Књижевне новине
/
ITE:A ISJENKE
Shvatili su: stranac se pojavio.
Stajao je prosto kao postavljen, a da se nije znalo kada je tu zakorač“o. Nije ličio na čovjeka koji je htio nešto određeno i koji je već bio smislio svoj sljedeći pokret. Više na onoga koji se nenadnim sticajem okolnosti našao u nepoznatoj sredini i na nepoznatom ilu: bilo je potrebno io tlo pažljivo ispitati. Tako je i izgleđao, — kao čovjek koji ispituje ono na čemu stoji. Ali ispi-
tuje ne nekim pokretom tijela ili sopstvenom težinom, nego više
udisanjem jedmog novog zraka i osluškivanjem vjetra. To je bio prosto trenutak njegovog sporazumevanja s okolinom. Činilo se
da nanovo uspostavlja jednu ravnotežu u sebi i procjenjuje prizor
na koji je naišao, ali još uvijek odudarajući od svega što je bilo njegova najbliža okolina. Lice mu je bilo bezizrazno i kao iz špi-
„ritusa izvađeno,
Istog časa, čim su oni, majka i sin, osjetili njegovo prisustvo
:: on.je već na neki način bio između njih poput plamena, spreča=
Jlustracija Slavoliuba Bogojevića
vajući ih čak i da pomisle na zajedničku odbranu. Činilo se da je on odmah postao gospodar on'h predmeta među koje je zakoračio, da je postajao vlasnik svega što bi zaželio ili čak pogledao.
Majka je u tom trenutku pretrpjela izvjestan preobražaj. Zapazio je neke sasvim nove pokrete čiste i vitke. Izgledalo mu je da se Čak i njena haljina mijenja pod uticajem brojnih a malo vidljivih promjena u njoj. Pokreti su joj sve više dobijali karakter i smisao igre, koju je, možda, toliko puta izvodila u sebi samoj. Oni su bili sve ljepši i potpuniji i dolazim su sve više iz jedne dubine. Izgleđalo je u prvi mah da su neramnljivi i vječni.
A on pomisli: Zašto pokazivati bogatstvo svoje duše onome ko možda putuje sa poslovnim namjerama i ko nije u stanju da raskopča jedno đugme na ovakvoj žezi?
Ranije, dok je otac bio živ, dolazili su ozbiljni poslovni ljudi, gotovo uvijek malo raskopčani. Nek? su pričali svoje živote, neki svoja putovanja, a treći su samo ćutali i raćunali. Svi koji su dolazili kao da su nosili neku prevaru ispod kaputa. Htjeli su da prevare oca a on ih je gostio. Iznosćo im raznu hranu i razna pića. Sjećao se zatim advokata kao i sudskih pisara i malih činovnika, onih koji su bili sitni, koj su se duboko klanjali. Izgledali su ponizni kao da nijesu dostojni da žive, nego da su obilježeni nekim znakom.
On je pretraživao svoja sjećanja: Da li se nekada ovakav čovjek pojavio pred ocem? All, još uvijek je bio u nedoumici jer
_ PRIČa „KNUIŽEVNIH NOV/Na”
nije znao pravu strančevu namjeru. Na strancu se vidjelo da je . dd ta ogroman put da bi ih jednog prijepodneva zatekao same će.
Uzalud je pokušavao da se nečega prisjeti. Svojim stavom, došljak ga je, očigledno, doveo u nepriliku. Zar nije već sljedećeg trenutka mogao prići i rođački ga zagrliti? Ta misao ga je činila opreznim. Pamćenje ga je varalo. Bilo je lelujavo, nije sadržalo ničeg pouzdanog. Počeo je na strančevom. licu tražiti neke sličnosti sa svojim licem i sa licem svoga oca, Ali strančevo lice kao da se mijenjalo i iščezavalo, crte su se gubile, a koža postajala potpuno žuta, skoro nevidljiva. Ispod nje se mogla naslutiti neka neživa, voštana masa od koje ga je bilo strah. Zabrinjavao ga je izraz strančevih očiju koje su gledale s naporom kao kroz neku veliku svjetlost. Našavši se u neprilici, pošto nije znao da riješi tajnu koja je postajala sve zagonetnija, on je pokušao da se pravi kao da ništa nije primjetio, tojest kao da se niko nije pojavio. Uzeo je veliki kuhinjski nož i počeo da sječe meso koje je ležalo na stolu. Prsti su mu se lijepili u žitkoj masii postajali hladni kao i ona. Kroz njih je prestala da teče krv. • \
Već trenutak docnije na mjestu gdje je bio stranac nalazio se samo stup bjeličastog usijanja. Pogledao je opet nju, majku koja je bila žena, i sjetio se oca. što ih je vezao a zatim se udaljio ne ostavivši za sobom nikakvog traga izuz»v lule, ljetnjeg šešira i kutije s duvanom, Otac je bio uvijek nevidljiv: među predmetima od kristala i u dimu, Gledajući dđocn'je majku želio je da vidi na njenom licu tragove bolova kojima ga je rađala.
