Књижевне новине
E. sili
,.
KNJIŽEVNIH NOV/Na”.
Takšoj situaciji da utvrdi krivicu. Nikada
0 OI E VU EA
KNJIGA O
| y . - . 1 1 PO Ž2 e Miodrag M. MILOSAVLJEVIĆ dd žikana sud MR O da odmeri dovoljno tešku kaznu krivcu, | || N AT OM + v IBVA alka čoveka povedena patriotizmom dogovaraju se da zajedno |
Vezani prijateljstvom od detinjstva,
LS idu kroz život i upoznaju ga. Žrtva i „ubica druguju iz i ava O poklanjaju jedan drugom avoje_prijateljstvo w potpunosi, — |onako kako to može samo mladost, mladalačko bi Manje, Vera u čoveka, druga i prijatelja da čine. Oni koračaju zaJe- DON? 'Poa „prvih slova, pa dalje kroz sva upoznavanja života, Oj OM RREb škola, j literatura i njihova prva iskustva, bez obzira koliko bila obojena mla-
denačkim shvatanjima i iluzijama. Oni zajedno čitaju stihove, uče isto-
pođu u borbu protiv okupatora.
| GLUMCU
U Kngleskoj je izišla romansirana biografija poznatog engleskog film-
| IDA 5 PUSKOII
Skog i pozorišnog glumca Lesli Huarda. Ovu interesantnu knjigu napisala je njegova Kćer. Koliko je Hauard bio značaina pojava u svetu umetno=sti može se zaključiti i iz mnogobrojnih filmova u kojima je on igrao
Blavnu ulogu. Ali pravi njegov lik
estete i mislioca jasno se može saBledati u ovoj Knjizi. Neđokučiv i čuđan za vreme života, Hauard je isto tako nedokučivo i nestao iz OVOE života, koga je toliko voleo i razumevao. Našao je smrt u avionskoj nesreći za vreme rata.
*
. Crnački bisac brotiv rasne diskriminaciie
' U svom delu »Težnja Kia slobodđi«, ernački pisac Luter King, inače dđoktor filozofije, pleđira za jeđan nov odnos prema ljudima svih rasa, vera i političkih ubeđenja. Polazeći ođ pološaja svoje crne braće u Americi, koi se Još uvek naporno bore 2z4& svoja Muđska prava, King ne ograniava temm SVOE dela samo na ovaj problem, nego ga proširuje ma poloMaj svih Ijuđi u svetu. Pisac traži dđoboke razloge netrpeljivosti čoveka Wrema. čoveku i zaključuje da je čo-
LESLI HAUARD
večanstvo došlo u fazu kađa bi nastavljanje ovakvih odnosa moglo da dovede do potpunog uništenja života na zemlji. Samo potpuna tolerancija mogla bi da otvori čovečanstvu nove vidike u bolju buđućnost i da pruži razumevanja za probleme svake jeđinke pojedinačno. Sve je io izvodljivo, jer King smatra da to leži u prirođi svakog čoveka, koja, nažalost, retko dolazi do izražaja.
* *x**
Novo delo frencuskog avangardiste
. Jeđan ođ najpoznatijih pretstavnika mlađih gnevnih ljuđi« u francuskoj Kknjiževnosti, Alen Robe-Grile, izđao je svoju treću knjigu pođ imenom »Putnik«, Posle uspeha prva dva svoja dela, Robe-Grile je nastavio da Yazrađuje svoje stare teme, tako da bva, njegova dela pretstavljaju neku vrstu trilogije o bespuću na kome su Be našle mlađe generacije u atomskom veku. Delo je pisano skoro ilmskim stilom i događaji i slike redaju se istom brzinom i pretapanjem. Moman opisuje život ubice Koji je tek izvršio svirep zločin, ođ ranog dutra do kasnog poslepodneva, kađa se on predaje vlastima. Ubica, inače intelektualac, pod pritiskom svog zločina počinje odjednom jasno da viđi kako su stvari postavljene u Žživotmu koji ga okružuje, On shvata da je
OV
ALEN ROBE GRILE
KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost, ume{inost 1 društvena pitanja Redakcioni odbor:
Miloš L Bandić, Bora Ćosić,
Slavko Janevski, dr. Mihailo
Marković, Slavko Mihalić, Pe-
đa Milosavljević, Branko Milj-
ković, Tanasije Mladenović,
Mladen Oljača, Vladimir Pe-
trić, Đuza Radović, Izet Sa-
rajlić, Vlađimir Stamenković.
