Књижевне новине

Državni kapitalizam (»Kultura«, Beograd, 1959)

Zbornik rađova »Državni kapitalimam« čini nekoliko pokušaja »da se u svetiu konkretnog činjeničnog materijala bliže sagleđaju i razmotre meke bitne strane ovih pojava i procesa Kkoji obuhvatamo zajeđničkim pojmom državnog Kapitalizma«, a od Wwojih jednu odđ „pnajinteresantnijih pretstavlja savremena država u Kapitalizmu kao »otelovljenje jedne duboke protivrečnosti: ona je osnovni instrument zaštite postojećeg Kklasnog poretka ali istovremeno i oma

· organizacija preko koje se ostvaruje

objektivna tenđencija pođruštvljavanja upravljanja privrednim „procesimax«, Janez Stanovnik (»Privatna svojina nm državnom MKapitalizmu«) polazi od kritike staljinističkog shvatanja promene u proizvodnim „odnosima «&đisKljučivo kroz njihov pravni izraz svojinu, iz čega proizlazi poricanje ma kakve promene u proizvodnim odnosima sve dok pravni pie je nepromenjen, shvatanje promena u političko-pravnoj mnadgradnji' kao osnovnih — a koje se mogu izkršiti i spoljnom silom druge države.| Autor pokazuje kako je koncentracija kapitala, koju je stimulirao profit dovela do Korporacije kao pravnoorganizacione forme ujeđinjavanja jndiviđualnih kapitala u »društveni kapital«, »društveno preduzeće“, koji zahtevaju društvenu ekonomsku politiku ti. intervenciju države u privređi. Nekađašnji vlasnik „sredstva za proizvodnju udaljio se ođ upravljanja proizvodnim procesom u Kkorporaciji, ostao je samo titularni vlasnik kapitala, Njegovo mesto je zauzela »korporaciona birokratija« Kkojoj tenđencije {aktičkog razvitka daju položaj funkcionalnog vlasnika. Intervencija države Kao nužna Dposleđica ovakvog procesa (i niza drugih uzroka) utiče na dalje razvijanje ovih procesa.

Radoš Stamenković delaljnije ulazi u osnovne uzroke državne intervencije u privredi, u ciljeve intervencije, instrumente kojima „država danas interveniše i kakva je njena uloga na makro-ekonomskom planu.

Dr. Stevan Barać je uzeo zadatak da pokaže kako izgleđa „raspodela inđiviđualnih dohođaka u uslovima državne intervencije u privređne ođdnose i političke borbe proletarijata i buržoazije za uticaj i pozicije u sistemu đržavnog kapitalizma.

Dr Franc Černe razmatra teoriju ·

ekonomskog blagostanja kao jeđan ođ ideoloških oblika državnog Kkapitalizma. On se Kritički osvrće na njeno poreklo, novije i starije oblike teorije, njene etičko-filozofske polamne tačke, njen metođ pristupanja stvarnosti, odnos prema ekonomskoj politici, i na tzv. državu blagostanja. Nizu interesantnih gledišta i osvrta na pojedine teorije šteti prilična nejasnost izlaganja.

Dr. Branko Pribićević na primeru Velike Britanije, zemlje vrlo interesantne s gleđišta praćenja tenđencija i osobenosti državnog kapitalizma pokazuje složenost protivrečnosti rađa i kapitala u đanašnjim uslovima kompromisa koji se stalno narušavaju. Knjiga obiluje nizom interesantnih pođataka na kojima su izvođeni zaključci, ali isto tako pokazuje Koliko neujednačenost Kriterija, nepotpunost ili otsustvo statističkih podđataka o nekim osetljivim pitanjima i sl. otežava kako uporedna proučava-– nja pojeđinih zemalja tako i proučavanja nekih bitnih osobenosti pojedinih pojava u svakoj zemlji posebno. V. S.'

