Књижевне новине

DUŠKO TRIFUNOVIĆ:

Zlatni kuršum

(»Narođna prosvjeta«, 1959)

Duško 'rrifunović, bravar Željezničke rađionice u Sarajevu, u poeziji se javio tek neđavno. Sav je u znaku lirskog emotivnog doživljavanja i umetničkog eksperimenta. U njegovim pesmama sve počinje ođ opažaja, od slutnje, od iščekivanja. Sve to u po9sniku nataložile su prohujale godine, nasleđe sa »bogatom istoriskom pozormicom koja umetniku pruža O5Obite mogućnosti i đa je koristi i đa je ostvari, ili da je pretvori u efemerne stihijske nanose Koji ne ostavljaju traga«. U Trifunovićevoj poeziji — sve je od traga koji ostaje iza godina, iza sećanja,

U najboljim pesmama Duško Trifunović uspelo transponuje i osmišljava svoje poimanje života, otvorenog na sve pore i za sva disanja. Pesma »U svetu vernika i verolomnika«

' ispoveđa nasušno pesnikovo doživljavanje detinjstva, a to će reći prihvatanje i shvatanje sveta i Života, Svet đetinistva i mlađosti realan je i jedmostavan, sa kućama koje su »niz nizbrđicu malo«, sa »crknutim psima i suhim jablanima«, a svet ovaj, u gorkoj žalbenoj ne baš vizionarskoj interpretaciji, sastavljaju stihovi: »Viđim: vernici i verolomnici sviraju na istoj fruli pođiog pastira«. Pesma »Voda i kamen« sva, je u simboličnoj varijanti slikovitog ispoveđanja. Pesmu određuju stihovi: »Suton ko mlađa ciganka, a reka kao putovanje njeno«. Posebno, pesma »Fani« u lirskom štimungu i koloritu, površinska je a nežna, nervna, falasava. U znaku interesantne lirske poskočice koja može da uzbudi čula, ali ne razum. Izdvajaju se pesme »Tambu-

rica« »A Brut je častan čovjeKk«, »Novi Apis« »I fakir gori na lomači«. Knjiga Duška Trifunovića zaslužuje đa se pročita, iako je tek samo jedna objava za pripađanje, za pristupanje poeziji. Jeđan početnik Koji luta i traži se, ali koji obećava, kako se viđi po njegovim najboljim stihovima. N

R. V.

Obiteljska hronika

_— Ko. e. e) (»Zora«, Zagreb, 1959)

5. AKSAKOV:

Ime Bergeja Timofeeviča Aksakova (1791—1859) nije nepoznato u ru skoj kulturi. Bio je glumac, pozo“ rišni Kkritičar, poet, pisac romana i u rusku literaturu ušao je pre svega svojom autobiografskom trilogijom čiji je prvi đeo »Obiteljska hronika«. Na stranu svi komplimenti Kkoje je Aksakov dobio zbog ove trilogije, na stranu to što je dobio nađimak ruskog Valtera Skota, čak i Homera Rusije. Bitno je da roman »Obiteljska hronika« nije ništa . više nego srednjačka literatura AKksakovljevog vremena, ustvari, široka galerija ljuđi svih društvenih slojeva, veoma interesantan „Kulturno-jstoriski spomenik, panorama zbivanja u jeđnoj velikoj plemićkoj. porođici. Rađi se o jednom viđu one literature koja je u svom srednjačkom ob liku obrazac ruskog realizma a koja ipak nema svoju »specifičnu težinu«a. M. Filipović !ROR OR

D-r ANDRIJA KREŠIĆ:

Relacioni sudovi i relativnost spozonaje

. (.Veselin Masleša«, 1958)

Da bi đokazao đa se problem relacionih sudova »na tlu formalne logike ne može pravilno ni postaviti akamoli zađovoljavajuće riješ#ti« (3), autor u prvom odeljku ove konciznim jezikom pisane studije iznosi shvatanja najznačajnijih pretstavnika brojnih škola logičkog formalizma.

