Књижевне новине

io u Pariz, rekac je svoj Kraj + „ed : „Ne Dag se više videt o je govorio... Osećal ; e: duši mlađog slikara postojali duboka potištenost. Oči su mu mrzele pejzaž Horvata. Mnogo dragih razloga, i lepota Krajolika, ubila je sljkara, jer je izneverila nadanja, M slikar, progonjen lepotom, umireo je u zlatnom umiru crnih pozadina na slikama. Tako je nagoveglio Svoju smrt ta „Autoportretu“. WB pismu upućenom u. Horvate je: „Gospodin je spremio

sobu, Otvorio vrata i viđeo mrtvog Račića kako leži preko postelje. Već hladan, držao je u desnoj ruci revolver. Evo, to je vest ovog

gospodina“.

Dušan ILIĆ

Sir umu - Knjiu

žal, Sašiae u Srbiji počeli su 5 oktobra, svečanom akademijom, koja je održana u Beogradu. Dalja inicije bila prepuštena sreskim ustanovama i organizacijama i od njihovog zalaganja i njihovih mogućnosti

jativa

ei je uspeh akcije po razmim krajevima Republike. Republički Savez ustanova i organizacija za širenje lnjige ovog puta, nažalost, nije imao dovoljno sredstava da akciju Mesec dana knjige izvede po jednom širem

i bogatijem programu. Sreski bibliotečki centri i druge ustanove i

organizacije koje se bave širenjem knjige pri-

SER SH La Meseca knjige književne večeri, razgovore sa čitaocima i izložbe knjiga. U mnogim mestima až su bibli O prijatelja knjige. A, kao što je bilo dogovoreno ma beogradskom Plemumu Saveza, posebnu pažnju bibliotekari su posvetili stvaranju šireg kruga čitalaca među radnicima i seoskom omladinom.

JOSIP RAČIĆ: AUTOPOR'THURAD

LU {GLGIZC7Y " "ZOO a i

sti rađa, đođuše samo kod žena; jedna elkmpa psiho:oga ustahovila je da je pojačano neonsko osvetljenje nerviralo radnice, jer ih je

„u „neku ruku „đdepoetizovalo“, o-

basjavajući.. — više. no „električna svetlost. — njihovo bledilo, bore i ostale defekte njihove lepote. Po svemu suđeći, ono Što se konvencionalno naziva „ljudskom pri rodom“ počinje da rebelira protiv neograničene i nekontrol:sane ekspanzije „antipr:rodnog“ osvetljenja. · . Reklo bi se da se zamračenje nameće kao nvophodna alternativa neonu. Kao da zaista treba za vrnuti prekdače. Čovek postaje sklon da dominaciju veštačkog dana smen; vlađavinom prirodne noći. Romantična poszija, a za njom i današnja neo-romantična poetika, izrazila je tu sklonost u afirmaciji takozvane „ncćne strane bića“. U svojstvu mislioca, Jedan od naših istaknutih pisaca napisao je seriji esejističkih varijacija na temu „IZ noći u noć“; u svojstvu stvaraoca, on 'e zbirci gotovo svih svojih pes.ma ' dao naslov koji je doista „monogram sadržine“: „Nox microcosmic3 Ako razlog opravđava, a uzrok samo objašnjava, onda sklonost današnjeg čoveka — da izmakne eks-

kluzivnoji vlasti „antiprirodnog“ osvetljenja — ne može biti dovoljan razlon za jednostranu afirmaciju „noćne strane bića“, za Utapanje u „Mosmičku noć“, za tOtalno zamračenje. Ustvari, zamena

„neona“ zamračenjemi nije alternativa za totalno iskijučenje Pprirodne noći (i sna) pomoću veštačkog osvetljenja (i budnosti). Izborom takve alternative, čovek ne bi prevazišao ocrtami antagonizam savremenog života, Već bi ga samo izvrnuo na naličje, premeštiajući znak „plus“ odnosno „minus“ sa jednoy pola tog antagomizma na dragi. Međutim, ovi znaci trebn da se potru. Po samom svom PDpOjmu, polovi kao takvi, mogu 56 jedino „prožimati i koegzistirati: ostalo je apsurd; pobijanje jed-

