Књижевне новине

| ___LENJINOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNA ı UMETNIČKA OSTVARENJA

&, 'ORomitet za Lenjinove nagrade u | domenu književnosti i umetnosti đodelio je o devedđesetprvoj godišnjici Yođenja Vladimira Iljiča deset nagra_ da, Njima su obuhvaćena pFošlogođišnja ostvarenja koja je Komitet posle višemesečnog rađa cdabrao kao naibolia.

od tri nagrađe u području knji=

Švnosti dve otpadaju na knjige poečvije, To su zbirka pesama Aleksandra Prokofjeva »Poziv na putovanjie« i poema Aleksandra Tvatrdovskog »Za daljinom —(7daljina«, čiji je potpun, konačno zaokružen tehst - objavljen 1960, godine. Ukrajinski romansijer Mihail Steljmah đobio je Lenjinovu nagrađu kao pisac trilogije »Hleb i 50%, »Ljudska Krv nije voda« i »Velika rodbina«,

Pilmskom reditelju Grigoriju Čuhraju dodeljena je nagrađa za film »Baladđa o vojniku«. U nagrađi sudeluje književnik waientin Ježov, koji je zajedno 5 Čuhrajem rađio na SCC narjiju.

Kıstonski pesnik Johanes Smu!l takođe je ovogodišnji laureat Lenjinove nagrađe, ali iz područja žurnalistike i publicistike. On je nagrađen za putopis o Antarktiku.

od likovnih umetnika nagrađeni su jermenski slikar Martiros Sarjan, koji je nedavno ušao u dđevetu deceniju života, i MNRus Boris Prorokov. Ostale tri nagrade pripale su dramskoj umetnici Veri Pašenoj i muzičhim reprodđuktivnim umetnicima EVgeniju „Mravinskom i Svjatoslavu Miihteru.

* .*

EROTIKA U KNJIŽEVNOSTI

Jedna neđavno objavljena knjiga pođ naslovom »Erotika u, književnosti« izazvala je, sudeći prema nekim vestima, podeljena mišljenja u literarnoj javnosti sjeđinjenih Američkih Država. Knjiga predstavlja neku vrstu antologije erotičkih scena i lascivnih opisa u književnosti od aniičkih vremena do danas i, prema pisanju »Njujork Tajmsa« »ne zađovoljava očekivanja«. prugim rečima, knjiga je očigledno komercijalno Woncipirana i pravljena 5 namerama da postigne što veći uspeh kod određene publike, mada je njen autor, ĐDejviđ Lot, konsultovao mekoliko stotina knjiga i našao u njoj mesta za TIragmente velikog broja pisaca, počev od Ayristofana, preko Šekspira, Dokača, Kazanovt i Balzaka do D. H. Laurensa, Edđdmunda Vilsona, Hen=rija Milera i Džejmsa Guldđa Kozensa, dakle savremenih američkih književnika. *

JUBILARNA IZLOŽBA DELA STEFANA CVAJGA

Povođom 20-godišnjice smrti Štefana Cvajga, poznatog biografa, eSsejiste, romansijera i pesnika, mnoge značajne izdavačke kuće pripremaju spomen-izđanja njegovih dela. Tako Hans Ares, koji je svojevremeno Tedigovao SBteflan Cvajg — antologiju koja je izašla u Kindler izđanju u Minhenu, sada sprema novo prošireno izdanje te antologije u kojoj će između ostalog, biti i jeđan esej Mak sima Gorkog o Cvajgu sa više pisama upućčenih Gorkom, kao i UuSspomenc Monstantina Feđina na umrlo8s prijatelja i izvodi iz njihove korespondencije koji ćc interesantno 0-

KNJIŽEVNE NOVINE

LIST ZA KNJIŽEVNOST. UMETNOST I DROŠTVENA PITANJA

Redakcioni odbor: Miloš I. Bandić, dr Milan Đamnianović, Zoran Giuščević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Miha1ić, Vladimir Petrić, Izei Sarajlić, Vladimir Stamenković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip

Direktor

i odgovori urednik:

TANASIJE MLADENOVIC Urednik: PREDRAG PALAVESTRA

Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Prancuska 7. Redakcija: Francuska 8, tel. 21-000, tekući Yračum: 101=707-1-208 List izlaži svakog drugoB petka. Pojedini broj Din, 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko. rehničko-umetnička oprema: ĐORAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Štampa »GLAS«, TĐeograd, Vlajkovićeva 8.

