Књижевне новине

e ibi EJ: OV i

po , 4 i . UI

Lik iz islinite legende

Nastavak sa 1. strane

njega izvesnu setu, nešto bolno pojavljivalo mu se u izrazu lica a pogled bi mu postajao zamišljeniji. n

Predđosećao je poraz španskog naroda i pored opšteg zanosa KOji ie vladao svima nama. b I tago su nastajale i Jovanove pesme o Spaniji. Tago su nastajale i moje. Čim bih mapisao pesmu donosio bih jie prvo Jovanu. AKo bi neoj od njih imao što da primeti, činio je to vrlo pažljivo, kao što ie to uvek činio Rad je govorio o rukoPpisima drugih. Dogšađalo se da m,

Rad pročita moju, pruži i on svoju, lieK napisanu pesmu, Obradovala bi me sKoro svaka njegova pesma nisam Uuveren da sam uvek uspeo u tome da moje eventualne primedbe budu izrečene na tawo obazriv način kako 'je on to. činio. Bio je stariji od mene i drugčijegš temperamenta, „dolazeći iz jednog relativno sređenog Života građanske porodice u provinciji.

Rat fašističkih trupa protiv ŠpansKog naroda još uvek je trajao Kad je, iz ruge Uu FrUKU, počela da kruži među mnaprednim inteleKktualcima ı radnicima Jugoslavije zbirka pesama „Španija“, sa Jovanovim predgovorom. U zbirci su bile združene pesme meKoliko autora. Sveta Popović bio ie iskusan novinar i izdanje je, štampano u Novom Sadu, bilo tehnički solidno. Policija ga je zabranila, ali je najveći deo tiraža bio spasen blagovremeno iz štamparije, pre dolaska DolicisKih agenata.

Moji prvi partizanskK. dani, Koji počinju avgusta 1941, vezani su mnogim sećanjima za Jovana. Posavski partizanski odred, u Koji smo se prebacili iz podzemlja okupiranog Beograđa preplav ljenog: nemačKim trupama i iz dajničkim domaćim policajcima, operisao je u blizini Obrenovca. Odred je rastao iz dana u dan. Događaji su nas Krajem | 1941 rastavili i održavali smo vezu

samo retkim pismima, jer sam

ja Kao politički Komesar Beograd skog bataljona otišao sa Prvom proleterskom brigadom, a Jovan je ubrzo prebačen u Vojvodinu. Karakterističan je jedam mo” menat woji je prethodio našem odlasku u partizanski odred. “Pu podne 22" iuna 1941 našli smo se kod ničga, u „niegovom stanu na Čuburi. Dolazeći, nosio sam u svesti čudnu sliku goju sam, u ranim jutarnjim časovima, doživeo Kod SpomeniKa. Šestoaprilsxim | bombradovanjem. iznakaženi, poluprazni trg presecali su nemački maršev:. U gKratkim pauzama između marševa, sa monstruozne razglasne instalacije ispred negadašnjeg „Mi lanovića“, radio je javljao: „Otpočeo ie pohod Nemačke i PinsKe protiv Sovjetskog Saveza! Beđemi boljševičkog paKla su mprobijeni! Hal! Hajl! Hajl! I ugledao sam odjednom pored sebe lice jednog nemačkog narednika. To lice — bilo je sieđeno u stravičnoi grimasi. tom nepoznatom nemačkom licu pod šlemom video sam strah. u-

žas, viziju velikog i gKonačnog sloma — viziju Koju nikad ne mogu zaboraviti.

Mnogi od nas imao je tada sasvim romantične pojmove. OKupirani Beograd očeKivao je eSgKadrile sovietskih avioma taKOreći toga istog dana. Pitanje oslobođenja za Beograđene nije bilo pitanie neizvesnog broja beskrajnih godina, nego se radilo. po njima, o danima, nedeliama. u najgorem slučaju — o mosecima.

Gotovo u groznici, sa tako USgovitlanim osećanjima, stigao sam Jovanu.

Radio je bio otvoren. Nego Je tražio sovjetske stanice.