nog apsurda drugim — apsurd je na „Kvadrat. Nemoguće je veštačko osvetljenje zameniti potpunim ij „trajnim | zamračenjem, — kao Što je nemoguće „U kinuti“ i noć; umesto takvog 7Zamračenja, „neizbežno je ponovo

uspostaviti prirodnu Svetlost i O stvariti njenu koegzistenciju sa Ve” štačkim osvetljenjem. Pesnik / nije pozvan da pogasi ili da polupa Sir jalice, već — kad treba i gde tre” ba — da otvori zamračene prozoOre i da u odnje našeg bitisanja pusti prirodnu, wsvoetlost, između O stalog i mesečinu vedre južne NOći, ali pre svega „jutarnje rumeni!

lo“ sunca koje se rađa. U tome je

wZELA_C=GRGGAAAOKZG. | ___GI—

KON:pEE.VONRE | NOM.LNIE

WwzuzARIILLAII JIAUNAALAIBEEIIUIEEU———~~—~u www=u=uunurur naranai

njegova budućnost. U tome je njegova mođernost. U tome je, naj“ posle, mogućnost i smisao opstanka poezije,

Mođerni pesnik ne otkopava i ne prati zavejane stope. Rusoa: poetsko dočaravanje prirodne svetlosti ne znači izlaz iz veštački osvetljenih dvorana u poljski pejsaž ozaren mesečinom, nego — naprotiv — puštanje „jutarnjeg · rumenila“ u zamračene sobe koje su bile, i koje će noću biti, rasvetljene neonom. Poetska afirmacija prirodnosti nije evazivni povratak prirodi, nego progresivni pokret proboj do prirode. Put toga proboja ne vodi nikud ustranu od „anti-prirođe“, već upravo Kroz ovu. Pesnika ne treba tražiti nigde van i nasuprot „šofera“; on se nalazi, potencijalno, baš u „ŠOferu“. Savremeni francuski pešnik Drije La Rošel tačno je osetio baš to prisustvo pesnika u šoferu (bez navođnika) i, svojom „pesmom IT Auto, izvrsno izrazio | mođernu poeziju automobila:

„Double pulsation accorde co»

mme une čireimte

Le bomd du sang đans mes ar-

\ tčres,

Le bond does gaz dans le cylinđre,

Mon pled greffe um muscle š la

pćdale,

Ma main est au volant une liane,

TL'auto allonge son vemfre

chaud au ras de la terre“,

Ovđe mođeran pesnik — zaista modaran i zaista pesnik — ne „Unosi“ život u tvu mašinu, već iz same „anti-pri:rode“ fnašine izvlai ističe, pošto ih je dodirom svog poostshog duha probudio, uspavane i neotklonjive elemente žive privodo: „pulsaciju“, „zagrljaj“, „propinjanje“, „trbuh“,.. U osnovi, sama prirođa rađa svoju negac:ju: „anti-prirođu“. U ovoj poslednjoj neizbrisivo je utisnut trag njenog prirodnon porekla. A taj trag Krije mogućnost dijalelktičke obnove prirodnosti unutar „anti-prirođe same. Snažni miglioci uspeli su da sadledđaju ovu mogućnost, koju su talentovani stvaraoci mogli da ostvare u svom delu, Plehanov, naprimer, naslutio je đa se u veštačkom osvetljenju evropskih gradova može naći isto bogatstvo prirodnog spoktra koje je slikarstvo tražilo, uglavnom, u plein-air-u i prirodnoj svetlost: pejsaža:

„Odista, — pisao je jednom on, — u savremenim velikim

. građovima noć se često pretva-

ra u dan... -.. Običan gas za

osvetljenje, acetilen, elektrika, — svaki od tih novih izvora na svoj način osvetljava predmete, i savremeno slikarstvo je mertzostavno moralo obratiti pa-

či

we_ruERR Jure

Mesec knjige bio je povod da

se mnogim bibliotekama | pomogne da u svoje police unesu mo ve knjige i time za čitaoce postane privlačnija. Zapravo nedostatak novog u bibliotekama najčešće je bio razlog što se po njihovim rafovima hvatala paučina. U Mesecu knjige bilo je i reči o propagatorima knjige — o tome koliko ih je malo stručnih u oOR poslu i šta bi trebalo uraiti Između ostalog, dat je i predlog da se osnuje katedra za bibliotekarstvo. na njihovom obrazovanju. .

