Књижевне новине
6000006000000000000000000009%0000%906
”
| STIHOVI MOHAMEDA DIBA | Neđavno je izđavačka kuća Gali-
mar štampala zbirku pesama alžir-
skog pisca Mohameđda Miba koji je poznat po romanima »Veliki dom« i »Alžirsko leto« Knjiga nosi naziv
| »Senka hraniteljka«. U predgovoru, Luj Aragon kaže da mu je ova knji| Ba bliska naročito kao piscu vbirke
patriotskih stihova »Nož u srcu«, koJu je napisao za vreme fašističke OoKkupacije, »To je, veli on, poezija borbe koja izražava težnje čitavog narođa.« A
* * *
IZLOŽBA KULTURE LATINSKI AMERIKE
Povodom prve izložbe kuhture Latinske Amerike, priređene u Rio de Zaneiru, oko četrdeseb najpoznatijih javnih radnika Brazila uputilo je poslanicu premijeru Kvadrosu. Izražavajući slaganje s njegovom Dpolitikom, potpisnici, među kojima se malaze Zorži Amadđu, Fernanđu Sibanu, Karlus Drumond di Andradi 1 drugi, i pozitivno ocenjujući orga mizovanje takve izložbe, ističu potrebu đa kulturne manifestacije ove wrste postanu tradicinalne.
* * *
FRANSOAZ SAGAN PRED HOLAND SKIM SUDOM KAO PLAGIJATOM
Holandski pisac Donesen nedavno je pođigao tužbu protiv Mransoaz sagan da mu je ova plagirala pripovetMu »Izvestan osmeh«, Pred sudom u Utrehtu rasmotren je čitav slučaj.i sud je đao za pravo Fransoazi Sa-
gan, konstatujući da njen istoimemi roman nema nikave veze sa declom Donesena, osim istog naslova.
MDonesen je osuđen, pored plaćanja „svih suđskih troškova, još i na krupnu odštetu PFransoazi Bagan.
* KNJIŽEVNE NOVINE.
LIST ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST I DRUSTVENA PITANJA
Redakcioni odbor: Miloš I. Bandić, dr Milan Damnjanović, Zoran Gluščević, Slavko Janevski. Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Vladimir Petrić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip
Direktor
i odgovorni urednik:
TANASIJE MLADENOVIĆ Urednik: PREDRAG PALAVESTRA
Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ
Tist Izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književ= ne novine«, Beograd, Francuska 7. Redakcija: Francuska 7, tel. 21-000. tekući račun: 101-20-1-208 List izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 900, za inostranstvo dvostruko. | Tehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Štampa »GLAS«. Beograd, vlaikovićeva 58
RAD ZAJEDNICE EVROPSKIH PISACA
Od 10-o0g do 13-og ·jula u okviru rađa Zajeđnice evropskih pisaca O” držaće se susret na kome će se diskutovati o doprinosu evropskih pisaca italilanskom „mRizorđimentu, U ime Jugoslovenskih „Književnika u diskusiji će učestvovati dr Ivo Frangeš. Kao gosti Zajednice evropskih bisaca trenutno u Italiji boravc, dva jugoslovenska pisca: Ceđomir Minderović u Amaltiju kod WNapulja, a Ivan V,. Lalić u San Vincento Vai D'Aosta.
* * *
LAUERBATI »LESINGOVE | NAGRADE«
Za najveće uspehe n #Ččđiteraturi 1960—1961, ministarstvo kulture NDR, dođelilo je »Lesingovu nagrađu« Geđi Ciner za đramu »Šta bi bilo ako...c, MHrvinu Stritmoteru za dramu »Holanđska nevesta« i autoru zapaženih rađova iz oblasti teorije Kknjiževnosti, đoktoru Hansu Kohu, Među nagrađenim se nalazi i Elizabeta Ha-
uptman, „prevodilac „humanističkih dramskih đela iz prošlosti. * * *
JUBILEJ ZLATKA GORJANA
Ove godine navušava se šezdeset godina od rođenjia hrvatskog Književnika i prevođioca Zlatka Gorjana. Ođ 1921, kada je objavio antologiju nemačkih ekspresionista i impresionista na našem jeziku, pa do đana5, Gorjan je preveo više od 60 dela, proznih i poetskih, iz nemačke, francuske, engleske, švedske, norveške, kineske i japanske literature, ođ kojih se izdvajaju Melvilov »Mobi Dik« i, naročito, Džojsov »Uliks«, Za prevođ čuvenog Džojsovog romana može se reći da predstavlja pravi podvig naše prevodne Mnjiževnosti.