7 | | poeoenmapea00000000000000000000000000000000000000090 eo9ĐopnĐoO0000000000000

svetiiti đuhovni stav Cvajgov u Dprvim danima fašizma i prilikom izbijanja drugog svetskog rata, Th

Po nalogu Cvajgovih „naslednika njegovu biografiju već duže vremena priprema nemački književnik Hihard Priđental koji živi u Londonu. Delo će izići u izđanju 5. Fišera u rrankfurtu, U istoj izdavačkoj kući u okviru celokupnih dela Stefana Cvajga, izići će i polednje njegovo đelo »Montienj«, napisano u egzilu u Brazilu. + :

U izdanju Albin Mišel u Parizu DO javiće se kao 13. i 14. sveska celokup nih dela Romena Molana i korespon dcncija između Cvajga i Rolana.

MONTERLANOV NOV KOMAD

U jednom od prošlih brojeva pisali smo o đemonstracijama koje su pariski studenti priredili na jednoj od predslava »Spanski kardinal« od Monteriana.

Sada pariski listovi beleže da je Monterlan, podstaknut baš ovom demonstracijom, napisao nov komad, koji još nema: definitivan naslov, ali se zna da nema ni jedne Ženske uloge. TĐođaje se još da Manterlan neće ovaj homad đati da se izvodi dok se god »Spanski kharđinal« buđe davao u Francusko komediji. Tek kad buđe skinut sa repertoara, ovaj nov Womad biće montiran na njegovo me-

sto. %*% Ta PRIČE ALANA PATONA .

Nijedan pisac crne kože nije se to liko bavio rasnim problemom kao Alan Paton. Sada se pojavila jedna njegova zbirka fragmenata pod naslovom »Priče iz zemlje painji« u kojoj su skupljene skice za buduće pripovetke o životu crnaca u Južnoafričkoj Uniji. Iako prilično nedovršcni, ovi fragmenti plene čitaoca svo jom neposrednošću i naišle su na dobar prijem kod kritike, pa je štam pa. uvrstila ovu knjigu u bestselere OoVOg proleća,

* * x

AMERIČKA LITERATURA U XX VEKU

Tu Fodanju Harvardskog univerziteta pojavila se nedavno Knjiga profesora. Vilarđa 'orpa sa gornjim naslovom, Po recenziji Freda V. Mileta, objavljenoj u poslednjem broju

VILIJAM POMNER

časopisa »American literature« metođ profesora Torpa je pre deskriptivan nego kritički, A njegova najbolja osobina je veoma luciđan sud. ;

Veoma zanimljivo, DO Miletu, „je poglavlje »Istrajnost naturalizma u romanu. Trilozofski naturalizam je po profesoru "Torpu univerzalno ame ričko verovanje, a savremeni roman u potpunosti odražava njegov uticaj. Vilijem Džejmz, Džon Djui i Đžordž Bantajana su filozofi, protagonisti tih ideja, a Hemingvej i Fokner »največi savremeni literarni naturalisti, mađa bi ubrajanje ove dvojice. u tra diciju literarmog naturalizma bilo što i govoriti o Pou kao o piscu gotskih priča«.

*. O.