* '* *

KARL KAUCKMI

Klasne suprotnosti u doba Francuske revolucije

(»KRultura«, Beograd, 1959)

Proučavajući društveni organizam Francuske u svim „pojeđinostima Kaucki otkriva osnovne uzroke suKkoba u ekonomskim „odnosima. U društvenom razvoju on ne viđi samo sukobe između dve homogene kiase već i borbu unutar fih ošnovnih grupa, koja bez obzira na motive doprinosi uspehu „revolucije. „Uoči izbijanja revolucije feuđalna klasa (plemstvo, crkva i armija) je »pocepana i razrivena«, a s druge strane ni treći stalež nije »jeđinstvena falanga«. Njegovu najrevolucionarniju i najjeđinstveniju snagu predstavljaju i pored svoje socijalne heterogenosti sankiloti, koji postepeno ođ saveznika buržoazije postaju mjen gospođar.

Kaucki podvlači da su težnje buržoaskih mislilaca odgovarale potrebama razvoja koji je postao nužan, ali kritikuje površna shvatanja da su oni svojim iđejama pokretali revoluciju. der, nisu Kolebljive skupštine donosile odluke i usmeravala revoluciju već revolucionarni narod Koji je svojim akciiama stavljao ova tela pred svršen čin.

Povodom pokušaja evropske reak-

cije da se zbije u »reakcionarnu masu« protiv revolucije, pisac takođe iznosi uzroke njene nesposobnosti da to učini (ekonomska protivurečnost interesa, tipičan razdor dvorova, itd.), što je sa svoje strane opet davalo revoluciji snažan potstrek,

Mađa Kaucki nije uspeo đa u prak si primeni učenje marksizma o Kklasnoj borbi i proletarijat poveđe revolucionarnim putem, ostaje Lenjis nova ecema da je on u svojim istoriskim rađovima „»umeo da Iude marksistički istoričar, tako da će ti njegovi rađovi ostati trajna svojina proletarijata i pored Kasnijeg renegatstva«. Pređgovor pisca dopunjuje Koncizan Kritički osvrt Dr WVlađimira Milanovića o ličnosti i đelu K. Kauc-

Kog, B. Petranović * ' *

STEVAN MAJSTOROVIĆ

Napapiiri (»Turistička štampa«, Beograđ, 1859)

Stevan Majstorović, poznati novinar i publicist, sa neobično primetnom Žživošću đuha ume da opaža bitne karakteristike vremena i ljuđi; srđačan u ljudskim komunikacijama, putnik otvorenih očiju, zainteresovan za pulsove vremena i fenomene koji izražavaju dinamičnost savremenih društvenih kretanja, Stevan Majstorović je bio vičan da Iapiđarnim, neposrednim i veoma upečatljivim rečenicama opiše svoje putovanje od Beograđa do Finske i do Laponije. Majstorović izveštava o susretima sa saputnicima u vozu, o Susretu u Hamburgu kom, baritonom Zagrebačke opere, o izlozima ljubavi u Kkabarcima, o uđobnosti švedskih vozova; o ulicama Stokholma i Helsinkija, o lepotama prirođe Severa i surovim uslovima života Laponaca Koji sve više privlače pažnju turista i postaju pređmetom jedne u izvesnom smislu komercijalizovane egzotike.

Maistorović ume da napravi duhovitu dosetku i đdigresiju, ne čuđi se i ne egzaltira viđenim i ume da oceni vrednost detalja. Ne čuđi se i me oduševljava, ali ume đa se raduje suočavanjima sa nepoznatim mu svetovima, ume đa »uhvati« trenutak, da dočara atmosferu. I tako, njegova reporterska proza doseže, ne retko, literarne vređnosti koje su, inače, u reporterskim tekstovima Vvećine naših novinara, viđno izuzete.

Mažalost, mora se utvrđiti činjenica da je ova zbirka putopisnih reportaža Stevana Majstorovića vrlo slabo opremljena; ova oprema je u potpunoj disproporciji sa Kvalitetom

teksta. B. P. * &;' * PAVEL NJILIN ; Okrutnost (»Svjetlost«, Sarajevo, 1960)

Pretenzije autora ove knjige kao đa u početku nisu bile velike. Faktografski suve i konvencionalne, prve stranice ovog romana jedva da kojom rečenicom nagoveštavaju svu dramatiku poslerevolucionarnih zbivanja u malom sibirskom gradu Đuđarima, koja pisao analizira tražeći odgovore na mnoga pitanja koja je to vreme nametalo.

