Књижевне новине

| reze MDekeru,

NOVO DELO ANDRE ŠAMSONA

Pre izvesnog vremena poznata bpa-

| _Yiska izdavačka kuća Galimar izdala je novo đelo Andre Šamsona. To

je roman »Sastanak „nada« (Le rendez-vous des espćrances«) koji je mznačajan između ostalog i po tome Sto predstavlja povratak Samsona ovom žanru. Govoreći o njegovoj jumnakinji Kritika pravi paraleie između nje i Morijakove junakinje Teali ne u odnosu na okolnosti u kojima žive glavne ličnosti romana, jer je tematika drugačija, nego u odnosu ma dramski intenzitet i Konsistenciju obeju junakinja. Roman može da izgleda —d ističe Mritika — kao delo tradicionalno sociološko samo u koliko je psihološko, kao delo koje u stvari stoji ma postburžeovskoj liniji jednog Sardona ili Diamela. Ali Šamson ima dublje izvore, a iskustvo jednog intenzivnog života (po čemu je on blizak Malrou i Sent-Egziperiju) ođigralo je značajnu ulogu u stvaranju ovog dela, oslobađajući ga onog »monđenstva« u koje psiThološki roman često upućivao i gde se iscrpljivao. Moglo bi Se reći da ovaj roman pođseća na one »roman de močurs« englesko-francuskog XVIII veka.

TRI SVETA BORISA PASTERNAIA

izđata u nizu posthumnik izda dela o njemu, Knjiga Roberta Pejna. Knjiga se bavi uglavnom pesničkim de-

Pod tim naslovom je u Njujorku,

nja Pasternakovih đela i

lom Borisa Patemaka »i određuje Pasternakov doprinos svetskoi literaturi na tom planu. Ova Knjiga pružila je ujedno priliku kritičar i esejisti Džordžu SŠtajneru da zastupa svoju tezu da je Pasternaku zapravo trebalo dati Nobelovu nagrađu za poeziju i da bi na ai način nagrada stigla na pravo mesto za pravu stvar i ne bi pružila- toliko materijala za pojačavanje

hladnog rata. # : e

»L'KUROPA LETTERARIA« I TUGO SLOVENSKA HNJIZEVNOST

Časopis »L'EKuropa letteraria« koji izlazi u Rimu, a izdđaie ga Zajednica evropskih pisaca i ovaj put, sbodno kulturnoj i književnoj politici koju vodi, posvetio je jedan deo prostora jugoslovenskoj književnosti. Na prvom mestu treba istaći od

e • KNJIŽEVNE NOVINE

LIST ZA KNJIŽEVNOST. UMJBTNOST I DRUŠTVENA PITANJA

Ređakcioni odbor: Miloš I. Bandić, dr Milan Damijanović, Zoran Gluščević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Vladimir Petrić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip

Direktor

i ođgovorni urednik:

TANASIJE MLADENOVIĆ

Urednik: PREDRAG PALAVESTKRA

Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ

Tist izđaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska “7. Redakcija: FPrancuska 7. tel. 21-000, tekući račun: 101–20-1-208 List izlazi svakog drugos petka. Pojedini broj Din. 30. Gođišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko. Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJ EVIĆ Stampa »GLAS« Beograd, " Vlajkovićeva 8.

lomak iz novog, još neobjavljenog romana Aleksandra Vuča u prevodu Osvalđa Ramua (»Zasluge«). Časopis dalje donosi pesmu 'anasija Mladenovića »U spomen prijatelju pesniku« (povodom smrti Branka Miljko-

vića) i odlomke iz tekstova Velibora

Gdligorića (Reč o Kritici«),, Pređraga Protića (»Kritičar — nem pred voljenom knjigom«) i Pere Mužijevića (z članka o Armandu Plebeu). Pod naslovom »Umetnost i polemika Miroslava Krleže« Osvaldo Ramu, zaslužni i izvrsni brevodilac i popularizator „jugoslovenske Wnjiževnosti wu Italiji, daje jeđnu sažetu a nmalizu M(rležinog stvaralaštva,

Mnače i u ovom broju (br, 8) časopis donosi niz zanimljivih priloga pisaca niza evropskih zemalja. Treba istaći priloge Đankarla Vigorelija, Huana Garsija Ortelana (mladog Španskog pisca, dobitnika OVO godišnje mnagrađe Formentor), Eugienia Momtalea, „Roberta Louvela, Paola Kjarinija, Hesus Lopes Paceka, Mvgenija Jevitušenka, Ttala Kalvina, Malkoim Lourija i drugih.

