Књижевне новине

se Kritički obračumao sa Merstom i VAJLDA NA FILMU ”?njegovim krugovima, Biografija HanđoHa Hersta, Koju Je napisao V. Svanberg, nosi isti naslov kao i film, mali se u slikanju Merstove ličnosti pritično razlikuje od one koju je Orsom Vels pružio na fi

\ : mvetograftje »Građanin Keme = kome | POPULARNOST OSKARA)», |

\ . / *

| 100 TA PREMIJERA GRAD. vi inmtmnim životom raxnih porođica ianovića; III u FILM

| ___SKOG POŽORIŠTA u sabačenim ulicama Milana i nju ce šića; smaka dis: avi Mačke. GE DOLORE, OM SA BEST REŽISERA ) U LJUBLJANI na Scenu postavio poznati režiser vića; IV Knjiga: »Vreme, oganj i be ;

ovih dana su definitivno utanačeni planovi za snimanje filma, »Bokačo 61«, koji će režirati Best, najpoznatijih italijanskih režisera. Scenario za ovaj film, sastavljen od šest različitih storija, napisao je doajem filmskog neorealizma Čezare Cavatini. On će ujedno i režirati jednu ođ storija. ovog filma, Realizacija filma, je ostvarivanje davnašnjeg plana Čezare Cavatinija, koji je želeo da u jednom filmu prikaže sudbine ljuđi i život u šest najpoznatijih đelova Italije. Angažovani su najpozn"tiji režiseri, pa će epizođu o Lombardiji režirati TLučiano Viskonti, Fređeriko PFelini epizođu o svojoi rođnoj Mmiliji, Roberto Roselini storiju o Rimu, Vitorio Đe Sika se opređelio za Napulj, đok su Marijo Moničeli i Mikelanđelo Antonino prihvatili ostale. Prvi kađrovi će se snimati već u toku meseca mar, ta, a premijera se očekuje negđe početkom jeseni. Snimanje ovog filma predstavlja jeđinstven slučaj u istoriji kinematografije, kako po broju epizođa tako 1! po broju najeminentmijih filmskih režisera, koji će sarađivati na jednom filmu. Ekipe, koje će snimati pojeđine epizođe, rađiće samostalno na terenu, pa će se ·celo-

| 30, februara „Gradsko pozorište u Ljubljani proslavilo je dvostruki jubilej: 12-godišnjicu postojanja i 100-tu "premijeru. Svečanom „predstavom ankareve Kkomeđije »Za dobro narođa« obeležen je ovaj „značajan

datum.

| i x.

FESTIVAL RADIO ı TELEVI-. i | - ZIJSKE DRAME, stavama ispunila pozorišnu dvoranu | Postignut je sporazum između od- O poslednjeg mesta.

bora Bterijinog pozorja i Rađio tele- . *

vizije Beograd đa se u ovogodišnji program Pozorja uključi i festival Jugoslovenske rađio i „đielevizijske drame kome će biti posvećene tri večeri, Pređviđa se i konocerino izvođenje jedne radio drame.

Lučino Viskonti,. Međutim, dozvola za prikazivanje ove drame je đata samo pođ uslovom da nn predstavama bude zabranjen pristup omlađini ispod 18 godina. Ova zabrana pređstavlja kuriozitet svoje vrste u ana- * Tima italijanskog pozorišta. Naravno da je ovakva predđistorija Jednog poworišnog Kkomađa obezbedila veliki odziv publike, koja je na prvim pred-

KRlasično delo maše literature »N& Drini ćuprija« 1. Anđrića, u roku od svega nekoliko meseci đoživelo je u Nemačkoj „(izdđavač „Karl Hanser, Minhen) tri izđanja. Uskoro treba dm izađe iz štampe i „»Travnička hronika«. Andrićevo delo nije naišlo na veliKi uspeh samo kod čitalaca već i na izuzetno saglasne pohvale istaknutih kritičara, U jednom ođ najuglednijih nemačkih listova »PFrankfurter Aligemeine Zeitunge — između ostalog, može se pročitati i ovo: «U Ivi Andriću Jugoslavlja je našla svog pravog pisca — on nije samo dđeskriptivni pisac, zanimljiv za svoju sredinu, već pripoveđač „čija umetnost nema. granica u svetu i koji oživljavajućom snagom prolazi kroz široko magnetno polje između istočnog i zapadnog sveta«.

