Књижевне новине
P:”A_N. O
NAJVEĆA RETROSPEKTIVA
rf
PIKASO
_ PIKASOVIH DELA
Oe prostranim salama „đJomđonske Tejt galerije, otvara se krajem jula dđosađ najveća izložba Pikasovih sliumetničkih tvorevina.
ka i drugih Za ovu izložbu sakupljena su dela čuvenog slikara iz gotovo svih umetničkih galerija i muzeja u svetu, dok su značajan doprinos imali privatni kolekcionari. U jednoj bogatoj retrospektivi „biće prikazano preko 250 eksponata, koji pripadaju svim fazama umetničkog razvoja Pabla Pikasa, Glavni organizator izložbe je umetnički Kritičar i pesnik Roland” Penrouz, kome je bilo potrebno preko tri gođine da realizuje svoju zamisao o ovoj najvećoj izložbi kralja mođernog slikarstva.
U tu svrhu Penrouz je posećivao i samog Pikasa u mnekoliko navrata, pokušavajući, đa ga privoli đa iz svoje zbirke pozajmi slike za izložbu. Međutim, stari slikar je ostao uporan i nije iz ogromne zbirke svojih rađova, koja broji preko hiljadu slika i crteža, hteo đa izdvoji ništa. »Neću više đa prođajem svoje slike, —. rekao je Pikaso na napomenu da njegove slike vređe više ođ zlata, — pošto mi novac nije potreban. Naprotiv, gleđaću da otkupim što je više moguće mojih slika u tuđem vlasništvu za svoj »Pikasov muzeje, koji će se osnovati u mojoj novoj kući« Nova kuća velikog slikara je ustvari ogroman zamak od peđesetak soba u Eks an Provansi u Francuskoj., Ukoliko Pikasu ovo pođe za
rukom, to će verovatno biti prva izložba celokupnog rađa jednog ŠSlikara svetskog glasa, koju je on sam
uredio sebi u spomen.
* * *
Norman Mailer pred sudom
Književnik Norman Majler, koji je stekao svetsku slavu romanom »Goli i mrtvi«, a zatim duboko zagazio u vođe »bitnika«, neđavno je odgovarao pređ jednim suđom u Kejp Godu, zbog pijanstva i narušavanja javnog ređa. Majler se ovamo povukao da radi na jednom velikom romanu, koji je ostavio, kako se kaže, zbog nekih drugih poslova, Pređ sudom Mailer je porekao da je bio pijan i ođbaćid optužbe policajca koji ga je uhapsio da je prišao policiskim patrolnim kolima ·„zamenivši ih sa taksijem i naredio vozaču · „đa ga vozi, „iako se ovome jasno videla uniforma. Suđ je uzeo u obzir preokupiranost pisca njegovim stvaraJlačkim rađom na novom romannı i osuđio ga samo na novčanu kaznu.
* .* Nabokov u spomen Paslernaka
Književnik Vlađimir Nabokov, koji stalno živi u Americi i čiji je roman »Lolita« pođigao mnogo prašine u kulturnoj javnosti poslednjih godina, učestvovao je na jednom književnom skupu održanom u spomen neđavno preminulog MHorisa Pasternaka, o kome je govorio kao o čoveku i književniku. Svoju reč Nabokov je završio citiranjem stihova Hamleta iz Pasternakovog romana k 3
- KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost. umetnost
Pi 1 društvena pitanja |
a Redakci!ion! odbor:
Bora Cosić, Slavko Janevski,
· dr Mihailo Marković, Slavko
'Mihalić, Peđa „Milosavljević.
Branko „Miljković, Tanasije
Mladenović. Mladen „Oljača.
Vladimir Petrić, Đuza Radoe « e > e < e < e # Hi #
'vić, Izet Sarajlić. ! Stamenković.
Vladimir
Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ
Urednic1: | MILOS L BANDIC ” PREDRAG PALAVESTRA Odgovorni urednik: • | CEDOMIR MINDEROVIC List Izdaje Novinsko-izdavačko ! predužeće •Književne novine. Beograd, Francuska 7. Redakcija: Francuska “i, tel. 21-000 | tek. račun: 101-70-1-208 . List tzlazi svakog drugog ret ka Pojeđini bro} Din 30 Godišnja pretplata Din 600, polugodišnja Din. 300. za tnostran; stvo dvostruko . Rukopisi se ne vraćaju .. Tehničko-umetnička oprems
DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ š Stampa •GLAS«, Beograd.