·" TO

PER LAGERKVIST U AMERICI

Per Lagerkevist, dobitdik Nobelove nagrađe za Književnost 1951, i član šveđske akađemije i „odbora koji nagrađu dđdođeljuje, napunio ie pre Mkratkog vremena 70 godina. Ovaj poznati švedski pesnik, dramski pisac, romansijer, svoju slavu đuguje Knjizi »Patuljak«s Mioja. se pojavila pre 16 godina, i »Barabama«, pre deset gođina., Najnovija njegova MKnjiga »Ahasverusova smrt« prevođi se sadđ u &Americi. gđe je on dosad gajmanje poznat pisac-đobitnik Nobelove nagrađe. Kao i u »Barabama« temz je biblijska. BN KOMENTARI AI,

A, HORAVA O SOVJETSMK.OM POZORISTU

Organ ministarstva Kulture SSSR »Savjetskaja Kkuljtura« donosi izjava narodnog umetnika A, Horava u kojoj pokušava da objasni »zašto gledalac izlazi iz pozorišta miran«. u izjavi se, između ostalog, Kaže da su kulturni rađnici maltene Wutonuli u akademizam, umorili 5e, izgubili borbenost. Predstave su čeSto pretvorene u lekcije, u institut za wzdizanje gleđalaca umesto da na njih „đeluju emocionalno. »Pozorište je radnja, kaže A. Ho-

rava, a u savremenim pozorišnim .

komađima nje nema. Sve se dešava iza MKulisa, svi sukobi se odigravaju »tamo-nedge« a na sceni heroj samo priča, Dwmsadno!.,. Poezija se ugasila, nadahnuće zatajilo. Aritmetika gospođari... Ponegđe je propala i fantazija, iščezao polet misli, utihnuo moćni glas...« Umetnik se seća Gorkoga i Stani-

slavskoga pa završava: »Potrebna

je patetika, potrebna je romantika. Zar naš život nije patetičan i ro-

mantičan?« * * *

TRIDESETI KONGRES PISACA FRANCUSKRMK

UW julu mesecu ove godine okupiće se nekoliko stotina pisaca Francuske u velikoj hali hotela »Negre-

ska« u Nici. Detaljan program ovo-_

ga kongresa za sada još nije poznat, ali se zna da će najveća pažnja biti posvećena aktuelnim problemima književnosti i književne misli uopšte u „Francrskoj i inostranstvu, planskom organizovanju Što tešnjih veza sa stranim piscima, kao i Yezama između Književnosti i drugih umetnosti, Govoriće se i o tome ka-

ko da se književnost što više koristi za film, rađio, televiziju i gramofonske ploče, kao i o nekim dru=gim praktičnim savremenim Pproblemima u vezi sa najnovijim tehničkim pronalascima.

Na kongresu će se razmatrati mogućnost stvaranja širom čitave Fran

· cuske Književnih i umetničkih foa-

jea za Što veće popularisanje Književnosti i umetnosti kođ omiadine u provinciji. i

* * *

NAŠI PISCI U AMERICI

Prema pođacima koje pruža časopis o izdavačkoj delatnosti u toku 1961. tri đela naših pisaca biće u toku leta štampana u Americi. »IZlet u nebo« Grozdane Olujić izići će iz štampe juna meseca, »Moderni jugoslovenski slikari« Ota Bihaljija Merina, u toku avgusta, & Bulatovićev »Crveni petao leti prema nebu« septembra.

* * *

STIHOVI PESNIRA-RADNIKA

Međavno je iz štampe izišla zbirA- leksa Džibsona Koji je po zanimanju radnik u industriji hartije. List »Kenedijen tribjun« voljno vima i

Ra pesama kanadskog pesnika

se veoma poizražava o -njegovim stihoukazuje na mrotivrečnosti njegovog stvaralaštva i na povreidđealističku obojenost stihova, podvlačeći da je »Džibson uspeo da u svojim stihovima s dubokim osećanjem stvarnost koja ga okružuje, da oseti

izrazi puls savremenog života, da naslika borbu radničke

klase«.