. Pokazavši »koliko se raznovrsno postavlja i rješava problem relacionog sudđa« (24), dr Anđrija Krešić ističe aktuelnost pitanja ontološkog sadržaja ı gnoseološke vrednosti relacionih sudova u odnosu na sudove inherencije. On ispravno konstatuje đa u odgovoru na prvo pitanje »jasno dolazi do izražaja opšta filozofska pozicija« logičara-teoretičara: idealizam, ako se :relacioni sud shvata kao suđ čistog odnosa, ili rfraterijalizam,

ako se relacioni sud shvata kao sud čiji odnos pojmova odgovara odnosu *

predmeta, tj. kao suđ »koji odražava predmetni ođnos« (33). Ovo, drugim rečima, znači đa od toga kako logičari rešavaju pitanje ontološkog sadržaja relacionih suđova zavisi i- njihovo shvatanje gnoseološke vrednosti ove vrste logičkih suđova. Međutim, odgovor na ovo pitanje zavisi još i od rešenja problema razlikovanja i klasifikovanja sudova, a u vezi s tim stoji i pitanje osnovnog principa ili kriterija razlikovanja i klasifikovanja suđova. Zato dr Andrija Krešić drugi odeljak svoje stuđije posvećuje problemu razlikovanja sudova,

u trećem „odeljku ove studije, Objektivne osnove relamtivnosti spoznaje, raspravlja-

jući o gnoseološkoj vrednosti rela-'

cionih i atributivnih sudova, autor konstatuje da »realnost egzistencije ujedno znači realnost njenih svojstava i realnost njenih odnosa« (39). »Realnost stvari đata je u realnosti njihovih uzajamnih odnosa, Realnost odnosa data je već samom egzistencijom Kvalitativno određenih (tj. poJedinačnih) stvari« (40), Shodno tome, i ljudsko saznanje, kao subjektivni ođraz objektivne „stvarnosti, nužno je relativno, kao i oblici, naČin i proces saznavanja. Ali, ljudsko saznanje je, istovremeno, stven proces saznavanja. Pa, s tim u vezi, đajući u završnom ođeljku ove stuđije iscrpnu „analizu spoznajne funkcionalnosti relacionih i atributivnih suđova, a opovrgavajući potrebu istovremenog postojanja logike relacija i atributivne logike, autor zaključuje: Stvarno mišljenje je jeđinstveni đijalektičićći proces utvrđivanja i svojstava i odnosa pre đmeta, postupno otkrivanje pređmetnih svojstava u predmetnim ođnosima. Objektivni svijet je đijalektičan, jeđinstveni proces uzajamnog uslovljavanja i uzajamne zavisnosti stvari i pojava. Po suštini je takvo i mišljenje o svijetu. Zato je i logika jeđinstvena i zato je nauka o mjšljenju — logika — dđijalektična ili materijalistička dijalektika (73).

Franc Cengle

LUDVIG REN:

Španski rat

' (ONarodna prosvjeta«, Sarajevo, 1959)

Ime Luđviga Rena nije nepoznato našoj čitalačkoj publici. Pređratno izđavačko pređuzeće »Nolit« u kome su pripadnici naprednog pokreta igrali vidnu ulogu kao uticajan faktor izdavačke politike, objavilo je 1932 godine snažno antiratne Renovo delo »Rate u prevođu N. Mirkovića i G. Krkleca. Delo je odmah pobudilo veliko interesovanje i brojne điskusije (đa pomenemo samo pozitivnu ocenu Renovog đela, koju je dđao Đorđe Jovanović u svojoj poznatoj »Belešci uz savremeni ratni romanx«).

I sama autorova ličnost pobuđuje jeđan veći i nesvakiđašnji interes. Ren je bio oficir nemačke carske armijb, koji je buđnim očima gleđao klanicu ljuđi u Prvom svetskom ratu; generalštabac koji je shvatio apsurđ militarističkih i 'imperija}lističkih luđovanja; čovek zgađen na fraze o potrebi stvaranja velesila i imperijalističkih gospodstava; Hitlerov sužanj koga su, ipak, i u zatvoru SS-ovci Želeli đa priđobiju no u tome nisu uspeli; najzad, revolucionar koji je svoje Kkreativno-umetničke snage i vojna znamja stavio, u službu prvog otvorenog sukoba sa nađirućim fašizmom. Taj sukob je bio

