Књижевне новине
IONESKO PROTIV SARTRA, BREHTA,
MILERA I
Fugen Jonesko, poznati francuski književnik rumunskog porekla, glav~
mi je akter jedne zanimljive pole- ·
mjke koja se poslednjih meseci VOdi ma stupcima londonskog lista sOpserver«, U pismu upučenom redakciji »Opservera« Jonesko je oštro Kritikovao Šartra, Brehta, ArYtura Milera i Džona Osborna, jednog ed. vođa grupe mlađih engleskih ptsaca požnaie pod imenom »Gnevni mlađi ljudi«.
»Smatram — piše Jonesko u svom pismu — da je ono Što nas međuso* Ono razdvaja sama struktura đruštva ili, ako hoćete, politika. Ona stvara barijere među ljudima, ona
| dovođi do nerazumevanja«.
Odmah nakon objavljivanja OVOE pisma romansijer Filip Tojnbi je odgovorio Jonesku: »Pisati da je ono što nas razdvaja samo društvo isto je što i pisati da je ljudski rođ u svojoj slobodi kretanja veoma sputam atmosferom koja teško pritiskuje našu planetu«.
Posle rasplamsavanja diskusije među ljuđima odđ pera, ređakcija »Opservera« je primila i veliki broj pi'sama od svojih čitalaca koji u ve-
OSBORNA
Ežen Jonesko
ćini ističu da literatura ima majveći značaj kadđa je njena tema čovek u određenoj društvenoj sredini suočen sa svim svojim problemima i pozivajući se na tradicije svetske književnosti.
%
Erskin Koldvel: ,,Čekao
sam 25 godina...“
TU jednom dugom intervjuu, koji je ovih dana dao za književni list vAT«, Erskin Koldvel je govorio U glavnom o filmu »Mala božja zemlja, kieimljenom po njegovom istoimenom romanu ı režiji Antoni Mana. Ovaj momznnm, kao što je poznato, bio je beskseler svetske Književnosti i do-
Erskin Kolđvel
sat Je prodat u oko osam miliona primeraka, nađmašivši tako i »Duvanski put«. PTilm »Mala božja zemlja—« pretstavljaće SAD na ovogoBišnjem Venecijanskom #festivalu.
~ Čekao sam 25 godina — rekao e Koldvel dok sam se odlučio, jer čim neko prođa knjigu prođubemtu, ona mu više ne pripada, U gadašnjim uslovima moj glas se poMuje, jer sam jedan od partnera,
Pošto je izjavio kako veruje da će film u suštini odraziti ambijent opism u knjizi, Koldvel je govorio o nezgođama koje su im pričinjene u Bržavi Džordžiji. Naime, Komisija za književnu cenzuru ove američke drkavice je odavno zabranila prođaju romana »Mala božja zemlja«. Kada je film trebalo đa se snima u Džordžiji, gde se ustvari radnja i odigrava, vlasti su, smatrajući da radđ na pamučnim poljima ni u filmu neće biti prikazan u najboljem svetlu, otkazale gostoprimstvo filmskoj ekipi režisera Mana i ona je morala da se preseli u Kaliforniju, Ne-
BOSTON SRO RANT KNJIŽEVNE List za književnost, umetnost i društvena pitanja · Ređakcioni odbor:
Bora „Ćosić, dr. Mihailo Marković, Peđa Milosavljević, T'anasije Mlađenović, M PanićSurep, Vladimir Petrić. Đuza
Rađovič, Vladimir Stamenković, Risto Tošović
Urednici:
ČEDOMIR MINDEROVIĆ i MILOŠ L BANDIĆ
Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ,
List izđaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine, Đeograd, Francuska 7. Redakcija: Francuska “, tel. 21000, fek. račun: 101-707-3-208 Tihst izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 80. Godičšnmja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostran| stvo dvostruko.
