Књижевне новине
Meto JOVANOVSKI -
| Covek wu plav
. Upadao je u oči svakome svojim otvoreno plavim odelom. Išao je ispravljen, mirnim korakom sledajući samo pravo i daleko ispred sebe. 'Treperenje recki na pločniku je odmicalo pod njegovim nogama noseći ga. | ra a \zgom ličnok grodakca novina zastade . ne osvrćući se. „se ı ao maneken, promeša po džepu i izvadi deselicu i tek pošto je spusti, samo malo pokrenu glavu, koliko da vidi šta će uzeti. Ispruži ruku, previ novine, stavi ih pod pazuho i produži da korača isto onako hladno i uspravno gledajući u neki svoj daleki cilj.
Na uglu ispred njega bila je autobuska stanica. Kada se približi, kao promišljen čovek prvo pogleda gore na tablu postavljenu na slubu. Zatim zastade tačno ispod table na kojoj je bio napisan broj trinaest. Žastade tako da mu jedna noga ostade malo isturena napred, uze novine u ruke, otvori ih i poče da čita.
Ulica je bila puna svojom svakidašnjicom. Ljudi su odmicak gore-dole bacajući usput pogled na čoveka u plavom odelu koji je tako disciplinovano stajao tačno pod tablom autobuske stanice.
Iz zjapećeg bolničkog ulaza izađoše dva seljaka sa torbama preko ramena i ćuteći zastadoše na ivici trotoara, nešto malo dalje od čoveka u plavom odelu. Stajali su tako sa čuđenjem u očima kao da ne znaju da li je uopšte potrebno da čekaju.
Čovek u plavom odelu baci im jedam diskretan ispiuivwački pogled. Zatim, ne krijući svoj prezir, produži da čita.
Seljaci, ne pomerajući se, stajahu kao da su zadremali, sa opuštenim glavama na mršavim i kosom obraslim vratovima. n
Čovek u plavom odelu uputi im još jedan pogled, no sada nešto stroži. Sada je u njegovom pogledu mogla da se primeti i ljutina. Pridržavajući novine desnom rukom, ispruži levu ruku prema bližem, gadljivo ga dotaknu prstom po ramenu i, kada se ovaj teško shvata-\ jući šta se događa, okrete, upita ga:
— Čekate' autobus?
— Aha, — reče, a onaj drugi tek sada poče da naslućuje da se nešto dešava. ; — Onda, — reče čovek m plavom odelu, —| treba da stanete
u red. Oni ga začuđeno pogledaše, ukrstiše svoje poglede i očigledno ne sasvim spremni da prihvate predlog ipak se potčiniše. Naime, zastadoše iza njega, ali jedan pored drugog.
—. Kada ljudi čekaju autobus stoje jedan iza drugog a ne jedan pored drugog, — primeti čovek u plavom odelu.
Oni se lagano pogledaše i opet mrzovoljno poslušaše.
Sada su sva irojica čekali u redu jedan za drugim.
Čovek w plavom odelu prevrte drugu stranicu i produži da čita.
Ona dvojica iza njega stajahu ne mičući se, ali behu uznemireni od nestrpljivosti. Izgledalo je kao da bi dali sve na svetu samo da smeju da se oknenu jedan prema drugome i da se pogledaju. Ali nisu smeli. Zadovoljavali su se time što su mogli da bace po koji pogled u leđa čoveka u plavom odelu. 7
On za momenat odlepi oči od novinskih kolona i pogleda u časovnik. Zatim opet produži da čita. Ali ipak nije mu umakao dolazak jednog sredovečnog čoveka. Vide kako taj prođe pored sve ro“ jice i stade tačno ispred njega. Novodošli pogleda uz ulicu, stavi ruke u džepove i opet ih izvadi ne znajući šta da radi od dosade. Okrete se prema onoj trojici zagledajući ih. Prošeta pogled „od jednog do drugog kao po notnoj skali sve dok se ne sudari sa čelično hladnim
pogledom čoveka u plavom odelu.
