Књижевне новине

JUGOSLOVENSKI LIKOVNI UMETNICI IZLAZU U LONDONU

237. aprila u lonđonskoj »Tejt« galeriji biće otvorena izložba savreme ne jugoslovenske likovne umetnosti. Tzlagaće 31 umetnik, a biće izloženo 84 slike i 26 skulptura.

Savremeno jugoslovensko slikarstvo ma ovoj izložbi predstavliaće Janez Bernik, Marko Čelebonović, Stojan Čelić, Oton Gliha, Krsto Hegedušić, Stane Kreger, MPerđinand Kuwulmer, France Mihelič, Peđa Milosavljević, Edo Murtić, Orđan Petlevski, Zoran Petrović, Ivan Pucelj, Mića Popović, Marij Pregelj, Zlatko Prica, Miođrag B. Protić, Mlađen Srbinović, Miljenko Stančić, Gabrije1 Stupica, Frano Šimunović, Josip Vaništa i Nazar Wwujaklija. | Od vajara na izložbi će učestvovati Kosta Angeli Rađovani, Vojin Ba Kkić, Stojan Batić, Dušan Džamonja, Olga dančić, Olga Jevrić, Miša Popović i Drago 'rršar.

TRI JUGOSLOVENSKA SLIKARA NA BIJENALU U TOKIJU

Na šestom međunarodnom slikarskom bilenalu u Tokijiu koji če biti otvoren ođ aprila do oktobra ove godine izlagaće trojica jugoslovenskih slikara. Svoje rađove predstaviće publici Laza Vozarević, „Zlatko Prica i Marko Šuštaršić.

NOVO DELO IRVINA STONA

Pomzmati američki pisac Irvin Ston, čija Je »Žudnja za životom«, roman-– sirana biografija Van Goga, i sada

jeđna od najčitanijih knjiga u ovom literarnom žanru, ovih dana je objawio romansiranu biografiju Mikelanđela. Da bi se potpuno uživeo u atmosferu i rađ velikog renesansnog

· umetnika, Irvin Ston je proveo četiri

gođine u proučavanju celokupne zaostavštine perioda u kome je živeo Mikelanđelo MBuonaroti. On je čak odlazio na višemesečni rad u kamenmolome sa mermerom, iz Kojih se i danas vađi mermer, kao i u vreme Mikelanđela. Prve Kritike govore pohvalno o ovoj novoj Stonovoj knjizi i upoređuju je sa biografijom Van Goga, koja je napisana pre 27 godina. 2 ~. KNJIŽEVNE ~” NOVINE ~.

List za MWnjiževnost, umetnost i društvena pitanja ~. Ređakcioni odbor: . Miloš 1 Bandić. Bora Ćosić, LJ dr Milan Damnjanović, Zoran n Gluščević, Slavko Janevski, |,

Velimir Lukić, Slavko Miha#ić, Vladimir Petrić, Izet. Sarajlić, Vladimjr Stamenković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip Direktor i odgovorni urednik: · TANASIJE MLADBNOVIĆ Uređnik: PREDRAG PALAVESTRA

Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ List izdaje Novinsko-izđavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd. Francuska 7 Redakcija: Francuska “. tel 21-000, tek račun: 101-707-1-208 List izlazi svakog drugog petka Pojedini broj Din 38% 3Godišnja pretplata Din 600, polugodišnja Din 300. za inostranstvo dvostruko

Rukopisi se ne vraćaju

____

Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ

277

Stampa •GLAS•. Beograd, vlajkovićeva 8

III II __L_J_____

_ KNJIGA MUZIČKIH KRITIKA BERNARA SOA

U Njujorku je neđavno štampana Knjiga »KRako postati muzički kKritičar« Bernarđa Šoa. Po rečima jednog kritičara ova knjiga, istina, ne kazuje kako se postaje muzički kritičar, ali pokazuje kako je to Šo postao. Knji ga otkriva veliku ljubav ovog đrama

tičara prema muzici, a naročito pre-.

ma operskoj muzici, a tekstovi o Mocartu i Vagneru pokazuju njegov em tuzijazam i muzičku eruđiciju.