Gorjan je autor većeg broja zbirki pesama, i poema (»Fragmente«, »Pjesme«, »Kronika bez glavnog lica«, »Zabilješke za pjesme o Čovjeku«, »Neđovršena priča o Covjeku«, »Putovanja i proplanci« »Snomišljenja«, »Ogigija«.) :
Matica hrvatska priprema ijzđanje Goranove »Jame« u bilingvalnom izdanju, u Gorjaiovom prevođu na necmački. Takođe u toku ove godine izlazi kod istog izdavača i njegova »Anmtologija mođerne poezije“,
* :. * ARADEMIJA GONKUR OSNIVA NOVU NAGRADU
Kako uskoro trebađa se proslavi šezđesetgodđišnjica od osnivanja »Gonkurove nagrade«, članovi Gonkurove Akađemije odlučili su da svake gođine u početku leta nagrađe ili »krunišu«, kako se to kaže u njihovom proglasu, neko danas nepravedno zaboravljeno đelo, a objavljeno u prošlosti.
Priznajući da je Gonkurova Akademija u prošlosti često grešila i nagrađivala slaba đela, dok je prava umetnička dela ostavljala u senci, Ovim svojim novim pođuhvatom i određivinjem jedne nove nagrađe hoće to đa popravi. Zato ze ovih đana nagrađila jeđno delo objavlieno 1903, od pisca umrlog 1926, — roman »Dete na balustrađi«, od Renea Boaleva, inače poznatog francuskog pripoveđača i romansijera, đanas zaista nepravedno zaboravljenog.
* * *
CELORUPNO DELO MIGELA ERNANDESA
Posle obimnog i marljivog pripremanja koje je trajalo godinama, u Buenos Airesu, u izđanju izdavačke kuće Losađa, pojavila su se »Celokupna dela« (»Obras „Completas«) Migela Ernandesa, tragičnog „španskog pesnika. Slava Ernanđesa kao pesnika porasla je poslednjih godina toliko da je izđanje njegovog pes-
ničkog dela DINO neophodno, "Posleđnje izđanje Ernanđesovih „pesama pojavilo se 1952. gođine u Madriđu (»Obra Escogiđa«), ali je ono pređstavljalo samo polovinu pesnikovog dela, Dve njegove velike i izvanredno značajne Knjige poezije, pisane u toku španskog građanskog rata »Vetar narođa« (Viento del pueblo, 1937) i »Covek u zasedi« (BI hombre acecha, 1937—39) bile su do danas predstavljene u vrlo sjromašnom Vidu: samo po neka pesma koju je frankistička cenzura propustila. Sada, zahvaljujući ovom novom izdanju čitalac je u mogučnosti da sagleda Ernandesovo đelo u celini. IZzdanje je značajno i po tome što sadrži i pesnikovu prepisku na Oosnovu koje možemo da „dipotpunimo moralnu i duhovnu fizionomiju Migela Krnandesa. i
Se U Ti 9.
| HANS ARP KAO PESNIK
»Mondsand« je naslov male zbirke stihova poznatog đađaističkog vajara, slikara Hansa Arpa, jedne od najzanimljivijih figura evropske avangarđe, posebno onog kruga umetnika iz već legendarnog i skoro mitskog »Cabaret Voltaire« „u Cirihu, koji je 1919. bio kolevka dadaističkog pokreta. Ova mala zbirka sugeri še jednu koncepciju poezije, poezi-
je koja bi bila »nadrealna arabeska« koju autor crta — apsolutno autonomno — na čistoi površini bele stranice. Ovđe grafizam reči, sem to” Ba Što je neka vrsfa spoljašnjeg mamcea koji treba da privuče pažnju
oka, predstavlja — po mišljenju Kkri tike — i polaznu tačku jeđnog procesa ogoljavanja i traženja suštine semantičkog materijala, procesa koji je sličan onome koji vidimo kod apstraktnih ekspresionista., Iz tog aspekta posmatran, Hans Arp bi mogao da buđe definisan kao Kle poezije: i u ovim poslednjim stibovima Arp pokazuje sklonost ka paradoksu i otkriva avangardističke
korene svoje inspiracije.