Za ljubitelja knjige prava je svebkoyina naš Međunarodni sajam knjiga, koji je ove godine održan četvrti put. Sajam knjiga je već Wradicionalna i u Mesecu knjige najznačajnija priredba. U kulturnom životu Beograda to je događaj prvorazrednog značaja. Smešten je na Beogradskom sajmu, gde već treći put (prvi put u Zagrebu) | „prezentira svetsku produkciju knjiga iz, svih oblasti stvaranja. U svetu — to je retka priredba, koju imaju zasad samo četiri grada: Frankfurt, Lajpcig, Varšava i Beograd.

2, Njam meS00 i Sajam

Ovu wrednu manifestaciju kulturno-političkog i privrednog karaktera, koju je pokrenulo i svojim skromnim materijalnim sredstvima uspelo da učini tradicionalnom Udruženje izdavača ~ Jugoslavije, sve više cene i prate izdavači i knjižari iz svih krajeva sveta. To se vidi po njihovom učešću, koje je svake godine veće. ·

Osamdeset domaćih izdavačkih

kuća i 40 inostranih firmi (koje

zastupaju | 600 izdavačkih kuća iz Austrije, Amerike, PĐoljske, Zapadne | Nemačke, Engleske.

Holandije, Istočne Nemačke, Rumunije, Francuske, | „Svajcarske,

Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke,

Mađarske, Bugarske i Italije) izložili su na oko 9.000 kvadratnih metara oko 35.000 eksponata. Između i pored sajamskih štandova bilo je postavljeno nekoliko

O MOGUĆOJ IDEJNO

Nastavak sa 1 strane' simbola i izazivača ne nekih određenih, konkretnih idejnih stavova već jedne opšte kontemplacione i

emocionalno obojene klime čovekove svesti. „Emocionalno obojena klima

svesti“ koja se ovde pominje nije, naravno, ništa drugo do estetička emocija koja se budi wu susretu sa prizorom, scenom, događajem, mrtvim predmetom i živim bićem, ljudskim likom ili umetničkom slikom, a to je emocija koja, uprkos tome što nas praktično, životno ne tangira, može đa se javi i stvarno se javlja

žnju ma svetlosne efekte koje

oni stvaraju“ rođe“: taj „metalni Majakovski“ je možda najveći pronalazač prizodnosti unutar „anti-prirođe“: setimo se njegovog „druga Mauzera“ (parabeluma kome on „daje reč“), ujedno, on je valjda najviđovitije anticipirao i simbolički ostvario koegzistenciju prirode ı „anti-prirode“: taj „metalni Majakovski“ bio je kađar da se sažali nad su” zom paloga konja. Iz ovoga ugla, on bi se video kao prototip modernog pesnika. „Naravno, ova vrsta pesnika n;je bez genealogije. Jedna grana njenog rodoslova izbija iz dela Samjuela Batlera, koji je poetski oživeo mašine. Ovim originalnim činom, Batler je — izgleda — dao pioniFski impuls modernoj basni, u kojoj se oživljavaju mašine mesto đa se očovečuju životinie. Kođ nas, Vučo i Matić mogli bi da buđu Batlerovi potomci, možda mesvesni svog porekla: ukoliko se ne varam, oni su — jedan ji drugi, ako ne oba — autori stihova o „Ppoludelom bicikletu“, , koje su ljuđi, danas u razdoblju između treće i četvrte decenije života, nekađa čitali u Politici za decu. Na žalost, preteče ovde još uvek izgic daju veći i življi, dakle i mođerniji, no sleđbenici.

