Књижевне новине
· Retigenova drama o pukovniku Lorensu
Neđavno je održana premijera majmovijeg pozorišnog dela Terensa Retigena, poznatog engleskog dramskog pisca i autora dela kao što je »Francoaski bez suza« i »Odvojeni stolovi«. Drama nosi naslov »Ros«, što je ustvari lažno ime legenđarnog pukovnika KLoremsa, bivšeg arheologa sa Oksfordđa i kasnijeg agenta Intelidžens servisa na Sređnjem Istoku, koji je završio život u ludnici posle Prvog svetskog rata. Glavnu ulogu u drami tumačio je Alek Ginis, a publika i kritičari »>Dejli Telegrafa« i »rajmsa« su bili ođuševljeni dramom. Retigema, komc je ovo seđamnaesto đram-
Sabrana dela Mabhbatme Gandija
Pisac i biograf Luis Fišer, čija se biografija Mahatme Gandija, borca Za slobođu „inđiskog „naroda, smatra najboljim delom o bilo kome savremenom političaru i filozofu, sada radi ma zbirci svih značajnijih rađova Ganđijevih. Počev od doktorske disertacilje Mabatme Gandija, u kojoj je već onđa mlađi pravnik izneo svoje poglede na društveno uređenje ı ođnose među ljudima, pa sve do pošleđnjih govora i izjava neposredDo Ppređ tragičnu smrt od metaka atentatora, sabrana dela pružaju presek jednog rađa i života koji je već postao legenđaran i u Inđiji i u ostalom svetu. Knjiga ireba đa iziđe iz štampe ove jeseni i to istovremeno
u Americi, Engleskoj i Indiji.
*
ra A. B.Šimić na poljskom
U poljskom književnom listu »Nova kultura« objavljene su, u broju od 6 juna 1960, hrvatskog pesnika Antiuna Branka Simića, u prevođu Alije Dukanovića, Dukanović
četiri pesme
je: preveo. sledeće pesme: »Pjesnici«, »Smrt i ja«, »Tužaljka« i »Opomena«, i,napisao kraću belešku o A. B. Ši-
miću,
YoosonanaoogaooogooonaoooonoGanad KNJIŽEVNE NOVINE,
List za književnost. umetnuouzı ı društvena pitana
Redakci!oni Bora Cosić, Slavko Janevski,
e e e o dr' Mihailo Marković, Slavkc · Mihalić, Peđa „Milosavljev!ć · Branko „Miljković, Tanasije Mlađenović, Mladen „Oljača. Vlađimir Petrić, Đuza Rado'vić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković.
odbor:
Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
Urednici: MILOS L BANDIĆ ' PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: CEDOMIR MINDEROVIC List Izdaje Novinsko-Izđavačui u pređuzeće »Književne novinć•. Beograd, Francuska 7. Redak' cija: Francuska 7, tel. 21-000, tek. račun: 101-707-1-208 List izlazi svakog drugog pet'ka. Pojeđini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din 600. polugođišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko. Rukopis) se ne vraćaju. Tehničko-umetnička oprema: | DRAGOMIR DIMITRIJEVIC Stampa »GLAS«, Beograd, Vlajkovićeva 8.
KNJIŽEVNE NOVINE
TERENS RETIGEN
wreme su
u posleđnje optuživali za plitkost i lažno prikazivanje života, za klanjanje malograđanskim ukusima, pa je đdGrama »Ros« i njegovo iskupljenje, jer đuboko zađire u psihologiju jedne složene ličnosti, »Želeo sam đa, zaborav“
sko delo,
ljajući sve osobine pukovnika MLorensa, objasnim kako je on izgubio svoju dušu i razum«, izjavio je Retigen posle premijere, »a u tome mi je mnogo pomogao Alek Ginis«. Knglesku javnost zanima na kakav će prijem naići u inostranstvu ovaj specifično engleski pozorišni komađ.