SLAVKO KOLAR NA RUSKOM

Moskovsko Državno Izdavačko pre duzeće za književnost (Goslitizdaf) objavilo je Knjigu izabranih |pripovedaka i priča Slavka Kolara. Knjiga, koja ima preko 380 stranica, dobila "je naslov po pripoveci »Svoga tijela gospodar

ROMANSIRANA FRANCUSKA REVOLUCIJA

Prancuski novinar Žorž Preno i

istoričarka Sabina Fleser prihvatili su se prilično teškog zadatka da događaje oko Francuske revolucije prikažu u romansiranom vidu, a da pri tom sačuvaju istorijsku autentičnost, Tako su io već ranije činili Đikens i Stendal, ova dva savremena autora pokušali su đa dočaraju događaje najveće građanske revolucije iz ugla zamišljenog očevica, koji i sam učestvuje u zbivanjima i na kraju završava na giljotini kao dantonovac. Mrancuska Kritika se slaže da literarna Vvrednosi OVORK pomalo bizarnog dela nije mala, ali da njena plastičnost i dočaravanje atmosfere i vremena ima još veću vrednost Za onog koji želi đa se bolje upozna s

n francuskom revolucijom.

* * *

NOVO DELO ROMENA GARIJA

Dobitnik nagrade »Gonkur« za TO-

man »KRorenje neba«, francuski pisac Romen Gari, u svom poslednjem delu »Covek koji jie jeo zvezde«, po vezuje savremeni život sa mitom o Faustu u jednoj literarnoj smeši realizma, simbolizma i fantazije. Glav mA ličnost romana je jedan južnoamerički diktator, koji veruje u potrebu postojanja đavola, odnosno Zla, na ovom svetu i upravlja svoj život prema fim koncepcijama. Gari pokušava, u stvari, da praiskonske probleme čoveka i njegove sudbime prenese u dvadeseti vek i pređoči neka nova rešavanja.

DELO O KNJIŽEVNOJ PORODICI BRONTE

Popularna spisateljka Dafne đi Mo vije, napisala je biografsko đelo O porođici Bronte, čija su tri člana Šarlota, Emili i Ana dale engleskoj književnosti u devetnaestom veku ne koliko značajnih dela. Poređ toga Što se bavila ličnostima triju sestara Wnjiževnica Dafne di Morije je svoju Ršnjigu posvetila i četvrtom članu ove porođice — bratu Branvelu Bron te, čija je tragična ličnost promašenog čoveka i alkoholičara imala Velikog uticaja na lični život sestara, Dosađašnji biografi 5u 5Ć bavili uglavnom sestrama i tek ovlašno 5e doticali njihovog brata, na čiju ličnost Dafne di Morije baca novu SVvet-

lost.

* *

PRVA KONFERENCIJA PISACA SEVERA ~. I DALEKOG ISTOKA

Neđavno je, kako javlja organ Saveza pisaca RSPSK »Literatura i žiznje u Komdrovu održan prvi kon gres pisaca perifemih oblasti Sovjetskog Saveza krajnjeg Severa i Da-

KOMENTARI

Kritički nesporazumi ili nekrilički ana n Pa sporazumi 0 „Deobama“ ae aaa ara)

U jednom od poslednjih brojeva, zagrebački nedeljni informativni list »Telegramć« objavio je, u rubrici Oči Kkritike, članak »Negacija Dprokletstva« Đure Snajdera O TOmanu »Deobe« Dobrice Ćosića. Izlažući svoja uverenja O vrednostima i značaju Ćosićeve trilogije, Šnajder se trudio

da ostane na terenu idejnih

i ideoloških problema, koje »Deobe« sugeriraju čitaocu obavezujući ga da pronikne u zamršeni splet autorovih in-

teresovanja, u kojima se, između ostalog, potvrđuje izrazita sklonost Dobrice Ćosića

da svojim delom naznači i izrazi tragičnu kulminaciju srpskog nacionalnog: mita,

stešnjenog u procepu istorije i revolucije. Takva orijentacija Đure Šnajdera predstavlja jedan od nekoliko mogućih pristupa Ćosićevom romanu, tako da, sama po sebi, Šnajderova, prevashodno istoričaTska i sociološka nastojanja mogu da osvetle jedan znača-