NEOBJAVLJENA PIBMA

Sa predgovorom Elizabete Hardvig štampana su pre izvesnog Vremena u Njujorku »Sabrana pisma Vi lijema Džeimsa«. Brat velikog roman sijera i preteče mođernih pravaca u evropskoj literaturi, Henrija Džejmsa, Vilijem Džejms, »psiholog i prag matist« koji ima zasluga za duhovnu klimu u kojoj je rastao i razvijao se veliki deo američke literature, sudeći po ovim pismima, bio je opsednut i problemima budućnosti sveta, I, kao što se vidi, neka njegova „proročanstva se Još 1908. on je pisao: »BSvet postaje

više demokratski i socijalistički, a

ostvaruju,

TEORIJA ILI ESTETIKA KNJIŽEVNOSTI

(Povodom nekih stavova o »Uvodu u književnost«)

O knjizi zagrebačke grupe istoričara književnosti »Uvod u književnoste nesumnjivo će biti, i trebalo bi da bude, još dosta govora, jer se njom Dpokreću, a, delom i sugeriraju i rešavaju, mnoga osnovna Ditanja naše današnje književnosti i nauke o njoj. Zadržavajući pravo i, uostalom, svOju profesionalnu dužnost da o toj, s trudom i ozbiljnim naporima rađenoj, knjizi, Ostvarenoj s velikim sanmiopregorom njenih saradnika, i naročito urednika, — DproOgOVOrim sistematskije i opširnije drugom prilikom, i verovatno, zbog: potrebe prostora, i na druzoni mestu, hteo bih da se ovde osvrnem uglavnom ns meke stavove koje je povodom nje izneo u »Književnim novinama od 2. VI. Dragan Jeremić. To činim ne samo zato što i sam Jeremić, na kraju svoga, prikaza, opravdano želi da se o svim pitanjima pokrene življa diskusija nego i zato što mi se čini, prema dosađašnjim napisima o ovoj knjizi, da će se i o njoj Dprogovoriti nekako ovlaš, ma stupcima dnevnih i književnih listova, možda i časopisa, i da, će se na tai način opet i opet pokopati ili prekriti vraktičnim pitanjima dnevne književnosti mnoga neobično važna pitanja naše književne kritike i istorije književnosti. Hteo bih, dakle, da već na DOčetku razgovora o toj knjizi ukažem na neželjenu mogućnost i opasnost da se višegodišnji napor jedne cele grupe ozbiljnih književnih radnika ne pokrije ćutanjem kao magradom ili ne obezbedi olakim pokudama, ili pohvalama kao nezasluženom kaznom, a da i ne govorimo o šteti po našu nauku o književnosti ako se ovakav povoljan momenat za rešavanje nekih važnih metođoloških pitanja propusti ili ne iskoristi dovoljno.

O kome stavu bih ja želeo da diskutujem s drugom Jeremićem? Ponajpre o onom koji se odnosi i na moju Teoriju književnosti i Koji je izražen ovim njegovim. rečima: »Krajnje je vreme da se teorija književnosti oslobodi vekovne trađicije, koja je O graničava, na teoriju poezije, a stvaralački postupak u književnosti svodi na kićeni govor. „Savremena lieorija književnosti mora da bude estetika književnosti.

Da najpre raščistimo ovde 5 nekim terminološkim nesporazumima,! Šta je, po Jeremiću, »poezija«? Izgleđa da je on i na ovom mestu, kao

PEPE WOBy O PARA KIKIRIKI Di ROKI SPRO MiB A IEEE NIA NU VIy— AORUERKON ATR ven na osam jezika, <

i malo kasnije, uzima u onom smislu koji je ona imala u antici i u srednjem veku, pa delom i duboko u novi vek, a koji i danas često. dobija u praktičnoj književnoj kritici: to je književnost u stihovima. Ali ako je tako, onda bi valjalo povratiti pitanje: a ko to danas organičava teoriju književnosti na teoriju »poezijeć? Međutim, Jeremić po svoj prilici hoće nešto drugo time da kaže, naime: da se i dosađašnja, kao i ova, teorija književnosti kod nas metodološki poklapa s nekadašnjom poetikom kao teorijom poezije. Mesto »poetike«. i »teorije književnosti« on bi hteo »estetiku književnosti«. I pošto smatra da u ovoj i ovakvoj teoriji književnosti nema »estetike«, on zaključuje da je ova knjiga »zastarela«. Zato on i u njoj hoće da vidi (kao što su svojevremeno neki hteli da vide i u mojoj knjizi) teoriju o stilskim {igurama kao teoriju o »kićenom govoru«, a stvaralački