* NAŠI PESNICI

U CASOPISU EVROPSKE ZAJEDNICE PISACA

Poslednji broj časopisa Evropske zajeđnice pisaca «Europa letteraria« donosi pesme Stevana Maičkovića, Ju ra Kaštelana, Branka V. Radičevića i Vesne Krmpotić. U istom broju časopis đonosi i članak Marjana Jurkovića o satiričnom romanu EMEriha Koša »Veliki Mak«.

FESTIVAL POEZIJE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA Književnim matineom u sali Narodnih heroja 4. aprila završen je festival beogradskog Univerziteta or ganizovan u čast dana stuđenata, Fe stivalski odbor pođelio je nekoliko trećih magrađa, dok prva i druga nisu đođeljene.

GOSTOVANJE PARISKOG POZORIŠTA »ATELJE« U JUGOSLAVIJI

Posle trupe Žana Luja Baroa jugo slovenska publika imaće prilike da viđi još jedno pozorište u ovoj sezoni. Ođ 4. do 13. aprila gostovaće parisko pozorište »Atelje« ili, kako ga u Francuskoj nazivaju, trupa Andre Barsaka. Svoje pređstave francuski umetnici đaće u Ljubljani, Zagrebu, Beograđu i Skoplju, Na turneji po Jugoslaviji trupa A. Barsaka izvešće dva savremena pozorisna Kkomađa: komeđiju Fransoaze Sagan »Za mak u Švedskoj« i »Sastanak u Sanlisu« Žana Anuja.

„JM U

U izđanju časopisa. „Književnik“, kao separati, izišle su poema Vlada Gotovca „Jeka“ i stu dija Antuna Šoljana „Književnost i publika“. Čini se, da je tai način publikovanja | zapaženih priloga u jednom čisopisu pogodan da literaturu učimi pristupačnijom i čak popularnijom. Samo, zato je izdavač objavio oba separata samo u po sto dva deset primeraka? Da su štampa mi bar u pet stotina primeraka, kao što su publikovane neke pes me crnogorskih pesnika, kao separati, zar ne bi bilo lepše, kurentnije * zanimljavije?

POEZIJA KAO ISKUSTVO

Vlado Gotovac se izdvaja, po već označenim svojim pesničkim TWwalitet'ma, kako od svoje generacije tako i od savremene tekuće hrvatse poezije. Izdvaja se svojim mesničkem omoreHpelinniecm unutrašni!m poimaniem! svetova ı tajne, pripaaanjem onim p“esui cima koji imaju šta da kažu i koji to govore lirski racionalno i iskustveno, sa ronesenošću ko ja nije verbalno virtuozna već smirena i spontano uritmovana u svet sudbine, Života i iluzija. Stihovi se posebno izdvajaju. Celina nije izgubljena iako se, na prvi pogled, može govoriti o

narativnoj logiŠmoj i iskustvenoj

i imtimnoj umetnikovoi spoznaji koja se, nadmoćno obeležena ž izučena u prv: plan, nameće kao već tvrdnja, gotovo kao zaključak pesnika koji reprezentuje lično saznanje jedino ispraV nu teoriju o prihvatanju objektivnog sveta. Vlado Gotovac sva kim stihom konstatuje iograđuje se. Međutim, to jeste i može da bude osobita poezija, ali ako stih