i jeđin-

SpansHi rat. Ren, upravo pušten iz zatvora Gestapoa, beži u Španiju đa bi odmah zatim, u redovima MRepublikanske armije, zauzeo istaknute položaje i doživeo mnoga suočavanja sa ljuđima i zbivanjima o kojima sveđoči knjigom »Spanski rat« Upravo zato, knjiga »ŠSpanski rat« ima svoju izvanređnu đokumentarnu vređnost i zaista se može reći đa pretstavlia ratni dnevnik XI-te Brigađe i njenih napora u borbi s fašizmom. No iako Ren ne pokazuje veće intencije od hroničarskih, sam , sadržaj španske drame, piščev jezgrovit stil, obilje dokumenata istoriske i ljuđske važnosti, — elementi su Koji dižu ovu knjigu na nivo uzbuđljivog i širokog literarnog panoa svih onih zbivanja u kojima je Ren na neki način suđelovao. Pređ nama je zaista potresna i istinita proza, koja govori kako snagom dokumenata, tako i snagom svog /humanizma. '

B. P.

EPIKUR:

Osnovne misli (oKultura«, Beograd, 1959)

Prema Epikuru je cilj filozofije đa »razmišljanjima i istraživanjima ostvaruje blažem Žživot«. Da bi se to postiglo potrebno je proučiti prirodu, objasniti prirođne procese na bazi odnosa uzroka i posleđice, osloboditi čoveka straha od prirodnih pojava, straha ođ smrti i od religioznih zabluđa. Zbog toga on neka ođ svojih mnogobrojnih i nesačuvanih spisa (napisao je oko trista maučnih radova) posvećuje putevima i metođama spoznaje prirođe i čoveka (nje= gova kanonika), druge posvećuje izučavanju prirođe (fizika) a u ftrećima piše o sreći i putevima đa se ona postigne (etika). Epikur uzima u obzir sve tekovine helenske filozofije, najpotpunije prihvatajući Đemokritov atomizam. Marks je u Epikurovom shvatanju đeklinacije atoma (otstupanje sa staze kretanja) viđeo značajnu originalnost njegove fizike, jer to shvatanje đovođi do ukiđanja đeterminisanosti i fatalizma, U objavljenoj »Poslanici Herođotu« date su O" snovne postavke KEpikurove fizike. »Osnovne misli« i »Poslanica Mene keju« upoznaju nas sa osnovnim crtama njegove etike. U prvom rađu je četrđeset aforistički izraženih misli, koje su među sobom nepovezane i ponekad protivrečne, ali koje će nas uz ostala đela ubedljivo uveriti da je njegova filozofija đuboko humana a da su Kasniia pisanja hrišćanskih i iđealističkih filozofa o karakteru njegovog učenja o zađovoljstvu kao grubo-čulnom zlonamerna izvrtanja.

Obiman i sistematski predgovor kao i lep prevođ dr Miloša Đurića potpuno će zađovoljiti čitaoca,

V. S.

REDŽAJ SUROJ:

· Besniku (»Rilinđja«, 1959)

»Besniku«, novi šiptarski roman koji je napisao Redžaj Suroj, novinar iz Prištine, sve više pokazuje da se stari motivi, stare teme i izvori, kao i literarne inspiracije iz preživelih trađicija, patrijarhalnosti i nekadaŠnje zaostalosti šiptarskog žŽivlja u Jugoslaviji — ne mogu koristiti s onim uspehom kao što je to rađeno pre desetak godina, kađa je savremena šiptarska Književnost u Jugo" slaviji bila još u povoju.

Teme, kao što su: bespravan položaj Šiptarke, nepraveđne uđaje i ženidbe, krvna osveta, sukob tradđicije sa novim životom — bile su najzahvalnije posleratne teme, koje su šiptarski pisci, u različitim oblicima i literaturnim formama, nebrojeno puta dosađa obrađivali.