postupak kao mehaničku upo-

trebu tog »kićenog« govora. I kad se nešto hoće da vidi, onda se to i stvarno »vidi«, i pored i uprkos izričito Ssuprotnih stavova koji se nalaze u knjizi, i od kojih hoću da citiram u celini ovo mesto iz odeljka Osnovna stilska sredtsva iz pera Z. Škreba: »Zbog toga se valja čuvati zablude u koju su stari teoretičari 1Upadali tako često, a na žalost nije nestala ni do danas: zablude, naime, da svaki trop i svaka figura nosi svoju vrijednost u sebi, pa da ćemo najbolje spoznati vrijednost pjesničkog djela ako pbobrojimo u njemu trope i figure, i oduševimo se ljepotom svakoga toga pojedinačnog stilskog: sredstva. Tako je hrvatski pjesnik, filozof i kritičar Franjo Marković ocjenjivao ljepotu Mažuranićeve epske pjesme Smrt Smail-age Čengijića, a ta se metođa u Dponekoj srednjoj školi očuvala do danas. Nema, boljega puta da se čitaocu om.razi i ogadi pjesničko djelo, jer se tim bputem ono razbija na niz nesuvislih pojedinosti, pa se Uupravo uništava pjesnički dojam cjeline, umjesto da se naučno osvijetli i istakne. Tropi i figure nemaju nikakve estetske značajnosti u sebi. Nije važno koliko ih i kakvih ima u pojedinom. pjesničkom djelu. Važno je samo koliko svako takvo stisko sredstvo na svom mjestu u zajednici sa svim ostalim elementima pjesničkog djela stvara skladam

dojam estetske cjeline. Zato su nam ti pojmovi potrebni u naučnoj analizi pjesničkoga, djela, kao osnovni njezini pojmovi (str. 253. »Uvod u književnost«ć). ,

TBistetika. književnosti mesto teorije književnosti!? Ali ima estetike i estetike, kao što ima i teorije i teorije. Neke od najnovijih estetika (E. Surio, N. Hartman) bosmatraju umetničko delo u dvatri plana i u više slojeva, od kojih je plan materije i sadržaja samo medijum za izražavanje onog najvišeg plana — plana umetničke simbolike dela... Shodno ovakvom DOsmatranju umetničkog dela, u oblasti književnosti onaj Drvi plan bi se samavao putem analize formalne strukture dela (jezika, rima i kom?pozicije, — stila, kako bi se to jednom reči reklo), a u interpretaciji, tj. u tumačenju idejno-umetničke tramscendencije (simbolike) te formalne strukture, književni ispitivač pokušava da protumači onaj najviši plan umetničkog književnog dela, kao estetičku fumnkciju te strukture, U stvari, ovaj »Uvod u Kknjiževnost« koncipiran je baš svojim drugim i trećim delom (za koje Jeremić upravo smatra da su »zastarelić) na nekim najnovijim estetičkim i filozofskim stavovima (ne samo V. Kajzera i E. Štajgera nego i Sartra, koga Jeremić i sam pominje), koji posmatraju umetničko delo kao bOSeĐnu ontološku strukturu i kao poseban umetnički femomen, čija, se radijacija može otkriti baš i prvenstveno iz analize same te strukture, tj. samog književnog dela.

TI ako Jeremić sada kaže da savremena teorija književnosti kao estetika književnosti »mora da vodi računa pre svega o samom procesu stvaranja kao centralnom «„DprTOblemu, od čijeg rešenja zavise svi ostali aspekti književnosti kao umetnosti« i da je »pr vo pitanje: zašto i kako umetnik stvara Književno delo« (Kurziv svuda moj D. Ž.), onda se na to može odgovoriti da je takvo poetocentrično (Z. Lempicki) gledanje na književnost još zastarelije, i da je moderna nauka o književnosti (ne samo nemačka i talijanska nego i francuska, i još više anglo-američka, i pre svih — sovjetska pre četrdesetak godina) došla do strukturalno-stilističkog: metoda baš u oštrom reagovanju na, ovaj estetičko-psihološki, poetocemtrični metod u DO-

smatranju književnosti. To, razume se, ne mora značiti da je stilistički metod, uzet naročito u nekim svojim krajnjim Kkonsekvencama, i jedino ispravan, a još manje da je sam sebi dovoljan, kao što ne znači da mišljenje D. Jeremića o procesu umetničkog stvaranja ne treba da bude i centralno pitanje estetike. O tome treba diskutovati. Nego ovim hoću samo da ukažem na to kako se neki stav, samo iz jednog ugla, posmatran, nepravilno može da učini kao nesavremen i zastareo. Jer pojam. stila, npr., terminoJoŠki je ostao isti, ali se iz osnova, i u suštini izmenio u današnjim teorijskim shvatanjima u poređenju s ranijim značenjima, tog termina. On danas itekako sadrži u sebi i duboko estetičko snačenje.

