Књижевне новине
wir a
~
* OL. 5 3
*
Bratko KREFT
DOSTOJEPFSKI I K4MI
Nastavak sa 1 strane
inače postoje između Dostojevskog i Gorkog, himna Gorkog „Čovek“ izraz je iste velike vere u čoveka i njegovo stvaralačko delo, kao što je bila u Dostojevskom: „Smisab života vidim u stvaranju, a stvavranje je beskonačno! Idem da iz'qorim što je moguće svetlije i da što je moguće dublje zasvetlim u . tami životn. Smrt je moja nagrada... Sve je u čoveku — sve je za Čoveka..." I Gorki je otkrio svoga Čoveka, kao što je Dostolevski svoga Svečoveka“. A šta je otkri) Kami?
To pitanje mi je ponovo nametmula njegova zanimljiva s Ssvojstvena dramatizacija „Nečistih sila" („Zli dusi") Dostojevskog, dela koje qa je najviše privlačile od svih romana ovog ruskog genija nihilističkog raspađa i sasvim lične, mistične vere u čoveka, vere koja mu je negde prelazila u mit o svečoveku budućnosti, Taj mit je u pesmi Gorkoga „Čovek“ uprkos sim»olizmu dobio Konkretniju sadržinu, a isto tako je na svoj način živeo u Lavu N. Tolstoju i gonio ga, pod pritiskom raspađajućih mesređenih ođnoša u !judskom društvu, na njegova filozofsko-etička ui socijalno-politička razmišljanja, jer i Tolstoj je bio „čovek u revoltu".
Jasno je da su „Nečiste sile“ privlačile Kamija zbog svog nihilizma, koji zahvata u sebe i razne apsurde. Živimo u vremenu koje nije samo precenjivanje svih vrednosti, kako ie nekad za svoje vreme zapisao Niče, već je istJvremeno nužno i raspad „raznih trađicionalnih normi, etosa i čak ideia — bar ı njihovom vremenskom obliku i sadržini. Sve je to našlo snažan odjek u Kamijevom mišljenju i đelu i dovelo ga do obočavania aonsurda i mita o Sizifu (Le Mvihe de Sisvnhe). Tim mitom je stvorio svoj idol samosavlađivanja, pomoću koga bi čovek savlađao besmislenosti i aosurd Živo ta sa svim nienovim iluzijama. A tim samosavlađivaniem i priznavanjem apsurdm bi qa istovremeno prerastao. „Kako to uverljivo nije uspeo da kaže. jer aa ie „apsurđ uslučaia“ s automobilskom nesrečom ubio.
Uticai Dostoievskoa na Kamiia ie vanredn» velik. To potvrđuju brojni pasusi a i celi članci u nieaovoi publicistici. Obraćso se njemu da bi s njegovom pomoću 9dwovorio na razna škakliiva pbitania koja su ga mučila naročito u vezi s revoluciiom i marksizmom. To što je posfmo protivnik sociimlizma i negirajući kritičar „marksizma ima duboke korene u njemu samom. u njegovom razvoju, a ništa manje ni u stanju francuskoq dru Štva s jedne strane, a s druge u sad5onosnim posledicama staljinsko-berijske politike, koja je odvratila i dva tako značajna piscn kao što su Anđre Malro i Hauard Fast. No, najgroteskniji primer je francuski pisac Iqnacij Lep, koji je od komunističkog aktiviste i književnika postao katolički sveštenik. Postoji i suprotni primer: italijanski jezuita Aligiero Tondi, koji je istupi) iz ređovnika i pridružio se komunistima. Sve su to stvari o kojima bi marksisti mora li đublje da razmisle...