Vlajkovićeva 8. 3
'
Povratak Moire Sirer
Jedna od najpopularnijih balerina na svetu, Moira Sirer, koju poznajemo iz odličnih filmova »Crvene cipelice« i »Hofmanove priče«, ponovo se posle prekiđa od šest godina vratila baletu. Ona je svoju baletsku karijeru, koja je toliko obećavala, napustila zbog udaje. Nju je sad angažovao ansambl Rolan Peti iz Pariza za glavnu žensku igračku ulogu u filmskoj verziji baleta »Sirano đec Beržerak« m kome će ona igrati Roksanu, „Veliku ljubav doMaaošog pesnika i hrabrog viteza. Iako je otsustvovala tolike godine sa baletske scene, Moira Širer nije, prema rečima stručnjaka, ništa izgubila od svoje nekadašnje lakoće i gracioznosti koje su bile glavne odlike njene igre.
Inače celokupan pothvat Rolana Petija u f{ilmovanju baleta zaslužuje veliku pažnju. Pored celog »Sirana đe Beržeraka«, Rolan Peti namerava da snimi balet »Vesele žene vindzorske«, po istoimenoj Šekspirovoj Komeđiji, u kome će igrati on sam i balerina Sid Čeris, zatim balet »Karmen« sa Zizi Žanmar i njim, i balet
»Krcko Oraščić« Svi ovi baleti su postavljeni u Koreografiji Rolana Petija i uz prepravljene muzičke
partiture, tako da će gleđaoci imati prilike đa uživaju u modđernim Kkoncepcijama baleta sa klasičnim temama i igri Moire Širer i drugih velikih imena savremene baletske umetnosti u Evropi Premijera ovog ba-
letskog filmskog đela očekuje se već
najesen. '* oc
Zbirka eseja lizre Paunda
Prvi put posie puštanja iz nervne klinike, američki pesnik Ezra Paund „objavio je zbirku cseja pod naslovom »Ravnodušnost i propadanje američke civilizacije«. Išao što je poznato, Ezra Paund je posle završetka rata bio odveđen „u jednu nervnu MKliniku kako bi se izbeglo suđenje za njegovu saradinju sa Mu-
Mihailo LALIĆ:
Ranjenik, Vido Barkadžsja, ni sam odavno ne ona gdje De. Čak i da je xslobro poznavao sva ta brda muslimamska, u koja nikad nije zalazio — više ih ne bi prepoznao. Zaljuljala su se, iskrivila, klobučajuw, kao gomile živog kreča kad se pusti voda m njih. Nekad· se wlubljuju, nekad nadimaju, svakičas mijenjaju oblike i razmake. Kad iskorači — izmiču mu ispod nogu; kad se ne nada
| —- uzdignu ga i odbace m Žbunje sa suvim lišćem. Prije, dok brda
nijesu bila ohpočela tu ludm igru, sjeća se da su neki zadihani jurili za njim i vikali, On je mislio da su Grujačići, gimnazisti, s novim praćkama što eu ih od profesora dobili — digli hajku na njega da mu se za sve osvete. Opalio je dvaput iz pištolja — oni su protrčali pored njega i odmakli. Odmakli su s vikom, od žurbe su jm se raspasali pojasevi i počeli da se vuku za njima kao repovi. To za Bajom oni trče, pomislio je i požurio da mu pomogne. Možda bi ih i stigao, ali jedno brdo se izdiglo i sakrilo ih, Čodio se kako su brzi i nadao se da će ih za tragom ipak stići — u tome sm i tragovi nestali i on.je zaboravio šta traži. Ostalo je samo bijelo i boli i hladno — nekad se smjenjuju, a nekad svi zajedno navale kao Grujačići s prađdkama kroz vrbljake.