Mođerna poezija, poezija koja nosii koju nosi budućnost, pozvana je da -uspostavii potvrđi prirodnost unutar „anti-prirođe“, i u skladu s ovom. Prirodnost: osećanje. Ustvari, osećanje i jeste „jutarnje rumenilo“ u čoveku: instinkt je noć, intelekt — dan i podne, a Osamostaljen i hipertrofiran intelekt — „anti-prirodna“ svetlost, elek? trična sijalica, reflektor, far, neon. Osećanje! Sentiment! Nije li reč o — srcu? Da. Uperimo prstom na jednu očiglednost. Ipak, nije to ni suvišan ni smešan posao. Vitalna mi sao nema ništa drugo ni da rađi, no đa uvek iznova otkriva dekartovske „očigleđnosti“, koje je inercija duha pustila da skliznu u tam-u zaborava, a sterilna medđitacija zakukuljila velovima nadrifilozofije. — Najčešće muklo, a katkad i nesvesno, današnji čovek očekuje od pesnika da u njemu — oživi — srce.. No, srce progovara odgovarajući na otkucaje drugog, bratskog, ljudskog srca. Te otkucaje pesnik može da izrazi, da ozvuči, i ekspresivnim sredstvima „bezdušne“ „anti-prirode“: pulsacijom automobilskog motora, i jezikom „druga Mauzera“, Pitanje o mogućnosti i foumkciji moderne poezije rešava se, na kraju krajeva, jednostavnom i očiglednom istinom: govoriti „od srca — srcu“.

( Radojica TAUTOVIĆ

samo kada je opšti fond svesnih procesa već tako razvijen i složen da je svest . sposobna za kvalitativni prelaz konkretnih opažaja u opšte pretstave ili pojmove, dakle u mišljenje. Ta estetička emocija vuče neposredno naš doživljaj ka jednom uopštavanju koje se ne Wwastoji u donošenju određenih ideja ali koje je slično mišljenju i koje bismo (kao što smo uostalom već i učinili) najrađije nazvali jednom kontemplacionom ili međitacionom klimom «đuha. To stanje đuha neki nazivaju intuitivnim saznanjem, neki „neposrednim. pojimanjem“, i pošto ono pretstavlja kvalitativni skok iz čulnog opažanja prizora ili slike (ui životu ili umetnosti) u jedno lucidno stanje svesti slično mišljenju ali ne iđentično sa njim, đakle u jeđnu koncentraciju i Kkondđenzaciju naglo probuđenog ranije „stečenog žŽivotnog iskustva, u jednu predispoziciju za nova saznajna Obogačenja, za inovaciju našeg saznajnog iskustva, mi ćemo to stanje nazvati estetičkim samwnanjem. Iz svega rečenog vidi se jasno da estetički doživljaj nije ništa drugo do združenost i uzajamno prozimonie estetičkih emocija i estetičkih saznanja, pa pošto je predmet estetičke nauke fe> nomen estetičkog doživljavanja, dakle nešto Što se odigrava u ljudskoj | svesti prilikom odražavanja u “njoj „onog Što je izvan nje, u Svetu objektivne stvarnosbi, i prema čemu ona ima svoj subjektivni (emocionalni) odnos, jasno je valjda da ova posebna nauka stoji u neposrednoj povezanosti sa psihologijom, tojest sa onim „ogrankom ove druge posebne nauke koji ispituje takozvane više, složene, estetičke emocije.

Međutim, zato što psihologija ostaje u granicama ispitivanja zakonitosti u procesima «svesti (u svim vidovima i stepenima saznajnih procesa, u emocionalnim procesima, u procesima ispoljavanja ljudske volje, istražujući osobenosti, uslovnosti i zakonitosii U SVCtu oseta, opažaja, pretstava, slika fantazije, pojmova i mišljenja, ili suđenja i zaključivanja, emocija i volicioznih agilnosti svesti) a estetika se ne zadržava na analizi konkretnih fenomena svesti, nego istražuje uslove i zakonitosti već pomenutog Udopštavanja čulnih opažaja i emocija do simbola naših pogleda na život i svet, do konkretnih znamena „našeg životnog iskustva, do jednog stanja povišene mislilačke budnosti i „opšte mobilizacije“- naših takozvanih viših saznajnih procesa, koji se ne poklapaju sa diskurzivnim, logičnim „mišljenjem, već nastaju pod određenim uslovima i u određenim trenucima, tojest u (ronucima

doživljavanja čulnih opažaja sveta”

stvarnosti pod dejstvom emocija koje nas ne opredeljuju prema samoj toj stvarnosti, kao i u tre-

nucima doživljavanja umetničkih slika, — mi estetiku moramo smatrati samostalnom naukom, nau-

kom koja wtoji u najtešnjoj vezi sa psihologijom ali koja, pri svem tom, ima svoj posebni predmet ispitivanja i posmatranja.