Uskoro potom majka izrazi želju da ga povede sobom.
Koračali su putem.od crvene suve ilovače koji se uspinjao kroz maslinjak. Čitav pređio bio je zaklonjen gustim zelenilom od prejake bure. Majčine oči vlažile su se sjajem, a kosa joj se sama ođ sebe mrsila. |
— Zar čovjek ne zaboravi kako oko njega sve nastaje i biva — reče ona. i
Bilo je sasvim izvjesno da je majka nekada, mnogo godina ranije morala ić) ovom stazom jer ju je savršeno poznavala. Bila je to staza neke žudnje. Sin pogleđa unatrag. Stajali su izdignuti visoko nadđ morem na strmini na kojoj se vrtjelo u glavi. Tu su dolazile čovjeku druge misli, prečišćenije, jasnčje, slične onima koje, imamo. posmatrajući izvor ili, vodopad. Sa više zraka U visine, Dolje je bilo more umireno i samo plavo. Obala je bila nagrižena i bijela,
Osjetio je tu mješavinu čistog zraka i jednog uspinjanja u prošlost kao laku vrtoglavicu. Zatim su se kretali kroz predio obrastao kupinom 8 žbunjem i svakog časa izgledalo mu je da će se prosto izgubiti.
— Pogleđaj — reče majka najednom i zastade. U njsnom glasu bilo je nečeg konačnog i zadivljenog.
On je vidio čovjeka koji je stajao leđima oslonjen o koru masline, Svakako nije očekivao đa će se pojaviti na ovom pravcu. Izgleđalo je da je bio malo umoran, i da je dugo, vrlo dugo čekao, skoro okamenjen. Htjede da rekne majci: Zar to nije oMHaj stranac, onaj što je dvadeset gođina čekao tebe.
Sve unaokolo bilo je kao i uvijek. I tađa shvati: ona je bila usamljena, koračajući po ovoj zelenoj stazi ponosa i očajanja.
Ustvari, majci se vratilo samo nekoliko slika koje su možđa nekada pripadale njoj i toliko je obrađovaše i rastužiše, da nije mogla a da mu ih ne pokaže.
e
seca na uzbečkom jeziku biće ob=
javljena dela nekih Kknjiževnika
Stvaralačke obaveze kineskih književnika i umetnika
List Kinesko-sovjetskog prijateljstva »Družba« objavio je u svom aprilskom broju članak u KHOme UC, između ostalog, iznose i obaveze koje Sm preuzeli kineski književnici i Uumetnici. »Pisci Šangaja — piše »Družba« obavezali su se đa u toku ove i sledeće godine mapišu iri hiljade raznih književnih dela, a od toga trideset romana i dužih pripovedaka. umetnici koji delaju na polju bozorišne umetnosti u našoj prYrestonici odlučili su đa ove godine napišu i prerade više od 7.100 pozorišnih Kkomađa; kompozitori će za taj isti periođ vremena stvoriti 3.200 instrumen talnih i vokalnih kompozicija, Preko triđeset karikaturista Pekinga na ne= davno održanom sastanku yrazradili su i prihvatili lične stvaralačke plamove; meki ođ njih planiraju da tokom ove gođine izrađe po 300 Kkarikatura. Obaveze po samoprevaspitawju preuzeli su i umetnički slikari prestonice«.
· Drama »Plači
voljena zemljoć kao
opera
Prviput ove Sezone poznati ame-
| cički ređitielj Hoze Kimtero je po-
itavio u Njujorškoj gradskoj operi muzičku đramu »izgubljen među žVc zdama«, koja je zasnovana na romanu Alana Patona - »Plači voljena wimljo« Po librelu Maksvela Ander-
/
sona operu je Kkomponovao Kurt Vajl, autor »Prosjačke opere« Muzička verzija đela »Plači voljena zemljo« doživela je veliki uspeh i smatra se jednim od najvećih ostvarenja ansambla Njujorške opere.