Od svih dela Dostojevskog Kami se najviše bavio „Nečistim silama“, koje je na kraju dramatizova) pa čak i sam režirao, jer je s pozorištem bio vezan još od mlađih godina; čak. je i nastupao kao qlumac. „Nečiste sile“ Dostojevskog iskorišćavaju protivnici revolucionarnih pokreta, a naročito mnrksjzma i socijalizma još od sam5g
'
Slavko MIHALIĆ
početka. Još pre Prvog svetskog rata, kada su ih naslovom „Nikolaj Stavrogin“ prikazali pJjred „Braće Karamazovih“ u Huidožestvenom teatra StanPslavskog i Dančenka u Moskvi, protiv zloupo trebljavanja Dostojevskog pvotestovao je i Maksim Gorki. Kako je u Wwvome protestu b”5io premalo jasan i principijelan, u pismu ga je oštro prekoreo sam Lenjin.
Sve je to koliko-toliko poznato, ali je malo poznato da su „Nečiste sile“ nastale pre svega kab kritika bakunjinovsko-nečajevskog terorističkog socijalizma, u koji su zapali poslednji tokovi narodnjačkog sjcijalizma sedamdesetih godina, kada su mnogi narodnjaci očajavali nad dotadašnjim metodima pokreta i nad nazorom đa će rusko društvo preskočiti stepen kapitalizma i mim» njega ići u socijalizam. Isto) tako se dosad go tovo još niko nije podrobnije bavio pitanjem kak» je pokret NeČajeva, koji je zbog svog delovarija (ubistvo studenta Ivanova itd.) i nazora pao pod rdarnu kritiku Dostojevskog u „Nečistim silama", istovremeno neqativno odjeknulo i kod Marksa i Engelisa. Da se Kami prilikom „studiranja potrudio kao štj se potrudio za neke druge stvari, mogao bi tu vanredno zanimljivu materiju „prostudirati i kod Marksa i Engelsa, pa bi svakako došao do drukčijih zaključaka u pboqledu marksizma i nihilizma. lako su kritiku nečajevskog dekadentnx»a nihilizma, koji doživ-
ljava naročito na Zapadu „danas svoji renesansu u nekim intelek-
tualnim kruaovima, Enqeis i Marks izveli s drukčijih vidika nego što ju je izveo Dostojevski, u njihovim kritikama ioask postoie veoma zapanjuiuće dodirne tačke, koje moraju biti snažno oružje u odbrani protiv protivnika marksizma, i istovremeno efikasno oružje zloupotre»e „Nečistih sila“, o čemu sam dokumentovano predavao jŠ na Drugom konqresu juqosloven= skih slavista u Zagrebu. (Fraament te studije iziće će u kongresnom Zborniku. koji je kao i publikacije većine kongresa nažalost zakasnio.) Neđavn» sam &«đWvideo „pretstavu „Nečistih sila“ u Kamijevoi dramatizaciil u bečkom Akađemi-teatru. Pretstava je u glumačkom i režiskom pogledu uglavnom iznnd proseka, ali su interpretacije mnekih fiqura i karaktera pogrešne'i u smislu Dostojevskog. Koliko je za t) kriv još Kami, a koliko režiser i pozorište nije mogućno svuda tačno utvrđiti, jer nažalost ne raspolažem Kamijevim originalom. Kako se to delo zloupotrebljava, dokaz je i pretstava u Minhenu, gde je režija postavila Šigaljova s maskom Lenjina, što nije samo provokacija, već je. glupo i neinteligentn:. Bečka pretstava je u tom pogledu pristojna, jer se nije služila tako jeftinim reakcionarnim efektima, iako je s druge strane kriva za nasilnu komično-ciničnu interpretaciju Petra Verhovenskog, čiji pralik treba tražiti u Nečajevu. Da ni režiseru ni uređništvu pozorišnog lista nije bilo jasno ovo ili ono, sveđoči i napomena ispod fragmenta KamijevVJg članka „Čovek u revoltu“, kojoj se kaže da je Dostojevskom model za Stavrogina bio Nečajev, što naravno nije istina, jer je na osnovi istraživanja profesora Leonida Grosmana ubedljivo dokazano još od 1926 godine da su model za Stavrogina mogli biti pre svega Bakunjin i Spešnjov, član kluba petraševaca, u kome je pre hapšenja bio i Dostojevski.
