Књижевне новине

ANTOLOGIJA JUGOSLOVEN-

SKE LIRIKE U VARŠAVI _ WU izdanju pređuzeća »Iskree poja=> vila se u Varšavi »Jugoslovenska lirika«. Pesme za ovu zbirku izabrali Su MKnjiževnici 'anasije Mlađenović, Novak Simić i Drago Šega, ređakciju je izvršio Zigmunđ Stohberski, a pređgovor napisao Jaroslav Ivaškijević. U zbirci su zastuplieni Vlađimir Nazor, Desanka Maksimović, Matej Bor, Dušan Kostić, Branko Copić, Oskar Davičo, Skenđer Kulenović, Slavko Mdanevski, Jure Kaštelan, Ivan Goran Kovačić, Čedđomir Mindđerović, Tanasije Mlađenović, Marko Ristić, Vasko Popa, Mira Alečković, Oton Župančić, Veljko Petrović, i drugi. Pogovor SU napisali T, Mladenović i N. Simić, |

POZORIŠNA ADAPTACIJA EJDŽIJEVOG DELA

Nagrađeni i jeđini roman Džemsia Ejdžija, posthumnog dobitnika Puli-

cerove nagrađe, »Smrt u MBorođicić, koji je neđavno objavljen i kođ nas, sada je doživeo i svoju pozorišnu premijeru. Pod naslovom »Svi putevi vođe Kkući« prošlog meseca je izvedena premijera ove pozorišne adaptacije, Prvih nekoliko dana, komad se davao pređ polupraznom dvoranom, ali kada je televizija preko eminemtnih umetnika izvršila, propagandni pritisak na gledaoce, pozorišna dvorana se brzo punila. Tako je u poslednjoji neđelji stare gođine DOmznato pozorište na MBrođveju bilo rasprođano do poslednjeg mesta, Kritike ukazuju na retko uspelu adaptaciju jeđnog složenog romana i ođličnu glumu protagonista, među Kkojima treba istaći MRietrin Mepbern i Karla Malđena.

BERTRANDA SELA

Prva werija »filozofekih emisija, BBC-ia iz Londona, bila je toliko "uspešna i dobro primljena, da se O* wih dana pojavila u obliku Knjige. 'Glavna ličnost televizijskih intervjua, bio je najpoznatiji živi engleski filovof Bertrand Rasel, koji je u obliku

INTERVJU RA

KNJ IŽEVNE NOVINE;

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Miloš I. Bandić, Bora Čosič,

Slavko Janevski, dr Mihailo

Marković, Slavko Mihalić, Če-

dđomir „Minderović, Vladimir

Petrić, Izet Sarajlić, Vladimir

Btamenković, Dragoslav Sto

janović-Sip

Direktor i odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIĆ

Urednik: PREDRAG PALAVESTRA

Sekretar ređakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ

List izdaje Movinsko-izdđavačko pređuzeće »Književne novine•, Beograd, Francuska "7. Ređakcija: Francuska 7, tel. 21-000, tek. račun: 101-707-1-208

List izlazi svakog drugog pet-

ka. Pojedini broj Din. 930. Go-

đišnja pretplata Din 500, polu-

godišnja Din. 9300, za inostranstvo dvostruko

Rukopisi se ne vraćaju

7 7

"Pehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITKRIJ EVIĆ

Štampa »GLAS«, Beograd, Vlajkovićeva 89.

Yazgovora sa sGpikerom jzneo Svoja »čudna« kako su ih nazvali gledišta o nauci, filozofiji i čoalki Na pitanje šta je filozofija i mauka, on je odgovorio đa je nauka ono Što

mi znamo, a filozofija ono što nec znamo, O kulturi i vaspitanju savremenog čoveka, Rasel je! bio rigorozniji, On smelo izjavljuje đa je obrazovanje, istina, spaslo čovečanstvo u izvesnoj meri materijalne beđe, ali da je nanelo đaleko više štete duhu i humanizmu među ljuđima. »PoneKađ mislim, — izjavljuje Rasel — da bi za ljuđe bilo bolje đa nisu naučili da čitaju i pišu,« Ipak, Rasel se u pogovoru ovoj knjizi, i sam ograđuje od ovoga, izjavljujući đa ga je ogorčenje glupošću, ograničenošću savrememih »obrazovanih« ljuđi mnma> velo na to.