Gledao sam s vremena na Vre me Jovana stišavao se sve više i više.

Onda je dugme KVrcnulo radio je ugašen.

— Biće to strašan, — rekao je Jovan.

I teg posle tišine nastale od utiska tih reči, Rao topao talas, Jovanovu sobu za rad u Kojoj smo seđeli ponela su osećanja sa ulice, neprikrivena, iavna radost Beograđana pred očima OgKupatora, Komentari o najrazno vrsnijim manifestacijama te tradosti, te nade koja ıe opila ljude 22 juna. |

Ali reči — „biće to strašam.

i —

teža rat

težak rat" — nisu se mogle izbrisati. I mi smo svi znali da ma „esKadrile sovjetskih aviona" ne treba računati. nego na — strašan,. težagx rat. |

Jovan toga dana nije dospeo da misli o sebi. Čini mi se da je.samo slučaj odlučio o njegovoj sudbini 22 juna 1941.

Izašli smo zajedno u grad na Terazije — da ga vidimo, da ga čujemo, da ga upijemo u svest 'i u sećanje, u nerve i u misao. Njegov i moj, već dva meseca Kasnije — „dalegi grad“. _ Bilo je jasno da će se odmah sprovesti sistematska, masovna hapšenja ·najgkompromitovanijih. Smatrao sam da Jovan ne treba noć da provede u svom stanu. Predložio sam mu da noć jedmog

provede sa mnom od mog. rođaka.

Jovan je dugo oklevao. Najzad se odlučio:

JOVAN POPOVIĆ

— Nezgodno je, Dosta je što mu i ti padaš na vrat.

Nisam se pomirio sa tagvom odlukom. „Radilo se o dobrom drugu Koji to nikako ne bi osetio Kao teret o vratu — Što je potvrdio i delom, poginuvši kasnije Kao partizan u Prvoj nepri jateljskoj ofanzivi protiv nas.

Ali su svi moji razlozi bili nemoćni pred Jovanovim obz.rima. I rastali „smo se u tom sporu. Tako je pitanje ostalo olvoreno. Ishod jie bio — da se uve” če u šest nađemo kod mog stana blizu „Politike“. Policisko vreme bilo je tada sedam časoVa. Međutim, Jovan je na sastanaK. xod „Politike“ došao sa novim razlozima protiv promene preno ćišta istog dana. Sem toga, newo od drugova rekao mu je da „Nemci neće baš odmah“.

Sedam časova približavalo se.

Razgovor smo prekinuli pod Vatrogasne komande, nedaleko od „strahotnog tašmajdansKog8 sabirališta Jevreja za streljanje. Sa majgorim slutnjama Krenuo sam na Hadži Popovac, na Pprenoćište, sam,

Sutradan, oko osam Ujutru, stigla mi je vest: agenti su u mome stanu Kod „Politike“ bili u pet ujutru.

Oxo podne sam saznao da Kod Jovana policija još nije bila. Otišao sam K njemu i obavestio ga, pored ostalog, i o mojim jutarmjim. gostima Koji me nisu našli.

Jovan je promenio stan tek 24 juna.

Posle negoliko dana, razume se, došli su i po njega. Ali i njegovi gosti su ipak, Kao i moji, zakasnili. .

Od tada smo se viđali u ilegalnim stanovima na Bulburderu, Karaburmi i Dorćolu. Morala su to biti često sasvim KratRa viđenja, U svawom slučaju, usled vanredno otežanih Uslova gretanja u Beogradu, ta viđe-

nja su se proredila — sVe do

prvih avgustovskih dana Kada smo se, u GrabovačKoi Šumi u Posavini, slobodno sreli i zagrlili — kao partizani.

I dog+ sam ja seljacima, Koji su baš bili doneli toi novoj, neobičnoj vojsci hranu, poklanjao svoje „profesorsRke“ regvizite ilegalnog života u Beogradu šešir, mašnu i naočare (sa običnim. staglom), stari partizan Jovan (on je u odred došao nedelju dana pre mene), pohitao je radioaparatu čija je antena bila razapeta između dva drveta.