} \
' Feehničko-umetnička oprema: · DORAGOMIR DIMITRITEVIĆ f Odgovorni urednik; ČWDOMIR MINDEROVIĆ Štampa »:GLAS•«, Beograd, Vlajkovićeva 8
'
što slično se dogođilo i sa žimom, kada je, u međuvremenu bio snimljen. Prikazivanje »Male božje zemlje« je zabranjeno u državi Džordžiji i on će moći da se gleda samo u jednoj bioskopskoj sali »kosmo politskog« građa Atlante.
% Festival Bele Bartoka
U Budimpešti su u toku pripreme za festival posvećen poznatom mađarskom kompozitoru Beli Bartoku, koji treba da se održi od 223 septembra do 5 oktobra ove godine. Jeđan deo kompozicija ovog muzičara čija su dela, trinaest godina posle njegove smrti, prodrla u koncertne dvorane mnogih zemalja, izvođiće njegova udovica, pijanistkinja Dite Patori. Kompozitorov sin, inače inženjer u Budimpešti, pređao je javnosti neđavno dvadesetak nepoznatih kompozicija svoga oca, koje potiču iz vremena ođ 1I893 do 1905 kada je Bela Bartok kao student boravio u MBratislavi.
* Nagrada Rubens
Opština mesta Sigen (Vestfalija), u kome se rođio čuveni slikar pre 3581 godinu, ustanovila je počev od ove gođine trađicionalnu Rubensovu nagrađu u vrednosti ođ 1.000.000 franaka. Ovu nagrađu prvi je dobio apstraktni slikar Hans Hartung, Učenik Kanđinskog.
* Umro je Mihail Zoščenko
U Lenjingradu je posle duže bolesti 22 jula ove godine preminuo Mihail Zoščenko, poznati ruski humorist i satiričar (1895—1958). Možda nijeđan ruski pisac nije toliko, skoro svakodnevno, prevođen kod nas kao Zoščenko; dosad je, međutim, objavljena samo jedna njegova knjiga, i to pre tridesetak godina: ostao je sav u novinskim fragmentima, detaljima, bezbrojnim iskrama bezazlenog i gorkog humora.
Posle nenađmašnih Tljfa i Petrova (čije su knjige gođinama bile na indeksu), Zoščenko je bio jeđan od retkih pisaca u čijim se tekstovima mogao osetiti meoficijelan ton, Kritički i ironični stav prema mnogim pojavama u Woslerevolucionarnoj ruskoj društvenoj stvarnosti. To nisu bili veliki pothvati i krupni proble-
mi, ali je sve uvek bilo istinito i životno: svakodnevni život običnih
ljudi bio je jedini i neiscrpni izvor Zoščenkovih vedrih i tužnosmešnih satiričnih tema.
Pisao je čitav niz godina i izgledalo je da će tako nastaviti i dalje.
e
Jara RIBNIKAR | -
Bila je izgubliena ·.
Dnvnik je spaljen, rata više nema, Treba da se upiše na visoku školu pošto izabsre fakultet. Maturu će položiti, vodiće se već računa o tome što nije "mao dosad za fo vremena. On će im reći svoje, ako ne budu hteli da mu poklone to svedočanstvo o zrelosti, Jesam
li ja zreo ih: vi? Oj, devojko,
dragaj dušo moja. Daće maturu, još
kako će dati, potpisaće je četiri punjene tice.
A Ne bi trebalo da toliko mrz' taj građić kad je tamo buknulo ono proleće, na celom svetu jedino, os:tio je iskonsko srce teško kllograme, mesnato i žilavo srce odavno izumrlog džina, srce st:nu života, srce na tankom lancu, zatvoreno u kavezu rebara, novu planetu, Ljubav. To svce prostor, pustinju, zvono, nju...