Druga vidna pogreška bila je u
Sve polaganiji krugovi kojima silazimo
Na našim leđima već su za
pisane odgonetke Svemira
Male smiješne laži koje stanu u čašku visibabe
No ih treba urlikati da bi
se opskrb:le licima
(Na dani znak izviruju ulašteme glave gmazova) Silazio sam tako strovaljujući se niza stube Dolca,
svoja prljava rebra
Svakoga dana pošjeta istini
I ne skidaj ga, istino, t
|
|
NEPRIMJETAN DOLAZAK PROLJEĆA |
|
koja ne skida veo
i ćeš se najviše zgramuti
lLepršaju prazni konci, lutke smo rascijepali.
Koliko su ljepše gorjele nego što su usko živjele Palim sebe otkad jesam, no tko sobom upravlja a Đonoš priliči jedino krovovima, oni ništa ne razumiju Uza zidove vuče se magla i ubija dugom radošću Nalazim le raskomadanu na uglu Bogovićeve, ali ti si
samo meso Ti si samc kaljuža,
ja sam samo zakrivljen trag u tebi
Sjedimo u zimskim kaputima u tvojoj hladnoj lešini
Plaminja oskudno juče,
preostaje jedino zaborav
Odjednom ću otpočeti pića koja sam još jučer razlivao Preostaje, dakle, da se posve dadem drugima
Zastave! Zastave! Zar ne vidite zanos u mojim očima Ah, i ovaj puta ja ću še lišavati bez naknade
Go na raskršću Gajeve ı Tesline nasuprot prodavaonice
voća i povrća Jedino naranče istraju, one Pomalo nežive
su kao zlatne ribice
“SWBA i ih OMER" TN
kostimiranju i interpretaciji inženjera Kirilova, koji se ubija da bi Dio konačno „slobjdan“ i „čovek-
bog“. Obukli su ga u rusku ruba-
šku i čizme da je više ličio na mu-– žika nego na nihilističkog intelek tualca. Ni glumčevm interpretacija (De Kova) karaktera Kirilova nije našla prava izražajna sredstva. Inženjer Kirilov je tipičan ruski zapadnjak, možda po svojim pogledima čak najviše od svih. A zapadnjaci su se u to vreme i nosil: zapadnoevropski, što svedo-! če brojne fotografije raznih „nihilista“ od Pisareva do Željabova. Narodnjaci-zapadnjaci kao Hercen, Ogarjov, Njekrasov, Dobroljubov i druqi radili su isto, jer je 1. ta spoljašnost za njih „demonstrirala“ usmerenost protiv zaostalosti carsko-feudalne Rusije. To što su u rubašku obukli Šatova, koji je za Dostojevskoq tipična i svojstvena varijanta slavjanofila, je u redu, jer su time simbolizavoali njegov ruski slavjanofilski | „nacionalizam u suprotnosti sa zapadnjacima.
Kami je na mnJgo mesta povukao Dostojevskog u svoj svet savremen3q zapadno-francuskona nihilizma, da bi mogao kroz Dostojevskoq da govori za — sebe. U tom smislu je prekoračio okvir uobičajene dramatizacije, bat, klasične, koja autoru ništa ne đodaje ili menia, već samo prenosi »9riqinalne dijaloge iz romana na scenu. A može da greši protiv njega već tu ako ih krati po svojim intencijama na štetu osnovnih misli Dostojevskog. Kami je u svoju scensku ndaptaciju „Nečistih sila" obuhvatio i Stavroginovu ispovest Tihonu, koju je Dostojevski ispustio iz raznih uztjka i koju dosad još nijedno izdanje nije ukliučilo u roman iako tamo spada. Koliko znam, dosad to nije učinila nijedna dramatizacija. Svakako je Kami dob») učinio, jer je to poglavlje bitni deo romana. No bečka pretstava ipak baš na završetku prizora promašuje i greši u nečemu što je izrazit) protiv Dostojevskog. Pre nego što Štavrogin napusti TihOna, u bečkoj pretstavi on zđrobi stoni krst sa Hristom. Takvih „nečistih sila" kod Dostojevskog nema, jer je nazarenski tesar bio za njega toliki idol! da ga čak Ivan Karamazov u Leqendi o velikom inkvizitoru posredno brani od inKvyizitora, ~ Način na koji je taj Stavrogi-.