Urednici:
CEDOMIR MINDEROVIĆ PREDRAG PALAVESTRA
Direktor: TANASIJE MIZADENOVIĆ s I2ZdajJe Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Prancuska 7. Redakcija: Francuska VM, tel. 21-000, tek. račun: 101-%07-1-208 List izlazi svakog drugog petka Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, r-1u„odišnja Din. 300, za inostran-
. stvo dvostruko. Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ ” Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIĆ
Stampa »GLAS•«, Beograd, Vlajkovićeva 8
ovaj način života njega i oterao u zločin, ali ne viđi izlaza iz svega loga i pređaje se vlastima shvatajući da je dalje traženje u besmislu nemoguće.
*
Studija o Salvadoru Daliiu
Mišel Tapije, poznati francuski umetnički Kritičar i književnik, objavio je jednu opširnu studiju o ekstravagantnom slikaru Salvadormu Daliju, koji svojim đelima i privatnim životom već čitavu deceniju iznenađuje umetničku javnost. Ova stadija je ujedno i prvi pokušaj đa se na jeđan sistematski način izloži život i rad jedne retke pojave u modernom slikarstvu. Poređ odlično napisanog teksta Tapijea, u ovu knjigu su ušla i objašnjenja slika ođ samog Dalija. Tako su pale u vođu pretzostavke raznih kritičara o tematici nekih njegovih zagonetnih slika, jer su one ispale, po opisu samog auticra, znatno jednostavnije nego Što se smakralc. Knjiga je puna odlično crno-belih i Kkolorisanih reprodukcija svih najznačajnijih ostvarenja Salvađora Dalija. Naročito su zapažene njegove ilustracije za »Don Kihota« koje važe za majskuplje crteže rađene za neko Književno đelo.
* . Kniige o osvaianiu vasione
Izđavačka pređuzeća u Sovjetskom Savezu spremaju niz knjiga iz oblasti maučne fantastike, Posle naglog razvitka raketne tehnike i približavanja dana Kada će prvi ljudi krenuti u svemir, interesovanje za ovu vrstu literature naglo je poraslo u celom svetu, kako kodđ omlađine tako i kođ edraslih. Najpopularniji pisac ove wrste u Sovjetskom Savezu je A. Šternfeldđ, koji je đobio međunarođ-
.nu književnu nagradu za svoje delo
iz kosmonautike »Od veštačkih satelita do međuplanetarnih letova«. Ovih dana je izišlo drugo izđanje ove Kknjige u više od 100 hiljađa primeraka. Osim ovog dela izići će i knjiga V. Levantovskog »Raketom do Meseca« i M. Kroškina »Sunčev satelit« U planu je dđa se na osnovu mnaučnofantastičnih dela snime {filmovi slič-
nog sadržaja. i / 0 od Kniiževno delo iednog arhitekte
Jeđan od najvećih Živih arhitekata našeg vremena, Frenk Lojd Rajt, napisao je đelo koje sintetizuje njegove poglede o arhitekturi i umetnosti uopšte. Protkano biografskim podacima, koji su značajni za praćenje razvoja Rajta Kao umetnika, njegova Knjiga »Moj testament« pretfstavija jeđinstveno delo o jednom značajnom viđu stvaralaštva dvađesetog Veka, Rajt posmatra ljuđe i narođe kroz njihovu nacionalnu arhitekturu, koja je za njega izraz unutrašnjeg intimnog života čoveka i njegove sliKke sveta. Snažnija i opipljivija, isto» vremeno i trajnija, arhitektura je za Rajta pravi izraz svake epohe na neprekidnom usponu čovečanstva. dedino u arhitekturi ljuđi đaju onaj umereni i dobro procenjeni sud svoga đoba i zato“ je' potrebno ovoj grani Wmetnosti i tehnike posvetiti pažnju koju zaslužuje
Ali ja nisam hteo davati ovom knjigom ni optužbu niti apologiju, i čuvao sam se svakog presuđivanja...