Dok je palio dnevnik, sam pred otvorenom peć, reka prošlosti
padala je oko njega, razuzđana i,nametljiva, i vukla ga je
prema
noći u kojoj ju je poslednji) put video, planetu, zvono, stenu, proleće, čas vatri okrenut, čas slepilu koje j» pum:lo sobu iza leđa plamena. Slušao je glas sa prizvukom detinjeg pevušenja, maznog prenemaganja. Samo glas. Jer ona nije htela nikakav odnos, ni nekađašnji
da nastavi, ni buduć. đa gradi.
Skupila se kao miš, mokra i modra,
bestidno pokazujući užas, ne pred njim, već užas pred golemom
opasnošću. 1 ništa više.
| Palio je dnevnik. Predao se gorčini koju samo starci znaju da osete: zbir uspomena. Mnogo sitnih života slagalo je pred njim
život. Dvađeset i tri godime. Već četrdeset i ı
druge jS čuo da se udala. Zašto i da čeka,
jajova, ko zna koliko ćemo živeti i ko će glavu da izvuče. Je li mislio đa se ženi? Nije misko. Da li je znao đa će se sve baš ovako svršiti?
Ne, nije znao,
Meci su svirali oko wšijtu spavali ma travi po kojoj su hodale vaši, bolnica u povlačenju. Morao je da žumi. Da svrši mnogo štošta. je spisak uhapšenih. Napipal! su komandu
jer je tu logorovala pre njih Uzeo četničke grupe. Njegovi su
strpali u šupu sve sumnjive sbljake,. Soba se osećala na životinju.
Šimjel mu je još bio mokar iako nje blato. Deset kilometara za pet sati. A kiša je
izlazio čitav dan. Prošli su kroz dalje padala, Seto
se onih vašiju. Da li se uvlače u zemlju jer su 0egubile nađu za
tjudskom toplotom.
Otvorio je vrata i vikmuo: probudi Munju.
Ko mi je kriv? Hajde
moji vojnici me za to cene. Veli
ubio, a on s njim za trpezom
đa izmenjamo m'sli, kažem Munji, A ik je čovek, govore, oca mu je Munja
seđbh i menja misli.
— Ovđe je jedan kupio petrolej, kaže Munja.
Buljimo u mapu.
— Ovde su ukral vola pre sedam dana. A ovde, Widiš l, tu
crvene olovke.
Sekcija menja izgled. Živnula je od krupnih krugova Munjine
— A ovđe su bacali zemlju u potok.
Gleđa Munju u oči Č čuje noć: oca t' je iz zasede ubio.
— Baba n laže, Ona kaže za zemlju.
— Pod zemljom su, znači. A krug se steže, odgovara Munji. TI dođaje: zvaću te posle saslušanja uhapšenih.
Bio je uversn đa se šinjel ni do jutra neće osušiti.
I kako će
ljudi da se oslobođe naslage blata. Ušlo je za njima u školu, oko kazana im noge plivaju u njemu, u snu im grize cokule. Citao je
živi Boga devojka.
spisak. Kad su je doveli, video je
da je pogodio. Nosila je tuđe prezime.
Ona je bila. Oči su joj bile veće. Rekao je: sedi, sećaš li se? Pogle-
dala je kao vrabac kad leti za
je. Sedi, rskao je još jednom. Spustila se na pod
mrvom, stresla se, obor:la oč:. Ćutala kraj vatre. Ućinilo
mu se đa joj modrica viri iz rukava no nije hteo da proverava. Ona
če mi pomoći da im uhvatimo — Gde ti je muž?
Ne znam.
Zašto si se udala?
Rat je.
Ne znam. Sećaš li se?
stab.
Preskakal' smo plotove, brali džanarike, sećaš li se?
Ustao je i prišao joj sasvim blizu. Šćućur:la se u vlažnoj SVOJOJ suknji, noge i ruke uvukla kao kornjača, gleđala mu je u čizme.
Čučnuo je kraj nje,
sleva, a zdesna plamen ognjišta. N•mam kud, pomislila je.
vreli dah je dopro do njenog ramena, grejao je
Ruke
stegnute u pesnice držao je na kukovima i njegove su se oči ukočile na malom luku ispod čvora kose. Ona se topi, nestaje, nema je, kao nekad, kad sam je zatvorio, na plot naslonjsnu, između dve ra-
širene ruke.