Onda se ponovo okrete prema ulici
Čovek u plavom odelu produži da čita novine sa nesmanjenim strpljenjem. :
Zatim naiđe jedan mladić sa devojkom. Zaneli jedno. drugim i ne primetiše red. Stadoše negde ispred ona dva seljaka, a mladić produži da sluša neprestano dcvojčino čavrljanje. Čovek u plavom odelu kao da im i ne obrati pažnju. Onaj poslednji u redu, ne pomerajuci se, poče da isteže glavu napred očekujući da se čuvar reda okrenv. Ali on tek nešto kasnije pokaza da je primetio dolazak mladog para. Pogleda prvo onog poslednjeg kao želeći da mu ustupi preduzimljivost ali ga njegov nervozan pogled natera dase odmah pokaje. Okr:te se mladom paru i reče im:
— Nadam se da ćete ipak primetiti red»
Mladić i devojka pogledaše u red, susretoše' se sa osam OČIJU i četiri prekora pa po malo nezadovoljni ali željni da se dopadnu, stadože u red. I to jedan pored drugoga. Ostali bi možda tako do kraja da ih nije strogo motrio pogled onog ispred njih. i
Covek u plavom odelu okrete novu stranicu svojih novina i pro duži da niže redove kolona. :
Pristizali su i novi ljudi. Po navici išli su da stanu svuda u bli-
zini samo ne u produženju lepo započetog reda, ali ne mogavši da-
izdrže pritisak pogleda onih koje je čovek u plavom odelu tako dobro disciplinovao, konačno zastajahu u red koji je sve više rastao.
Čovek u plavom odelu pogleda u svoj ručni časovnik i sklopi
novine. Stavi ih u džep spreman da dočeka autobus broj irinaest. Ali autobus i pored toga što je prema časovniku čoveka u plavom odelu već trebao da bude tu, još uvek se ne pojavljivaše. Čovek se okrete prema redu i poluglasno reče: — U jednom malo kulturnijem gradu ovo se nikada ne bi dogodilo. | ' Reči je čuo samo onaj prvi seljak. do njega, i ne shvatajući ga sasvim okrete se svome prijatelju prenoseći svoje čuđenje na njega. Drugi nije ni mislio da tu treba nešto da se shvata. Taman se spremao da pljune ali plava boja koja je izvirivala ispred njegovog pri-
No \
jatelja ne dozvoli mu da se osmeli na to, Oh
Odozgo, s druge strane trotoara, pristiže mladić sa brkovima ispruženim duž gornje usne i mašnom na kojoj je bila namalana cela plaža sa svom silom golišavih ljudi i žena. Mladić zastade tačno preko pula reda koji je čekao autobus, Čovek u,plavom odelu primeti. potsmešljive poglede novodošlog junaka, koji su se odnosili na disciplinovani red. mušterija gradskog saobraćaja, | :
Konačno sa. vrha ulice ukaza se autobus broj trinaest, Ljudi se pokrenuše da ga vide i red kao da se pokoleba: Počeo je da se sa zadnjeg dela savija kao slamka na vatri. Da' bi. preduhitrio poremećaj, čovek u plavom odelu posla jedan strog pogled celom njegovom dužinom, nastojeći pri tom da sačeka pogled svakog pojedinca. I red. se Staložjj 87 6 0.3 } ' fila. bre app ||
Autobus žastade tako da su ulazna vrata došla skoro tačno ispred čoveka u plavom odelu. Vrata se otvoriše, i kada cvaj koraknu da ude, iskrsnu mladić sa suprotne sirane zviždučući i pogledom punim potsmešljivosti. Možda bi mladić i ušao prvi, ali čovek u plavom odelu, odlučno stavi ruku na vrata, skloni se malo ustranu i reče seljaku iza! sebe.
— Ulazite, molim. i;
Seljak se zbunjeno kolebao da li da ude. i
— Molim, molim — opet reče čoveku plavom odelu . ~
Seljak se naposletku reši da uđe. Za njim uđe i drugi. Mladić je sa grimasem na ustima začuđeno gledao u ovog čudnog čuvara reda. Nekoliko puta je hteo da mu podmetne rame pa da ga skloni s pula, ali se ne osmeli jer ga je ovaj često opominjao svojim hladnim pogledom. Mladić je najzad shvatio da mora da čeka. Već mu je postalo . nezgodno da se stalno susreće sa pogledima onih iz reda koji su. ga posmatrali sa neskrivenim prezrenjem. I)a bi ugušio svoje nestrpljenje mladić se okrete prema bolničkom ulazu. Njegovu pažnju privukoše dva čoveka u belim mantilima koji se žureći pojaviše w dubini bolničkog ulaza. · . 28 Ži a č Mr MR SC A ea
Ljudi su polako ulazili u autobus, Poslednji je bio jedan starac kome čovek u plavom odelu pomože da se popne. U međuvremenu ona dva seljaka, skupljeni jedan do drugog, začuđeno gledahu čoveka u plavom odelu. On posla još 'jedan hladno prekoran pogled mladiću · koji je „zviždukajući čekao pa htede da ·prekorači prema ulazu u autobus. f
Mladić vide kako su ona dvojica u belim mantilima u poslednjem momentu potrčala prema autobusu i za čas se nađoše s obe strano čoveka u plavom odelu. Njemu je jedna noga već bila na papuči. Kad ih je zapazio, onako nakostrešene na njega, u očima mu se pojavi onaj njegov hladan prezir. Spokojno ih upita:
— Mene tražite? /
S Grabeći momenat od svoje | zadihanosti, jedan od njih po-
luglasno i klimajući glavom reče:
— Da.