· ostane samo. tako-konstatacija —

ogoljen, izvučen iz celimne,iz ambijenta, iz boje i mirisa umet-

GOTO VESTI

MEMOARI . | SEDRIKA HARDVIKA

Veliko interesovanje izazvala je po-

java memoara poznatog engleskog pozorišnog i filmskog giumca ser Beđrika Hardđvika, kako zbog veoma zanimljive ličnosti samoga autora tako i zbog Širokog kruga, njegovih po znanstava, koje se Kkretalo od engleskog kralja đo Bernarđa Šoa. Poređ mnogih citata i- anegđota iz Života ovih ljuđi i svojih doživliaja s njima, Harđvik iznosi i neke svoje misli o umetnosti uopšte, a naročito o pozorišnoj umetnosti. Pisac ove Knjige navođi! izjavu Bernarđa Šoa, u čijim se komađima i on proslavio, da je njega smatrao petim glumcem po vređnosti u svetu, dok su prva četvorica bili čuveni komičari braća Marks. Ser Seđrik Hardvik „nema mnogo pohvalnih reči za dramske mogućnosti televizije, ali je prihvata kao srećan mamac, koji će bioskopsku publiku navesti đa, posećuje i pozorište.

* KANDIDATI ZA »OSKARA«

Među kanđiđatima za dođeljivanje ovogođišnie najveće filmske nagrade »Oskar«a, pominju se među giumicama Elizabet Tejlor, Grir Garson, Debora Ker, Širli Mek Lejn i Melina Merkuri, đok među muškarcima SsvoOje kandidature ističu Fređerik Merč, Trevor MHaward, Bert Lankaster,Džehk

Lemon, Lorens Olivije i Spenser "rasi. Od filmova se pominju »Sinovi i ijubavnici« »Garsonjera« i

Kimer Gantrl«.

FRANCUSKA OMLADINA NE VOLI MONTERLANA

Krajem prošlog meseca u paniskom Framcuskom pozorištu, na predstavi drame »Španski kardinal«, studenti su oštro istupili protivu njemoga pis ca Monterlana, jednog od najuglednijih francuskih romansijera i dramatičara. -

Konstaittujući da današnji pariski studenti s jedne strane cene mnoge od starijih živih pisaca Sartra, Malroa, Aragona i Morijaka, kao i nedavno umrle Klodela i Bernanosa, a da su s druge strane indiferenini prema Dijamelu i Žilu Romenu, pa eto sad, najblaže rečeno, i prema Monterlanu, ređakcija »Ara« organizovala je javnu raspravu na ko ju je pozvala četiri pisca, od Kojih su dvojica bili »tužioci« Monterlamovi, Filip Supol i Rober Kanter, poznati francuski Kritičari, i dvojica »branioci«, Mišel Mor i Fransoa Nurisije, poznati savremeni romansijeri. Zanimljivo je napomemuti đa su oba tužioca mnogo stariji liuđi nego bramioci; tako tužioci imaju 64 i 51 gođinu života, a branioci 47 i 33. Ovo »suđenje« vođio je Žak T,egri, Specijalista za diskusije ove vrste. | .

Na tome procesu, između ostalog, vođen je i ovaj dijalog:

Rober Kanter: — Ako se đana6 zapitamo koji su romani iz 1930. na koje se može još računati, da li će neko od nas pomisliti i na neko Mon terMamovo delo?

Fransoa Nurisije: — Razume se, Ja bih mislio na mnjegov roman »Devojke«. Rober Kanter: — A da li bi među romane te epohe od Malroa, Bernanosa ili Selina, na primer, mogli da stavimo i neko Monterlanovo delo?

Miše! Mor: — Zar je potrebno postavljati takvo pitanje? Istina, Monterlan nije pisac romana kao što je »Ljudska sudbina« ili »Putovanje na kraju noći«. Ali, om je od onih pisaca kod kojih ima izabranih meta DPprvoga reda.

Žak Legri: Da li biste hteli da kažete neku reč i o njegovom stilu? .

Yrilip Supol: — Ja mislim đa, ako se razmotri Monterlanov stil, čovek brzo uviđa da je om nađuven, i da je to još najmanje što se može reći.

Fransoa MNurisije: — A ja baš to najviše i volim kod Monmtertlana. Nje gov stil nije veštački i neobično je dobar.