“a. svakako ne mislim đa je neutralnost (reći ću neodlučnost) pouzđan znak velikog duha; ali držim da su mnogi veliki duhovi ođbijali đa... zaključuju i da dobro postavljen problem ne znači đa je on unapred rešen... : .
... Uostalom, ja nisam tražio đa ma šta dokažem, već da dobro naslikam i svoju sliku što bolje Osvetlim. (Andre Žid: Imoralist — Predgovor)
Sedim na opluženičkoj klupi. Sada osećam izvesno olakšanje. Godinama sam nosio u sebi problem i nisam uspeo da ga rešim. Odlučio sam konačno da svoj problem predam drugima u ruke da ga rešavaju. Prijavio sam se vlastima sa priznanjem da sam za vreme okupacije ubio svog druga. Sa svojim školskim drugom Martinom {odvajala nas je još godina dana od mature) odlučio sam da se'priključim gerili. Dobili smo vezu i bili upućeni jednom seljaku, koji je imao da nas prebaci do odreda. Kada smo se“njemu javili, ovaj nam je rekao da će sutradan uveče imati kontakt sa odredom na ugovorenom mestu i da će nas tamo odvesti. Morali smo, dakle, u kući seljaka prenoćiti i još jedan dan provesti. Spokojno smo spavali u senu na tavanu, jer smo, najzad, smatrali smo, došli svome cilju. Međutim, u cik zore probudila nas je ruka okupatorskog vojnika. Seljak, odavno sumnjiv okupatorima, najzad je bio otkriven. Slučaj je hteo da su oni odlučili baš toga dana da ga uhapse. Razumljivo je da smo i nas dvojica bili pronađeni. Bilo je jasno da nismo sa sela, nađeni smo u kući seljaka koji je imao vezu sa gerilom, i dalje se nije moralo mnogo mučiti pa zaključiti otkuda i zašto
'smo tu. Odluka okupatora je bila već ranije doneta — trebalo je se-
ljaka streljati. Ova grupa vojnika bila je poslata samo da ovu odluku izvrši, Ali, eto, dogodila se komplikacija: našli smo se tu i nas dvojica. Starešina ovih vojnika odlučio se na jednu surovost. Pošto je 'seljaku rekao da će bjti streljan, on se okrenuo Martinu i rekao mu da me on lično mora streljati, a da će njemu, Martinu, biti oprošten život. Meni su vezali ruke, a Martinu dali pušku. Martin je podigao pušku, nanišanio, nišanio i spustio pušku izjavivši da on ne može da me ubije. Oficir je planuo. Ako Martin neće da me. strelja, uloge će se izmeniti. Žačas sam bio odvezan, Martin vezan i puška se našla u mojim rukama. Podigao sam pušku i — opalio. Martin je bio mrtav. Oficir je smatrao da će biti džentimen ako održi reč do kraja pustio me je. DOošavši kući priznao sam svojim i Martinovim roditeljima da smo bili pošli da se pridružimo gerili. No, rekao sam da su okupatori Martina uhvatili i streljali, a da sam ja uspeo da pobegnem. Ali, sada, po oslobođenju, prijavio sam se vlastima i priznao istinu, iako ovu istinu niko nije morao nikad da sazna. Seljaka su okupatori streljali, Martin je bio mrtav, okupatori su otišli; nikog, osim mene, ko je znao istinu, nije više bilo.