ROMAN VJEKOSLAVA KALEBA U ENGLESKOJ

Pođ naslovom »Slavna prašina«, n Londonu se pojavio roman hrvatskog književnika WVjekoslava Kaleba. Iako se piscu pripisuje izvesno pseudo filozofiranje i maturalizam, kritičar »rajmsa« hvali opise borbi sa Nemcima, prikaze glađi i straha, za koje kaže đa su đeo piščevog ličnog iskustva. Pejzaži oyog romana su posebno ođuševili engleskog MEritičara, koji zaključuje đa ovom romanu treba posvetiti đužnu pažnju, uprkos mespretnog engleskog prevoda Zore Depolo.

PREMIJERA BOROZANOVE KOMEDIJE U SPLITU

Narodno pozorište u Splitu prikazalo je Mkomeđiju »Ronte Fifi Diogene Braslava Borozana. Posle »Prekinutog putovanja« ovo je premijera đrugog Borozanovog đela na splitskoj sceni. Komeđiju je režirao autor, a inscenaciju je dao slikar Krstućčović,.

ROMAN ARTURA MILERA ŠTAMPAN KOD NAS

Izđavačko preduzeće »Mlado pokolenje« izđalo je prvo značajno đelo Artura Milera i istovremeno njegov jeđini roman »Žiža« u kome je obrađen problem antisemitizma. Posle OVOg rom>bpnz Miler se potpuno posvetio drami.

PLENUM SAVEZA KNJIŽEVNIKA JUGOSLAVIJE U ZAGREBU

11. i 12. januara održan je u Zagrebu plenum Saveza književnika Jugoslavije. Na Plenumu je generajni scKretar Baveza Aleksanđar Vučo podneo izveštaj o rađu Saveza od prošlog Plenuma do danas.

ZBIRKA RADOVA OLDOSA HAKSLIJA

\Wećč vjše decenija, „naročito pre đrugoky Svetskog rata, ime OQldosa Hakslija ne silazi sa stranica literarnih časopisa. Ovih dana je MHaksli, koji je stalno nastanjem u Americi, proslavio svoj šestdđeset i šesti rođendđan. Tim povodom je objavijena »Zbirka Mritičkih radova i esejae, koja bi trebalo da upozna nove ge” neracije čitalaca sa Haksliievim knji-

ževnim i filozofskim stavom. U ovoj knjizi, izđatoi u Engleskoj i Ameri*

ci, se mnaročita pažnja posvetila Makslijevim Kkritičkim radovima o D·. H. Lorensu, autoru »Ljubavnika«, 9 kojima su neđavno raspravljali i engleski sudovi. Tu su zastupljeni 1 poznati eseji »Maslina« i »Naočari Za sunce«, koji su ušli u mnoge istorije anglosaksonske književnosti. „Naročito se ukazuje na izvesnu promenu u pogleđima. OVOgS pisca između pe> riodđa kadđa je napisan »Iontrapunkt života« i »Ponovo posećenog Novog sveta«, fantastične studije u obliku novele o buđućnosti čovečanstva.

Obaveštenje pretplatnicima UMOLJAVAJU SB PRETPLATNICI DA OBNOVE PRET-

PLATU NA »KNJIŽEVNE

NOVINE ZA 1961. GODINU.

PRETPLATA IZNOSI: 600. -— DINARA GODIŠNJE (ZA

POLA GODINE: 300.DVOSTERUKO. DINARA), A

ZA INOSTRANSTVO

PRNMTPILATA SE UPLAĆUJE NA ŽIRO RAČUN BROJ 101-707-1-208,. KOD KOMUNALNE BANKE GRADA BEOGRADA, ILI NA BLAGAJNI »ENJIŽEVNIH NOVINA,

BBOGRAD,

FRANCUSKA 7.

PHI HI HRRHHMHI–RHHPRRHIMIHHHRIJIRIIIJIHINIJI

neka.

NOVA DRAMA MIROSLAVA KRLEŽE ·

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu očekuje se 15, januara tekst nove Krležine drame čija se radnja,» Koliko je poznato, odigrava u vreme između dva rata. Dramu će režirati Mata Milošević, a biće prikazana u okviru proslave 20-godišnjice mnarođne revolucije.