Nije trebalo propustiti najnovije vesti sa frontova — čitava Posavina, i ogupirani Obrenovac, očekivali su vesti iz Grabovačgke Šume.

Vesti i slobodu.

Nije prošlo mnogo vremena i Jovan i ja smo uspeli da, pored svih ostalih vojničkh dužnosti, izdamo i prvi broji šapirografiranog „PosavsKog partizana“.

Januara 1943 Jovan mi je Ppisao: | w...Ni ja više nisam u polito-

djelu Prve. Sad sam ti olega — naime, po saradništvu u „Bor bi“. Inače sam te izneverio, i nadam se da mi nećeš postati ravan — izgubio sam oko, i to bez satisfaKcije da mi ga je metak izbio — bila Je to samo

jedna grana. Bio sam preko me

sec dana u bolnici... . Uzgred sam. jednim ogom gledao oko sebe, i stekao mnogo dutisaKa,

zavirio sam i u tu oblast naše borbe. OKo mi je najzad izbeglo opasnost odvajanja od mgje integralnosti, i ma da je zastrto mutnim velom na sočivu, ne Kvari poznatu lepotu moga lica. Tago da, ago budemo i mi stigli na Kongres KnjiževniKa, i aKO on bude održan, morao bih da vežem crnim zavojem oko da se vidi da sam ga izgubio u borbi (ne mora se znati da je bilo malo iza borbene linije). OvaKo s jednim okom sad gledam oKo sebe, i pripremam se da pišem

o „vrućim danima“ koji, izgleda, nastupaju sad malo u nevreme..." Ovo je jedno od pisama u KOme on, na svojstvem, vrlo Karakterističan način, govori o sebi. Treba li napomenuti da Je i on, Kao i svi borci, bezbroj puta bio u posrednoj i neposrednoj životnoj opasnosti. Ali on o tome, razume se, ne Sovori, iako se dugo nismo videli, A blaga iro nija prema sebi ad ističe da je oko izgubio bez satisfaKcije, da je to bila „samo jedna grana“, još više pojačava utisak woliko mu je malo stalo do toga da piše o tim opasnostima u Kojima se, sKoro svakodnevno, nalazio.

„Istinite legende“ nastale su, najvećim delom, za vreme Jovanovog boravka u Vojvodini, posle „Laste u mitraljeskom gne zdu". Pisane su tako reči u vatri borbe i to je nesumnjivo UuzroK Što po mom mišljenju, daju utisak mnedovršenosti. Ali to je dragocen ne samo činjeničKi nego i psihološki materijal o ljudima, o karakterima, o sudbinama onih Koji su, usred Evrope preplavljene fašističiim trupama, oružjem, „oncentracionim logorima i gubilištima “— zapalili i razgoreli pobedonosni plamen ustanka naših marođa, plamen Koji je obasjao ceo svet.

Među ligovima iz „Istinitih legendi“, mojim ratnim drugovima iz Posavine Borom Kečićem, „Gembešom“ i Harijem Šihterom uveR mi se javlja još jedan lik — plemenit lik Jovana Popovića. Ali o njemu istinita legenda još nije napisana. Nju tek treba napisati.

A dog to ne bude učinjeno vraćajmo se, s vremena na Vreme njegovim delima. Ona; u sva Kom slučaju, rečito govore i o veličini njegovog samopožrtVovanja io njegovoj nigad nepomućenoj veri u pobedu pravog hu-