U stvarnosti, prirodi, društvu, odnosu prema samom sebi čovek doživljuje prizore, pejzaže, događaje, pojave i likove sa sposobnošću i potrebom đa ih uopšti, da kroz njih doživi jednu povišenost budnosti svesti, da prilikom susreta sa tim prizorima i pojavama

aa UI i —. dospe u jedno takvo stanje lucid-

| KORISNOSTI ESTETIKE

nosti kao da je s razumevanjem čitao mudđre misli Seneke, Epikteta, Baltazara Gracijana, Bekona, Svifta, i.prr jera, Paska”m, (detca, Tolstoja, Kirkegora, Rilkea, Santajane ili Hakslija, a ne kao da je jednostavno nekog ili nešto video ili čuo. U stvarnosti, prirođi i društvu čovek je, sa tom svojom sposobnošću i unutarnjom potrebom, samo konsument, „primalac, slučajni nalazač. Čovek te svoje doživljaje čulnih utisaka kao simbola svoje kontemplacione klime duha ne mora izraziti, ali ih i „mali čovek“ u bezbrojnim svakidašnjim slikovitim rečima, u netraženim metaforama iskazuje. Zato i moramo uviđeti da je svaki čovek umetnik, osrednji, mali, sasvim mali ali — umetnik. U umetnosti, u wlikovitom izražavanju svake vrste, koje nije samo stihijno i nesistematizovano, postoji „stvaralac i konsument, no onaj prvi ne bi mogao postojati, kađa i svaki „uživalac“ u umetničkim slikama ne bi bio, pomalo makar, i sam,— umetnik.

Savremena estetika mora povest: računa o estetičkom do*ivljavanju (o estetičkim emoriama i estetičkom saznanju) „“ovekovom pod znatno promenjenim opštim životnim uslovima ljuđi ovog vremena. Poslednjih decenija, od godina Prvog svetskog rata pa do danas, izmenila se životno-filozofska i društveno-moralna svest evropskog čoveka u velikoj meri, izmenile su se njegove misli, njegova osećanja, njegova stremljenja. Ta izmena je neminovno u” slovila i priliv novih sadržaja U sve umetnosti a sa tim i odgovarajuću promenu specifično jezič-“ kih mođusa iskazivanja tih sadržaja. U muzici se formirao novi atonalni stil, dođekafonija Šenberga i njegovih učenika, zatim „konkretna muzika“ ili elektronska mu zika pariske škole, U slikarstvu i vajarstvu iščaurila se „apstraktna umetnost“, tašizam, skulpturalni stil Brankuzia, Henri Mura i drugih. I u samoj književnosti, posle vekovne stabilizacije gramatikalnosintaksičkih osnova građenjia verbalnih slika, došla je jezička polifonija Džemsa Džojsa, kratkotrajni no po posledicama značajni nadrealizam, proza 5 „Uunutarnjim monologom“. Virdžinije · Vulf, romani „toka svesti“ u stravičnom i grandioznom opusu Viliigčma Poknera. Ali, ne treba se zavaravati, i „običan čovek“ ima potrebu i sposobnost uopštavanja svojih „opažaja na ž n nov način, u, prav+ cu svojih novih skrivenih težnji, misli, raspoloženja, „posle mnogih novih iskustava sa „vrednostima“ života i stvarnosti.

Promene u umetnosti nalažu, neizostavno, i promenu iđejnog

izložbi. Među njima, u centralnom prosloru Sajma nalazila Izložba dela objavljenih povodom proslave 40-godišnjice SKJ % SKOJ-a. +

Naš Sajam knjiga je i priredba od velike koristi za uspostavlje• nje kontakta i razvijanje kulturne saradnje između jugoslovenskih i drugih naroda sveta. | danima Sajma, kao gosti Udruženja izdavača Jugoslavije, u Beogradu su boravili pretstavnici izdavačkih kuća Sjedinjenih Američkih Dr. žava, Francuske, Istočne Nemač“ ke, Italije, Bugarske i Mađarske. Pretstavnici naših izdavača vodili su sa njima razgovore o saradnji između Jugoslavije i njihovih zemalja na polju izdavačke delatnosti.