čovek«, Belovića i Cirilova; V knjiga: »Na pola puta L, Matesa, »Teški čaSsovi« M. Bora, »Janko i Kklime« M. Volkanoskog. |

NOVA OPERA ĐAN KARLA MENOTIJA

Poznati američki kompozitor italijanskog porekla, Đan Karlo Menoti, završava rad na najnovijoj operi »Poslednji natčovek«, Svetska premi* jera ove opere se očekuje u novembru u Parizu, đok će se opera nalaziti stalno na repertoaru Metropoliten opere u toku sezone 1961,—62. godine, Menoti je i pisac libreta i kompozitor, Zanimljivo je đa je libreto zapisan na italijanskom jeziku, pa. je kasnije preveđen na francuski. Na» slovna partija u operi je napisana za *

bariton. OR af CRA jadmR/ dame i „GRAĐANIN KEN«

glavnih rola, đosta horova i baleta. ; Sam sadržaj opere nije još poznat, KAO BIOGRAFIJA U Americi je objavljena biografija

ali njen naslov već otkriva mnogo. poznatog vlasnika. listova i novinskih

Ovo je prvi put, posle đvađeset gođina, da Metropoliten opera stavlja Bgencija Ranđolfa Hersta, čiji je ži-

IZDANJE KULTURNO-PROSVETNOG VEĆA POVODOM 20-GODIŠNJICE REVOLUCIJE

Povođom 20-godišnjice revolucije Kulturno-prosvetno veće Jugoslavije * izdalo je pored većeg broja muzič-

kih i sleđeća dramska dela (mahom

HEMINGVEJ OBOLEO jednočinke) inspirisana revolucijom, · S o Koja se mogu koristiti u amaterskim Kkolektivima, školama, pređuzećima i 8#lI, u proslavi 20-godđišnjice revolucije narođa Jugoslavije. I knjiga: »Sluga Jemej« IT. Cankara, »Devet gomoljac M. MBožića, »Nove ženee B. Copića,

U poslednjih nekoliko sezona, nis jeđan Književnik nije bio toliko ira- | šen na filmu kao što je slučaj sa

»A. šta sađac S. Kulenovića; II knji- na svoj repertoar jednu Menotijevu Vot već bio predmet obrađe ma fil- Oskarom Vajiđom.. Posle biografga: »Golgotac (prvi čin) M. Krleže, operu. Poslednji put se to desilo mu. Tada je Orson Vels snimio je- kupan materijal montirati pod ruko- skog filma »Oskar Vajlde, koji je ra» »Mati« M. Klonpčića, »Lekcija= B. Jo- 194. godine. dno od najvećih dela u istoriji kine- wodstvom Cavatinija 1 De Bike. đen na osnovu pbpiščeve biografije,

I DESET DANA SNALAŽENJA

koju je napisao njegov sin Vivijan Holand, snimljen je i {film »Zeleni karanfile. Ponovo otkriveni Oskar wajlđ je đobio još veću popularnost među čitaocima, što je dovelo do ponovnog štampanja njegovih dela u mnogim zemljama. „Istina, buran život i javni skandali, koji su Veza= mi za ime ovoga pisca, pružajn odličan materijal za filmsku obrađu, ali time ujeđno ističe i literarna

Ovih dana je otkriveno da se u

venoj Mejo klinici u Ročesteru, pod

tmenom Džorđž Savijer,

nalazi kao

bolesnik Književnik Ernest Hemin'gvej. Pisac je đošao u bolnicu po na-

. Kovoru svojih prijatelja, pošto

oboleo od „niskog krvnog pritiska, Memingveju je preporučeno mirovamje i specijalna dijeta, jer mu pritisak ne iznosi više od 115, što je za njegove gođine veoma malo i opasno,