manizma. Čedomir MINDEROVIĆ

CCC DGPS PPIpnu aun ——|

Jugoslovenska književnost i Sirani svel

Nastavak sa 1. strane

bav prema vlastitoj zemlji obavezno podrazumeva mržnju pre ma svim ostalim zemljama i na rodima, bez doKtrinarnog političkog propagandizma, jedan od osnovnih ciljeva današnie jugoslovenske društvene i Kulturne agcije jeste slobodno, ravnopravV no, tolerantno čovečanstvo, u spogojnijim danima budućnosti oslobođene od nasilja i straha, spremne, zrele za mir. Zasad je to još samo priželjKkivano doba; ali, za njega se vredi boriti, a ta borba, kao i preimućstvo Uu određivanju rata ili mira, Kao i preimućstvo dominantnog #Uulturnog centra, ne pripada više ovom ili onom narodu i državi, već svima goji dobronamerno žele da sarađuju na zajedničom miroljubivom poslu čovečanstva. I niko ne može više graditi svoje izolovano ostrVo sreće u moru tuđih suza i patnji. Svi pripadaju najpre sebi, a potom svima; svet postaje KoleKtivna briga sveta. Otuđa je humanistička misao, iako ne UVeK dovolino efigasna, sVe glasnija, sve življa, sve Žžustrija. Specifičnost jugoslovenskoB razvitka na području gnjižeVnosti i Kulture u proteklih petnaest godina u tome ie što ni dogmatične sociialističko-real stičke sheme Istoka, ni onaj deo otuđene, „dehumanizovane apstraktne umetnosti Zapada nisu dobile prioritet ni zvaničnu POodršku; ogusivši, bez naročitog oduševljenja, i jedno i drugo VO će, jugoslovenski umetnik traga za svojom vlastitom: formulom u wojoj će se osetiti dah i damar njegove rođene zemije i, istovremeno, nemirno, drhtavo sreće sveta, velike strasti Koje sU deo svačijeg Života. To je literatura, to je, veli Martin Heidegger, „pesnigovanje Koje pristaje u sudbu veka“. Jedan od naj

značajnijih savremenih jugoslovenskih pisaca, Miroslav Krleža, rekao je takođe o tome odgovor nom poslu svoju reč: „SaKupiti svu političku, Kulturnu i intelegtualnu svijest o svojoj Vvlastitoj pojavi u prostoru i u Vremenu, svijest danas disperziranu i usitnjenu poslije vjegkovnih poraza po mmogobrojnim i izolo vanim regionalizmima, sabrat: sve potrebne elemente u sintezi Roja neće biti Kult romantičnih fraza, nego istinit pjesničKi Dprikaz Takata, dati ogromnoj masi impozantne stvaralačke materije programatski ogvir, objasniti i protumačiti svu tragičnost naših vlastitih raskola i uzajamnih negacija, to bi trebalo da bude našom osnovnom misijom“. Ovo je zadatak dovolian za mneKoliRo generacija; prihvatajući ga se, jugoslovenski pisci u tome je bitna vrednost njihovih napora — sVoje teskobe i svoje čežnie izjednačavaju sa teskobom, zebnjom i čežnjama sveta u Kome Živimo.

A stvarna, neosporno autentična poruka koju mu oni pri tom, ne Kao novi samozvani pro roci već srazmerno svojim moćima, u proteklim danima, i sad, o godišnjici Narodne revolucije, mogu predati jeste poruga o na šim „dramatičnim: isKušenjima i surovim jisgKustvima u borbi za održanje, samostalnost, progres, u borbi za one humanističKke i socijalističke principe Koji nisu bauci mi pretnja civilizaciji mego su njen logičan rezultat, i mo> gućnost njenog preporodnog- unapređivanja, mogućnost pronalaženja čoveKove „istinsgKe stvar

SN a

nosti" i otkrivanja budućeg sve ta Kao prijateljske otadžbine ljudi.

Poezija je onaj osetljivi in-

strument Koji registruje, na sVoj način, mnoge dileme i Ppitanja' egzistencije danas, i savremena jugoslovenska poezija, u tegKsto-

vima 'svojih najboljih predstav-.