Rober Kanter: — I u knjizi koja

| (Izdanja časopisa »Književnik«)

nikovog štimunga i atmosfere pesme — predstavlja se kao nevalentan lirski rekvizit, promašen i ncuspeo. Ipak, talentovani pesnik Gotovac uvek izmiče ba nalnosti; nabrajanja iskustava prestanu kad su već na granici da ne budu u srodstvu sa poezijom. To je kao stih iz „Jeke“:

„Samo pravi život izmiče prolaznosti“. U rezignaciji, koja priznaje

sve tragove pređenog puta i nesmisao priča koje jesu samo ob navljanje, a ne novo, prirodno je da se pesnik opredeli za motivsko „spekultativno obeležje kako „danas pjesma nije osvajanje“. Već dalje pesnik prihvata heraklitovske motive odbrane od prolaznosti pa se, kao u poeziji Branka Miljkovića na primer, izjednačuje sa prihvatanjem nužnosti kao jedinom pra

vom odredbom sadašnjeg trenut

ka, ali i trajnog volumena. koji jie u biti istovetan sa dijalektičkim jedinstvom u protivrečnosti: i „Mi se nađamo i ne izdajemo . život I sudbina pjesme je sve . sličnija našoj Pijevati ne znači više od , živjeti Ali ni razlozi za pjesmu nisu manji Jer ona nije ni slika ni . oslabljeni život U njoj je i danas. sve a , gubitak je u životu“.

U Branka Miljkovića: „Isto je pevati i umirati“. Tako nastaju preobražaji. Ako bi, slučajno, Moris Blanšo pisao o ovim sti-

hovima, prirodno je da bi sebe

citirao: „Takva je, dakle, naša prednost. Ona je vezama zaista za naše preimučstvo da nestanemo, ali u tom nestajanju ispo ljava se, takođe moć da zadrži

i u toj još hitrijoj, smrti ·izražava se uskrsnuće, radost „zbog preobraženog života.“ Kod Go-

tovca, evo, „prostor koji ispiša odsutnu „prisutnost i pretvara trajanje u neprolaznost“ jeste

iskustvo, kao i kod Rilkea, emo tivno i spoznajno pripadanje svetu i Životu.

UKRUSI SU RAZNI

Predavanje, odnosno, studija, odnosno „pokušai da se odredi ili sredi pojam i značenje relaci ja između književnosti i publike, tradicije i mođernog, između „sna lepote u formama socijalnog života“ i „bistrine duha gde skala „vrednosti nije potrebna“. Manje pesnik sve Više recezent, manje prozaist isve više preVvodilac, Antum Šoljan, „populano ali i obrazovano, na literarnom nivou koji je tipičan za mlade imtelektualce što dosta čitaju i trude se da budu svestrano naobraženi, uspelo je, ovde, tretrirao probleme koji spajaju ili odvajaju publiku od Kknjiževnosti i književnost od publike. Pr vo .je, potemcirao kako nas je marksizam naučio „da se socijal ne forme pa tako i umjetnost) mijenjaju brže nego ljuđi u njima „i izveo zaključak, da je hrvatska Književnost jedna Kknjiževnost, zajedničke tradicije, ne deljiva, prema tome, i nepodeljena Klasificirajući razvoj istoriie i,umetnosti, Soljan se obavešteno kretao napred. Zatim je, u starom štimungu ali maldalački žumo i duhovito — u stilu novog doba ispričao priču o jednom sasvim običnom čoveku „koji je imao sasvim neobično ružnu ženu“, Nije to Anton Šoljan, dabome, ispričao bez razlo ga. Malom čoveku nije smetalo što ima ružnu ženu, dok to nije počelo da smeta drugima, prija-

govori O Monterlamu, od Sipriom, pr va je konstatacija da u njegovom mti}hu »ima soka«. Međutim, meni se čki da su ti izvori već davno pre gušili, Njegovo čitavo pozorišno đe lo danas izgleda isključivo akadem sko.

- Čak Legri: — Važnost želje u njegovom delu i način kako on to iznosi, nisu li vam pali u oči?