ISTORIJA JUGOSLOVENSKE KNJIŽEVNOSTI U ITALIJI

Posle »Istorije srpskohrvatske Kknjiževnosti« i »Srpskohrvatskog pozorištac od profesora MKronije, u Italiji je objavljena, u sklopu »Istorije moderme evropske i američke literatuTe«, »Srpskohrvatska Književnost i »Slovenačka Književnost« profesora Đovanija Mavera. „Veoma sažeto a Ipak dovoljno pregledno prikazana je

|_KOMENTARI

naša književnost XIX veka, Ođ 19i8. prikazana je siromašnije, a ođ 1941. obuhvaćen je veoma mali broj Disaca i strujanja, što se objašnjava činjenicom da je profesor Maver pregled pisao pre 15 gođina, a tek sađa našao izđavača.

koji

POKLON IVANA ME.ŠTROVIĆA Naš poznati vajar Ivan Meštrović poklonio je splitskoj galeriji, koja nosi njegovo ime, tri dela: gipsani odliv rimske skulpture Job, i dve kompozicije iz njegovog „poznatog Vidovđanskog #iklusa,

FILM O KRSTI HEGEDUŠICU

U »Zagreb-filmu« rad na snimanju filma o Krsti Hegedušiću. Scenario za ovaj film Ppriprema Miroslav Krleža, đok će re-

žija biti poverena Aleksandru Petro- i

viću. yo

ALEKSANDAR MARINKOVIĆ NA TURNEJI PO SIBIRU Tenor beogradske opere A. Marinković otputovao je na tumeju po Sovjetskom Savezu: pevaće u operama wibirskih građova Sverdlovska, Novosibirska i Krasnojarska, a turnejn će završiti gostovanjem u Bolj-

šom teatru. *

IZABRANA DELA V. LL LENJINA

Početkom iđučeg meseca m izdanju izdavačkog preduzeća »Kulturac izići će dosađa najpotpunije izđanje dela VV. 1. Lenjina na srpskohrvatskom jeziku,. Izbor i ređakciju dela koja izlaze w 16 tomova i na mešto preko 8000 strana, učinio je Rađivoje Davi'dović. U ovoj ediciji pojaviće se mnogi Lenjinovi napisi prvi put na srpskohrvatskom jeziku.

počeće wskoro

BERNARD ŠO I MERI TOMPKINS KOJA, GA JE INSPIRISALA. \ DA NAPIŠE »PIG-MALION«

NOVA DOKUMENTA

Jako je već prošlo više od đeset godina od smrti jednog od najvećih dramatičara prve polovine „našeg veka, „»buntovnog« Irca MBernarda Soa, stalno se pojavljuju nove stuđije i biografske skice o njemu. Zanimljiva ličnost Bernarđa, Šoa, Koji ne samo da je bio poznati skeptik i ličnost iz anegđota, sagleđana je i u obimnoj prepisci, koju je on vođio sa raznim ličnostima širom sveta.

Sađa su objavljena njegova pisma, Izvesnoj Meri Tompkins, iz kojih se viđi đa je ova mlađa devojka inspirisala Šoa da mapiše svoju dramu »Pigmalion«. Devojka Meri, koju je Šo u komađu nazvao Moli, bila je obđarena' prirođnom inteligencijom i glumačkim talentom, ali je vodila poreklo iz jedne farmerske porođice sa duga, govorila seljačkim naglaskom i mije imala osnovne Kulturne

PRIMENJENA KRITIKA

U jednom ođ poslednjih brojeva „zagrebačkog »Telegramac objavljen je mapis Vlatka Pavletića »Ključ za modernu poeziju«, koji predstavlja svojevrstan pokušaj primene „književne kritike, Pavletić: je, van sumnje, jedini naš savremeni kKritičar koji se ozbiljno bavi jednom danas prilično zanemarsnom funkcijom književne i umetničke kritike — direktnim posredništvom „iszmeđu dela i publike kojoj je ono, u krajnjoj liniji, posvećeno. Još u svojoj knjizi »Kako su Ssivarali Kknjiževnici«ć Pavletić je nagovestio to svoje opređeljenje, čiju novu potvrdu označava, tekst objavljen u »Telegramua«. Uz pomalo senzacionalističku intonaciju, koju, po svemu sudeći, treba pripisati ređakciji »Telegrama« više nego autoru, Pavletićev tekst tretira izvanredno aktuelan ali i zamršen kompleks pitanja, odnosa i nesporazuma sa kojima se čitaoci svakodnevno susreću čitajući modernu Dpoeziju, za koju se tvrdi da je nerazumljiva, zagonetna i nepristupačna. Ostavljajući na stranu đa li je i koliko Pavletić uistinu uspeo da objasni fenomen i prividnu zagonetku moderne poezije, njegov DpOokušaj praktične i neposredne primene kritike u vaspitanju čitalačkog ukusa predstavlja, pozitivnu tendenciju koju je vredno zabeležiti. Utoliko pre što se kod jednog dela današnjih kritičara sve više UčČVTŠčuje mišljenje da Kritika trebĐa da ostane u »višim« Slcrama, intelektualnih razma“tra- . nja o egzistencijalnim načelima i viđovima moderne umetnosti i da je neposredna kritička aktivnost, čak i dnevna, kritika uopšte, nešto OLOVO beznačajno, UZE O i be vredno, lišeno estetičkog smisla, i opravdanja. ..