Sada sedim sam na optuženičkoj klupi. Proces se odvija normalno — juridički. Približava se kraju. Preda mnom sedi sudija. Desno od. njega je tužilac, a levo moj branilac. Svuda okolo je publika. Ali i to su sudije. Svi smo mi sudije u toku svoga života i to svakoga dana, svakoga časa. Sudimo stalno, bilo drugima bilo sebi, svojim mišljenjem ili svojim stavom. Svakim svojim postupkom mi izričemo neku presudu — ili sebi ili drugom. A, uvek, presuđujući sebi presudili smo i nekom drugom. U suđenju svome pro{esionalni sudija se rukovodi zakonom, & ostali svet svojim mišljenjem, moralom, trenutnom situacijom, trenuinim osećanjima, jednom rečju svojim motivima. Svi mi postupamo onako kako moramo a ne kako želimo, Vrlo često nam se čini da postupamo onako. kako želimo, međutim postupamo samo onako kako u daloj situaciji moramo. Drugačija rešenja u određenom trenutku za nas nisu mogućna, a naši postupci su skoro uvek određeni slučajem. Jednom, bilo omaškom, slučajem ili, možda, što smo naročito tome skloni, odlučujemo se za jedan korak u svome životu. Ali, svi naši postupci posle toga nisu pod uticajem naše volje. Oni slede neminovno kao rezultat jednog poteza. To je kao kad jedno klupče počne da se odmotava. Ako se slučajno povuče sa pravog kraja, ono će se lepo odmotati. Ako se upočetku ne uhvati dobar kraj, ono će se, uprkos svem našenı
trudu da se to nc dogodi, ipak zamrsiti.
Evo, ustaje tužilac da da svoju završnu reč:
diia
u našem životu kada smo toliko spo
riju, zagrevaju sumpor u epruvetama i otkrivaju” u Taj POOEVdS za njih prepun novih stvari i interesantan. Oni misle da su e „prvi otkrili na svetu nešto novo. Tek se kasnije u životu saznaje da je lo već davno poznato. To je kao kad se deca popnu na tavan Da kome stoje stare stvari, pa ih ona otkrivaju sa zanimanjem, Jer Za nji „Imaju neobičnu draž, a i ne primećuju koliko su te stvari stare. To je posebna draž: tražiti i naći. Tragati za nečim što nismo znali da postoji i otkriti. Ima li perioda u našem životu koji je više ispunjen plemenitošću i ushićenjem mlade duše, verovanjem u čoveka i Život nego šio
je to ovaj period kada otkrivamo svet i stupamo u život? Ima li perioda \ sobni da nesebično darivamo svoje
li gore izdaje nego izdati svog prijatelja u ovom periodu našeg života, izdati ga najcrnje, definitvno i nepopravljivo — oduzeti mu život svojom rukom? Ima MAN „demantija mladosti, prijateljstva, vere u čoveka, osnovnih Hyalida ljudskog društva? Ima li dovoljno teške kazne da bi se ovo kaznilo?« | U tišini koja vlada u sali ustaje branilac. Posle dužeg ćutanja počinje: d 7 . . »Treba da pred sudom branim optuženog. Tužilac je opisao događaj i prikazao nam jedno monstruozno ubistvo. Ja opluženog neću braniti. Postavio sam sebi drugi zadatak. I ja ću Vam prikazati jednu mladost i, umesto da nešto tvrdim, ja ću pitati. i i Dva deteta zajedno uče da pišu prva slova. Dva dečaka uče zajedno istoriju, ali dva dečaka zajedno čitaju i priče o Indijancima i dva dečaka zajedno čitaju Robin Huda. Dva dečaka zajedno prave i svoje prve strele i lukove. Dečaštvu je potrebna akcija. Dva mladića zajedno uče istoriju i dva mladića zajedno čitaju stihove. Dva mladića zajedno
prijateljstvo i sebe drugome? Ima
polaze u borbu da se bore za otadžbinu. Ja neću da ih lišim patriotskih
osećanja jer ih oni imaju; ja im neću sporiti patriotska osećanja ako kao razlog polaska u ovu borbu dodam i želju za alirmacijom ličnosti, koja je veoma izražena u mladosti baš zbog toga što još ličnost nije formirana. Da li Vam je teško da zamislite snove mladića? Borba, akcija, pomaganje ranjenom drugu uz rizikovanje sopstvenog života. Da li možda u svemu tome imponuje malo neka, kakva-takva, uniforma? Šta mislite o tome kada školski drugovi čuju za dva nepoznata imena koja su, razume se, ilegalna, pa kasnije saznadu da su ta dva heroja njihovi drugovi iz klupe? Kako li će tek izgledati uvek važni profesor istorije, koji je zbog te svoje stalne važnosti dobio od đaka nadimak »Čuran«, kako li će on izgledati kada sazna da su ti heroji njegovi đaci, koje je on plašio slabom ocenom i pomalo sa visine im pričao o herojima iz istorije» .