iznenađenje Vilijema Indža
Dramski pisac Vilijem Indž, čija se drama »Mrak na vrhk stepenica« trenutno prikazuje u tırideset zemalja u svetu, intenzivno radi na svom prvom romanu. Ovu vest je saopštio javnosti sam Inđž, koji je u jednom kraćem napisu nagovestio neke osnovne crte SVOg novog dela. Indžov roman tretira život jednog nastavnika univerziteta u Americi, njegovu borbu za odbacivanje ukalupljenog
mišljenja u nauci i životu i ličnu ||
trageđiju čoveka razočaranog u sVOje bližnje. Iako je tema Indđžovog romana ranije prilično eksploatisana, ovaj talentovani đramski pisac obećava da će njegov roman biti dramatizovana novela sa svim odlikama drame i širinom romana. Pošto je i sam proveo jedno vreme kao nastavnik na Sent Luis koledžu, treba pretpostaviti đa će Inđž ispričati u Yomanu đosfa i o svom životu i isku-
stvu, |
Razmena „Književnih novina“ i poljskog „Književnog života“
U toku avgusta meseca izvršiće se razmena pojedinih brojeva krakovslog lista »Književni život« i »Književnih novina« Prema ranije utvrđenom programu saradnje književnih listova, jeđan broj »Književnih novina« štampaće se u Krakovu na poljskom jeziku,'a jeđan broj »KRnjiževnog života« u Beograđu na srpskohrvatskom. Do ove saradnje došlo je zajedničkom inicijativom ređakcija »Književnog života« i »Rnjiževnih novina« Tako se već polovinom avgusta oče“ kuje dolazak ođgovornog urednika poljskog lista Vlađislava Mahejeka sa još jednim uređnikom u Beograđ, a krajem avgusta otputovaće u Krakov ođgovorni urednik »MHnjiževnih novina« Čeđomir Minđerović i uređnik Predrag Palavestra.
XV
• • Li Naši pretstavnici · • • • u Kvropskoj zajednici pisaća U Rimu 20 juna počinje Osnivački kongres Evropske zajednice pisaca, na kome će jugoslovenske Književnike zastupati Eli Finci, urednik časopisa »Književnost« i Tanasije Mla-
denović, direktor »Rnjiževnih novina«. Kongres će trajati nekoliko dana.
Cina JOCIĆ
=
Branimir
· ŠĆEPANOVIĆ
Ničega nije bilo u njoj: ni straha, ni nade. Ravnodušno je prepoznavala sbvari u neosvjetljenoj sobi i nije žalila za mjima. Nizačim nije žalila, Čak ni za starcem koji joj više nije ličio na sebe. Gledala mu je pogrbljena, drhtava leđa izobličena u ružnu sjenku i sjećala se ponečeg što je prošlo. A prošlo je bilo sve, to je već odavno znala. ~
— Šta ti 'je, — reče onda i okrenu glavu, — Zbog čega plačeš?
| Starac nije plakao. Nije bio u stanju da plače. Ali joj to nije rekao. Činilo mu se: ne bi bilo zgodno da joj to kaže. Stvarno, pomisli, to nema smisla. Davno je trebalo da zasuzim.
— Treba da popiješ lijek — reče. — Doktor je kazao da ga moraš popiti prije mraka.
— Ne plači, — osmjehnu se starica. — Popiću ga, ali nc sada. Ima još vremena.
— Davno je prošlo osam, — reče starac. — Učini to odmah da bi ti bilo bolje.
Veliki zidni časovnik bezbrižnim otkucajima vrijeme. Statica ga je čula, i za tremutak je obuze predosjećanje da neće dočeka jutro.
— Nikad mi više neće biti dobro. Nikad mi i nije bilo bolje.
— Valjda ne misliš to ozlbiljno?
— Od samog početka mi je to bilo jasno, — reče.
Starac'se uvuče u sebe. Odjednom mu je bilo žao zbog svega što joj je učinio. Možda bi trebalo da joj bar nešto prizna? Za irematak je to želio. To bi:bilo pošteno, reče u sebi.
Onda se naglo dosjeti. Gotovo uplaši. Prezrela bi me, pocisli, bio bih strašno jadan. A 6 tim nije mogao da se pomiri. Osjećao je da bi to bilo najgore što može da mu se desi.
· Jer oduvijek je izmišljao žene samo zato što je želio da ga ona poštuje.' Da bude nešto za nju. I ona ga je uvažavala jer mu je sve vjerovala. Istina: i patila je, on je to zapažao ponekad, ali zar je to strašno. Žar je on mogao o tome da misli kad je bio srećan zbog žema koje nijesu postojale, ali koje su ipak živjele na neki nmačm u njemu i ispunjavale ga mekim čudnim smislom, jedinim smislom za. koji je znao. .
— Da, da — reče skrušeno, riješen da sačuva sve ono što je godinama pravio od sebe — bio sam skot prema tebi.
— Nijesam, nijesam to htjela. Kazala sam to onako. Nijesam željela da ti prebacujem. ;
— Ali u pravu si — reče starac kao da se kažnjava. — Znala ii Pe sve gadosti koje sam pravio, A bilo je mnogo toga, cjećaš i se sea?
— Pusti bo —- reče starica.-— Ne želim o'tome da pričam:
— Ali ja želim — iskreno se kajao' starac. — Eto, kad samo pomislim na sve one [otografije· koje sam držao u kući.