Venjamin Mališov, pozitivni heroj piščev, najplastičnija je ličnost ovog romana. Iako je slikan belom bojom i stalno poređem sa »crnime, negativnim junakom Uuzelkovom, Dpisac je uspeo da ga, naročito u pojeđinim epizođama, oživi i pretvori u stvarno ljuđsko biće, bez preteranih vrlina i anđeoskog oreola. Između Mališova i Uzelkova nalazi se čitav niz »sivih« ličnosti, bližih jednom ili drugom, koje unose mnogo đinamike u inače jeđnostavan zaplet stavljen u pozađinu romana i razbijaju šablone crnobelih, Kkontrastnih karaktera. Samoubistvo Mališova, centralni događaj u romanu, dolazi kao Dposledica niza naizgled beznačajnih, svaKkođnevnih pojedinosti, čija se važšnost viđi tek u svetlu te tragedije. Njilin sa puno razumevanja, i vatreno i objektivno istovremeno, opisuje ta zbivanja. „Subjektivne probleme komsomolaca toga vremena, njihovu neđoumicu pređ onim što je dolazilo, on posmatra kao posledicu širih društvenih promena, ali i tu izbegava pseudonaučno sociologiziranje i deklarativnost. On za samoubistvo Mališova nikog me optužuje đdirektno, ali ukazuje ma mnoge neposređne i posredne Krivce., Zaključak ostavlja čitaocu.

Mogućnosti koje je pružala fabula (borba protiv preostalih belogarđejaca i bandita) pisac ne Koristi za postizanje spoljnih efekata, već i u najuzbuđijivijim trenucima traži dublje razloge za postupke pojeđinih ličnosti. To je najveća vrednost ove knjige, osobina koja je izdvaja iz brojnih tomova sa sličnom tematikom, Mađa ne dostiže vrhove saVrecmene sovjetske literature, 'Njilinovo đelo se, zahvaljujući tome, izđiže iznađ proseka.

Knjigu je prevela Ina SamokovlićKrstanović. Ivam Šop

GRAHAM GRIN Plaćeni ubica (»Rosmos«, Beograd, 1960)

Sudbina Ravena, čoveka sa zečjom usnom i okorelog zlikovca i ubice, poslužila je Grahamu Grinu da izgrađi zanimljiv i dinamičan zaplet.

U tim uzbudijivim đogađajima uče-

stvuju mnoge, međusobno veoma različite ličnosti, što omogućuje piscu da wu okviru ove avanturističke fabule izvrši širu analizu engleskog društva uoči Drugog svetskog rata.

Pisac pokušava da pronađe objeklivne uslove koji su odveli Ravena

ruđe, ne odgovaram Ravenu. On uviđa da joj nije dorastao i, bežeći od policije, rešava da se osveti svojim poslođavcima koji su ma izigrali plativši mu za ubistvo izvršeno za njihov račun ukrađenim novčanicama. Ali već je bilo kasno. Raven ubija prave Kkrivce za zločin, Wli katarza, koju je očekivao, ne dolazi i on gine u borbi sa policijom.

Graham Grin ne bira kompromisna rešenja. Opisujući pojeđine pojave on ide do sarkazma da bi postigao poBrebne efekte. Pritom se vešto kloni jevtinih romansijerskih rekvizita koji su se na mnogim mestima nametali, ističući nasuprot jed nom naelektrisanom vremenu SVO-

sa Vlađimirom Ružđdja-

putem Kriminala i koji ga, na Kraju, đovođe đo Kkonačne propasti. Velika igra poslovnih krugova, u Kko-

ju antiratnu poruku. Knjigu je korektno preveo d-r Đor-

joj učestvuje kao bedno plaćeno o- đe Milikić. 1 Š. MVR U MART U ~“ v NAJVISE TRA/ENE KNJIGE JUGOSLOVENSKA KNJIŽEVNOST U Beogradu : 1. MIODRAG BULATOVIĆ: »CRVENI PETAO LETI