Doveli su i žandare, posakrivali su ih naokolo — ne vide se, samo se čuju kako mu zadirkuju sestru: što su joj goli laktovi, Što joj nije kraća sukmja, što ne pokaže sve što ima a ne samo koljena ... Oni je zadirkuju, a on ne može da De zaštiti: opkolili su ga Talijani, usred Pljevalja, m zgradi gimnazije, i nekakav pop viče »Izgubiše komunisti, utrije im se trag«. Viče pop, a kriješte Talijani: »Šta će jedan barkadžija m gimnaziji, došao je da hrede jede, me može to tako«, i biju bacačem u prozor. Pogadaju gornji ćošak, odvaljuju crvene komade cigle, mesa, i to meso pada kroz bodljikavu maglu od maltera. Nema se kud, zatvorila se hajka — više je ne možeš prevariti. Vuku mrtve, pribijaju ranjene, larmaju. Ostalo je još šest sati dana, a to je kao šest ratnih godina — niko im kraj ne može sačekati. Postavili su drugovi komunisti mitraljez na sto, dogurali sto do prozora, pustio je Puljo dug rafal iz mitraljeza — rastjera bacačlije po baštama, stade ih kuknjava. Tako im i treba — nek ni njima nije Tako. Neko dovauče noć, mokru ponjavu, pokri njome varoš ispunjenu jaucima. Izašli su ma ulicu, preko mrtvih — više nema bijelog, samo hladno. Treba nekud da se ide — najbolje je k Limu, wz Lim, sve do barke. Otkinuće barku, odvešće je na skrivenu mrtvaju, u gusti vrbljak gdje ni cigani, ni Šverceri odavno ne dolaze. Ostaće tamo dok mu rane zazdrave, a poslije nek se neko wsudi da nešto zucne za
sestrul Nije to wlaleko. Baš je: blizu — čuje se Lim. kako šemi. "Tu megdje dolje šumi, samo se ne vidi „.. : . Tako je stigao na Bjelu, spustio se na goletiju — poče da se
kotrlja nizbrdicom. Slobo Jasikić ga prvi opazi i skoči: »Ono je naš«, reče. »Ranjen jel«
ŽABA PROŽDIRE GUŠTERA
| PRIĆa »KNUJIŽEVNIH NOVIM. |” POSLJEDNJA ŽELJA
»Čekaj da vidimo«, reče Vidrić. »Po čemu naše
»Vidim da je naš, nema šta da se čeka. Ko će sa mnom?«
»Ja ću«, reče Bosnić i poče. | ·
ZŽaćanin se uspravi: »Ne znam ni mi šta čekamo ovdje«,
»Ne možemo se razdvajati«, reče Vule i pođe za njim.
Poustajaše i krenuše — Gara, pa Vidrić, pa Šako zaslijepljen bljeskom. Lado bi htio da bude zadnji, da ne gledaju kako ramlje, ali iza njega stalno zaostaje Arso Šnajder pognute glave. Znali su i prije da se nekwd mora poći, samo nijesu imali povoda koji bi im odredio ncki pravac. Idu i gledaju kako ranjenik nesiprekno ustaje, širi ruke i kao mjesečar kreće. Obučen je u sivo sukno, ali to.sivilo je od snijega. Nema puške, nema kape — nema se po čemu prepoznati. Natrapao je na žbun, uhvati Se za granu, pade i poče da puzi dolje. Slobo stiže do njega i prvo pomisli da- ga nikad nije vidio. Uhvati ga za ruke, zagleda se u blijedoe lice i upita:
»Jesi li ti, Vido?« .
Vido trepnu očima — nije mu jasno pita li ga to čovjek hi priviđenje. . 0
· »Gdje si ranjen«, doprije mu do sluha iz magle i daljine.
»Turci«, reče. »Ćulafi, iznenada. (U trbuh su me, nema mi spasa.
»Ima spasa. Nije opasno kad je kroz prazan trbuh«.
»Samo da mi je do Lima, do barke«.
' Mora da su maši, misli u sebi. Da su drugi — već bi me ubili, Jedino ako su simpatizeri, pa ne znaju gdje da me sakriju. Najbolje je u vrbljak da me sakriju, tamo sad niko ne zalazi, Mogla bi vabra da se naloži, ima suvaraka, oni brzo planu — bolje išta nego ništa. Ovaj liči na Bosnića, na — kako mu ono bješe ime? A po glasu bi se reklo da je Slobo. Evo ga Zaćanin s brkovima i Ivan Vidrić — svi su se okupili. To je s one strane, iza zida, samo ne znam kad sam ja to prešao preko zida ... Dobro je što smo se skupili, sad ćemo zajedno.