— Dobro je što ste došli na vreme — reče čovek u plavom odelu i povuče nogu sa papuče. Mladić ga pogleda potsmcšljivo i zadovoljno uđe u auto-
bus.
— Kakav čovek! — «reče neko iz reda. — Pametan čovek — reče
„drugi.
"Tada većina od onih koji su čekali u redu zabezeknuto po gledaše prema. bolničkom ulazu. Ljudi u belim mantilima ' već su čvrsto držali čoveka plavom odelu.
i pognut, s rukama u džepovima, pela. Ona dva seljaka, očekujući,
čoveka u plavom odelu.
— Druže, — ču se glas čoveka u plavom odelu.
Seljaci živnuše, a novodošli
Sa. eorse»paziv- odnosi nanjega.
”
— Mislim, — reče nete u red.
Novodošli zinu od čuda. potrebno da bi pri srete sa strogim pog
čovek u
poče da sastavlja vrhove svojih cigledahu čas u pridošlicu čas u
se radoznalo okrete nesigurav da li
plavom "odelu, — da \reba da, sta-
Pogleda ispred sebe kao da mu je lo premio svoje protivljenje, ali kada se ponovo sU" ledom čoveka u plavom odelu, bez reči proguta
pljuvačku i mrzovoljno stade iza one dvojice.
h Švaba ili O desetogodišnijidne zajednice DO” ilo je dovoljno Građ Mocarta ku sramotu »kulturbun-
o đanu podunavski petođnevnoj proslavi ce osnivanja »Ra dunavskih Švaba« — b reči u našoj javnosti: doživeo je još jednu veli našega vremena: bivši dovci« i oni koji još gli da to postanu, 5aS rezimiraju plodove 8VOBA rađa; da odrede đalje smernice i ideologiju društva; pokušaju đa rehabilituju zloglasnu 5S điviziju »Princ pgugen« i da, između još mnogih drugih re” vanšističkih iđeja i želja, kao parolu
za »VTA" svo skupa iznesu zahtev e e; jvođanima«,
ćanjem Vojvođine — vo
itdđ., itd. Usto 56 naravno, podra» zumeva da »nesrećnini FoJk5dojčeri” ma koji su posle rata proganjani i dugoslaviji treba vratiti sva prava imovinu«, ili (ima i alternative) »pla-
nisu bili stitali su se da
titi im mnaknađu ?7a ođuzetu imovinu«. /
j iturno-prosvetne đeBilo je i »kult! ao
ovim skupovima.
latnosti« na ba o »sudbi-
tvorena velika izlož Ne podunavskih Svaba, MeH"pib proteranih ili” odheglih iz Jugo 5 vije, Rumunije i Mađarske u POPA, posie Drugo svetskog rata. Tu je prikazano i đa je »U đugoslaviji PO” bijeno 200.000 pođunavskih ROTO Dalje, UZ veliku pompu i talambase, najavljeno je i izvođenje O raiĆ »Kada je rat pri Wraju«e ođ {olks Po čerskog pisca wajdđenhajma u kojo. su đo te mere izvrgavani ruglu, bei pađani i bezočno vređani pripadnici: Navodđnooslobođilačke vojske Jugo” slavije da je austrisko mijnis}yynt70 unutrašnjih poslova — koje je ina i dozvolilo oval skup — zahtevalo. đa se iz drame izbace bar naidrastičniji pasusi. Priređivači su svoj protest i negodovanje Zbog prinuđnog skraćivanja drame izrazjli time što su ođustali od pozorišne pret“ stave uopšte. ·
U predavanju »Istorija pođunavskih Švaba« profesor nLenđi je re kao da je progonstvo podunavskih Švaba velika nepravda ?ZbOE koje Jugoslavija, Rumunija i Mađarska.