v afekt montiran u prizor i pret stavu, ižrazito je protiv Dostojevskog. Nema ga ni u peterburšk»j ni u moskovskoj redakciji tog poglavlja. Zato je taj umetak izrazito tendenciozan, a mogučno ga je braniti samo sa stanovišta Kamijevog nihilizma, a nikako sa sta novišta Dostojevskog, kome je ličnost Hristosa — da se bizarno izrazim — bila neprikosnovenija od samog boga. Stavrogin i sa Tihonom razgovara između ostalog sa-
mo o bogu, a.ne o Hristu. Njega ·
pominje samo ateist-nihilist Kirilov u svom razgovoru pred smrt sa Petrom Verhovenskim i to s ve likim poštovanjem, jer kaže: „...taj čovek je bio najviši na zemlji, Bio je ono zog čega vređi živeti“. Kami, koji je stekao ime velikog moraliste, svojoj adaptaciji „Nečistih sila“ nije đao toliko originalnog, iako se trudi da bi ga mogli nazvati u poreaenju s Dostojevskim originalnim misliocem. 1 Klod Roj je posle njeqove smrti posumnjao o tome i dao prednost Sartru, ali je istina, što kaže i Roj, da je Kami znao da prelije izvorn vatru svojih majstora Ničea. Dostojevskog, Žiđa itd. kojima mnogo štošta duguje, u jednostav ne istine. No to je za mislioca koji želi da bude originalan, malo. jer je ustvari obavi) „samo neku prostiju literarnu formulaciju tuđih misli, pa i njih je pokušao, u velikom duševnom naporu da nađe put iz lavirinta sopstvenih misli i društvenih odnosa, eklektički sjedinjavati i mešati u svoj iđejni svet, u koji je još nekoliko godina pred smrt zapao. Zato je već duže vremena ćutao, „Što je podvukao i Sartr u svom nekrologu. To ćutanje bilo je između ustalog uzrok što ga je dodeljivnanjem Nobelove nagrade vladajući zapadni svet primio za svoga, iako je u tome i posmrtnom priznanju ne samo omaška, već čak prilično hipokrizije, jer je većina činila to iz zabune i krize. Kako drugog većeg i pogodnijeg nije mogla da nađe, obesila se o Kamija. Isto je učinila i s Pasternakom a ist) još pokušava s Dostojevskim, pri čemu joj je, hteo ili ne, pomaga» Kami svojom daptacijom „Nečistih sila“. No nešto krivice za sve to ima i na suprotnoj strani, jer mi ona nije pokazala dovoljno razumevanja ni za jednog ni za drugog, a naročito za Dostojevskog.
KK i rz—ı
7-1V-1960
Ništa nije wvredljivije za čoveka nego kada mu se kaže da je ipnosečan, Uostalom, ljudi se i nc delc na prosečne i nadprosečne, nego na male i na velike, bez obzira na to kakvim se poslom bave.
A na Zapadu je običaj da se često govori o prosečnom čoveku, koga sasvim proizvoljno nazdvaju i malim čovekom i čovekom sa ulice, i to baš onda kada se želi da sazna mišljenje onih čijem se mišljenju ne poklanja izuzetna pažnja, ili se bar pretpostavlja da većina ima neko mišljenje o događaju koji je u bilo kom pogledu izvanredno značajan, Tada se anketiraju ljudi različitih profesija i prevashodno onih do kojih je najlakše doći, ljudi koji nemaju golovo nikakvog uticaja na tok zbivanja, i njihova mišljenja se posle štampaju u novinama | revijama, ili pak ostaju u statističkim uredima, A, na osnovu tih mišljenja se kasnije domosi sud o nečijoj popularnosti, stanju u školama, ili o broju nervno obolelih.