PREMA NEBU«

. MILOŠ CRNJANSKI: »KONAK« —

. LJUBIŠA JOCIĆ: »DRAGA MAŠIN«

OSKAR DAVIČO: »KAIROS«

. MITRA MITROVIĆ: »POLOŽAJ ŽENE U SAVREMENOM SVETU«

. BRANKO V. RADIČEVIĆ: »PONOĆNI SVIRAČI« . VOJO TERIĆ: SEDAM VOJNIKA«

„STEVAN JAKOVLJEVIĆ: »SUZE IL OSMESI«

9. VELJKO KOVAČEVIĆ: »U ROVOVIMA ŠPANIJE 10. RUDI SUPEK: »UME TNOST I PSIHOLOGIJA«

GOO ni

U Zagrebu

.ZALIĆ-EOSAVAC: »TIN U ANEGDOTAMA«

„VESNA PARUN: »TI I NIKAD«

. I., BE. MAŽURANIĆ: »PRIČE IZ DAVNINE«

BRANKO ĆOPIĆ: »JEZŽEVA KUĆA«

MIRKO BOŽIĆ: »SVILENE PAPUČE« , ERVIN. PERATONER: »MODERNA UMJETNOST« JOZO LAUŠIĆ: »KOSTOLOMI« l DESANKA MAKSIMOVIĆ: »ZAROBLJENIK SNOVA« RANKO MARINKOVIĆ: »PONIŽENJE SOKRATA« „SLAVKO LEOVAC: »MIT 1! POEZIJA«

————

oc oD mam na

—–

Ljubljani

. MIMI MALENSEK: »RTOMIR I BOGOMILA« . FRANC FINŽGAR: »ODABRANA DELA«

. BOR!S PRIKRIL: »BORBA ZA SREDOZEMLJE«

. MIRA MIHELIČ: »APRIL« . JOŽE MEKINDA-FRANCI: »MARŠS II GRUDE OD:-

REDA

. MATEVŽ HACE: »ZAPISI KOMESARA« MIRA MIHELIČ: » KUĆA SUTONA«

. FRAN MILČINSKI: »CELOKUPNA DELA«

. TIBOR SEKELJ: » NEPAL OTVARA VRATA« . IVO ANDKIĆ: »NA DRINI ĆUPRIJA«

Ji. O — e;

C Soowmm

Sarajevu

FRANC KAFKA: »AMERIKA«

. T. MAN: »ISPOVESTI VARALICE FELIKSA KRULA« PAVEL NJILIN: »OKRUTNOST«

A. DŽ. KRONIN: »POVRATAK U ŽIVOT«

L. BROMFILD: »NOĆ U BOMBAJU«

SEN-SIMON: »DVOR LUJA XIV«

V. M. TEKERI: » NJUKAMOVI«

N. LJESKOV: »MIMOIŠAO IH ŽIVOT«

E. HEMINGVEJ: »STARAC I MORE«

.„EDUARD PESON: »MORSKI ORAO«

ODMOR MN

–

PREVODNA KNJIŽEVNOST

les

Beogradu

FRANC KAFKA: » AMERIKA«

. SERGEJ JESENJIN: »PESME, I POEME«

. ALBER KAMI: »STRANAC«

. ALBERTO MORAVIJA: »MASKARADA«

. IRVIN SO: »LJUSI KRAUN«

. GRAHAM GRIN: »PLAĆENI UBICA« ARČIBALD DŽ. KRONIN: »POVRATAK U ŽIVOT« GREJS METELIJUS: »GRADIĆ PEJTON«

. ROBERT GREVS: »KLAUDIJE I! MESALINA« . ERNEST BLOH: »SUBJEKT — OBJEKT«

OON n O —

e =

Zagrebu

. SERGEJ JESENJIN: »PESME, ! POEME.«

. SERGEJ JESENJIN: »STIHOVI I PROZA« RODARI: »CIPOLINO«

J. V. GETE: »VERTER«, »POEZIJA 1 ZBILJA« B. KROČE: »ESTETIKA« -

A. P. ČEHOV: »SABRANA ·DJELA«

FRANC KAFKA: »AMERIKA« ,

V. M. TEKERI: » NJUKAMOVI«

RED BRETBERI: »SREBRNI SKAKAVCI«

. V. SAROJAN: »DOŽIVLJAJI VESLIJA DŽEKSONA«

U Ljubljani

1. PJER, LAMIR: »MENDELSON« 2. P_O. IIELSTREM: »IGRALA JE SAMO JEDNO LETO« 5. P. BERGS: »NA. OSTRVU GUBAVACA« : 4. NEVIL ŠAT: » KROZ PAKAO HIMALAJA«