Đanas, kađa se Kosovo i Metohija pretvaraju u naprednu oblast, kada je prosvetni i kulturni nivo sve viši i kađa se nazire u bliskoj bu-

"đućnosti nov lik Kosova i Metohije,

— svako traženje novih inspiracija na već iscrpljenim i iskorišćenim izvorima zahteva mnogo veći napor, iskustvo i umetničku snagu od savremenog pisca.

Motiv koji je Suroj uzeo đa obrađi nije nezanimljiv. On je, ako se ođbaci opšta tematika zaostalosti i TODskog položaja Šiptarke u prošlosti i ređak wu literaturi.

Siptarski seljak Sahit, kome se rađaju samo Kćeri, strasno očekuje sina, muškarca koji će prođužiti njegovo ime, kuću, porođičnu čast. I, kađa mu javljaju đa je i po peti put dobio kćer, on odlučuje da je oglasi za muškarca. Wwmesto imena Besa (Vera), đaje joj muško ime Besnik. ·Ukućani kriju tajnu. Majka umire. Događaji se ređaju: bivša JuBoslavija, okupacija i najzađ oslobođenje i Narođnooslobođilačka vojska s kojom Besnik dolazi sve do Banata, gđe mora da se brani od ljubavnih nasrtaja izvesne Ancike.

Najzađ, u oslobođenoj zemlji, u vojnom gaMdeljenju, pređ komisijom od tri Jekarke, Besnik dobija potvrđu đa je žensko, uzima ime Besa i uđaje se za najboljeg druga Agima, s kojim dobija sina: pravog Besnika.

Likovi su u romanu neođređeni, često šematski i iskonstruisani. Suroj može da vođi radnju, daje dosta ubedljivu đeskripciju, živ dijalog; ima smisla za psihologiju čoveka. Ali traganje za bizarnim i egzotičnim temama na Kosovu i Metohiji, sve manje ima svoju Žživotnu istinitost, S obzirom na promene koje se u ovom kraju vrše, takoreći preko noći.

Roman »Besniku« Redžaja Suroja, stoga, verujemo, pretstavlja jedno od poslednjih vraćanja na teme Koje sve više gube svoju stvarnu, životnu

podlogu. Dragutin Mićović

PULSKI SVATOVI 1959 GODINE

– i 44% ISSN, Ć<)) Va

Naličje jedne neodgovornosti...

_ VAZNIJE

IČIANCI 0 NAGRA!

KRITIKE

- DELIMA

Nastavak 5a 2 strane

Mladenović »Pod pepelom zvezđa«. Život VIII, 3, 1959, 144—150" — Broz Pavao, Tri zbirke pesama u izdanju »Nolita«, (Tanasije Mlađenović, Pod pepelom zvezda). Komunist 1?. VI. 1958. — Galogaža Slobodđan, Jedno pesničko poglavlje. T. Mladenović, Pod pepelom zvezđa. Borba 10. X. 1958. Gluščević Zoran, Nebo zatravljeno blagom tugom. '. Mladenović, Pod pepelom zvezda. Književne novine 1. VIII. 1958. Grbić Dragoslav, Tanasije Mladenović, Pod pepelom zvezđa. Radnik 14. VIII. 1958. — Zorić Pavle, Tanasije Mlađenović, Pod pepelom zvezda. Savremenik VIII, 8—9, 1958, 245—248. — Pejović Aleksanđar, Tanasije Mlađenović, Pođ pepelom zvezda. Stvaranje XIV, 3, 1959, 243244. — Perović Pređrag, Pođ pepelom zvezda. Pesme T. Mlađenovića. Politika 6. VII. 1958. — Trifković Rista, Između erosa i flore, Pod pepelom zvezđa „Tanasija Mlađenovića. Izraz TV, 1958, 370—374., Branko MiljKković, Rasvetljenje Tanasija Mladđenovića. Izraz III, 1959, str. 347—348, — Krsto Špoljar, Slušam jeđan glas noćni, 'Tanasije „Mlađenović, Pod pepelom zvezđa, Literatura 11, 1958, 1051—54. — Branko Miljković, Mladost, juna 1958.

* PANIĆ-SUREP MILORAD: Filip Višnjić pesnik bune, mono-

grafija. Izđanje »Prosveta«. Beograd, 1956, str. 149.