Sa takvim snovima se pošlo da bi se u jedno sivo jutro probudilo od drmanja ruke u vojničkoj uniformi okupatora. Slučaj se ovde umešao. Da su ova dva mladića uspela da odu u odred, od njih bi danas, možda, bili časni borci. ili bi, možda, ovaj koji je danas optužen tada časno poginuo. Možda bi se, sticajem okolnosti žrtva, Martin u nekoj borbi pokazao slabim borcem, zbog čega bi na sebe navukao prezrenje svojih drugova. Ja ništa ne tvrdim. Ja kažem možda. Umesto svega toga dogodilo se ono što su optuženi i tužilac opisali. Ali, ja potsećam na jedno. Prvi je pred puščanom cevi stajao optuženi. Puška nije planula, Martin ju je spustio. Ali optuženi je gledao tada u njen crni okrugli otvor. Šta je onda mislio? Da li je očekivao plamen iz cevi? Da li ga je možda već i video? Da li je mogao nešto da misli u to sivo julro, okružen neprijateljskim uniformama, čizmama i šlemovima u momentu kada je u,njega bila uperena puška? Kada je promenio mesto sa svojim prijateljem, da li je mogao da odmerava situaciju? Da li je osetio kada mu se prst zgrčio na obaraču» Da li je znao da je učinio ono što je učinio? Da on nije prvi stajao pred puščanom cevi i gledao u njeno jedno crno oko, nego da je on prvi morao podići pušku, možda bi je i on spustio kao Martin? A da li bi Martin pritisnuo obarač kao optuženi da je on prvi stajao. pred cevi, pa mu onda odjednom odvezanc ruke i u njih stavljena puška? Možda bi ona i u njegovim rukama planula kao što je to učinila u rukama optuženog»
Ja mislim da sud nije bio u težoj situaciji da utvrdi krivicu i da kazni krivca«.
Žamor u sali prekinuo je sudija koji objavljuje da je pretres završen. Sud se povlači na većanje. Presuda će biti doneta. Da li će time i problem biti rešen»
Ja čekam.
Nepoznato dramsko delo ludžina O?Nila
JUDŽIN O'NIL
U Štokholmu je neđavno održana premijera jednog pozorišnog komađa poznatog američkog pisca O'Nila. Ovo delo pripađa periodu piščevog stvara” "nja pređ sam Drugi svetski rat. Delo je u jednom činu i pretstavlja vra ćanje O'Nila na pisanje jeđnočinki koje su ga proslavile na početku njegove karijere. Rukopis dela je otkriven fek prošle godine i Šveđani su bili prvi koji su se usudili da ga izveđu, Posle uspeha u Švedskoj, štampana je ova: jednočinka i u Americi. U ovom komadu ima svega tri lica, od kojih je jedno umrlo i njegova prisutnost se viđi iz dijaloga ostala dva aktera, Tema komađa: problem postojanja meke vrste egzistencije i posle smrti, fizičkog bića čovekovog. Pozorišna Kritika smatra da je Kkomađ »Hjufi« kako se zove OVO O'Ni• lovo delo, jedno od najboljih njegovih jednočinki, o
Paro
W
VISE CUDNA NEGO | ___KNJIGA
Čudna Knjiga. Više čudna nego knjiga. Čudna u smislu neumornog kovanja i prekivanja jedne te iste sive niti, u smislu stalnog autorovog hodanja ·'stepeništem deskripcije, neispravne čak i u SVOjim malenim ispravnostima. Injekcije vibrantnosti ostaju bez ubrizgavanja. Stranice ove proze necmaju snage da likove učine prisutnima, ali poseduju sasvim dovoljno slabosti da ih uđalje od čitaočevog oka za hiljade morskih i kopnenih milja. Sve to, i pored netraženja zaključaka, znači sledeće: .