Prateći šta se sve u jednom delu naše štampe pisalo DpOvođom „pojave »Sabranih djela« A. B. Šimića čitalac će u tim napisima neminovno zapaziti izvesnu nimalo vešto prikrivenu netrpeljivost. A. B. Ššimićeva opora, oštra kritička reč dotakla se nekolicine njegovih savremenika koji mu to ne zaboravljaju i ne praštaju više od tri i po decenije, do danas, vraćajući mu stare dugove — ne sami nego transmisijom — preko nekih mladih književnih talenata. Pošto je umro i Stanislav Šimić, urednik „ovih »Sabranih djela«, pružila se

nje u svima ostalim sabranim delima koja postoje i koja su »normalno uređena DOtreban samo jedan dan, dok mu je (treće) ovde trebalo »deset, a možda i više« dana.

Pa nas i dalje uverava kako je »unutra sve nepregledno«ć i kako se »morate dugo mu-– čitić da bi... itd. Ili kako se u pogovoru »teškom mukomc dolazi do »tačnih mislić o A. B. šimiću. Tako se, eto, sa ovim knjigama, običnim ili neobičnim kao i sve slične knjige na svetu, T. 5. teško snalazi, zlopati i dugo muči, iako se bez po muke snalazi prikazujući kao od

dine) po svom metodu »lepršave površnosti i bolne dubine«. Književnom stručnjaku je najvažnije da materijal bude jasan, pregledan i da se njim mnogo ne zamara.

Ali ni svih „mukotrpnih deset dana „snalaženja nije ipak Tomislavu Sabljaku bilo: đovoljno: nije se snašao: on naime tvrđi da su ova sabrana dela A. B. šimića »unijela zbrku u shvaćanju i pristupanju: njegovu djelu«. Dok su A. B. Šimićevi tekstovi gođinama čamili po listovima i časopisima bilo je sve u redu; sad kada su u (kakvim-takvim, ali prvim,

ma! Dakle: sabrana dela Ši- se

mićeva unose. zbrku u shvatanju i pristupanju šimićevom delu. To se, čitaoče, ZOve stav prema kKnjievnom nasleđu, to se zove stil, to se zove logika.

Ovo su, razume se, simptomi; ali kakav! savremene kulturne situacije. Ono što je pritom najbitnije — ili najtragičnije — to je da zla sudbina i odmazda prati pojeđine pisce Za ŽivVOta, u grobu i preko groba. I to za sve vreme dok njihovi protivnici blagoglagoljivo pro povedaju slobodu kritike i diskusije, humanizam i razu-

vrednost njegovih đela. «Na našoj slici se. viđi Oskar Vajld posle izlaska, sa robije 1898. godine,

NEOBIČAN EKSPERIMENT

ČESKOG REDITELJA

Češki ređitelj Zđenek Maler nap sao je i režirao jeđan avangardistički pozorišni komađ pođ imenom »Čarobna Jampa«. Posle premijere u Pragu češki! umetnici su se pojavili i na sceni lonđonskog pozorišta »Sa• vil« »Čarobna lampac je u stvari kombinacija živih glumaca na sceni i bioskopskog platna u pozadini, na

x izvanredna prilika da se obra „šale raznovrsne ige iz fran ompletnim) »Sabranim dje- mevanje među ljudima. kom juju pojedine. sekvšnce . čun izvrši sa obojicom. Ne- cuske, TeWjanske HONIBBEe 1 lab izišli na svetlo dana -— O dipbavi, e priča, a mrž- OWGRHHULI VAIO OVOG Hi ain jie PRIZNANJE CRTANOM ma ni posle smrti milošti za engleske književnosti (u bro~> Wneli su zbrku u »shvaćinju njom se dejstvuje. dimenzijama. I dok glumci glume na

' FILMU DUŠANA VUKOTIĆA

»Društvo za filmsku i televizijsku wmetnost«• iz Londona i ove godine je proglasilo najbolje filmove i glumce koji su se tokom 1960. pojavili na filmskim i televizijskim ekranima. U kategoriji animiranih filmova za naj-

bolje su proglašeni: »Intervju« Brnesta Pintofa, venski

kanađski film »Univerza«,

»Pikolo« Dušana Vukotića

američki film jugoslo-

Ovo je, posle nagrađe u Beogradu, Oberhauzenu 1 \Worku, još jedno priznanje Dušanu Vukotiću, čiji film je,

onog ko dime u književne bogove.