stava u teoriji umetnosti, u op-" štoj estetici i u estetikama svih posebnih grana umetnosti, — U estetici književnosti, muzike, slikarstva, vajarstva, pozorišta, fil“ ma. No savremena estetika morala bi poznavati i opšte životno-filozofske poglede savremenog čoveka, ona bi morala otvoreno računati sa njegovim „novim životnim iskustvima, uslovljenim potrebama, pod izmenjenim istoriskim nužnostima društvenog razvitka, i ona to sve zaista i može znati, jer svi dobro poznajemo svaki svoje sopstvene unutarnje preokupacije,. strepnje, nade, sumnje, težnje, koje strije i iz umetničkih slika savremenih umetnika (pesnika, pripoveđača, slikara, skulptora, kompozitora i drugih). Estetika danadš mora računati i sa izmenjenim estetskim doživljavanjem vizuelnih, auditivnih, taktilnih, olfaktornih i gustativnih čulnih opažaja, koji i u životnoj stvarnosti, van umetnosti, izazivaju naše potrebe i sposobnosti da ih uopštavamo, da u njima nazremo i otkrijemo pojeđinačne, spoljašnje, konkretne i pojavne simbole opštih, unutarhnjih, apstraktnih i suštinskih stanja na še svesti, đa zasad bar u prvim dvema kategorijama čulnih dtisaka (vizuelnih i auditivnih) vidimo i čujemo — kako u stvarnosti pri-

.rođe i društvenog života, tako i d

svešću stvaranim umetničkim slikama — pokretače i izazivače proširenja i prođubljivanja našeg životnog (saznajnog i emociona!nog) iskustva. Ta čovekova potreba i sposobnost đa prilikom nekih e mocionalno primljenih čulnih utisaka đospe u jednu kontemplacionu klimu đuha koja ga bogati novim osećanjima i novim intuitivnim saznanjima — osnova je i za istraživački rađ savremene naučne estetike, bilo onđa kađa se ova nauka trudi đa otkrije zalonitosti u stvaranju i konsumiranju umetničkih dela, bilo onda kada ona istražuje uslove pod kojim se i obično opažanje spolinjeg sveta, ako je propraćeno estetičkim emocijama, „preobražava u onaj kontemplacioni napon „svesti koji smo napred nazvali estetičkim saznanjem, I kod umetnika i kod „običnog čoveka“ izražavanje u slikama nije ni više ni manje do ispoljavanje ličnog „raspoloženja, u koiem se uvek ogleda i sama latentno prisutna i potencijalno „zastupljena mislilačka klima duha ličnosti. Pravi estetičar mora se kroz to sliko~

vito - izražavanje mrobiti do same unutarnje „klime”. U njei a ne u određenosti tematskog predmeta

ili fabuli (koje, uostalom, neke umetnosti, — naprimer apsolutna muzika i apstraktno slikarstvo, čak i ne poseđuju) estetičar. će nači pouzdani kritortum za ocenu vrednosti umetnikovon dela. I samo onda: on kBo prircdni posrednik između umetn'ka i konsumenta, može biti idejno kovistan ovom drugom, u pripitomlienim uslovima društvene tolerancije i distusione princimiielnosti — možđa i samom umoetniku,

Pavle STEFANOVIČ

Grčka traži svoja umetnička dela

Grčki kulturni atašei u raznim zemljama dobili su naloge da stupe u pregovore sa odgovarajućim vladama za vraćanje umetničkih dela Stare Grčke u đomovinu. Kao što je poznato većina ovih pređmeta se nalazi razbacana po celom svetu, a najviše ih ima u Luvru i Britanskom muzeju u Lonđonu. Njima se svakođnevno divi na hiljađe posetilaca, ali zato grčki muzeji ne mogu fo zađovoljstvo da pruže svojim posetiocima. Kako je u planu pođizanje otvorenih muzeja na mestima bogatim ostacima drevne prošlosti, kao što je naprimer

Apolonov hram wu Delfima i druga, to je preduzeta ova akcija za vrača= nje umetničkih predmeta. Zasađa je postignut samo sporazum sa francuskom vlađom za vraćanje čuvene skulpture »Krilato samotračke pobede« Roja će biti izložena u muzeju na ostrvu Samokaki, Ovu divnu skulpturu je jeđan francuski konzul krišom odneo iz Grčke 1863 godime i ona se do danas nalazila u Luvru. Da Ili će Grčka imati uspeha i kod drugih vlada, zasada je još sasvim neizvesno, ' A.K.