Књижевне новине
· biće, duh,
Godina XII, nova serija, br. 4.
Miloš |, BANDIĆ
\
JUGOSLOVENSKA KNJIŽEVNOST ISTRANI SVET.
Svaki čovem nos! u sebi ljubav i vernost prema svom zavičaju, ali svet zaslužuje poseb nu odanost — on je otadžbina ljudi. Nesagledivi, besgKrajni pro stori neba otvorili su svoje gra nice: čovek je zakoračio u KOSmos; i ma Koligo taj uzlet ljud sKog duha i liudsge · hrabrosti izazivao uzbuđenje i divljenje, prisiljeni smo — i ko zna Koliko ćemo to još biti — da ostanemo tu, na zemlji: ima toligo stvari da se prečisti u čoveKu, u odnosima između čoveka i čoveKa pre no što se Kao poslednja mogućnost u odbijanju narasta juće sveopšte netrpeljivosti pri hvati čovekovo bekstvo, njegovo od vajkada snevano ı priprema-– no, iKarovsKi ustremljeno samoizgnanstvo među zvezde. Ali nebo Koje je oduvek bilo velia ljudska nostalgija, i turobna varKa, postaje i danas izvor novih iluzija; čoveKova sudbina, međdutim, trebalo bi da pre svega dobije svoju razumnu. perspektivnu formulu ovđe na Zemlji: mi gledamo prema zvezdama, ali svi ne možemo onamo jer mmogobrojne neostvarene, neispunjene liudse dužnosti za htevaju nezamenliivu i upornu čoveKovu prisutnost, delatnost svih ljudi, u Kojoj i Kmjiževnost ima svoju osobenu fumkKciju.
„Čovek koji je u fantastičnoj stvarnosti neba, gde je tražio natčoveKa, našao samo odraz sa moga sebe neće više biti sklon da nalazi samo priviđ samoga sebe, samo nečovexa tamo gde traži i mora tražiti svoju istim sKu stvarnost".
To traženie „istinske SstVarnosti“ čoveka, o čemu je tako logično, tako vidovito pisao Karl Marx, jedna · je od osnovnih obaveza današnje Književne, hu manističKe i filosofske misli Ko joj i Jugosloveni pružaju svoj doprinos, nastojeći, sa svima ostalim za to zainteresovanim narodima, da se nigad i nigde KaKo se izrazio Albert Camus ne da „za pravo sili Koja nije u službi duha“. AKo se reči Kao: čoveK, čovečanstvo,
SVI
cija, vreme bezbrojnih, bezimenih grobova. I Evropa je, zna= mo, imala svoje kataklizme, svo je mračne, haotične wrize, ali i — znatno više — mnoga doba Ssvestranog napretka ı cvetanja. A ovde, na njihovom · tvrdom, graddbitnom „balganskom prostoru, jugoslovenski narodi kao da su istorijski, sudbinsxi bili predodređeni da budu zid, brana i otpor mnogim tuđinsKim invazijama i penetracijama prema Evropi, vegovima, skoro do danas. Davali smo — a da strani svet možda nije toga uvek bio ni svestan — žrtve dovodeći če sto u pitanje vlastiti opstanag, a dobijali za uzvrat to ne retKoO — teKR poneki jedva iscedeni, rasejano-dobroćudni osmeh priznanja, a najčešće nemar, Dot cenjivanje, krajnju ignoranciju ili nove OoKove.
Ali ovo patetično podsećanje nije više ni žalba ni prekor; svet sa zbivanja „razvijaju se po svojim neumoljivim zakonima i ritmovima, i za one Koji odviše zaostaiu i ne izdržavaju nema mnogo milosti. A upravo ono žalopojku ovde
= 1
što jadikovKu i
BEOGRAD, 5. MAJ 196Il:
čini suvišnom jeste mapor jugo slovenske Kgnjiževnosti i wulture da, posle svih preživljenih društveno-političnih nepogoda, u da našnjem dinamičnom 7„aktivitetu svoje vlastite idejne i intelektu alne orijentacije, održi KoraK, da ne izostaje, da izdrži i nađe svoje Mdolično mesto ı evropsgim njiževno-umetničgxim stru janjima i previranjima. Pre više od sto godina, najveći jugoslovenski pesnig Petar Petrović Njegoš, zabeležio je stihove:
„Mlad si, pašo Mahmudđbegoviću, Svijetom se ne poznaješ dobro! Poširi ie no ti misliš svijet“.