Pilip Supol: — pUočio sam da je ' suviše oveštačko«. Ođ počelka do kraja sve je to »fabrikovano«, i či tavo njegovo delo samo je »literatura« u najgorem smislu reči.

Mišel Mor: — Svaki pisac po malo »podvaljuje«.

vijlip Supol: Protestujem. Ja smatram da veliki pisci nisu nikad podvaljivali, a glavna zamerka koju bismo mogli uputiti Monterlanu jeste da on upravo »podvaljivače...

VISTAN NJU ODN I NJEGOVA NOVA OTADŽBINA geđan od pozzatih savremenih pesnika engleskog jezika, Vistan Nju Odn, koji je emigrirao iz Engleske u Ameriku, ustao je, zajedno sa mnogim viđenim predstavnicima američkog kulturnog života, protiv uko

renjenog · shvatanja svojih sunarodnika Engleza i ostalih Evropljana da je Amerika »intelektualna džungla«. »Ja sam se ovđe dobro snašao — Ka že Odn — i što je najvažnije sreo sam mnogo manje puritanaca nego u Engleskoj ili širokogruđoj Francuskoj. Istina, ovđe se sve meri novcem, pa i moja poezija, ali to je jeđini načim merenja „vrednosti u jednom ovako tehnokratski i materi jalistički uređenom društvu, kao što

:Z0.BH. O PUBLIC IH

teljima i poznanicima. Jadan čovek, kaže Šoljan, našao se raspet na križu. Kako se opredeliti, kome se privoleti? Tako je isto i sa pitanjem ukusa, Citirajući i Majakovskog i Hajdegera, Soljan je hteo da napomene kako svet od juče niie svet od danas kako „čovjeka više ne opterećuje ništa suvišno — njegov ukus mora biti funkcionalan kao dno jednog ogrommog ivorničkog kon vejera“, kako „u ovom trenutku cijeli se svijet orenuo protiv Dojedinaca. Pojedinac se našao na putu općem prazvitku, prisiljem da se konformira“ i, prema tome, „moderno je vrijeme don.jelo sobom tolike promjene u umjetnosti kao nijedno vrijeme do tada“. To Šoljanovo preobražava nje, zajedno sa cgivilizacijom, !spisano je pregledno, sa strpljivošću koja je studiozna i pedam tna. Pomoću drugih mišljenja Šo ljan se lako kretao određenom 'materijom. Kao' i mnogi žurnalisti danasi Šoljan, tvrdeći „publi ka je rekla svoju reč“ hrabro na pomimje „trebalo bi podsjetiti da su, usprkos svakome argumentu, istinski uspjesi našeg vremena djela kao „Prohujalo s vihorom", „Dobar dan, tugo“ i pisci kao što su Bromfild i Remark“. Iako pri znajem publiku i cenim Šoljanove karakteristike koje stoje izme du publike i književnosti vremena i dela — psihozu i direktivVu ipak, mislim, da ni navedeni pisci, a još manje dela nisu pravi uspesi našeg vremema već nužna i istorijski opravdana efemerna prašina koju će već bliski novi vetrovi i buduće prolećne kiše potpuno skinuti sa dnevnog reda. Šoljanova je studija, dakle, interesantna i pokreće pitanja o kojima se može i mora diskutovati. Šoljan je inteligentno napravio uvoGne napomene.

fade VOJVODIC

DPIIIIIIIIIIRRIVIIII III IIIIRIIIIIIIIIIJIIIRIIII JI IIHIIIJRIFIIRIIHIJH IIHITIHIJIIIJIJHIJIJJIIHIRIIIIIIIIIIP IJJIIJIIIIJIIHIIJITIIIIHITHIJINJII

je Amerika«. Ne smemo biti guy. prema ljuđima koji pokazuju SOBA n želju đa nešto viđe u kulturnim x

kovinama prošlosti i njihove wtica :

prenesu svojoj Kući. Najzad, dobar deo američkih turista obilazi Evro:

i zbog muzeja, a ne 5am0 zbog »Mu„ len-Ruža« — završio je sa osmehom svoju izjavu pesnik Odđn.