— Da — reče starica —bile su to sve lijepe žene. Nema ta, znao si sa ženama. Jedna od njih se zvala Ana. Anu si mnogo volio, čini mi se.
|— Bio sam svinja — reče starac a oči mu iskrile pri tek upaljenom, svijetlu, — Baš zbog te Ane. Bila je jesen. Plakala si le jeseni više nego ikad. I sve ostalo... Čekala si me do kasno u noć i smiješila si se kad sam ulazio, a u očima ti je bilo nešto drugo. Ja sam znao kako ti je, uvijek sam znao šta imaš u očima. Ali nijesam prestajao da te mučim.
A možda i nijesi znao kako mi je — reče starica s nadom,
'— Možda! Ali bilo ti je teško, zar ne?
Starica je ćutala neko vriieme. ?
-— To sad ionako nije važno:
— Važno je. Sve je važno — rece starac, smišljajući da ije nečim utješi. Da joj nešto lijepo kaže.
Božidar ŠUJICA PT. T.6%4
4ko iziđem
PRIČa „KNVUIŽEVNIH NO!
ILUZI
sahranjivao je
Yi ay
RONJ oMfii - P
— Kuvala si kao niko — reče onda, — Nikada ti to nijesam rekao, a dobro si kuvala, da znaš.
Larica „zatvori Oči. = : 3:
e Ništa mnijesi imala od života, a mogla si da imaš da sam bio drukčiji. LO O Kor ·
—. Nemoj tako —- uplaši se ona. — Bilo je i divnih dana.
_—_ Zaslužio sam da me oganj sprži — Treće starac. — Da me zemlja proguta. . ta Sita
a posektd smo išli u cirkus. Ili u bioskop. I cvijeće si mi donosio ekad. ar st i
— Se je to ništa. Nikad nijesam. bio dobar prema tebi, Zasložio sam da me nema. sm ı
Starica je gledala slike po zidovima. Voljela je nekad ie slike.
Bile su to sve neke šume i neke plice. i — Nemoj da plačeš —, reče zatim iako on nije plakao. -—
Molim te, nemoj da pretjeruješ. Nije strašno to šlo si učinio. Ta:
čini svaki čovjek. . O — Ne čini — reče starac. — To ti samo kažeš. Oči ću sebi da iskopam. To ću da učinim od sebe, Ili ću u rijeku da se bacim. — Šta ti je — pridiže se starica posljednjom snagom. — Pre-
stani, molim te. Bio si dobar. Bio si strašno dobar i sve drugo nema značaja. Sve je to
'koješta. Kazala sam ti već da to čini svako. "To sam čak i ja učinjla jedanput, ali ti nikad nijesam rekla, ni-
jesam imala hrabrosti da ti to kažem. . IA : Starac je ćutao opuštenih ramena. Valjda mu je bilo lakše,
šta li?
Eto vidiš, moram to da ti kažem. Ne želim da se osjećaš
kriv. e: OC Mta si to učinila — reče starac tiho.
— Pa to — lagala je i dalje ubijeđena da će ga tako utješiti — s jednim čovjekom, davno. Dopadao mi se taj čovjek. Znaš već kako je to. IU NNJA
— 'To ti nijesi učinila — reče starac, a glas mu je bio čudan i prepolovljen kao zalutali vjetar. — To nijesi mogla.
Starica još uvijek mije ništa shvatala,
Željela mu je samo mir. .
— A zašto ne? — Šapnu i osjeti nejasno zadovoljstvo. — Ti si bio odlutao s nekom od svojih žena, a ja sam bila sama. Bilo je ljeto isto kao i sada. I veče isto kao i sada. I pnozori su bili ovako otvoreni.
— I onda?
_— Dobro se sjećam -— reče starica. — Kao da Te bilo juče. Ili danas. Posmatrala sam tramvaje i. nepoznate ljude u njima i činilo mi se da ću umrijeti ako se nešto ne desi. I desilo se. Eto: 'Tog trenutka je zazvonilo tri puta. Imala sam neko čudno predosjećanje. Kao da sam sve unaprijed znala.
— Ko je bio — upita starac. — Ko je zvonio tri putab
— Pa on — reče starica. — Taj čovjek. Raznosio je poštu, ali nije ličio na poštara, nije imao čak ni kapu. Bio je lijep i mlad, Mlađi od mene. Pružio mi je pismo i gledao me malo nepristojno,
A meni nije bilo neprijamo zbog toga. Nijesam mm zamjerila. Bilo mi je čak i milo, koliko se sjećam. Jer rekla sam: Hoćete li da se malo osvježite, imam hladnoga piva. A nije ga bilo u kući, ti znaš da nikad nijesmo voljeli pivo.
—- Valjda nije ušao — reče starac,
— Užšao je bez riječi. U ovu istu sobu. Nije mi dopustio da upalim svijetlo. Odmah mg je zgrabio i ja sam između njegovih ruku zaboravila tebe. ;
— Lažeš — reče starac. — Sve si izmislila. I poštara i pismo. Nikada nam niko nije pisao. Nikakav poštar nije imao zbog čega da dolazi.