Ta otvorenost prema svetu, ta svest o njegovoj širini nalazi se, eto, u temeljima jugoslovenske literature. Ona se nigad nije učaurivala, nigadđa se nije UKOpavala u samozadovolistvu sVojim bogatim follorom, svojim mnogovrsnim regionalizmom, čak i Rad je ostajala u njihovim oRkKvirima: jer uvek je na neki način oslušgivala puls sveta, uspo-
stavljala ulturne veze i kon=taKte, i preKo svojih najizrazitijih, najdarovitijih „predstavniga, makar i posredno, uKklapala se u evropsku gulturnu sferu. Ona se oduvek u svojoi duhovnoj sredini borila za slobodu književnog i umetničkog stvaranja, za slobodnu reč kojoj je smisao
cilj potpuna stvaralačRa sloboda čovega, društva, života.
Sa tagvom tradicijom, jugoslo vensKa Književnost nastavlja da has, bez igagvih grandomansKoarivistnčR:ih ili bojažljivo-semtimentalnih kombplegsa i idolatrij skog imitatorstva proces svoje definitivne integracije u evropsKu duhovnu wlimu, u prostranu oblast svetsKog duha, i to ne samo u vidu poslovičnog, pukom radoznalošću otvorenog prozora u svet, već Konstrugtivnim, Dplodonosnim prodđorom i sjedinjavanjem sa onim progresivnim te
govihnhama uma od Kojih treba uzeti ponešto za sebe i kojima treba pridoneti ponešto · „sVoje.
Bez kKrutih nacionalnih predra-
suda i bez trunke onog epgspan-
zivnog patriotizma po wome ljuNastavak na 2. strani
· FOTOGRAFIJA KAO SAMOSTALNI LIKOVNI IZRA7
Fotografija je postala dnevnik života, velika anonimna umetnost koja, poput narodnog pesništva. Često nesvesno ali sigurno, iskreno koliko i skromno, postaje vemi svedok događaja, odraz života i običaja jedne nacije. F'otografija je moćno zagospodarila u običnom zivotu čoveka, u njegovoj potrebi za traženjem lepote i večitoj težnji da svoje dostojanstvo coveka, afirmira i kroz svoje lično umetničko Ispunjena istinom, preciznošću, doslednom interpretacijom i bogatom likovnom
stvaralaštvo,
jamni uticaj modemog slikarstva, i fotografije uwnaročito kolor-fotografije), izvesno nađopunjavanje formalnih i sadržajnih vrednosti je neminovno, ali ipak ne treba zaboraviti da su diferenciranosti između fotografije i slikarstva strogo povučene i uočljive. Potografija svoju originalnost, može zadržati čak ako prikazuje neko vajarsko delo. Svaka umetnost ima svoj jezik izražavanja, umetničko delo, stvaralac će uneti nešto od sebe, dati pečat svoje umetničke individualnosti, ili kako kaže nesuđeni filozof i jedan od
a u svako pravo, istinito
Milo DIMITRIJEVIĆ:
KOMPOZICIJA
Čedomir MINDEROVIĆ
' pored svih prirodnih ı veštačkih
raznovrsnošću, fotografija se uzdila do univerzalne aktivnosti čovečanstva, zbližujući narode svojim jezikom slika razumljivijim od svih jezika sveta, i postajući ujedno uzbudljivi spomenik prirodnih lepota sveta i tehničkih i dunovnih dostignuća jednoga doba. »
Neosetljiva na moralnu sredinu, optičke nestalnosti kao'i na psihičke poremećaje, fotografija fiksira ono što vidi, „dakle ono što Dpostoji. Uzeta u svojoj ukupnosti, fotografija predstavlja snažno izražajno sredstvo, duboko emotivno i prisno u saopštavanju osećanja. Ona je kao muzika: snažna kađa, izražava osećanja, očigledna kada je Yazumljiva i divna kada ima šta da kaže.