Raspeti između jedne VrS.u poezije koju često ne razumeju i kojoj, stoga, nisu u Sstanju da određe ni značaj Di vrednosi, i kritike koja se kao sebe. radi bavi tom bpoezijom na jedan isto tako nepristupačan, nejasan i visokointelektualan. način, suočeni sa, sve većim količinama pseudo-mođernističkih pesama, Čije se ruho ne raglikuje mno-

go od ruha autentične poezi-

je, vaspitavani, bez svoje Krivice, zastarelim estetičkim nazorima i već odavno preživelim ukusom pozitivističke kritike, savremeni čitaoci, kojima bavljenje poezijom nije profesija ni intelektualna ODpsesija nego nasušna potreba i izraz duhovne gladi, najčešće stoje zdvojni, nemoćni i prepušteni sebi, gurnuti na put najmanjeg otpora da ono Što ne shvataju proglase slupim i besmislenim. U tome svetiu posmatran, pokušaj Vlatka Pavletića dobija puniji zračaj. Zato je, u ovome trenutku, savršeno nevažno da li su njegovih »Devet tačaka Osnov ne orijentacije, odnosno »Jedanaest, savjeta čitaocu, koji pristupa modernoj bpoeziji«, zaista dali odgovor na sva Ppitanja na koja je trebalo odgovoriti, kao što je nevažno i to da li su ti odgovori uvek tačni, prihvatljivi i sadržajni. Čak i više, nevažno je i to da, li jedan kritičar Pavletićevih mogućnosti treba da se

posveti isključivo ovoj i ovakvoj vrsti delatnosti, koja bi u neveštim rukama, ako bi bila · shvaćena kao jeđini kritički princip, mogla da vulgarizuje i devalvira ostale isto toliko važne fumkcije književne i Umetničke kritike. Važna je jedino činjenica da 'se" neko. ipak setio da jasno i razgovetno porazgovara sa čitaocima mođerne poezije o temama koje ih zanimaju, trudeći se da, premosti jaz koji postoji i koji jednako smeta i poeziji i publici.

Pokušaj Vlatka Pavletića, kao jedna određena kritička ·tendđencija, zaslužuje, stoga, pažnju književne javnosti, bez obzira na sve rezerve koOje treba zadržati, pošto se u toj primenjenoj kritici ne iscrpljuju ni sve funkcije ni svi smislovi moderne Književne lritike.

Pred?žag PALAVESTRA

Večeri hrvaiske književnosti

Kada je, nedavno, pored zgrade Jugoslovemskog dramskog pozorišta mogla da se zapazi neuobičajena živost, živost kretanja posetilaca, baš kao pred neku premijeru koja predstavlja kulturni doživljaj od posebnog interesa nije moglo da se zaključi da je reč o jednoj izuzemo značajnoj manifestaciji međurepubličke kulšurne saradmje, o jednoj od priredbi iz ciklusa »Mečeri panorame hrvatske književnosti«.

LJ Koliko je imteresovanje za ove priredbe — možda najbolje može da ilostruje. činjenica tragamja poijedimih posetilaca za »kartom vižee. Primetan je bio i veliki broj posetilaca iz redova omladine što je, th auditorijumu stvorilo poseban Šlimung jednog neposrednog i živog interesa za reč govomika i za reč interpretatora teksta brvabskih pisaca.