KNJIŽEVNE NOVINE
|
gube mnogo ođ ugleđa u svetu« (sic!1). Ma »književnoj večeri« ma kojni
su čitali izvođe iz svojih rađova i folksđojčerski pisci Bal i vajđen-
najm (pisac drame o Kojoj ie bilo
reči), učestvovao je i Milutin Doroslovac jz Beograđa. Razume Se, ni to mije baš meko veliko čuđo, jer su ma zboru jizražavane majsrđačnije hvale i simpatije ustašama, četnicima i ostalim Kvislinzima,
Milutin Doroslovac jc od okupacije austriski državljanin i živi wu Beču, gđe je došao 1943 godine Uuz pomoć okupatorskih vlasti, Bavi se publjcistikom. Na pomenutoj »književnoj večerja pročitao je jeđan odlomak iz svog romana »Ništa nego uspomena« u kome daje opis žiyota u jeđnom banatskom mestu pre Drugog svetskog rata. U romanu se, između ostalog, govori i O velikom Bečkereku, koji se đođuše već dugi niz godina. zove Zrenjanin, i tvrđi se đa se u njemu ništa nije promenilo za poslednjih seđamđeset godina i da to mesto »još uvek mosi „obeležja starog carskog građa na „dalekom jugoistoku-(?!). Ah, taj Jugoistok!
Doroslovac je izjavio da je uče» stvovao na ovoj »književnoj večeri« u okviru »đana pođunavskih Švaba« jer to uopšte nema veze sa nolitikom i da su na »književnoj večeri«
=. A
VINJETE U OVOM BROJU MILA DIMITRIJEVIĆA i
DUN/ VSKI SVAĐA
učestvovali i neki poznati memački pisci. Takođe je izjavio i to da će njegov roman »Ništa nego Uuspomena« bit! uskoro objavljen od jugos}o venskog pređuzeća »Matica srpska« u Novom Sađu. 3
Neki katolički listovi, a posebuo »Di furhe«, koji najbezobzirnije kleveta socijalističku gugoslaviju, popularisali su ovaj roman, Neki od ovih listova su pre izvesnog vremena objavili i izvođe iz romana, dajući mu na iaj način široki publicitet. \ .
Zanimljivo je još dodati đa organ podunavskih Svaba »Nojlanđ«, povodom proslave, Piše najpovoljnije o Milo Doru, donosi njegove ,biografske podatke i kaže, u vezi sa njegovim učešćem na pomenutoj »književnoj večeri« da »Milo Dor oseća đa je povezan sa pođunavskimi Svabama i sa mnogim zemljacima ođržava Veliki đuhovni „Kkontakte (zemljaci su, naime, Švabe iz Vvojvodine). T sve nas se fo ne bi ticalo, jer jasno nam je da se neprijatelji naše zemlje teško mire sa njenom stvarnošću, đa nije pomenuta Matica srpska. Pitamo se: đa J}i je tačno i, ako je tačno, da Ji je moguće đa je kriterijum izđavačkog saveta i urednika izdavačkog pređuzeća »Matice srpske« na istom nivou Mao i onih iz »Di furhe« i dostalih katoličkih listova?
Inače, Milutin Doroslovać, čiji je Književni pseudonim Milo Dor, neđavno je preveo na nemački i DiTasovu »Besudnu zemlju«, verovatno iz istih »nepolitičkih« razloga iz KO” jih, đanas, kao i u vreme rata i O" khupacije, nastavlja sa izdajom svoje, gemlje i naroda, Čudno je, međutim, i zbunjujuće đa Jjč ovaj ljoti-
' ćĆevski prevaspitanik iz omladinskog
logora*u Bmederevskoj Palanci stekao toliko poverenje izvesnog bro" ja maših poznatih pisaca da je uz njihovu blagonaklonu „podršku i pomoć dolazio u poslednje vreme U više mavrata u Jugoslaviju i MBeograd. Z
dobitnik „magrade Gonkur za svoj roman »Korenje neba«, koji je nedavno snimljen i za film, objavio je još jeđno delo pod naslovom »Leđi N.«, ovog poslednjeg Garijevog romana se ne događa u Francuskoj, niti su ličnosti u njoi piščevi zemljaci, već u Engleskoj i to u najvišim krugovima današnje engleske aristokratije. Gari opisuje jeđan krug ljudi, okupljenih oko plemkinje Leđi M., koji su sebi stavili u zadaiak da se bore za očuvanje duha
Romen Gari,
i *
Posle niza pohvala (često neodmerepnih) koje je đobio povođom svojim komada »Osvrni se u gnevu« i »Zabavljače, Džon Osborn je na Kkraju ovogodišnje Ilonđonske pozorišne sezone doživeo ozbiljan neuspeh. Njegov prvi muzički komad »Svet Pola S&likija«, u Kome se satirično prikazuje novinarska sredina, izviždan je na premijeri dok su kritike bile upravo porazne. Tako naprimer, pozorišni Kritičar »Dejli Ekspresa«
sugerira đa bi komad trebalo igrati
Radnja i
izloženim u današnje vrerežimima. su-
ljuđima me raznim diktatorskim Međutim, ovi dušebrižni čuvari
„više su zauzeti postavljenim ciljem "i njegovom veličinom, gube pregled
stvari i postaju i sami neka vrsta
duhovnih autlokrata, „zaboravljajući pri tom na suštinski smisao &slobode, Na kraju se čak otkriva da ic čuvena leđi MN. ustvari obična prostitutka sa pariskih ulica, koju je njen
*
· Seljaci polako počeše da vrte glave jedan prema drugome. Pošto ukrstiše svoje lagane: poglede, jedan od «njih :prikieth6" slaže Tamehimia. ĆU „ćufiše še jedan uz druBbB"
autobusku naštupf neugodna ti-
i šina:' Kondukter još uvek nije
shvatao šta se desilo. Bi mu
~ lakše tek onda kad se seti da'
„da: znak za polazak autobusa.