5. NORMAN MAJLER: »GOLI I MRTVI«

6. JOHANAŠDIRU »HAJDI:Re.1 Izdat di;

7. ZOLT, HARSANI: »MAĐARSKA RAPSODIJA«

8. TOMAS MAN: »ČAROBNI BREG«

9. E. HEMINGVEJ: »STARAC I MORE«

10. LION FOJHTVANGER: »GOJA«

OON OiR Na

–—

U Sarajevu ,

1. DRAGO LJUBIBRATIĆ: »GAVRILO FPRINCIP« 2. * #* * »POEZIJA BUNTA I OTFORA«

3. MOMČILO MILANKOV: » JESENJI DOGAĐAJ« 4. IVAN HARIŠ-GROMOVNIK: »DIVERZANT« 5. MIRKO BOŽIĆ: »SVILENE PAĐPUČE.«

6. IVO ANDRIĆ: »PANORAMA«

7. V. PETKOVIĆ-DIS: »PESME«

8. RANKO MARINKOVIĆ: »RUKE«

9. M. JANKOVIĆ: »KOTA 905«

10. LJUBIŠA JOCIĆ: »DRAGA MAŠIN«

| lični,

GERGEJ JESENJIN

Pesme i poeme (»Nolite, Beograđ, 1959)

dopunjeno izdanje pesama i poema Sergeja Jesenjina» pojavilo se u izvrsnom prevođu M. M. Pešića. Ovaj naš zaslužni prevodilac i ko* mentator Sergeja Jesenjina ponovo je potvrđio već ranije stečeni renome poznavaoca i tumača OVOE veliKog ruskog pesnika i u novim prevođima, koji se, pored već poznatih, nalaze u ovoj knjizi; to Su:

»Bobilj i dđrug«, »Mrak je već«, 00 mTanjuše lepše cure, »Sto je prošlo — neće se vratiti, »Breza«, »Blato i niz bara«, »Preobraženje« (1), »Sazreva trenut preobraženja«, »Kantata«, »Pantokrator«, »De, ljubi me«, »O zbogom, „Baku!«, »Večeri plave »Cveće mi veli — Zbogom ostaj!«y »Rapetan Zemlje«, »Sad lagano svako od nas stremi«, »Inonija«.

Pesme u ovoj knjizi nižu se hronološkim redom tako da se zapažaju dva periođa u stvaralaštvu Sergeja Jesenjina. Prvi ođ 1914 do 1920 godine (mađa neke pesme đatiraju i iz 1909) i đrugi od 191 do kraja 1925 gođine.

Prvi periođ vezan je uglavnom ža đetinjstvo i zavičaj, Tu preovlađuju veđri tonovi i plavetnilo slika. Iu to vreme, po rečima M. M. Pešića,

Novo,

jasno

»prolećni „Jesenjin« stvara svoju »sunčanu religiju«, 5aV bezbrižan i veđar. Tu je mlađost što se javlja

s nemirima da otkriva svoj unutrašnji svet i ona poetska sagleđavanja koja su u stvari ođraz tađašnjeg vremena i sređine: patrijarhalno selo i posveta ljubavi i prirođi. ovđe preovlađuje poetski metođ koji se uglavnom, ili svojim najvećim delom, oslanja na asocijacije slika i to realistički podvučene. Tako pesniku jesen liči na »riđu kobilu«, mesec na »kuđravo jagnje« itđ. Iz OVvVOg bperioda najznačajniji su stihovi vezani za prirođu, njene vanredne pejzaže i seljački svet (»Celo selo u jame upilo«).