Pisac priča promuklim glasom bez ijedne sonormne note, on je nedvosmisleni zaverenik promuklosti i ne pokušava da ruši bedeme monotonije.
Sklopio je sa samim sobom jednu autozaveru, kako bi podigao vlastitu, izostankom sopstvenog izra-
za obojenu prozu na ramg bučnije orkestriranog književnog „đatuma.
Ovaj će „datum” prohujati odmah i bez vihora.
Jer, u knjizi —
Rod: ni rod ni pomozi bog.
Problem: problematičan.
Fabula: ustvari, tabula, i to tabula rasa.
Stil: pipavo papirnat, stavljen na debelu betonsku ploču pozajmica, u koje ne ulazim, a iz kojih pisac ne izlazi, .
Vreme: hipotetično polusadašnje, a u suštini potpun imperfekt; atmosferski — sitna kiša piščevih mikroskopskih (amti) opservacija koja izaziva literarni nazeb.
Ličnosti: blede čak i onda kad su nabrekle.
I tako dalje, i tako čitalac sve brže kruži u svom ne toliko začaranom koliko razočaranom krugu.
Borislav, MIHAJLOVIĆ
KAD PTICE NAZEBU
Šta činite, ptice, kad vas nazeb snađe, šta činite, ptice, starije i mlađe, golubi ćubani, belogrle laste,
žute' kanarinke, leštarke, gugutke, crvenperke, šljuke, vrane s jele tmaste? Može !' preko toga da se pređe ćutke?
Za savet ? melem pitate P drveće?
O tome šta vam zbore raspevane breze? Pomaže li vrba? Kako bukva leči
kadi se nad vas boljka zlovoljna naveze? Hoće !' hrast da kaže? Ili možda neće, već odmahne granom bez ijedne reči?
Pomoći da l ima od sleza i broća? Pričate li mleču šta se s vama zbilo, da nazeba mutne Stišaju se Klice,
da se vrati radost i ojača Krilo,
da iščezne jeza i pobegne zloća...
Kad vas nazeb snađe, šta činite, ptice?
Desanka MAKSIMOVIĆ
oan ka OGG KAJ KABA LIL a a ID NA la i ala aaa i a a AE a aaa KK o,
ae _ ZAeop4v)
ZAVAĐENE VIJUGE
Kad se zavade dva oka u glavi, to je stravično. Jedno oko prebacuje drugom: „Bezočno si!” A ono drugo, uvređeno, ne može oka sklopiti. Ali kad se ruke posvađaju — onda diži ruke. I ne slute da to baš ne idđe ruci na ruku. I da čoveku sa zavađenim rukama koža prosto iziđe iz svoje kože.
Još groznici zaplet uđe u pre: plet čim žulj stane žulju na žulj. Vrisnu i jedam i drugi, pa odjure u suprotnim pravcima. Da li će se ikad još sresti i razmeniti misli?
Ili: jedna moždana vijuga zaklati se preteći pred drugom, rešena da joj pravo u lice kaže dotle nekazano, pa makar bila tužena zbog klevete. Reći će: „Ti si sasvim obična vijuga i nemaš sa mozgom nikakve veze, samo se praviš možđana. Idi iz ovih stopa i piši pre“ poručeno kad stigneš...”
Čemu takvo #ijuganje, čemu setno krstarenje žuljeva\ tih, čemu megđan očiju što se tuku strelama trepavica? Neka svaka glava sa nezavađenim očima, sa tihim vijugama klimne potvrdnim klima“ njem ođ žeženog zlata.
Ljubiša JOCIČ
Parodirao Lao ZAHAROV,