije o smehue,
Mitankovljeve zbirke pripove” daka, W OVOm broju časopisa Karlo Ostojić napisao nekoliko lepih i tačnih rečenica} »Orveni krovovi« nače za Dprj jatelje i poštovaoce Milankovijeve proze izvesno razočaranje. U pripoveci Žike Lazića, »Legenđa o panju« ima više i ne“ ke priproste poetičnosti, ali nemjnovno 8e stiče utisak da je sve to o čemu se pripoveđa od drugorazređnog Zna“ oko nas Sve događa! Među prikazima knjiga ističu se napisi Branka
Miljkovića o poeziji M. Da“ mojlića i B.. Bčepanoviča. * _
'»Savremenike 10
Poezija u ovom broju »SeVremenika« — izuzev nekjh stihova Božiđara Timotijevića — nije ni gora a ni bolja od one u oktobarskom »Delu«, Proza: se kreće od modđer~
nog, eksperimentainog tret“
mana (»Trenutak" pređ večnoste od Čeđomira Brašanca) do olklomo + Yealističkog (»Moć 'slavkovačkog učitelja« od Milivoja Perovjća). Poseban je slučaj sa · odlomkom Čeđomira Mindđerovića »Na aerodromu«: ovaj i neki drugi, drugde objavljeni #jragmenti nagoveštavaju prozu u kojoj se, na jugoslovensko internacionalnom planu, rašpravijaju izvesni važni Ynoralno-etičko-politički . proble» mi (detalj u »„8avremenikux: „Viđite, ako. &lobođu imaju
sestre vođe »Morskih Dpdasa.
»izraz« I0
Nije tako u dve-tri reči zad beležiti deseti broj »izraza« svaki esej u pređnjem delu časopisa zaslužuje posebnu op ščširniju pohvalu ili polemiku. Tu pre svega mislimo na stuđiozan mapis Vlatka Pavletića »Analiza bez koje se ne možše«: to je neobično gorljivo zalaganje za analitičku kritiku, ili za analitički princjp u MWritici, i otkrivanje njenih preimućčstava i njenog znače, nja u našoj kulturnoj i khji
Ševnoj atmosferi; esej veoma
jnstruktivan, napisan na »>pnam-šta-hoču« načini di rektno, pregledno i koncizno; Writici je posvećen i esej Dra gana M. Jeremiča »Dve epohe Wiritike«. Jovan Hristić rasprav. lja 'o temi »FPorma, poezija + emocija« dok Midhat Begić rezimira diskusiju o mođer= nom vođenju u »izrazue u nas pisu »Mođerno i iRlasično«; Sve su to vređni napisi sa mnogo citata, originalnih 'i pozajmljenih mišljenja, novih i vrlo bajatih iđeja, »Lik. i đelo Isidore Sekuliče, esej Boka Novakovića, spađa među bolje tekstove napisane u pos slednje vreme o ovoj našoj zaslužnoj književnici.
; * BAE. »Mogućnostić |O.
Najvredniji prilog u OVOm broju splitskih »Mogućnosti« Bu pesme Josipa Pupačića i to naročito »Poslije sprovodak i »Vrućioa, pređvečerje«, Ostalo (oše) pesme kao: da su bez pnanja uredništva prokrijum=
co pupuuiuupuinuLOpIM=rpanr aan aaunuiaaicekuarun= o Yen niĆa renee | čarene u časopis! Prozom su
zastupljeni Nikola Disopra 4
Ante Sviličić. UO feljtonu ista
Njih dvoje se upoznaju na ču se analitička kritika JQzM
jednoj igranci, koju je otganizovao Ođbor 2? suzbiaunje Rriminala „RKođ maloletnika, Posle igranke vođa »Mlaznjakae, Tonijev prijateli RMHif, izaziva „»Morske pse« Koje pređvođi, Berbarđ. Kao Romeo
i Toni nastoji da izmiri zava-
đene. U mastaloj tuči MRif gine, poput Merkucija. Onda Toni sveti smrt svoga prijatelja i započinje trageđija., Osnovni Kvalitet ovog scen-
Laušića o romanu Jure Fras ničevića-Pločara »Raspukline“ i zapisi Olinka Delorka »Draž pjesničkih fragmenata,
% OMIIAVa
»Umjetnost rilečić 2.