Kad su se pojavila. »Sabrana djela« suptini prikazivači su jauknuli od užasa. Ali kako je poetsko i kritičko delo A. B. Šimića, već klasična vrednost hrvatske i jugoslovenske Književnosti, oni mu, osim sitnih, zajedljivih podbađanja, nisu mogli ništa, pa su sav svoj gnev usmerili na urednika i način uređivanja »Sabranih djela«. No ako nekoga ne možeš (ni mrtvog) uništiti možeš ga poni-

jevima, »Republike« 1960. go-

i pristupanju« njegovim deli-

Miloš I. BANDIĆ

i —=—.Odgovornost prevodilaca

U »Književnim „novinama od 99. XI 1957, dr Milan #Živanović imeo je mišljenje Bogdana Popovića o prevodi-

Naša, prevodilačka literatura dobila je nedavno i delo Tomasa Mana (koje je i neposredni povod ovom članku)

vrilog prvog svetskog rata razdvojio i ostavio svako od njih dvoje da na svojoj strani pati zbog te razdvojenosti.

sceni, iza njih se gluma ilustruje čiWto filmskim efektima, koji su potpuno sinbronizovani sa igrom glumaca. Često, u pojeđinim scenama, glavma glumica govori svoj tekst, a iza mje ma bioskopskom platnu, se prikazuje već ranije snimljena njena uloga, čime se đobija odličan efekat đubliranih ličnosti. Rritika je ovaj eksperiment čeških umetnika pozdravila prilično uzdržano, mađa su na publiku imali jakog uticaja svi tebnički efekti slike i tona. Nedostatak ovakvih predstava je i u tome Što su potrebni veoma glomazni i skupi

: vo SUI OTU- ma i prevodiocima. Po tom čiji naslov u originalu glasi: Pišući o njihovom · „zaroblje- ičk iziti itEG. SOi KR je poznato, kandidat za siti, možeš ga ORRIOA RR mišljenju kod svakog prevo- Joseph und seine Bridera. ničkom Xou, autor je 2 o eni av Cı ma NEUE, S · X jedan uvaženi OS ev dioca se, gotovo bez izuzetka, Sta je prevodioca navelo da „me delu dao i naslov koji to- i 0 nik desetinama, godina Je pam «mogu naći nedostaci bilo u ovako jasan naslov koji je pi- me odgovara. Kako se u ma- x GRAMA tio i sad je našao da JO pravi prenošenju intonacije jedne sac svom delu dao imajući u đarskom jeziku broj ne raz| čas da ironično saopšti K8- · rečenice, bilo u adekvatnosti

ZABRANJENA ZA MLADEŽ

ko se A. B. Šimić, prevodeći sa nemačkog, služio ma-

reči ili u tačnosti smisla, itd. Svoje mišljenje potkrepljuje

vidu smisao i karakter njegov, umesto sa: »Josif i njegova, braća«, preveđe sa »le-

likuje po rođu, to ni originalnim naslovom nije rečeno Kkoga su roda ova dva zaroblje-

GRUPA JUGOSLOVENSKIH SLIKARA IZLAŽE U SAD

#2. i i i ı : O cr + Ž 3 Fy * i · Posle burne polemike u italijan“ lim školskim POČ OTO i rečima Lamartina da je pre- genda o Josifu«, ostaće tajna | nika. Međutim, naš jezik lepo Sest slikara i jedan vajar iz Crne skim: javnim i kulturnim krugovima Prosto neverovatno. OR vođ delo koje je najteže na- verovatno dok onlto sam ne ~prazlicuje rod broja, pa je pre- Gore otvoriće cajeva čoarta u) MIMO t posle mučnog natezanja sa cenzu- greh! I pošto ga je (misli pisati. objasni. A i posle obja-

vom, prikazana je drama »IPArialda« pisca Đovani Testorija. KWomađ se ba-

KNJIŽEVNE

One

NO II

on) tako propisno obrukao, pošto mu je svojski napako-

stio, zadovoljan što se ftako'

dobro setio i još bolje osvetio, može opet spokojno da utone u svoje feljtone, u SVOje leksikone, u svoje lirske bontone...