Drugi periođ, mađa je vezan , za moralni pađ pesnikov, ispunjen je umetnički zrelijim i najboljim njegovim ostvarenjima. »Posleđnji pesnik sela« preobratio se ovđe u dđeklasiranog pesnika „kafanske Moskve, gubeći sve više socijalno interesovanje zbog propasti sela i nesnalaženja wu revoluciji koja, po njegovom očekivanju, nije „đonela zemaljski raj, novu, obećanu zemlju, MInoniju. TI wećina pesama iz ovog periođa ođraz je teškog đuševnog stanja čoveka koji ne zna šta će sa sobom, i koji, prepušten beskrajnim pijanim noćima i bolesnim kolebanjima, sluti svoj skori Krai. Beznađe, životna oporost, tamni tonovi, poslednji su prizvuci ove velike poezije (»Crni čovek«, »Sovjetska Rusija«, »Mećava« i đdr.).

Vladimir V. Predić

* '* *

DUŠAN POPOVIĆ

Scena i stvarnost

(»Matica srpska«, Novi Sad, 1959)

Odmah treba đa buđe rečeno: ovom prikazu mneđostajaće jeđam „aspekt. Pretstava o autorovom odnosu prema pozorištu mogla bi đa bude potpuna kađa bi svaka pojeđinačna kritika bila čitana neposredno posle izvođenja drame (mada postoje Kritike kođ kojih to nije neophodno). To, međutim, ovde nije slučaj, tako da ovim jednostranim prikazom mogu biti obuhvaćene literarne osobine, eventualni teoretski stavovi o pozorištu i ocena đela kao celine.

»Scena i stvarnost« jukstapozira sve ono što je u posrednoj i neposrednoj vezi sa pozorištem i samo pozorište. To je, velikim delom, informativna Knjiga koja obiluje pođacima, ođaje autora upućenog u pozorišnu problematiku na svim planovima., Btaviše, prvi deo ove Knjige mogao bi se nazvati hronikom zbivanja u pozorišnom «životu Novag Sađa koji dobija opštejugoslovenski značaj osnivanjem Sterijinog pozorja, Besumnje, taj đeo ima svoje opravđanje — problemi koje tretira, aktuelni su, zamisli koje donosi (na– ročito kađa govori o potrebi svesnijeg napora za prilaženje pozorištu kao nauci) konstruktivne su — wu potpunosti implicira iđeju koju mnaslov Knjige sobom nosi. Za zbirku reportaža (III đeo) o filmu, televiziji, pozorištu i operi, veoma zanimljivih i živo pisanih, to se sa pođjednakom sigurnošću ne bi moglo reći.

Pozorišne Kritike, prvi put sabrane na jednom mestu, ranije objavljiva-– ne u »Borbi« i »Letopisu Matice srpsSke«, čine drugi đeo ove knjige.

Elemente koji pozorišnu MKritiku čuvaju ođ efemernosti, izvestan estetsko-teoriski sistem koji bi u svim kritikama bio eviđentan i na čijem bi se dđoslednom sprovođenju insistiralo, knjiga Dušana Popovića ne poseđuje, Mestimično iskrsnu iđeje izvan konkretnog Droblema, ali u obilju teksta i one izgube svoj značaj, Karakteristika njegove kritike je pokušaj đa sjeđini dva metođa i stvori kompromis između pretežno literarne kritike, poput Lazareviće= ve, i pretežno pozorišne, Poput Klajnove. U osnovi taj Dokušaj pretstavlja korak napred, koji, nažalost nije dosledno sproveden: iz većine 'kriti-

ka konvencionalno pisanih, ističe se.

nekoliko o kojima može biti reči samo u superlativu. Najbolji primer je Mritika Putnikove postavke IMor-

italijanskom .

kinog »Don pPerlimplina«. Saopšt nje bitnih karakteristika dela i nje govog mesta među Lorkinim . ma, posmatranje rediteljeve koncep. cije »ne 54 bilo kakvog dogmatskog apriorističkog stanovišta, nego sa stanovišta Lorkinog Perlimplina« i određivanje mere u kojoj je redi. telj nezavisno od saglasnosti sa au, torovoni koncepcijom, uspco da o. stvari stilski jedinstvenu i celovit pretstavu — SVe Su bio elementi na kojima se Popović sa merom, po. znavanjem ı duhom zadržavao, Iste kvalitete. u punoj „meri Dokazuju kritike Anujeve »Kolombe« na no. vosadskoj sceni i Sofoklove »Anti. gone« na sceni Jugoslovenskog dram SKOE pozorišta.