Stojao je nad njom nadvijen i drhtav kao sjenka. Lice mu se grćilo od. plača. Starica mu je vidjela suze i bijelu kosu i odjednom joj je bio tuđ i smiješan.
OE Ako ti je to važno — reče, a glas joj se nije čuo — zašto ponekad nijesi mislio na mene. Mleni je isto tako bilo sve važno.
I više ga nije gledala. Mrzjela ga je samo. Jer se sjećala svega.
Bože, koliko sam bila glupa, pomisli. Nikada mu nijesam prebacila za nešto, a da sam zmala, da sam slučajno znala ovo što mi je sad jasmo...
Onda u njoj zasvjetluca želja da ostavi nekakav trag iza sebe. Da ne ode tek tako. Jer nikada se ne odlazi tek tako.
— Ipak je n ušao — reče mirno i osjeti neku davno odbjeglu toplinu kao da je vjerovala u postojanje ic izmišljene noći.
— Lažeš — zasikta starac. — Nije ušao. A i da je: ne bi te čak ni pogledao,
— Varaš se — reče ona i nesvjesno prstima dotače kosu, Bila sam lijepa toga ljeta. y
— Uvijek si bila ružna. I toga ljeta i svakog drugog.
— Za tebe: da — reče starica. — Tebe nikad nijesam voljela. Ali za druge sam znala i da se dotjeram. I svi su mi govorili da sam lijepa. Jedan mi je čak pisao i pjesme. Shvataš li šta to znači
— Gospode, poludjela si.
— Bilo ih je prilično. Više nego što misliš. Više nego što si imao fotografija.
„~. — Ali ja sam te fotogralije iscijepao.-— pravadlao se starac ne prestajući da plače. — Zar se ne sjećaš»
Ona je ćutala. I kao da ga mwije čula.
-- O čemu misliš — reče on. — Čuješ li šta ti kažem? — Mislim o njima — reče starica uzbuđena zbog nečez što je
bilo u.njoj. — I misliću do kraja, jer oni su mi bili sve što sam imala od života.
— Reci da to nije istma — primače joj se starac. — Reci, molim te.
— Istina je. Sve je tako bilo.
— Reci da si se šalila ida si htjela da me uplašiš.
| Zbog čega da te plašim — reče ona a glas joj je bio spo-
kojan kao da mu je govorila neku beznačajnu istinu. — Činili smo ono Što nam "se sviđa.
- Starac se uhvati za glavu. Više nije imao riječi. Ni nade. Kao dim iščezavala mu je izmišljena prošlost. A. umjesto nje stajala samo. praznina sjećanja. Bio je sam i bez ičega što bi sa vezivalo za Zivot. |
—— Obadvoje smo bili grešni — ·mučno se osmjehnu starica.
I skoro da je bila srećna. Zbog palnje koju je izlila. Ili zbog nečeg drugog. Svejedno. — Obadvoje smo griješili — 3ponovi i glas joj je drhtao kao da se ponovo rađa.
Jelena KRSTIĆ Jutro
iz sebe Ako jedanput samo iziđem iz sebe
iz zidova svoje samoće
iz ugašenih odaja svojih želja nikada se više neću vratiti. Otoloviću na reci svoje krvi daleko od sebe.
Ako iziđem iz sebe
ne braži me
glasom vebrova
što pohađaju razvaline,
jer odazvaće ti se
samo zvuk pustoši. · Ako samo jedanput iziđem iz sebe nikakla se neću vratiti.
Sad opet imam pticu. Pticu koja se pali i gasi, koja može da mi zgreje pesmu i u san da mi posadi badem. Pticu koja me laže na svim jezicima i koja mi u ovoj u «snu Aljasci traje beskrajem. Sad opet imam pticu. Pticu koja je svučeno jutro, koja je plavo oko što se kao val odmotava. Pticu koja je mala noć ukopana kao bašta wu velikoj noći. Pticu koja mi. cvetom necvet U sMu neguje. |
O ptico, godino moja najpostojanija, evo sadim jedno drvo sa crnim požarom umesto lišća i sa ledom umesto žila, da ti ono bude sye Što si bi meni, kada si najstvarnija, kad si gola laž! O riska ptico, visoka plico, uvek prisutna tamo gde niko, niko pristupa nema. (Ti jedina i znaš za ia proshranstva, za tu beskrajnu uspomenu plica i piical) Ne ja! Nek onaj ja boluje što izmisli te što prelvoni te iz zvuka u minis! | ,
Jutro je danas zamagljena školjka” Plavičasta od sna o Čitavu večnost je putovala sa dna
Do obale
A sad mi je na dlanu.
Draga školjčica siva!
Vlažna i obla kao kapljica živa Drhti u ljusci
I nekim zelenkastim svetlucanjem boje jezerskih voda
Seća me'na nečije oči.