jan aspekt »Deobaćd, bez obzi-

ra što bi jedan više literarnokritički postupak u analizi možda bolje odgovarao DTavilnijem i potpunijem Tazumevanju Ćosićevog Trona na. Pri kraju članka Šnajder, međutim, napušta, teren istorije i u nekoliko reči pokušava da, svoje zaključke pretvori u književnu ocenu dela, potpisujući se ispod sledeće rečenice: »U povodu »Deobać spominjalo se Joyce8, Taulknera, „Šolohova, 'Polstoja, Sofokla, Eshila, pa i Homera, čije mi najkrvavije deskripci-

lekog Istoka, na kome su svoje rado

ve čitali Eskimi Antonjina MWimitvalj

i durij Anko, Čučka Jurij Ritheu, Nanajci Grigorij MHodžer i Andrej Pasar, Njivh Vladimir BSangi, itd. »Na određenoj idejno-stvaralačkoj visini, kaže se u članku, prokomentari sano je više od peđeset proznih, p0etskih i folklornih radova, što je dozvolilo da se oko dvadeset rukopisa i zbornika preporuče za mesna i cen tralna izdanja«.

*. %r

WOVA STUDIJA O DOSTOJEVSKOM

U ogromnom nizu Kritičkih studija, prikaza i biograskfih rađova 0 ĐDosvojevskom, sađa Se pridružila, još jedna, zasnovana na piščevoj 0» bimnoj korespondenciji sa prijateljima i porodicom, Roja bi trebalo da baci novu Svetlost na ličnost samog pisca. Pisac ove studije je AVram dJarmolinski autor biografije velikog ruskog pisca. U svom delu Jarmolinski se služi obimnim citatima iz ovih pisama i većinu navodi u celini, Vešto, ređajući događaje i birajući pisma bez obzira na hronološki ređ, Jarmolinski nam gradi intimnu ličnost Dostojevskog i kroz njegove sopstvene reči nudi gotove zaključke, Tako imamo sleđeće misli u pismima: »Od svih plemenitih karaktera u MKknjiževnosti celoga sveta, smatram za najboljeg Don Kihota.

Ali Don Kihot je plemenit samo po "suštini svog bića, jer je istovremeno i smešan. Čitilac oseća simpatije ?a lepotu i nesvesno saoseća sa njom, što mi ukazuje da se tajna smešnoga sastoji tačno u buđenju ovakve sim patije kod čitaoca«. Ili: »B8a odmah prenesem na hartiju svaku scenu svoje proze, onako kako mi tog trenutka prođe kroz glavu. Kasnije se vraćam na nju i mesecima, pa i 80" dina, radim da bude što bolja«.

je izgledaju kao »naivna Operetac prema ovim tammnjm sjenkama historije, što ih je s mnogo dara fiksirao D. Ćosić«. Blago Šnajdđeru! Čarobnim štapićem svoje lakomislenosti on je, jednim potezom, Dprekrojio književnu istoriju od Homera do Dobrice Ćosića,

. razmeštajući Džojsa, Poknera,

·ŠSolohova, Tolstoja, Sofokla, TBishila, Homera i Ćosića po svome ukusu kao jastuke u spavaćoj sobi. Svaka, čast, DObrici Ćosiću i njegovom romanu, ali OVO prekrajanje istorije je i od jednog Šnajdera previše. Niko ne osporava, niti pokušava da ospori pravo Đuri Šnajdđeru da piše i potpisuje svakojake stupidnosti, ali bi ipak bilo isuviše OSpoTiti pravo drugome da, neukusne proizvoljnosti nazove pravim imenom, pogotovu ako One štete literaturi i onemogsUćuju da se delo, O kome je reč, sagleda u pravom i DUnom svetlu njegovih vrednosti i sadržina. :

Počevši odđ neuobičajene revnosti izdavača u reklamiranju »Deoba«, Ćosićevo delo pratila je zla kob nekritičnih ocena i komentara, koji 'su postizali upravo obrnuto dejstvo od onoga na koje su računali njihovi potpisnici. Gromoglasna „đonajava »Deoba«, kakvu sem enciklopedija, pOpulamih biblioteka i čitanki nisu doživljavala, redovna izdanja, naših izdavača, A najjmanje knjige savremenih PDpisaca, prethodila je čudnovaioj

Jo. JL novoga Voltera Miti.ja, čoveka fantastu koji stalmo živi u svetu

pe“ “eg UNpaan aINaaAiy Kir; KINI IN AAONBKY AB 2) boje svojom krvlju svaku pravu

“ ı .