TI zaista, ne ulazeći u ono što pri tome doživljava, pisac s;edi svoje misli i zapisuje ih, a prevodilac mora da se u autorovo delo uživi, da ga sveobuhvatno shvati i verno prenese u poseđ jeziku na koji prevodi. O prevođenju je

šnjenja ostaće to primer samovoljnog i neodgovornog prevođenja, koje je nedopustivo i na filmskoj traci, a, kamoli pri prevođenju ovako kapitalnoga dela kao što je roman · tetralogija Tomasa Mana.

vodilac imao jedinstvenu Ppriliku da u prevodu dade jasniji naslov nego što je u oOriginalu, i da prevede: »DVvOje zarobljenih6 — jer je reč o paru ljudi različitog roda. Dajući prevođu naslov »Zarobljenicj«, on se udaljio ne

Jorku izložbu svojih radova, Izložbu je organizovao slikar-iseljienik Sava

BRađulović. Poredđ Rađulovića izlagaće '

Branko Filipović, Cvijetko Lainović, Vuko Radović, Miloš Vušković, Vojislav Stanić, Aleksandar Prijić i Dragan Đurović.

MJ , i NK samo od naslova originala, već

Š-. NOVINE U akciju odmah. stupaju · već mnogo pisano pa ipak ta Drugi primer, mada stari i od sadržine samoga dela. : Z

| drugi. U „prošlogodišnjem! tema još nije iscrpena. Na- jeg datuma, je Hemingvejevo | Izneseni primeri, a sličnih, ERSKIN KOLDVER | ist za književnost, umetnost dvobroju zagrebačke »Repu- protiv, ona je svakim danom delo »For whom the bell „pa i različitih ima i više, O- U JUGOSLAVIJI

1 društvena pitanja

· Redđakcioni odbor: Miloš I. Bandić, Bora Ćosić, dr Milan Damnjanović, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Vladimir Petrić, Izet Sarajlić, Vladimir Sta„menković, Pavle Stefanović,

· Dragoslav Stojanović-Sip

"Direktor i odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIC | Wwrednik: | PREDRAG PALAVESTRA

Sekretar ređakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ

List izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novinea, · Beograd, Francuska 7. Ređak| cija: Francuska %, tel. 21-000, tek. račun: 101-707-1-208

Tist izlazi svakog drugog pet' ka. Pojeđini broj Din. 30. Go-

Rukopisi se ne vraćaju

ehničko-umetnička oprema:

_____ __

S 3

Stampa »GLAS«, Beograd, Vlajkovićeva 8.

| DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ

77 ZA

777

727

: SS

blike« za novembar i decembar Tomislav Sabljak je objavio prikaz »Sabranih djelaa. Naravno, T. S. je nezadovoljan. Oni (tj. T. B.) čekali su — »sa zalihom epite-

' ta — da se pojave »Sabrana

djela«, kad ono već »prelistavajući i pregledavajući ih pot puno smo razočaranić«. Razočarao se čim i pregledao. Dobro oko! T. S. smatra da su »Sabrana djela« uređena bez ikakvog metoda i principa, bez Ppreglednosti i smisla za sistema– tizaciju građe. Drugim rećima, pravi haos. Hijeroglifi. Kinesko pismo. Komotan ČOvek, literarni stručnjak pun principa i sistematičan, nikako da se u njima snađe. 1 kao da je juče izišao sa kursa za opismenjavanje T. 5. doslovno piše sledeće:

ba deset, a možda i više...q Prema tome, T. S. izvešta-

va da su (prvo) »Sabrana

djelac „uređena ' nenorma!lno..,

·da mu je (drugo) za snalaže-

ih je prelistao .