nika, nikad. se nije o njih oglušila, odlikujući se nekonvencionalnošću i negoformnošću etičKog i estetskog stava, širmom Vi dika, tema i izraza. JugoslovensKi prozni pisci, osobito romansijeri — Ivo Andrić, Miroslav Krleža, Mihailo Lalić, Dobrica Ćosić, Vladan Desnica, OsKar Davičo i neki drugi od KOoih su pojedini već. poodavno postali poznati i cenjeni van granica ove zemlje*, daju sVome delu univerzalno, opšteljudsko značenje. Čoveg je tu biće wxoje ne zna i neće da zna za tišinu i spokojstvo dok ono ne bude opšta svojina i blagodat, čovek je tu ona Krhka mogućnost Života koja, uvek Uugrožavana, ne prestaje da se bori, da odoleva, uprKos najgrubljim i najbolnijim lišavanjima. A čoveK može i pobediti, pobeđuje samim tim što je pripravan, što je sposoban da se žrtvuje i da izdrži pritisak sila Koje ga Sputavaju. Taj Rrepki, vitalni duh jeste onai neophodan udeo Koji jugoslovenski Pisci prilažu sa vremenom svetu, i ukoliko u to me jezik svih pisaca sveta pre postane zajednički, a ideje, smer nice bar približno istovetne, utoliko će pre moći svi da UsSspešniie dejstvuju, Ga Krupne, zvučne reči smeni makar začetak sKromnih dela ı da, Koliko mogu, svi rade za jedan svet bez mržnje, straha i gladi, za mir Koji će to biti ne samo ime nom nego i svojom trajnom, ple menitom suštinom.,

Miloš I.

BANDIC

* Podaci o našoj književnosti u svetu saopšteni su u 140. broju ovoga lista, od 10. III 1961.

NNNNANANNNNNNNANNANNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNI ·. • • .. Kritička istorija

engleske književnosti

Pre Mkratkog vremena, u izđanju »The Ronald Press« iz Njujorka, objavljena je dvotomna »KRritička istorija engleske Književnosti« čiji je autor poznati engleski istoričar književnosti „ Dejvid Dejčiz. Deijčizova knjiga, „prema pisanju američke štampe, »predstavlja trijumf učenosti, opsežnih studija i čvrstih ocena. Njegove analize minornih kao i značajnih dela jednako su precizne I jezgrovite, Dejčiz može da uskladi svoja shvatanja sa prošlim vremenima i da iz te perspektive piše o starim piscima sa stanovišta njihovih savremenika,

Ivan V. LALIĆ

INFENTA4R MESEČINE

Jedan istarski mesec Rošav od soli i

zapadnog vetra,

Nad padinama posnim i tammnozelenim

Koje napada ozvereni

Mesec koji bi mogao da Zapaljena Srušene pre

vagdih ravnodnevnice,

bude šibica na stepeništu jedne beogradske kuće šesnaest godina,

Jedna kuća srušena pre šesnaest, godina, Kuća naseljena nečistom vatrom i decom

Koja su, po predanju,

postala anđeli,

Jedđan anđeo, osmeh koji izlazi iz pepela Kao list iz drveta: ranjiv; anđeo Sto na svom zidu već nekoliko vekova

Uvežbava jedan pokret, u

Jedan pokret kojim se u Što đubre mokri karbit a Kad mojavo želim da se Pp

nepoznatom cilju,

snu branim od bptica pevaju kao mašinke, robuđim u vrtU,

Jedan vrt okrenut samilosno prema moru, | Natopljen plavim anestetikom popodnevnih „senki, Ispucala požutela stara, čipka svetlosti

TI vatra mora između stabala,

Jedno stablo na vetru, već bola od vetra, Stablo koje je, osećam, slično imenu . Sto ga dugo i uzalud izmišljam za tebe, ljubavi, —

U srušenoj kući, u prašini, u vetrU, U godinama, u vatri, u vrtovima

Juče i danas i ove noći, Zapaljen kao šibica ;

U napadačkom vazduhu Nad padinama posnim i

ravnodnevnice tamnozelenim

Rošav od soli i zapadnog: vetra

Jedan istarski mesec.