Dakle, poetika koja se izlaže u ovom Uvodđu u Kknjiževnost« nije ni aestetička, a, još manje zastarela. Drugi joj prigovaraju boš zbog suvišne modernosti, skoro i Zbog pomodnosti (doduše još ne direktno povodom knjige, nego krugu oko »Umjefnosti riječi«ć). I ako o toj knjizi treba ozbiljno govoriti, onđa treba konkretno i argumentovano ceniti da li su i koliko su stavovi izneseni u njoj usvojeni, stvaralački asimilovani i blodno primenjeni u našim islovima i na našim Kknjiževnini primerima. Primedbe D. Jeremića, naročito ona o »dualističkoma metodološkom ?Ostupku ıı njoj, mogu poslužiti kao osnova za jednu krajnje potrebnu diskusiju o našoj nauci o književnosti, koja nesummjivo ima da savlađuje vrlo složena pitanja u uslovima našeg specifičnog: položaja samostalnog: izgrađivanja metodologije marksističke istorije književnosti i nauke o književnosti uopšte. Knjiga »Uvodđ u književnoste znači ozbiljan napor da se ta Ditanja oftpočnu da rešavaju. Međutim, pitanja, i dalje ostaju otvorena, i naši razgovori baš o ovoj knjizi pomoći će nesumnjivo da se ona, pokrenu dalje i privode nekim definitivnijim rešenjima. U tom smislu i ovo moje kratko izlaganje u stvari je samo DpOoziv na. dalje, ali i konkretnije razgovore o svemu tome.

Dragiša ŽIVKOVIĆ

VILIJAMA DŽUEJMBSA

iz toga će izrasti sasvim nova civiona ponovo Ppostaili lizacija. Hoće li ti jeđnostavna i

više ličiti

čvrsta? Će sve

na snop sa neograničeno

mnogo palidrvaca koja neprekidno prskaju i eksplodiraju?«

* x * RAZLOZI SILONEOVE NEPOPU-

LARNOSTI U ITALIJI

Povodom štampanja Siloneovog najnovijeg romana »Lisice i Mkamelijec u Americi (u Italiji taj roman je štampan pre dve godine) američka štampa bavi pitanjem zašto Silone u svojoj zemlji nema istu slavu kao u inostranstvu mada je cenjen i kao čovek i kao pisac. Njegova popularnost u Evropi i Americi izrasla je u vreme kada je conzura branila Italijanima da čitaju njegove romane. Bio je pozdravljen kao čovek koji govori umesto onih kojima je fašizam naredio da (ute, ali oni sami nisu toga bili svesni. Dok je u slobođnom svetu bio slavljen u Italiji Siloneovo ime samo što nije bilo ignorisano. Po povratku u domovinu intelektualci su ga pri hvatili, ali glavnina publike. primila ga je kao sasvim nOvVOg pisca i to staromodnog. On nije imao veze sa eksperimenftalizmom, mneorealiz mom i drugim modernim skrujanji-

ma koja su dominirala italijom od 1943. Zato je ostao usamljena izoloO-

vana figura Koja ne uzima mnogo učešća u savremenim debatama o »artističkim idiomima«, »tački gledđanja« i o »odnosu između funkcije i stvarnosti«.,

Glavni razlog što je Silone više čitan u Njujorku nego u Rimu pronalazi se u tome Što Italijani »ni« kad nisu volcli moraliste, mada ih poštuju i cene«. Silone rešava pro“ bleme savesti i socijalne pravde, a takav pisac ne može postati ljubimac masa. »On je neprijatelj retorike — nacionalne bolesti Italijana izbegava teatralnost, a što je

naineprijatnije« ima običaj da suočava sebe i svog čilaoca sa vrlo ru*

žnim stvarima.

%! RR M

TURSKI BALZAK

»Ova divlja i uzvišena saga mo” že biti romansa o davno prošlim danima, ali ona je u stvari priča. o mođernoj Turskoj...« Tim rečima nagovestila je američka štampa pre” vođenje knjige Jašara Kemala »Mec" med, moj soko«. Za ovu knjigu, Ja” šar Kemal, koga nazivaju 'rurskim Balzakom, dobio je najveću nacio“ malnu nagradu, a Kritika je nar0" čito hvalila njene kvalitete mođe“ nog narodnog epa. Mark Van Doren predviđa, na primer, Remalu velik" buđućnost.

»Memed, moj soko« je već pe

GM aa