Erskin Koldvel: »Ja sam nepismemn«
rw Kraćem intervjuu sa jednim 4" meričkim novinarem poznati pisac je odgovorio na nekoliko pitanja:
— Koja su đela imala najveći uticaj na vaše stvaralaštvo?
— Ja ne čitam ništa osim Klasika. Ja sam nepismen.
— Koje od vaših savremenika najviše cenite?
— Foknera, beka.
Hemingveja i Stejn-
— Da li je književnik alac?
— Ne.
— Koji je datum w istoriji po Vvašem mišljenju najznačajniji?
— Nijedan. Datumi
intelektu-
nemaju Zna»
čaja. !
•..• •. Konferencija pisaca |L “ •. • e Azije i Afrike - Oktobra meseca ove godine — pre” ma pisanju »Literaturnaje gazete« u Taškentu, glavnom građu Uzbekistana, održaće se konferencija književnika iz zemalja Azije i Afrike.
Pripreme za ođržavanje ove konfe= rencije su u toku. Do oktobra me”
e a dr a e ae atp a ad te ae a a ia Kia e —-— O a A
Novopokrenuta edicija ,„Kosmosa" džepnog formata u kojoj izlaze prevodi dela koja su tokom poslednjih /odina stekla veliku popularnost kod publike u ostalim zemljama.
Ukusno i privlačno opremljena.
Kao prva knjiga uskoro izlazi: -
BIBLIOTEKA »DRBI S
Ervin Ston: ŽUDNIJA ZA ŽIVOTOM (romansirana biografija
Van Goga)
ek. Ml 0: < ~ a. 8 0 <. a. ~ e —
} } |J
Džon Sedžes
Azije i Afrike, a istovremeno štampaće se i pregled uzbečke literature na nekoliko jezika.
· Nedovršeni roman Bernarda Šoa
Deveđeset i seđam stranica jeđmog mneđovršenog i neobjavljivanog „romana Bernarđa Šoa pojaviće se uskoro u izlozima britanskih knjižara. Ttukopis romana Šo je pre svoje smrti zaveštao Irskoj nacionalnoj biblioteci. U ovom dosad neizdatom BSoovom delu — prema pisanju „»Tajmsovog literarnog dođatka« — oseća se Wficaj naturalističkog romana na Soa iz toga periođa. „Jedna od ličnosti romana, mali konjušar, pretstavlja jasno podražavanje Dikensa,
Džon Sedžes —
pseudonim Perl Bakove
Jedna vest izazvala je pre*Kkraćeg vremena veliko iznenađenje u amecričkim literarnim Krugovima: Perl Bak, dobitnica Nobelove nagrađe za književnost, napisala je seriju ro» mana pod pseudonimom „Džon Sedžes i tek sad je rešila da »otkrije« svoju tajnu, »Od mene su stvorili Wliše — objašnjava Peri! Bak razloge
koji su je naveli đa uzme pseudo- '
nim. — Mapisala sam mnoge Knjige iz Života Kine i svet je shvatio da mnogu da obrađujem samo taj ambijent, Nisam ŽeleJa nikog đa razočaram«. .
Zanimljivo je da je Bakova i kao imala dosta uspeha. Ali, sada, došlo je vreme da Sedžes, kako kaže književnica, nokaže swoje pravo lioee. |
Ww Milanu je prošlog me
mobil u umetnosti«,
poznatih savremenih italijanskih sli tipova, automobila »Al1fa-romeo#«
seca priređ ena jedna neobična izložba: »Auto-
Na izložbi su bila zastupljena i platna kara, Na slici: jeđan od poslednjih
pored dva nagrađena dela,
mnogih
Intimna prepiska Marsela Prusta
Pored dosađa objavlienih pisama
upućenih Andre Židu i Žak Rivizanimljiv jeru, Koja pretstavljaju . materijal za proučavanje književne ličnosti Marsela Prusta, jeđan ođ
najboljih poznavalaca njegove ličnosti i književnog dela profesor rFiTip Kolb, pronašao je jednu potpuno nepoznatu kolekciju pisama, izmenje nih između njega i njegove majke. Ono što veliki pisac svakako nije bio namenio javnosti, otkriva nam intimnu stranu njegove ličnosti i čudnovat psihološki odnos. prema majci, koja je toliko za njega značila i
vilijam Fokner je đoputovao u Fran-
cusku i posetio je poprišta bitaka
gde se ođigrava rađnja njegovog DO-
sledđnjeg romana »Basna«.. Na slici:
QYokner šeta po rovu iskopanom za
vreme Prvog svetskog rata nedaleko od Verđena
Nepoznato Rosinijevo delo otkriveno u Varšavi
Dva stuđenta Varšavskog Kkonzervatorijuma otkrili su neđavno dosad nepoznatu verziju uvertire za Mosinijevu operu „»Seviliski berberin«. Prema pisanju poljskog lista »TFribuma luđu« đo ovog otkrića je đošlo u toku priprema izložbe o bpoljskoj muzici XVIII veka, Rosinijev rukobis je nađen u arhivi jednog muzeja vw južnoj Poljskoj.