OD O a a Ni

Husein TAHMIŠČIĆ

OTPVORENO MORE

Skokovitim postajanjem

iskobi se veliko nevreme nazubljena linija nenastanjenih otoka

časovito se ogledala u površini mora

netom se zgusnula ıu čunu

od mekog drveta

onda se u otvorenost, čula dolila

i posle đugo pamtila

i tela živih i mrtvih među nama

behu svojski nazubljena

nadđiranjem obrata i pokrenutih talasa u iskrzalu i nisko spuštenu liniju vidika

a zatočenici (ni mrtvi zuriše u daljinu i u isprazno trenutka

ni Živi)

i u zgrušanu svetlost zapada

i tako živoinmost udesa izmeša . sličice poredak i stvari u temeljima uporednika i

silnim od silnijih na kopnu

” sad polomi vesla

i u zakazanoj zgodi sveta }

povici obnosiše tada

raskvašenu telesnost, ljudi u sferi prohladnog vetra

i ostaše obneti i raskvašeni

kao u igri sa tragikom

daleko od čistote govora nevreme odgodi za-dan za-dva berbu grožđa

sunca

u predvečerje prvog smrtnog roka

i novine su pisale potanko o prodoru svežih vazdušnih masa i o fizičkom širenju kosmosa

oko obestvarenih ljudi dospelih daleko u nadi pre i posle svetionika

usidrenop nedaleko od nazubljene linije

nenastanjenog: otočja

usidrenog u rečitost osveštenih dubina.

NNNNNNNNNNNNNNANNNNNNNNNNNN

4NG4ZOFA4NA4

Često smo slušali pohvale an-

gažovanoj Književnosti. Koja sec nasuprot romantizmu, larpurjatizmu pa čak i realizmu rešila da aktivno sudeluje u društvenim i moralnim

zbivanjima svoga vremena i da njihov tog usmerava u pravcu humanističkih težnji čoveKa i čovečanstva. Nedavna politička istupanja poznatih pisaca u Pran cusKoj obavezuju nas na ponovno priznavanje angažovanoj Knji ževnosti, Koja nije ostala nezainteresovana, nezaposlena i jalo va nego se s punim ubeđenjiem i poštenim namerama zauzima Za rešenja sadašnjih · „društvenih Wwriza i sukoba. Pa ipaK, baš povodom toga poKkušajmc da bacimo jedan Kritičniji pogled na sam pojam angažovane KnjižeVnosti. l

Radi toga potrebno je da najpre napravimo razliku izmedu poetske, romanesKne i dramske Književne produkcije Kao stvar ne „angažovane Književnosti s jedne strane, i teoriie o angažovanoj „Književnosti s druge strane. Pesnig, „romansijer li dramatičar angažovao se samim činom. pisanja pesme, romana ili drame. Konsumirajući ta njihova dela čitaoci i gledaoci obo-

(NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN

gaćuju ne samo svoje znanje 0 afeKt:VnU

svetu, nego i sVoju ličnost i zbog toga ı njihov odnos prema svetu postaje sve bo" gatiji, složenii., aKktivn:ji mim tim i angažovaniji. LekKaf Rije i novinar Ramber ız Kami jeve Kuge su angažovani ljudb borci, dođuše rezignirani botči, protiv zla; oni uviđaju da su na neki način odgovorn. za KU koja je zadesila ljude. bore Sč protiv nje, jer znaju da ne mo" gu biti srećni sve dotie dok im nesrećnih. Kroz te angažovanč likove angažovao se pisac, | prego njeses i pomoću njega m” nje il: više i njegovi čitaoci Al teorija o angažovanoj knji“ ževnosti nema dovolinogš opraVi danja. Ona nam waže da je ani ževnost. ali svaka, angažovani A to je tautologija. jer je : oi davno poznato Sa se svaka Pi sana reč objektivira ; da posit toga vrši •voju funkc'ju nezaV? no od namere autora. 1 ne S to. Budući da je čovek Gru no biće, to svaka njegova delte nost ima družtveno značenje stoga su i gimnastika -

i num?” matika, i moral, i ljubaV, hd gažovaria wnjiževnost“ UVEK PIN štveno angažovane, Osim Pa teorija o angažovanoi knjižeV

NICI |

KNJIŽEVNE NOVINB

ga.

“—