Teme o kojima se raspravd ija u ovom časopisu (dr, Zdemn ko Škreb analjzira pesmu Vla idimira Vidrića »Pejsaže, P'irasd
skog dela je — Ppremn Dpisa- |no Cale govori o stilističkoj
nju mnjujorških Kritičari originalnost. Tome je u znatnoj meri doprineo i Koreograf „DŽ. MNobins koji je 54 mnogo mašte iskoristio formu muzičke komeđije za pretstavu kojom preovlađuje pbokret.
*
DRUGI · JUGOSLOVENSRI SAJAM ENJIGA
#7 subotu Ž novembra u vVelikoj hali beograđskog sajmišta počinje II „jugoslovenski sajam Knjiga koji će otvoriti Mmođoljub „Čolaković. Na Sajmu su izložene Knjige iz 16 zemalja Evrope i iz Amerike, U toku Sajma biće predana Povelja za životno delo slovenačkom piscu Jušu Kozaku. Sajam će trajati do 6 movembra,
*
AST OKTOBRA
nika RSFSR, posvećena četr
ee pred skulpturc rom A. M.
i #. + 7 cry 18 : o TJ moskovskom Centralnom parku · kulture i odmora otvorena je izložba umet-
desetopodišnjići Oktobayske revolucije. Na slici posetioci
Kikina,
PAO
\metođi Damasa Alonsa, a IvG Prangeš o knjizi Briha Aueri baka »Mjmezis«) — zanimljive su, ali obrađene naučnički SUS voparno, Bpecijalistički uskoy Ba glomaznim i dosadnim ap4a ak je napis Mire Janković »Engleska poetska đrama dva desetog stoljeća« Ima i nedovoljno pismenih tekstova »Iđejnost i ijzraz ekspresšionbM zma« od Pirana Petrea, na i vodnom mestu. Pored uglavs nom školskih ideja o ekspre“ sionizmu, naći ćemo tvrđenje đa je umetnički oblik od ans tike do danas »čvršta Kon stanta poezije« (!), fraze: »Vis soki kapitalizam i imperijalj“ ram stvarali su veoma napetu situaciju u Evropi«, stilski ne“ sklad: jezik poezije traži »nas ročito produbljivanje«, · »pisaa poeme na taj društvonj pros ces« »on se oduševljavao m3đ naporima proletarijata«, »ekS5“ presionističku se pjesmu možs prepoznati...«, nepoznavanje razlike između »zbog« i »rađi« itd. A, časopis se, ne zabora vimo, zove — »UMJETNOST RIJEČI«! S
»Stvaranje« 9-I0
Obimna je i u sadržaju Pprj“ lično šarena ova sveska »Stva ranja« mada pnmije naročito privlačna: za „čitanje, Osim zrele, sigurnom rukom ·pisane proze Mihaila. Lalića »Česma kraj šume« i nekih stihova Sretena Perovića (»„Vodenica od snova«) — beletrjstički deo časopisa je suv i beskrvan. Još. je najzanimljivija rubrika iz književne i Rkuiturnc istorije sa napisima Lava Za“ iharova, dr Đorđa. Živanovića |4 Miodraga Popovića. Nisto Trifković u opširmom članku o E. M. Remarku uglavnom je prepričavao i šablonski ko“ mentarisao Remarkove roma“ ne, Vredni su esejistički tek“ stovi Pavla Zorića »Odbrana pozitivne Kkrjtike« i Blaža Šćopanovića »Od sebe do ljudi“: Na jednom mestu Šćepanović kaže: »Pročitati nešto ioše igiO je što i dobiti batine«. Tačno! Čitajući (naime) naše časopise čovek se pohehkad jeđva drži na nogama... (M. I. B.)
KNRHŽEVNE NOMVIMB,
“ ·
· ratom fusnota i citata. Izuzeš .