BERTOLDA BREHTA

U Njujorku je izišla obimna knji ga u kojoj se nalazi seđam pozo. rišnih komađa Bertolđa Brehta, na pređnog nemačkog pozorišnog pjs. ca. Najranije delo, objavljeno u o. voj Knjizi, datira iz 1923. godine, dok se među poslednjima malazi »Do bri čovek iz Sečuana«. Neđavno ja »Prosjiačka opera« doživela svoju 2.500, pređstavu na Brodveju, čime je potučen rekorđ svih · „pozorišnih priredbi koje su ugledale sveta na

Brodveju. \

DNEVNIK

V ECE. u provincijskom pozorišiu

Nastavak sa 2. strane se mogla navraviti bredstava kojoj ne bi ništa nedostajalo, ili bar ne ono preko čega bi moglo da se sasvim olako pređe. Al, zamisao, oduševljenje sa kojim se započelo to novo i to što nile

provincijsko, sve to ni onog ko pozorištu postavlja velike zahte

ve ne bi moglo. da učini ravno

dušnim. \

Na pozornici, koja je srećom

toliko velika da na nju može da se postavi osamnaest stolova, odnosno đa primi preko sto posetjlaca, instalirana je mala scena. TI oni, koji su kao i obično došli u pozorište, popeli su se na pĐozornicu iznenađeni, pomalo šokirani onim što su videli i što su doživeli. Dok su pre početka predstave pili kafu i čekali da se spusti zavesa koja ih je ovoga puta odelila od praznog gledališta, usuđivali su se da kažu za sebe, a i za one koji su tu predstavu pripremili, da podražavaju svet, đa žele da imaiu ono Što u svetu postoii. Svakako, oni su se i tog trenutka, a i kasnije, suoče ni sa glumcima udaljenim svega nekoliko koraka, i osećali tako kao da su iz svog građa otišli u neki drugi u jedan od onih velikih gradova koji se obično na zivaju svetom, u koji svako želi da otputuje nadajući se da će ta mo viđeti. nešto neooznato i doživeti nešto uzbudljivo. Bez obzira na to što se drama koja je te večeri izvođena, iako pristojna, ne može nazvati svetskom, bez obzira na to što valjda niko od učesnika u predstavi, iako to želi i nekada tako sebe zamišlja, ne pothranjuje iluziju da je VE liki glumac.

Ono zbog čega su se ti ljudi, koji su se te večeri poveli na pozornicu, osećali kao da su U svetu bio je ambijent u kome ie jedna predstava prikazana. I mo žda otuda ni jedna predstava ni je praćena sa takvom pažnjom kao ta, iako je publika bila veo” ma šarolika, iako su nju sačinjM”. vali i intelektualci i radnici, oficiri i poslovođe prodavnica, učenici i domaćice. Jer. oni SU te večeri prvi put stali na PO zornicu, zašli u svet koji je 78 njih uvek predstavliao neku taj nu, a da ipak tu tajnu nisu dO kraja odgonetnuli. A kada su U pauzi, gotovo šapatom, razgoVP” rali o predstavi i oočinjeni onim što su te večeri viđeli naglašavali da i oni imaju nešto što podseća na velegrad, svakako da SU ponosniji neco što su fo mo i da iskažu. Oni nisu ni pomišli8! da tako nešto već možda DOS u svetu, ako i postoji, nima bilo dovoljno to da su DO DP", mu slični sa onima koji ŽIVE... velegrađi. odnosno da i U i hovom životu postojinešto Pa a misle da je velegradsko. lom. nekada i nije toliko V kolika je prava vrednost OD što se poseduje, neso Rkolikom ju ona, vamišlja i koliko se U

veruje. RBIG i

Dragoslav/ G