KAMI U REDAKCIJI »GALIMARA«

Povodom godišnjice tragične smr- jednom Wompletu. 'Tu su »Rade, ti Alberta MKamija, izdavačka 'fuća »Stranac«, »Izgnanstvo i kraljevstvo, Alfređa Mnopfia iz Njujorka objavi- »Kaligula«, »Sizifof mit«, »Kuga« i la je prevod njegove zbirke članaka druga. Jedna široko sproveđena ani studija o savremenim društvenim keta je nedvosmisleno pokazala da problemima i zbivanjima pod naslo- je Kami među čitalačkom publikom već ranije izđate knjige ovoga pisca, na Zapadu sađa popularniji nego za

tako da Se One sada mogu đobiti u Života.

* * *

»„MOSKVA« O IZRAZU 1 STILU SOVJETSKE LITERATURE

tih stilova »unutar« toga ili drugog

Aprilski broj časopisa, u rubrici + »Književna kritika« objavljuje članak Vida umetnosti«. J. Suravcjova »A forme neka budu »U najboljim, najznačajnijim delj-

različite«; članak predstavlja prilog ma savremenog »zapadnog« romana, ı i pre svega u progresivnoi književ-

diskusiji O aktuelnim literanim temama koja je vođena na stranicama nosti, mi nalazimo “sjedinjenje znalista »Literaturnaja gazeta«. čajnih zbivanja i »istančane psihologije« — sjedinjenje izvanredno važno Člabak, ŠUROJ IOE S Je iS za umetnost toga žarnma«, Navodeći BrcOniO za [raniji Oi ai DR: ' primere »Doktora Faustusa« Tomasa Čalmajeva, objavljen u istom časo- e . | Mana i nekih Aragonovih dela, Supisu, i tretira prvenstveno probleme ~” » i S Goa d e ravcjov podvlači značaj neujednačestila i izraza savremene sovjetške LOVU MI a . nosti stila za razvoj savremene knjiknjiževnosti. Suprotstavljajući se ne- : 5 LJ VALOOL _ ževnosti, zaključujući članak podvlakim mišljenjima da stil savremenos o, : čenjem svojih osnovnih postavki, uromana treba da bude »lakonski«, , CO verenja đa 5u sovjetskoj književno»dimamičan« i »Ssažet«, i da treba da \ e Sa : sti »potrebna dela najrazličitijih u potpunosti odgovara duhu i ritmu . x co . »formi« psihologizacije, ali obavezno epohe, Suravcjov kaže: »Postoje c- Pala · : duboke psihologizacije, iz ' koje | stetički zakoni umetnosti koji pre- #* . #45 : čitalac, kada se 5 njom upozna, izživljavaju »vekove« različitih brzina. d i: MON KM : nosi ne samo Yadost saživljavanja I kada su se ljudi vozili u karucama nego i radost O b o.g:BG:em"jfa i kad su se- preselili u automobile 1 astito P 1 aTBVOBE vozove 1, odskora, u »Vekć 'TOZ204, abdiaa? OREStjBai uzvik J. Sur 7 najbolji umetnici bili su mišljenja „. · | POCE VI cjova: »A »forme« neka budu razlida »stil«• pre svega treba da odgovara čite zedstavlja, van sumnj d t er 7 »temi«. Mi rado koristimo telegraf, „oni : 1 O SBRVUJI eda ali ako »tema«, »materijal« naše knji- SOAN e MOO a prošli» ge bude složena sudbina čovekova, TO O ao i |O ORO BOLU: o njoj se neće moći pripovedati ovVa– ek . e MI e EC | Š "pe kvim stilom: »Pošao. Došao. Život O ovbijjn ije SOaVitO POLNE protiče. Vreme se menja«. Itd. elo i ozbiljnije pozabaviti, -