»Rekao sam ja Baju — svi ćemo se okupiti.
»Gdije je Bajo«, upita Midrić.
»Prošao je ispred mene«.,
»Je li ranjen?«,
»Ne znam. 'Trčali su brzo, nijesam mogao da
»Je li Kačak trčao? Je li živ on?« ago. a e"
»Pokrijte me tom ponjavom, nemo] da je šteditelć
»Zaar ti je zima«, upita ga Bosnić. |
»Baš je zima. Mora zima, kad sam vazdam ronio. Na noge mi je i na ruke«. Lu i i
Oni se zgledaše — znali su već odakle je i šta ustvari znači ta zima. Vule ipak .skide gu»j, Slobo kabanicu e prostrli SU, prenesoše ga na proslirku, pokriše ga do ispod grla gomilom kabanica što su ih redom skidali. Skinuh bi i bluze i košulje, „dali bi mu sve što imaju samo da mu Život produže. Uzgred ga pitaju za Baja, za Kačaka — dokle su zajedno, gdje su se rastali, na koju su stranu pošli . . . On ma ta pitanja odgovara nekad šutnjom, kao da ih ne čuje, drugiput mrmljanjem koje se zamućujc i gubi tako da se iz njega ništa ne da izvući. Pomenu Grujačića i žandare — stalno ga onj gone; pomenu Dragoša Brkića i bez veze uplete Baja, pa zid, Lim 'i vrbljake — treba tamo da se sklone, na mrtvaju u vrbljacima gdje cigani odavno ne dolaze i djevojke odavno ne dolaze na kupanje. Najzad — zmije: uplele su mu se oko nogu, gmižu mu ka koljenima i uz ruke se penju da ga za grlo stegnu ... Slobo poblijedje i viknu:
»Nema zmija, Vido! Čini se to tebi. Kad se zagriješ, vidjećeš da ih nema«. |
Vido klimnu glavom »Nema«, reče, »pobjegle su, Gdje je Momo Magić?«
»S tobom je bio«, reče Slobo. »Gdje ste se rastali?«
»Sestra mu je'sirotinja, nema šta da obuče. Trebalo bi« ...,
»Šta bi trebalo?« „e
»Mangupima da se zabrani — da se ne rugaju sirobinji«.
»Zabranićemo, zato smo ovdje! Ne brini! Je li ti zima?«
»Nije. Neće«.
Sklopio je oči. Jeste, hladno mu je, ali on je namjerno rekao nije, i u sebi ponavlja: mije, nije. To ga polako uspavljuje i pomalo zagrijava. Bolje je tako, neće on da oni brinu za njega i da se muče. Mučno im je i bez toga — ireba da se izvlače iz te gimnazije, iz tih Pljevalja punih ranjenika. Eto — PĐuljo im je raščistio put i dovukao noć, nek kroz bašte, kako ko može, kogod živ da izađe. Ko izađe — poslije će lako. Ko izađe — zabraniće mangupima: sirotinji da se nikad ne rugaju i hajke na ljude da ne dižu. Foslije će {ino da se živi i svi će biti toplo obučeni — nigdje zmija.
»On umrije«, kriknu Slobc.
'»Morao je«, reče Bosnić. »Izgubio je mnogo krvi«.
»Šta ćemo sad s njim?«
»Ništa«, reče Vidrić. »Uzmite kabanicel«
»Ne možemo ga ovako ostaviti«, reče Gara. »Da ga odnescmo dolje na daske?« ...
» To. možemo, reče Vule. » Ajmo, Šakol« ,
Podigli su ga i pošli nekoliko koraka, kad u šumi iza razvaljene vodenice zapucaše puške Bradarićevog bataljona. S Bjele im odgovori usamljen pucanj, s Kuka drugi, na Poviji grunu bacač
i objavi da je iu stigao i smjestio se pješadiski bataljon divizije
Venecija. · (Odlomak)
% ih stig-gnem«.