— Žalio sam te . Mislio sam da si mala. A ti... odmah drugome. Jesi li se saživela s njim čim sam selu pokazao pete?
Skupila se još više.
Njoj sam dozvolio da čuje moju strast, TI dozvolio sam da odgonstne drhtavicu proleća. Jer ona me je 'zaz:vala, Njene su se suknje motale po našim plotovima. Njene su se oči mutile kraj moje kapije. A njen smeh je bio pod mojim okn:ma.
Ubić» me, naređiče đa me obese za noge, svoju zvezdu izre~
zaće mi iznad srca, bio je okrutan dečak, smejao mi se kad
vriskala čim bih ga spazila jer
nasmejala lepo, široko govor:o je, široko, da ti vidim
sam je voleo da me uštine ako se nisam jezik i zube.
Oduvsk je želeo da me priklješti i zgnječti, ali ga otera rat, odneše
ga prljave vojničke vođe. mače.
Otišao je natrag do prozora. Plamen je ostao u dnu sobe. Da je vratim kroz kišu u hladnu šupu. Vremna su nesigurna.
oo __ _______- –” 1 —
Ali kađa se, pre deset godina, stravično oglasila zlokobna reč A. Ždanova, svesaveznog stručnjaka i Ssudije za književna, filozofska i ostala pitanja, u referatu o” časopisima »Zvezda« i „»Lenjingrađ« sudbina Mihaila Zoščenka (i Ane Ahmatove) bila je najzad zapečaćena. Nema mo dovoljno verođostojnih podataka
o Zoščenkovom životu za poslednjih deset godina, ali ne bez razloga pretpostavljamo da nije bio lak ni ružičast. I tako se sada, bez mogućnosti da se -više potsmehne sebi + drugima, završio jeđan neveseli žjvot. Davno upokojeni Ždanov i svi drugi slični žđanovi mogu sađ da buđu spokoini,..
O O OOSGBBRN Blažo ŠĆEPANOVIĆ SAN BEZ TOPLIH DRHTAVICA
zgužvan u zalogaj mumlao je pjesmu.
Čile sjenke skovrdžane u zglob
da plamen ne presvučeš iz bedara '
rijeke ili zla zemljinog oka, ovo kolo: žednih zaliva sva vođa 'da se umire pretskazana djeca iz ovoga soka trave 3 ktvi. Svi-su se nasukali na bodlj>» ispod čovjekove odrte kože. Ko ti je zgarište unio u ljubav Jednoga sna
bez toplih drhtavica?
Ja znam vođu do dušnika znam veselog, čovjeka
sa zaklanim dječakom u ruc!. Jedam je pobjegao s koca
a drugi s konopca,
o vulkanu iz lebanje o psećoj dobroti u mraku.
u Bježalo je meso a zaostajale su kosti.
Između prst:ju
niko ne pristaje da bude uspomena u podjeli na mrtve + žive,
pauk mrežu plete
kad grad razgrađuje vila
usred. bijela dana
·i niko nema volje
za svoje- proklijalo sjeme
dok se oko graha mišići saviju. "Ovo s: tijelo zametnulo krikom, Znam majku bez utrobe
znam ljetnje nebo bez sunca,
i tus ih je prato. Prošle noči su
Tlustracija Slobođana Bogojevića
Ako ode, može joj se svašta dogoditi. Mogu je zadržati do jutra i izmrcvartti pitanjima, stručno, pod pritiskom želje za snom. Toplina ju je razmekšala. ) |
— Mogu da naređim da vas Sve postreljaju kao saradnike neprijat.elja.
Progutala je pljuvačku.