»Život je — nastavlja SuraVCJOV ~ x *

uvek bio mnogostruk. A naročito :_ – - MO O | To „IZ PLEMENITIH RAZLOGA. — ' savremeni. Mnogostrukost života = ROMAN PJERA BULA *.

uslovljava mnogostrukost umetnosti, stilova, umetnosti: između života i vaznih vidova i žanrova: umetnost! postoji mnoštvo najrazličitijih veza i odnosa. Mi ih još uvek slabo izučavamo, Dplašljivo i neuverljivo prikazujemo savremeno zvučanje različi-

Posle »Mosta na reci Rvaj«, Pjer Bu nije u svojim kasnijim ostvarenjem dostigao sličnu zgusnutost radnje i dinamiku događaja. On se kasnije, uglavnom, orijentisao na filozofsko tretiranje Mharaktera i atmosfere, u čemu je imao manje uspeha. sada je u delu »IZ plemenitih razloga« stvo rio od svog glavnog jumaka jeđnog

svojih snova. Pjer Bul, međutim, svoga junaka nateruje da snove pretvori u stvarnost, pa ga 7a

cusku gde ovaj sarađuje u organizovanju olpora protiv Nemaca, Junak,

dolazi do saznanja da je pravi ži-

i eg š e: Piše vot daleko raznovrsniji i lepši od popustljivosti vecine kritićara svih fantazija, ali samo #?Z7a čoveka a recenzenata, koji su, u por Woji ume da to sagleda i pronađe. trazi za superlativima, zabora-

* '* *

vili neke druge dužnosti kritike, čineći grdnu nepravdu

autoru i njegovome delu koje PESNIK O POEZIJI

ON SON TI OSE a Arčibald Mek Lešš, poznati amejektivnog duda; Čitav niz epi- Yički pesnik čije se delo »Dž. B« tičkih nesporazuma, 11 čijem sa uspeo izvodi na _mnogini] SiL'se središtu, bez veće svoje SVRSIO Požornicama> objavio je krivice, našle »Deobed, svođi i jednu HMritičku studiju o poeziji. Po njemu slika daje život poeziji.

se; u stvari, na rukovet, nekritičkih sporazuma, Čiji vrhunac predstavljaju gore navedene i ničim dokazane Za ključne mudrosti Đure šŠnajder8a. ; • Spekulacije sa TĐuđućnošću, koja, će, navodno, jedina moći da oceni Ćosićevu trilogiju, spekulacije kojima su već pribegli neki kritičari izbegavajući vlastiti sud O »Deobamac, javljaju se, stoga, kao priznanje kritike koja izgleda nema ni dovoljno snage ni dovoljno smelosti da se uhvati u koštac s ovim mMnogostruko upletenim i ČVOTnOVB- , tim delom, o kome će, kao i o svemu drugom uostalom, istorija i budućnost svakako suditi, ali ozbiljnije nego današnji Ćosićevi kritičari tipa Đure Šnajdera. Jer tim kritičarima, je DO svemu sudeći najmanje stalo do samoga dela, kome je sudbina odredila gorku čašu da će morati da

buđe branjeno od glupih la- ali ne slika kao ukras nego ka0 ana“ skanja i neukusnih pohvala, Iogija,:pa se značenje pesme ne A koje se, u krajnjoj liniji, šVo- ži u njenom narativnom izlaganj" dena: potoenjiveanje autora i.. nego. konirapunkiu aio" Pa i

; i ka, prema Lejšu, ne mogu 5č njegovog romana. RURIOND ; “ stati između bola za mrtvim i raspi

Predrag: PALAVESTRA njanja za životom, nego one ostili“ Wrajnostl

raju stalno između dve

mu,