I evo, održana je i priredba šeste. večeri iz ciklusa »fPamorama brvateke kajiževnostie posvećena

savremenoj hrvalskoj prozi (predavač Ivan Slamnig, interpretatori testova: Marija Cmobori, Jozo Laurenčić, Jovam Milićević, Branko Pleša i Zoran Ristanović). Ovo veče se zaslugom predavača, interpreltatora i organizatora — sasvim. uspešno uvrstilo u red najwuspelijih manifestacija ovoga vida međurepubličke kulture saradnje. Da li je teško iz ovoga izvuči neki opštiji zaključak»

Vidna je izvesnost činjenice da nivo i doslednost sprovođenja jedme kulturne akcije u međurepubličkoj kulmmmoj saradnji daju bogate i nezaobilazne rezultate koji po svojoj koulmwrnoj efakasmosti obvaraju nove perspektive još teŠnjih kontakta između publike svih naših republika i onih koji svojom umetničkom vokacijom označavaju znamenove permanetnog napretka emocije u vremenu, koji svedcče &ložemost rasta naše reči,

Branko ĐEIĆ

(III RIMA HIIRRIFIIIIIIRI II IRI, LIHIIIRIRIINIIIJIRIIJIITIIIIPNI IJIIIIIJHIIIIRMII HIIMIINNIIINI

O BERNARDU ŠOU MJ

manire. Šo je, kao i njegov profesor Higins iz »Pigmaliona«, strpljivo va» spitavao ovu đevojku, da bi posle nekoliko gođina od nje stvorio odličnu glumicu, čija se karijera ne» srećno završila wu saobraćajnom incidentu. Zbirka pisama nosi naslov »Mlađoj glumici«. |

»KNJIZŽEVNA EVROPA O NAŠOJ LITERATURI ~,

Casopis »LBuropa Letteraria« Koji

izđaje Evropska zajeđnica pisaca i prošle gođine u

lazi ođ februara Rimu. Urednik je poznati italijanski Književnik Gjankarlo Vigoreli. Č sopis izlazi dvomesečno i na svojim

stranicama, objavljujući tekstove pi-

saca svih evropskih zemalja, bez obzira ma političke i estetičke stavove, pokušava da ostvari neke od ideja koje su imal! na umu osnivači, u prvom ređu italijanski pisci, Evrop" ske zajeđnice pisaca. To je, ma Dprvom mestu, želja đa se pisci iz Tramnih zemalja, približe, da sec uza jamno povežu, da, upoznavši se, postanu svesni svoje zajedničke sudbine, đa se osete kao moralna snaga koja može i mora da đeluje. Časopis je do sada objavljivao priloge , najpoznatijih evropskih pisaca, ali jie u isto vreme pružio priliku mnogim poznatim literaturama i piscima da đođu do izražaja. Uočljiva je želja ređakcije da u svojim raznovr snim rubrikama, putem vesti ili be- | ležaka, upozna evropsku javnost 58 onim što se dešava u kulturnom životu mnogih zemalia. Tako je časopis đo sada objavio i priloge jugo" | slovenskih pisaca — Iva Andrića, Tanasija Mlađenovića i dr. |

U decembarskom broju u rubrici »Događaji i iđeje« objavliuje prilog Dušana Matića »Neka poezija dobijt glasan „izraze, objavljen prvobitno u našem listuy a u vestima id] kulturnog „Života raznih zemhlja izveštava o anketi koju su »„Kniiževne mnovine« vodile o odnosi» ma između pisaca i izdavača u JU – goslaviji. Mstičući da je anketa ka

vala na razne probleme pređ kojima

se malazi književna i izdavačka de latnost u Jugoslaviji, časopis konsta' tuje da je diskusija imala živ i 7R- 34 mimljiv iok i da je bila plodna. »Učesnici su podvukli nužnost da 50 ličnost, zađaci i prava pisaca jasnije definišu. Funkcija koju pisac ink wu društvu zahteva da se njegov rad razvija tako da druga zanimanja

ne ometaju i ne ograničavaju njego“ i

vu stvaralačku aktivnost« — Kaže;s0 um časopisu. Li

* || DVE POEME, SEN-DŽOON PERSA IZDATE U KRUŠEVCU ·

Pre Kkratkog vremena u RrušeY je, u izdanju »Bagdale«, objavlje zbirka, pesama, prošlogodišnjeg d0D' nika Nobelove nagrade za Jenjižel nost Sem-Džon Persa. Zbirka, koju |P preveo Nikola "Trajković, a JNcooja” štampana w redakciji Branka, L. U varevića, sadrži dve poeme, Zi ; mljivo je đa je to prva Knjiga 5 hova Sen-pžom PersB prevedena Pi

—