Speciličnosti fotografije toliko su oštre i utvrđene u odnosu na slikarstvo, da danas i poslednji kritičari fotografije priznaju njenu svojstvenu umetničku vrednost. Kao neke dru-
egzistencija naročito Često upotrebljavaju to je samo dokaz, mo žda najverodostoinii, da je, i
najvećih fotografa sveta, Emst Has, da »ono što vidi (umetnik) predstavlja ono što jeste«. "Tako će, na primer, i vajarsko delo ako se, da na jedan poseban, originalan i samo fotografiji svojstven način, prestati da bude odraz vajarskog dela, jer je ono u ovom slučaju bDoslužilo samo kao motiv fotografu, kao inspiracija za jednu njegovu novu vizuelnu interpretaciju života. Treba se samo setiti fotografije Edvarđa šŠtajhena Rodenove statue Balzaka i videti koliko je ovo mišljenje tačno. Međutim, kao što fotografija može izgubiti u SVOjoj originalnosti pri zalaženju u domen koncepcija drugog umetničkog: oblika i pokušaju da se njime služi, tako će isto i slikarstvo ili vajarstvo pretrpeti sličan neuspeh. Karakterističan, često navođen primer, za ovo jeste banalan izgled skulpture koja je u bronzi htela da
LIK IZ ISTINITE LEGENDE
Sećanja na Jovana Popovića
prepreka, nacionalnih, verskih i rasnih antagonizama, jPdeološKih barijera, vojno-političkih bloKova, svet ipak zajednićKa otadžbi na liudi, i da ih samo u njemu, zavisno od njihovog izbora, čeka tragična Kob, noć, uništenje, ona „jedna jedina beskrajna zima“, kKoiu zloslutno pominju izvesni savremeni filosofi, ili neKa darežliva, vedrija, spasonosna budućnost.
S tom izrelativizovanom ali i trezvenom, realističnom „svešću
nju misao posvećivao je sebi, svojoj ličnosti.
Ao bi dospeo.
Knjiga pesama o Španiji jedno je od mnogih polulegalno pripremljenih i ilegalno rasturanih ·izdanja Koja su se pojavila . u jeKu Španskog građanskog rata.
U najtežim trenucima — čini mi se da je Jovan bio najusretsređeniji. Video sam Ka u mnoBim tagvim trenucima, i u toku ilegalne borbe do 1941, i 1941, u Posavini, u danima Kada se ustanag: u Srb:ji rasplamsavao u
savremena jugoslovenska 'Knji- ge umetnosti, tako je i fotografija morala ruži ono što je tako divno prikazala kamera | svim oblicima, od svih vrsta di- : ževnost staje pred lice sveta. «da iz drugih umetnosti uzme ono što joj „jednog američkog reportera — dizanje zastave · verzija do borbe prsa u prsa, Stvar je uspešno izveo pr'jatelj na ostrvu Ivo Džimi. lice u lice protiv garnizona, Ko- Jovana Popovića i moj — poz-
Decenije i stoleća njenog nemog, odgovara, stvarajući svoje vlastite zakone i es-
gotovo anonimnog izrastanja U tetiku, novi oblik umetnosti u kojoj su tale- Osim toga, za razliku od današnjeg slikar- lona i waznenih ekspedicija o- nati i omiljeni napredni novinar senci — sve do ovoga časa — (= o nat, iskustvo života i široko poznavanje teh- Stva, koje je i suviše okrenuto prema unutraš „upatora. Usretsređenost, dubo- Sveta Popović. Borba golorukog bilo je vreme prisilnog ćutanja, nike združeni do te mere, da fotografija može „njim zbivanjima umetnikovim (uostalom kaO sa koncentracija nastupala je španskog naroda „protiv trupa sRrivenog, nezapaženog rada, „uzbuditi i umetnika i naučnika, da, može fiksi- i neke druge umetnosti, vajarstvo, muzika, knji- od njega bez naročitih vidnih, diktatora Pranga, Koga su pDo-
vreme Krvi i smrti, vreme istra] «ati i život i sugerisati pokret, da nas može žŽevnost), postajući tako lično, intelektualizira- · spolinih manifestacija, sa goto- magali Hitler i Musolini vojskom
nih ali jedva ostvarljivih ambi- · podsetiti na ono što smo videli i prikazati no, gubeći i u svojoj emocionalnosti i u svojoj vo heosetnim prelazma u izra- i oružjem, bila je i za Jovana —ovaj članak pisan je za »Meduna- OnO Što još nismo bez nje mogli da vidimo. moći saopštavanja utisaka trećim licima, — • zu njegovog lica. To ~ misaono, Popovića kao i za sve napredne VOJO IROT RO Za Totografiju se ne može više reći, bar ne {otografije, kao izraz životnih potreba i saOp- inače živo, vrlo izražajno lice, jugoslovenske wnjiževnike jedan
u tagvim trenucima kao da se smirivalo, Kao da se slivalo sa širogim togKom najdubljih, osnov nih zakonitosti Života, vremena, od izvora-uzroka do utoKa-posledica u njihovoj najegzagtnijoj vezi.