Njoj su se leđa i desni! bok gotovo sasvim osušil,, Pomerila se i namestila drugu stranu prema plamenu, podigla se malo * spustila težnu tsla na kolena. Vrelina koja je u iskidanim eksplozijania ispadala kroz njeno telo tako đa je koža počela da svrb: i da bridi, a negđe da se zateže u nametljivom mirisu, teška vrelina puna sna i lepijive ugodnosti razlabavila je njen grč, istopila oprs»z. Ona samo Šba nije legla na drven: meki pod đa bi se sva izložila jezicima vatre.
Da im uhvatimo štab. Da im uhvat'mo štab, mislio je.
— Slušaj, bacio joj je reč oštro preko sobe, — slušaj, ti znaš Bogu devojku. 1 mi je poznajemo. Pronašli smo i kuću gde su uz vola. Videli smo Bogine ljuđe kad su zemlju bacili u potok jer SU iskopali podzemno sklonište. Shvati. M: ćemo samo Bogina. razumeš li, sa svima ostalima spremn" smo da pregovaramo. J?95si 1 čula da je Munja s nama? I on je napustio četnike. Hoće s vojskom,
Borila se sa snom.
— Gde je Bogina devojka? Je IP, s njim? Da IM i ona jede glinu? Pocrkaće tamo, pod zemljom, od gladi. Naši im neće više dopustit: da uzmu vola. Ni pie, razumeš li? Ni pile.
Trgla se.
— Gde je ona?
Vreme ide brže nego' što treba. Bacio je pogled u spissk optuženih i u oskudne podatke pripojene uz mena. Držknuo je nju: ustani!
Skočila je na noge.
Prošao je kraj nje i pozvao kroz vrata Munju.
— Pusti ih sve, neka idu kući. Ako traže, daj im potvrđu đe su oslobođeni. Ona će ostati. Nju ćemo vratit: u šupu. -
| — Šta imaš da mi kažeš”, upitao ju je kađ je Munja izišao, — Viđela si da je sa šalom svršeno.
Rekla je lagano: „Tu je. Blizu. Glavu pričuvaj“.
— Bogin?
Klimnula. je potvrdno glavom.
— Ispod zemlje?
— U mlinu, šapnula je.
Isprazn:o je sobu kurira đa tamo prespava. Postavio pred viratš stražu i otišao Munji.
Uhvatili su Bogina i celu njegovu grupu. Kad su ih sprovodili jedan pobež•. Jurio je i skakao prako Mvađe kao zec. Taj nije 'zgubio glavu. Menjao je pravac u razlomcima sekunde. Saginjao se, puzio, Ođjeknu pucanj i čovek pade. Raširo je ruke i srušio se u travu.
— Šta učini?, pitao je Munju.
— Neka ga. Ostao je sam, rekao je Munja.
·
* * * _ Lagao bi, samome sebi bio b! smešan đa pr:ča kako je čeznuđ za njom pošto ju je ostavio tamo u selu. Lagao bi kad bi govori
đa je mnogo razmišljao o toj noči ? o svome uspehu u malom dvo boju s njome. Nije razm'šljao. A nije ni čeznuo, naravno.
| Bila mu je potrebna kad se vratio. Uvek sam znao đa jž mogućno vratiti se. Da s• to dešava. Vratio se, govore ljudi. Jer rata više nema. Treba pronaći ognjište ć opružiti se da ti neko vida ranč 2 đa leži kraj tebe ođanmo, tiho i vermo. Otkad je ušao u kuću rodi“
· telja, spopala ga je ta tuga. I odj»dnom je osetio mnoge rane. Paionu
noć. I kešu... Osetio je da je devojku nepravedno izgubio, đa su mud je oteli svi zajedno: rat, godine, slučaj. Lgao bi na ta mesnata usta, stao b't na njih celom svom težinom, spustio bi na njih teški rata, iz sebe bi ga izvađio, iz sebe...
Bila je 'zgublj?na.
A ja? '
Polažem ispit zrelosti.
Poslednje stranice dnevnika dogorevale Su.