I tako izgleda da taj anketirani čovek ipak nešto pretstavlja u društvu. i ima nekog uticaja na javni život.
Medutim, baš zbog loga Šlo je okaraklerisan kao prosečan čovek on je u znatnoj meri degradiran i ponižen.
Jer, pre svega niko se ne izjašnjava o kakvoj se prosečnosti misli kada sc govori o tom čoveku. Da li je tu u pitanju prosečnost u pogledu inteligencije, imovnog stanja ili prosečnost u pogledu kvalifikacija potrebnih za određenu vrstu posla. A ako se pak taj čovek naziva malim čovekom, da li mu je
O Dragoslav GRBIĆ
0 NEPROSBĆNOM (ČOVEKU
. 9-IV-1960 Da bi se shvatila prava vrednost nečega treba
trenutak obezvredit. | „ Ž PŽ BewdS Miljković je u »3Književnim novinama« objavio poetsku kritiku poezije koja je u suštini nje-
na afirmacija, odnosno alirmacija jednog novog poetskog govora koji je govor budućnosti.
v
U težnji da pronikne u suštinu poezije, Miljković
: : u o id Wek ppatip= poMiako e odbacio onaj mit koji je uvek prat f TEElNBEVO mit koji je poetski čim činio tajanstve-
a će poeziju svi pisali. | to ne samo onom jednom pesmom š*a im SahoVomi JO i onim što je rekao u svih jedanacst DesBrna) iS i zag redosled onih vrednosti koje su u ooeziji bile ozakonjeme, dli bar smarlame nepromenljivim i uvek važećim. Upravo baš time što ni jednu stvar nc DOB usamlieno, zbog čega i preti opasnost dO PORN ik čavanja, nili pak samo U odnosu na neku rugi srodnu sa ovom prvom. nego u odnosu na čilav kosmos, pronalazeći među najrazličitijim. stvarima ono što im je zajedničko, govoreći pritom da ni »svet ovaj nije suncu jedina Drima«, odvodeći slavuja u radničko naselje.
Neospomo je da samo na prvi pogled izgleda da će poezija prestali da bude ono što jeste, ili 88 što je svet navikao. da u nio) vidi, baš E lana kada poeziju budu svi pisali. Jer. upravo tada oni će postati zajednički govor svih ljudi oslobođenih potrebe da medu sobom pronalaze razlike, i da na lika određuje vrednost onoga što Ima)u
nim, i objavio d
osnovu bih raž
mnen)a.
ma, možda previše važnim,
dok je govorio, mo svoje mišljenje, na donošenje nekih takve prirode da će vrstati u određene ladice, tamo
govornosti za ono šlo se dok se nešto dokazuje. Svakako,
Prema tome kod nas na ličnost,
Znam vrlo dobro šta govorim. Moj poznanik
i požrlvovan prijatelj,
LL CC KO III II =ı ZIUIIg ao
Vladimir SIMIĆ
takvo ime dodeljeno zbog toga što je mjegov.ugl
w društvu neznatan, što se njegovo mišljenje ne tretira ozbiljno, ili se to čini samo onda kada su u pitanju ankete, odnosno želja da se sazna stav jednog
O svemu tomc razmišljao sam dok sam sedeo na jednom sastanku u ulici, sastanku kakvih je kod nas mnogo, i na kojima ljudi različitih zanimanja i ra?ličitog stepena obrazovanja govorc o Yažnim stvari-
Moglo se zapaziti da li ljudi govorc sa sigurnošću koja je česlo zapanjujuća i naravno nec UVEK kvatna poznavanju stvari, ali da ipa odavao ulbisak prosečnog čoveka. Jer, bio je svestan loga A i 5% već da na izveslan način UtiCC ) odluka, da njegovo, mišljenje nije se kao Itrenmubno potrebno razsa onima koja su mu srodna, već da je pozvan da tim mišljenjem menja bok stvari i zbivanja. I otuda svaka
k niko .od njih
ko i osećanje odkaže, i osećanje sigurnosti
to nije slučajna pojava, i ona je re zultat određenih ekonomskih i političkih uslova. |
prosečan čovek nije ukinut nekim dekretom, nego mu je omogućeno bude, odnosno pruženi mu uslovi da postane odrbde-
šofer, koji može da bez odmora devet sati vozi hladnjaču,. i. koji ume da bude odan mije prosečan čovek Č posle pretstave »idiota«, u oduševljenju, reći da je mmogo ozbiljno i strašno to" što se: tamo“ događa, “ne posedujući još dovoljno obrazovanja da da posebno posmatra tekst, režiju i glumu.