LIT.: Anonim, Panić Surep M., Pilip Višnjić pesnik bune. Invalidski list 1. V. 1957; M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Oslobođenje 17. IV. 1957. — MBanjević Mirko, M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Stvaranje XII. 6, 1957, 506—507. Bjelić Miloš, Panić Surep, Filip ViŠnjić pesnik bune. Crvena zvezda 23. IV. 1957. — Vulević Jovan, Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Život X, 4, 1957, 285—987. — Ivanović Vasko, M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Delo III, 1957, 1104—1106. — Jovanović Raško, M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Književnost XXV, 10, 1957, 386—388. — Latković Viđo, M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Prilozi za proučavanje Književnosti, jezika, istorije i folklora XXIV, 3—4, 1958, 348. Matić Svetozar, Monografija o Filipu Višnjiću (M. Panić Surep, Filip Višnjić, pesnik bune). Letopis Matice srpske 383, 1, 1959, 84—87. — Milenković Dragi, M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Letopis Matice srpske 380, 1—2, 1957, 95—101. — Paunović Siniša, Knjiga. o Filipu Višnjiću. Monografija M. Panića Surepa. Književne novine 14. IV. 1957. Peić Branko, M. Panić Surep, Filip Mišnjić pesnik bune. Nedeljne informativne novine br. 325, 24. III. 1957.

— Perović P. S.: M. Panić Surep,·

Filip Višnjić pesnik bune. Politika 5. IV. 1957. — Selenić S.: Knjiga o pesniku ustanka. M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Borba 9. IV. 1957. — Timotijević Božiđar, M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Mlađa kultura br. 57, 25. IV. 1957, Točanac Vasilije, M. Panić Surep, Filip Višnjić pesnik bune. Književnost i jezik IV, 1—2, 1957, 61—63. —

Šarić Stanko, M. Panić Surep, Filip

Višnjić pesnik bune. Socijalna misao IV, 8, 1957, 321—326.

BULATOVIĆ MIODRAG: Vuk i Zvono. Povesti o ognju, zatočenicima i još nekim ljudima, Pripovetke. Izdanje »Zora«. Zagreb 1958, str. 343.

LIT.: Asanović Sreten, Miodrag Bulatović, Vuk i zvono. Pobjeda 1. III. 1959. Velmar Janković Svetlana, U neobičnom svetu. Povođom knjige Miodraga Bulatovića »Vuk i zvOno«. Književnost XXVIII, 1, 1959, 61—73. Vukmirović Mirjana, „Naslućivanje tajne. Miodrag Bulatović »Vuk ij ZvVono«. Delo VI, 12, 1958, 1580—1583. — Gavrilović Zoran, Miođrag Bulatović, Vuk i zvono. Borba 1. III. 1959. — Lazić. Žika, Miodrag MBulatović, Vuk i zvono. Mladost br. 93, 23. VII. 1958. — Palavestra Predrag, Povest o velikom zlu. M. Bulatović, Vuk 1 zvono. Književne novine 7. XI. 1958. — Tautović Raadojica, Preobražaj đavola u anđele. M. Bulatović, Vuk i zvono. Savremenik VIII. 12, 1i958, 57—584. — Džadžić Petar, Miodrag Bulatović, Vuk i 'svono. Nedđeljne informativne novine br. 407, 19. X. 1958.

OLJAČA MLADEN: Molitva za moju braću, roman. Izdanje »Narodna prosvjeta«. Sarajevo 1957. str. 230.

LIT.: Bertoša Miroslav, Mlađen Oljača, Molitva za moju braću. Studđentski list 14. IV. 1958. — Bjelić Miloš, Mlađen Oljača, Molitva za moju braću. Invalidski list 25. I, 1958.