NOVO DELO ROMENA GARIJA.
sađašnji muž engleski lorđ uzeo 74 Ženu u nastupu staračke zaljublje» nosti i stvorio odđ nje otmenu damu. Ovaj po malo pigmalionski motiv daje odličnu poentu novom 'Garijevom đelu i još jednom ističe o» snovnu mjegovu misao da svaka i najpoštenija akcija za navodno dobro ljuđi ne uspeva ako nije duboko prožeta osećanjem za indiviđualne patnje svakog čoveka.
A.K.
*
Prevodi stranih romana. u -Sovietskom. Savezu
U Sovjetskom Savezu se u poslednje vreme prevodi znatan broj dela
strane Književnosti. Međutim, kako izveštavaju tamošnji bibliografski časopisi, najveći deo ovih stranih
knjiga se odnosi na avanturističke pisce zapadne književnosti iz đevetnaestog veka. Tako je roman Aleksandra Dime »rTri Musketara« bio rasprodan tri dana posle izlaska iz štampe 1957 godine, a ove godine je izašlo treće izdđanje u velikom broju primeraka. Slična je situacija i sa popularnim romanom &«Đ»Grof Monte Kristo« ' koji je štampan u dvesta hiljađa primeraka. Za ĐDimom ne
zaostaju mnogo ni pisci istog Žanra,
kao Konan Dojl, Majn Rid i drugi. Od pisaca ozbiljne literature ma pr-
slobode u vom mestu stoji Čarls MDikenms čija
* *
Neusbeh Džona Osborna
pođ naslovom »Osbornove budalsštine«, »Tajmsov« Kritičar naziva OBbornovo delo vulgarmim „izrugivanjem, dok »Njus Mronikle piše da »Svet Pola Slikija« pretstavlja gnusnu zabavu. Inače, celokupna kritika se slaže da je Osbornov komađ pretenciozan i neoprostivo đosađan. Osbornov komentar na takva_i slična mišljenja bio je: »Ne postoji. nijedan kritičar đnevnih listova koji bi imao đovoljno inteligencije đa «proceni moje delo«. | ;
su dela prošle godine štampana i sva rasprođata u skoro milion primeraka.: Međutim, uprkos v#ivelikoj tražnji đela strane MKnjiževnosti,. naročito zdbavnog sadržaja, od strane sovjetskih čitalaca, zvanični forumi oštro Mritikuju dalje tendencije i proširiyanje ovakve vrste izđavačke delatnosti,
W * O
Izložba bosvećena romantičarskim mojstorima ·
Ovih dana otvorena je u Lonđonu izložba đela slikarskih majstora iZ perioda od 1780 dđo 1850 godine. Kao što je poznato, to je bilo vreme ratova i političkih revolucija, vreme ogromnog mapretka u nauci i izvanrednih dostighuća u umetnosti. Umet-
mičkim delima iz tog periođa domi-
nira romanfičarski izraz, koji se. u zavisnosti od muoesta i vremena nšstanka slike, ispoljava u različitim viđovima, Izlagač je mastojao da okupi đela reprezentativna za sve mođifilacije romantičarskog stila 1! na izložbi su izložena platna iz BelBije, Danske, Irske, Italije, Jugoslavije, Nemačice, Norveške, Poljske, Sjedinjenih Američkih Država, Svajcarshe, Švedske | Spanije. Izloženo je 380 ulja, kao i velik broj akvarela i gravira, !