Jer, jednoga dana on može d tan drago i da ne ostane samo vozač hladnjače.
a postane ı
pisati
i do kojih. u ih t»ko da jednog No, sigurno je
svet poezije traži sveslok i sudija. k adenije svako od njih, da ne iznosi 53
Obiavljeno je
ostebodđenia može
nih proizvođača.
da to ne
kako drukčije. Otuda
iako će
bi mogao
nešto
POTVRDA DEMOKRATIJE...
Nastavak sa 1 strane
U tim razmatranjima, pored toga, zauzeće vidno mesto i međunarodni položaj Jugoslavije i njena uloga u savremenim međunarodnim odnosi ma, U tim odnosima došlo je do izvesnih pozitivnih promena. Socijalistički savez se u tom razdoblju do sledno borio za politiku mira, mcdunarodnu saradnju, aktivnu koeg zistenciju, za slobodu i ravnopravne odnose među narodima i državama. 1 svojom spoljnom politikom,
kao i unutrašnjom socijalistička Jugoslavija je jasno ukazivala na to šta socijalizam i socijalistička
demokratija u jednoj zemlji može i treba da doprinese u pravcu mirnog uređivanja međunarodnih odnosa i obezbeđenja mira u svctu, To je put kojim radnička klasa u
zemlji socijalizma časno izvršuje svoj dug i svoju istorisku . odgovornost pred čitavim međunarodnim ~„proletarijatom. „Tako se jedino pruža stvarna podrška demokratskim snagama naroda koji su još potčinjemi
kolonijalnoj administraciji i Koji, zahvaćeni progresivnim oslobodilačkim nacionalizmom, postižu u borbi za slobodu i nezavisnost sve Veće uspehe. U svom istorsskom nastupanju socijalizam pruža pozitiv na rešenja kako za regulisanje odnosa među narodima, tako i za ostvarivanje njihovih demokratskih prava kao narodnih celina. Po svojoj umutrašnjoj vrednosti ta rešenja pretstavljaju takve temelje na kojima se, bez ikakvih „zavesa” i barijera, može razvijati borba ideja po metodama demokratskog raz vitka i na planu opšte međunarodne zajednice. Snaga naučnih istima na kojima se zasniva socijalizam dovoljna je da ga u takvom slobod nom saobraćaju ne samo sačuva,
već sve više krepi, snaži i učvršćU~ „____________ __ ___ __ ____ ____ ______ _____—
je. To je ona politička sadržina koja pruža pouzdane garantije za praksu mirne i aktivne koegzistencije država i naroda, bez obzira na različitost njihovih društvenih i po litičkih sistema, koja je kao praktična politika potpuno opravdano vezana za Jugoslaviju.