sve aktuelnija, jer su knjižarski izlozi, katalozi naših izdavačkih kuća i beleške u stručnoj i dnevnoj štampi prepuni dokaza o plodnoj delatnosti na. polju prevodne književnosti. Pa ipak, malo ko se na ove mnogobrojne prevođe kritički osvrće, mada se ne bi moglo reći da za taj posao nema pozvanih pa i izabranih. Ali brzina kojom se prevođi DpDo-

javljuju i preopterećenost O- '

nih koji su najpozvaniji da o njima nešto kažu, ostavljaju osetnu prazninu u ocenjivanju prevođilačkog posla. A taj manjak živo osećaju svi koji prevode čitaju i jezik sa koga se prevodi poznaju, a uz to i svoj maternji jezik vole. Povoda za ovakvo pisanje ima mnogo. Zadržaćemo se samo na nekim delima, za-

sadržinu, bilo dđa ga je DrOsto bukvalno preveo ili, najzad, nije iskoristio široke mopgućnosti našeg jezika da dade odgovarajući prevod.

tollsa. Ovaj naslov preveden je sa: »Za kim zvono zvoni«. Prevodilac nije vodio računa o tome da glagol »tolle u engleskom ima, pored više zmačenja »zvoniti«, još i naročito značenje »umrle oglašavatiq (oglasiti), A kađ znamo da taj izraz za zvonjenje crkvenih zvona još živi u svesti naših ljudi, onda je prevodilac mime duše mogao da Pprevede sa: »Koga zvona oglašavaju«, misleći i o simboličkom značenju naslova. Dobuštajući da ni ovo ne mora da bude najsrećnije rešenje, čini nam se da je prevedeni na slov »Kome zvono zvoni«d bolji... (jer u narođu se ponekad čuje pitanje »kome zvoniqd) mađa se i u tom obliku bliži pežorativnom »odzvonifiqa, što — ne treba posebno isticati nije bila intencija autorova.

zarobljenika. Ko je ovaj sla. dunjavi roman pročitao zna da u njemu nije reč o ratnim · garobljenicima, već o sudbini mlađog bračnoge bara koie ie

pravdano izazivaju u nama, već pri upoređivanju naslova u originalu i naslova u bprevodu obpravđanu sumnju u tačnost i vrednost „prevedenog teksta.

Kad je već reč o naslovima, ima slučajeva da prevodilac dozvoljava sebi toliku »licentia traductionisa« da se naslov originala, u prevodu uopšte ne može poznati. Nesumnjivo je da pisac naslov svoga dela nije nasumice izabrao — izvesno je da je njime hteo da kaže ono što je u njegovom delu najkarakterističnije. Zato prevodilac mora o tome da vodi računa; od originalnog naslova om sme da odstupi samo tad ako tim odstupanjem delo približi svom čitaocu. Ali ni tadđ ne sme proizvoljno da sa menja. To ne sme naročito da čini kad

manje sme onda kad naš, imače bogat jezik, pruža velike mogućnosti za adekvatno, a katkad i lepše prevođenje.

Dr Aleksandar POPOVIĆ

IIIILIHIIIIIIIIIIIIIIIIIJIJIIIIIIIIJIIIIIIIJIIJIJIIIIIIILIIJIRIJILIIJIIJILIINIIJIIIIJIIIMIIJIIIILIIIIIJILIIIIIIIJIHIIILIIIIIIIIIIJILIIIIRIIIJIIIIJIJIE,

Ovib dama uašu Zemju puosetio e poznati američki književnik Erskim Roldvej. Za vreme svog boravka U Jugoslaviji Koldvej je imao više 50"

sreta sa našim piscima i javnim

dišnja pretplata Din 600, polu- »AkO za snalaženje u sa- pravo na nekim naslovima ko- Još je zanimljiviji slučaj je naslov originala jasan i kulturnim radnicima. SOBI Po 2 DOMU Ron brio djelima nekog pisca, ji su proizvoljno prevedeni, prevođenja naslova Zilahije- Rad se bez ikakvih odstupanja UO VO OI OJ stvo. dvostruko koja su normalno uređena bilo da prevodilac nije vodio Vog dela »A kčt fogoly«, što može pravilno prevesti, a ioš uuu treba jedan dan, za ova tre- računa O naslovu u odnosu na „Dprosto prevedeno znači: dva

ISPRAVKA

U prošlom broju omaškom je n trećoj strani ispod teksta »UZ (SO knjigu HRVATSKE | KNOIŽEVNI KRITIKE stavljeno ime autora Oe ka Dubravko Jeličić umesto JBLCI