— Broz Pavao, Rarnikova molitva, Mladen Oljača, Molitva za moju bra. ću. Komunist 17. I. 1958. — Gligorić Velibor, Mladen Oljača, Molitva za moju braću. Savremenik V]II, 4, 1958,

418—481. — Danojlić M., Mladen Olja, ča, Molitva za moju braću. Radnik 1. I. 1958. — Ivanović Vasko, Mla. den Oljača, Molitva za moju bra+ ću. Mulađost br. 62, 18. XII, 1957, — Krnjević Vuk, Uzaludna fuga Draška Jaruge. (Mladen Oljača, Mo. litva za moju braću). Izraz V. 3, 1959, 217—9220. — Minđerović Čeđomir, Istina i stvaralačka sloboda, Mladen Oljača, Molitva za moju braću. Knji, ževne novine 27. XII. 1957. — Pejović Aleksandar, Mlađen Oljača, Molitva za moju braću. Susreti VI, 3, 1958, 289—291. — Pervić Muharem, Mladen Oljača, Molitva za moju braću. Vidici br. 33—34, januar——februar 1058, Teržan Miro, Mlađen Oljača, Molitva za moju braću. Borba 15. II. 1958.

(Ga: :

DŽUNIČ SLOBODAN: Glađi, pri povetke. Izdanje »Minerva«. Subotica 1957, str. 170. |

LIT.: Vlatković Dragoljub, Slobo» dan Džunić, Gladi. Rukovet IV, 1, 1958, 48—51. — Vulević Jovan, Slobo. dan Džunić, Glađi. Stvaranje XII, 5, 1958, 457—459. — Vuletić A., Slobođan Džunić, Gladi. Oslobođenje 23. X. 19517, Danojlić M.: Slobodan Džunić, Gladi. Radnik 3. X. 1957. — Jeremić Dragan M., Slobođan Džunić, Gladi, Nedeljne informativne novine br, 35, 13. X. 1957. — Jurković Marijan, Zis dovi i gladđi. Slobodan Džunić, Gladi, Savremenik VII, 1, 1958, 94—906. M. V., Slobođan Džunić, Gladđi. Borba 20. X. 1957. — Peić Branko, Slobođan Džunić, Glađi. Književne novine br, 53, 18. X. 1957. — Penčić Sava, Filosofija jednog pripoveđanja. (O Džunićevim »Gladima«). 1959, 73—77. Perović Predrag. S, Slobođan Džunić, Gladi. Politika 6. XX. 1957. — Rančić Dimitrije, Slobodan Džunić, Gladi. Gledđišta br. 3—, 1957, 57—61; Slobodan Džunić, Gladi. Sloboda (Pirot), 2. XI. 1957. — Stanić Milija, Slobođan Džunić, Glađi. Književnost i jezik IV, 7—8, 1957, 303—305. — Stojanović Jugana, Slobodan Džunić, Gladđi. Mlađost 16. X..i9BRor— 'Cyvi= jević Ljubomir, Ponori i visine. Slobodđdan Džunić, Glađi, pripovetke. Izraz III, 3, 1958, 321—323. — Šijaković Miodrag, Gladđi i strasti u prozi Slobođana Džuniča (Slobodan Džuničć, Gladi). Život X, 2—3, 1958, 191—192.

Živorad P. Jovanović

(eter

OOPS anOr Br Rap lOM przunags iu i ej

KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Miloš L Bandić, Bora Ćosić,

Slavko Janevski, dr. Mihailo

Marković, Slavko Mihalić, Pe-

đa Milosavljević, Branko Milj-

ković, Tanasije Mladenović,

Mlađen Oljača, Vladimir Pe-

| trić, Đuza Radović, Izet Sa-

| rajlić, Vlađimir Stamenković.

Urednic1:

ČEDOMIR MINDEROVIĆ PREDRAG PALAVESTRA

rar

Re i

e a ay a Farka

ta OOMao e Je:

005

i Cr,

. Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ Lisi izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, || Beograd, Prancuska 4. Redak| cija: Francuska #i, *elL. 21-000,

i tek. račun: 101-707-1-208

| List Izlazi svakog drugog pet-

|) ka Pojedini broj Din. 30. Go-

. dišnja pretplata Din. 600, |S"

sudišnja Din. 300. za Inostranstvo dvostruko.

Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC

Odgovorni urcdnik:

CEDOMIR MINDBROVIC

Stampa •GLAS., Beograd, Vlajkovićeva 8

Susreti VII, IL, ·