–
imala veliki uticaj na razvoj njego. ve ličnosti. Zbirka ovih pisama ja izdata neđavno u redakciji proiesora Kolba. Ako bi se čitaoci njegovih dela, zapitali da li stvarno postoji takav genije u stvarnom životu, njegova Di sma majci dokazuju da je on bio. baš takav i wu svojoj realnoj lično sti, Tek Kroz zbirku ovih pisama. poštovaoci Marsela Prusta mogu ddbije da zagledajn u najkomnJiloyaniji nervni sistem ·i najbriljaniniji nm novije svetske literature. Čitaoce će svakako čuđiti kako đa wu ta. vom superiornom intelektu može postojati istovremeno tolika emocionalna nezrelost kakvu Prust Dokazuje u svojim pismima majici. U tim pismima, često pisanim na brzinu, i samo za jednu osobu, majku, njegova detinjasta ličnost mije imala. tajni, osim možđa samo jedne velike ftajne njegovog preobraćanja u sasvim drugu ličnost — pisca. On je za svoju majku ostao sve đo njene smrti (umrla je kađ mu je bilo 2 godine) samo mali »vučić«, dok je on svoja pisma počinjao sa »MOojš najđraža mala mama« i završavao bi ih sa frazom »hiljađu nežnih poljubacas. Interesantno je đa se nigde TG. raspravlja o njegovom književnom rađu, već o najobičnijim osobama i đogađajima koji se tiču samo njih dvoje. Kao i sva njegova pisma i ova su istovremeno briljanina i trivijalna, svakako zato što ih je on upo* trebljiavao samo Kao vezu sa Spoljnim svetom i smatrao da će završiti wu. korpi za otpatke a ne đa ćo postati predmet istraživanja muođernih psihoanalitičara, koji bi želeli đa saznaju nešto više o Wmjegovoj ličnosti. Aleksanđar Mostić
Opera po delu Ee Dostojevskog
U Hanoveru je neđavno izvedena jeđna opera L. Janačeka, komponovana još pre dvađeset i pet godina po delu Mjodđora Dostojevskog »Zapis iz mrtvog đoma«. Ova opera poznatog češkog kompozitora bila je dugo zanemarena, međutim, po mišljenju hanoverskih Writičara, nepraved” no. Stoga su u svojim kritikama i istakli đa oma zaslužuje da bude Obnovljena i na scenama drugih pOozoO“ rišta,
KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost, umetnost”
i društvena pitanja
. Ređakcioni odbor: Bora Ćosić, dr. Mihaio' Marović, Peđa Milosavljević, Tanasije Mlađenović, M. Panić-” Surep, Vladimir Petrić, Đuza Radović, Vladimir Stamenko| vić, Risto 'rošović |
Urednici:
ČEDOMIR MINDEROVIĆ i MILOŠ I. BANDIĆ
2 Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
List izdaje Novinsko-izđavačko· pređuzeće »KHnjiževne' novine«, Beograd, Francuska 7. Ređak- cija: Francuska “, tel. 21-000, tek. račun: 10-K-B-35-2-208. List izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din, 600, pnlugođišnja Din. 300, za inostran= stvo dvostruko.
Tehničko-umetnička oprema:
DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ
Odgovorni urednik: . CEDOMIR MINDEROVIĆ |!
Štampa »GLASa«, Beograd. · . Vlajkovićeva 8 o