Takva sadržina i takvi okviri Su u punoj harmoniji sa načelima so-
Mira, ALEČKOVIĆ
TUŽALJKA JEDNOG COVEKA MOSTA U POSLEDNJI DAN
ja sam gospodar snova, a umreću mučenik, umorni most preko koga će preći oni kojima sam samo predvorje sna,
dobrovolino pregažen njima
Što sam imao snagu da budem most
Sad znam, ako hoću da bude dan dobrovoljno mu moram !
jer sebi zapovedam sam
a nemam brzinu zvezda da dosegnem do svetlosti A zašto sam bio most ako će me srušiti zlikovci i nikad neće preći preko mene mališani na drugu stranu
i zašto su me bolela sva vlakna i što sam irpeo po meni hod
dana koji su bili nedarežljivi
ako ću u sevu bez misli postati uzaludna provalija
i iščeznuti, varka
da nema kraja ovim stepenicama beskrajnim vremena za ljude
Zašto sam bio most,
Ide li vreme da svi budemo mostovi ljubavi ide li vreme da svi budemo mostovi
Ka III e I–I———-——— =
OI Im II rm e KO SI II II II II >–—: o CCCZK
KNJIŽEVNE NOVINE
ili što šm pripada. Prema tomć, poeziju je jedini ko bš time što za sobom vodi određen broj ljudi wpućuiuči ih da prihvataju ona saznanja do kojih je on došao. stalnom kretanju dolazi, pripremajući
poeziju ne mogu pisati nesrećni
maia biti obeležena ničkee samoupravljanja. N: Tako sc poklapaiu dva značajna datoma i u tome ima i nečega istoriski velikog. Jer, ako je osnovni cilj socijalizma krainji humanizam, odnosno oslohođenje čovekove ličnosti što je otuduje, onda ic sasvim sigurno da
literatura ni muzika. ma na kako visokom nec mogu omogućiti moći čoveku da se izdicne iznPrl onoga što ga 5pMUtava i Orimorava da deli svoiu ličnost. živi u društvu wu kome je mašina za koiem radj i ono što nroirvodi ekliučiva svojina države". to da li se io društvo zove socijalističkim ili
ie radničko i kod nas-bilo pre svega mogućnost da še ostvare bumanističke 'deje marksizma i tako praktično pokaže” da je čovek najveća vrednost, da jedinka ipak nije nula, kako je to jednom rekao Vladimir Majakovski koji bi sigurno i bez toga bio veliki.
aaa KK ——— OZ
svet u kome će svi me teži svaki pesnik b13iš
trenutka i sami iskažu poetsku reč. da već ni danas, kako ie to rečeno, ljudi, i da 1ai tobalni
čoveka koji će samom sebi biti i
12-IV. da će ovogodišnja proslava Prvog desetogodišnjica postojanja rad-
od onoga do lo
4 ~ : doći jedino odumiraniem države 1
prelaskom sredstava za proizvednju u ruke neoošredNikakve deklaraciie ni predavanin,
stupnju bile. ı shvaranje čovečnih odnosa i. po-
ako tai čovek
RBez obzira na
bilo
družtveno samoupravljanje
O. ~
cijalističke đemokratije, pa zato i takva praksa u političkoj aktivnosti na unutrašnjem i spoljnom planu uvck i logično ima za posledicu principijelne stavove i pretstavlja, kao što pokazuje primer Jugoslavije, rečito objašnjenje njene neozavisne politike kako u izgradnji socijalisti čkih društvenih odnosa Uunutra, tako i u njenim međunarodnim odnosima i borbi za mir spolja. Ova istina o Jugoslaviji prodrla je u svetsko javno mnjenje, dok je kao društvena, politička i idejna sadržina još više ujedinila i čvršće povezala jugoslovenske narođe i u još većem broju svrstala njene radne ljude u redove Socijalističkog saveza, pružajući moćnu podršku politici koju on vodi i dajući time toj politici pravi i duboki demokrat ski smisao. ;
već sada tiho likujem
do poslednjeg luka kostiju predati da uzida moje kosti da ukinem i hlad i hlad
iz kuća poplavljenih bedom
kad se preteći nebe iskreveljilo
zašto sam bio most
II II ITI=.<=CK—Z—=—=0U. IS IO. ——~—