Konačno, »Scena i stvarnoste Du. šana Popovića delo je nesumnjivo značajno i akiueino — njegova ko. rektno pisana kritika | mestimično otkriva duboko shvatanje problema dramske i pozorišne umetfnosti i ve. lika je šteta što te kvalitete ne po. kazuje svuđa podjednako.

Bogdan A. Popović

* * *

HENRI DŽEMS

Zlatni pehar

(Otokar Keršovani«, Rijeka, 1960)

Wu obimnom opusu Henri Džemsa — »Zlatni pehar« zauzima jedno od značajnih mesta, možđa upravo zato u najboljem smislu može da ilustru. je kayakteristike Džemsovog roman. sijerskog postupka: suptilne psiholo-. ške analize, interpoiiranje gotovo esejističkih digresija o kulturi i umetnosti, neobično osećanje za meru pri portretisanju pojeđinih liko. va, obuhvatanje totaliteta zbivanja i vremena, izražavanje jeđne unutrašnje đrame koja, veoma Često, nema svoje spoljne emanacije, ili su one samo diskretno izražene.

Džemsova dramatika data je u unutrašnjim treperenjima, „osetna je otsutnost spoljašnjih deskripcija i viđna postepenost razvijanja sukoba koji počinje od pritajenih oblika ljudskih kontraverzi do otvorenog i vehementnog dramskog Kkreščenđa, U tome sukobu ličnosti se „moralnopsihološki razgolićuju, vođe uzajamne borbe, sitne naizgled i Kkrupne, u suštini, po svojim reperkusijama.

Likovi Princa, kolenovića aristoKkratske italijanske porođice, granda i patricija, i njegove žene, kćeri američkog . bogataša Ververa čiji je hoby Kolekcionarstvo skupocenih umetničkih pređmeta, dati su u punoj svojoj složenosti i svestrano definisani jednim minucioznim pripoveđač kim postupkom.

Odlike ovog romana su, čini se, upravo u tome što Džemsove tanane analitičke opservacije dopirm do fiJozofsko-etičkih uopštavanja ljudskih stanja ljubavi, mržnje, strasti i pohlepe. Džems (umro 1915) u mnogome je jeđan od preteča modernog evropskog romana i »Zlatnim peharome, poslednjim delom u svome obimnom opusu — ostvario je povest u Kojoj žive i pulsiraju one ljudske strasti i osobenosti koje su, nesumnjivo, u Džemsovoj interpretaciji, današnjem čitaocu interesantno i đrago štivo,

Mnjiga je, u trađiciji izdavačkog

pređuzeća »Otokar Keršovani«e, ukusno opremijena i štampana na finom

bibliskom papiru. Veoma uspeo prevod sa engleskog ostvarili su Ružića i Aleksandar Vlaškalin. ff. B,B.

KNJIŽEVNE NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Bora Ćosić, Slavko Janevski,

dr Mihailo Marković, Slavko

Mihalić, Peđa „Milosavljević,

Branko „Miljković, Tanasije

Mladenović, Mladen „Oljača,

Vladimir Petrić, Đuza Radđo-

vić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković. Direktor:

TANASIJE MLADENOVIĆ Urednici:

MILOŠ IL BANDIĆ PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIĆ List izdaje Novinsko~izđavačko· pređuzeće »Književne novine, Beograd, Francuska 7. Ređakcija: Francuska “, tel. 21-000, tek. račun: 101707-1-208 List izlazi svakog drugog pet Ra. Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.

Rukopisi se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Stampa »GLASa, Beograd,

Vlajkovićeva 8.