%,
solinijem, čiji je on bio veliki poRlonik i zbog čega je uglavnom i živeo u Italiji. Posle otipuštanja sa klinike Paunđ je ponovo otišao u Ttaliju gde se stalno nastanio. U svojim esejima ovaj pesnik, obarajući se na ekonomske postavke društvenih uređenja, pledira za jedan svet đuha i lepote, u kome neće biti mesta za materijalne civilizacije, kakva je naprimer američka i njoj slične, za koje Ezra Paund kaže da su grobnice čovečanstva i njegove misije u vasioni. „Ova objavijena zbirka njegovih eseja uglavnom potiče iz predratnog perioda, sa zabeleženim mislima sa nervne Klinike i kasnijeg boravka u Italiji. Kritika
EZRA PAUND (portret Vindđema Luisa)
je ovu knjigu dočekala prilično oštro, osporavajući Paundu duhovitost jednog Menkena i visprenost K. Parkinsona, ali i ne poričući bogatstvo izraza i zanimljivost gledanja na društvene probleme.
* * *
Prva polpunabio-
gralija T. Vulia
Iz pera Mlizabete Novel izašla je
ovih dana jeđna velika i potpuna '
biografija velikog američkog pisca Tomasa Vulfa. Pisana zanimljivo i sa mnogo dosad nepoznatih pođataha, eva knjiga je naišla na veliko interesovanje kod poštovalaca Vulfovog Mhhnjiževnog dela. Iz nje tako saznajemo da su gotovo sve ličnosti najvažnijih Vulfovih dela zaista postojale i opisane u njima bez ikaKkvog preterivanja.
Sam Vulf je vodio prilično bocmski život. Retko se umivao, još ređe menjao košulju ili kratio kosu; mogao je danima, za vreme kulmina-
cije u pisanju svojih romana, đa živi
na cigaretama i kafi toliko jakoj da se crnela Kao ugalj. Posle tih orkana stvaranja i glađovanja, Vulf je bio u stanju da za doručak pojede 12 jaja, litar mleka i celu veknu hleba, jer ne treba zaboraviti đa je ođ bio Kolos od čoveka, visok dva metra i težak preko sto MKkilograma. Kao što je Konrad voleo more i pisao o njemu, tako je Vulf
bio zaljubljen u svoju rodnu Karolinu i njene ljuđe. Tamo je njegova majka držala kuću sa sobama za izdavanje, koju su čitaoci tako dobro upoznali u romanu „»Pogledaj dom
TOMAS VULE SA MAJKOM
svoj anđele« a lav imo rezačku radionicu.
Neobično je bio vezan i Drivržen majci i odđ nje nasleđio dar za svoju poetsku prozu i traženje dubljemg smisla u rečima. Vulf se otrgao od
ini no
. majke tek u 25 godini kad je stupio
+
u ljubavnu vezu sa jednom udatiom ženom u vreme kađ je rađio na svom najvećem romanu „»Pogledaj dom svoj anđele«. Veza se završila ubrzD posle toga i Vulf je duže vremeni primao očajna pisma od svoje lju“ bavnice Kkoja ih je potpisivala SVO" jom krvlju. Ponosan na svoje n mačko poreklo, on odlazi u Nemačku, ali već 1936 gođine gubi Hite" rove simpatije zbog gromoglasnoF navijanja za svog crnog zemljaMi Džesi Ovensa na Olimpijadi u Be linu. Tađa je i grozničavo radio ni rukopisu od preko. milion re/i, koji je završio četiri meseca pre SVOj Smrti od tuberkuloze mozga. a
* . i; Rečnik američkog slenga
Sleng, hako Amerikanci nazivaji svoje dijalekte ~ engleskog jezika oduvek je zađavao velike muke n" samo prevodiocima Književnih dela, američkih pisaca nego i samim : maćim čitaocima. U novom rečniku američkog slenga, koji je ovih dana 'zašao u izdanju ~ poznate leksik0" grafske kuće Vebster, prvi Dul je na jednom mestu sakupljeno 0ko pe“ deset hiljađa reči, fraza i iđiom# u slengu. Pionirski posao na ovom
polju počeo je još 1923 godine P"
Men“
znati Kritičar i aijom
Ken sa svojom »Američki jezik«.
lingvist H. IL 'opširnom stu