Dubogo negde u njemu svrša-
štenja emocija, svakom su odmah razumljive, jer ono što one imaju da kažu nesumnjivo da predstavlja nešto od opšteg interesa. Verovatno je to i rezultat činjenice da čitav proces u fotografiji počinje od očiju, od vizuelnog: zapažanja. Ali fotograf-umetnik ne zapaža samo putem čula viđa, već to čini »uz pomoć čitavog Svog manja, intuicije, mašte, iskustva — emocionalne sposobnosti đa uočava stvari i da ih
od najvećih događaja u životu. Viđao sam se tada sKoro sVaKOdnevno sa Jovanom. Bezbroj puta smo zajiedno, Kroz novinske izveštaje, pratili toK borbi — za Madrid, za Irun, za Badahos, za prelaz preKo reKe Manzanares... U njegovom. stanu su se OKUp-
SOSOVI NOH generalisati, da je trabant slikarstva i njegov
imitator, »Slikarska fotografijac je odavno napuštena, pa se čak od Kkolor-fotografije, koja već postiže savršenu interpretaciju prirodmih . boja, ne može očekivati da će poći putem imitiranja slikarstva, bilo u njegovom sadržajnom zahvatu ili formalnim osobenostima( to Je najbolje pokazao bijenale kolor-fotografije u
VINJETE U OVOM BROJU IZRADIO MILO DIMITRIJEVIĆ
Torinu).
Konačnom emancipacijom fotografije uticaj slikarstva je tako reći potpumo nestao: dok impresionisti ne mogu više da zainteresuju fotograle, a predstavnici naturalizma, sa svojim detaljnim razlaganjem forme daleko. su od istih specifičnosti likovnih vrednosti fotogralskog: naturalizma, dotle mođemo slikarstvo ili grafika predstavljaju često preuzimanje izves-
nih tipičnih svojstava fotografske forme, Uza-
drugima pređajec. Možda je zato pred fotografijom i veća odgovomost u odnosu na umetničku istinu: fotograf ne polazi od čiste hartije kao pesnik ili od belog slikarskog platna kao slikar, već od objektivnog sveta, života · koji se odvija pređ mjegovim očima, pred velikim okom kamere, neizmerno moćnim da uđe u najskrivenije tajne života i smrti.
Vidoje MOJSILOVIĆ.
·se, nenmametljivć
vale su se najelementarnije erupcije. Usijana lava amenila se.. Nebo je gorelo. Tutnjale su nove erupcije i ponovo se Kamenile i nebo je bilo „crno od teških, otrovnih isparenja.
Ali na njegovom cu ostaje skoro isti izraz — sele i skKepprisnosti ili jasme odluge. I ona te, ta od}uKa, Kao granit, do dna bića, prožima svojom lepotom i — tišinom. | :
I u tim trenucima — posled-
/
ljali tih dana ne samo KnjižeVnici nego i stuđenti, ı rađnici i Španija, borba španskog naroda „za hleb i slobodu“, povlače- · nje i napredovanje heroiskih jedinica špansgog Narodnog fronta i Intepnacionalne brigade u KO joj selborilo toligo naših blisKih prijatelja i drugova bili su glav na tema naših razgovora. Sr Jovan je goreo od oduševljenja, Kao i svi, ali sam ipaK, s vremena na vreme, osetio Nastavak na 2, strani