Pre nekoliko dana u Domu jugoslovenske narodne armije u Beogradu otvorena je izložba slika Mila Milunovića na kojoj je umetnik izložio više svojih platana s Kojima Je ovoga proleća gostovao u Moskvi.
»Milunovićčevo slikarstvo kaže se u predgovoru kataloga za ovu izložbu — po svome karakteru 1 unutrašnjem opredeljenju vezuje se za jedno bogato duhovno stablo evropske umetničke civilizacije, za onu lozu Klasične trađicije koja je duh pretpostavljala i razumu i osećanju... Ako bismo duhovnu podlogu OVOE
Pai, goMrN TA ala A ia a O Sa E 2 EU JOŠ NEŠTO O ESTETICI KNJIZEVNOSTI
Nastavak sa 2. strane
Lišeni pak širine koju pru ža opšta estetika, neki naši teoretičari književnosti gleda ju na književno delo samo iz jednog ugla, iz ugla njegovih stilskih osobina. Pod uticajem V. Kajzera i E. Staj gera, oni književno delo posmatraju samo kao jedan na čin slaganja reči u celine i nastoje da analiziraju taj na čin. U hronološkom smislu, oni su predstavnici jedne sa vremene teorije, „ali njihova shvatanja su anahronična za to što se oslanjaju na jedan jednostrani metod razmatra nja književnog dela. Istinski metod teorije književnosti sa stoji se u tome da se književno delo posmatra sveštra no, iz mnogih uglova: ne samo stilističkog, nego i SOciološkog, psihološkog, gnoseološkog, kmparativnog itd. Oni se, međutim, ograničavaju sa mo na stilističku analizu knji ževnog dela, dodajući tome deklarativno, kao njegovu do punu, sociološku komponentu, koju tretiraju sasvim jaički. Može se reći da je stilistička analiza — najistaknutiji metod današnje teorije književnosti. Pored Nemaca i Ita lijana, koji su uticali na ne ke naše teoretičare književno Bti, *Ž anglo-saksonski seman tičari posvećuju naročitu pa žnju analizi stila književnog dela. Oni sada vaskrsavaju srodna shvatania i naročito ističu vrednost radova ruskih formalista i čeških struktura lista. Ali to još uvek ne zn3 ši da je ovaj pravac najistinitiji i da ga zato treba inkorporirati u našu teoriju književnosti. Analogno tome, moglo bi se tvrditi da u nasu filozofiju treba inkorporivati egzistencijalizam, jer ie to filozofija koja je skoro preplavila svet, pa i neke naj kulturnije zemlje. Stilistički metod je, međutim, jednostran i treba ga tretirati sa mo kao korisni metod u istraživanju jedne oblasti književne estetike. Svako kome je doista stalo do „samosta1inog izgrađivanja metodologi ie marksističke istorije književnosti i nauke o književnosti uopšte“, mora to jasno da uviđa. Ali kako se on da može napor nekih zagrebačkih teoretičara književnosti u njihovoj knjizi „Uvod u književnost“ ceniti prema tome, da li su i koliko stavovi izneseni u njoj USVOieni (), stvaralački asimilo-
\
vani (!) i plodno primenjeni (!) u našim uslovima i na na šim MNnjiževnim primerima“? Taj napor se, dakle, očigled no sastoji samo u tome da se usvoji, asimiluje i primeni jedan pravac. teorije književ nosti ograničenog važenja, a ne u samostalnom izgrađiva nju (marksističke) teorije književnosti!
Iz svega što sam rekao, očigledno je da ne može bili reči o tome da teorija KknjiŽevnosti samo promeni ime u estetiku knijževnosti, nego da stekne integralnost koju joj pruža opšta estelika sa svojim broinim razrađenim metodama i disciplinama. Umesto da feoretičari književ nosti polaze od Aristotela i njegove poetike, treba da po đu od savremene estetike. Moderna stilistička analiza književnog dela se u stvari oslanja na aristoelovski sistem književnosti . Teorija književnosti, kako je iretiraju neki naši teoretičari, još uvek je pod odlučujućim Ari stotelovim uticajem, kao što je to bila logika do pojave TJegela. A ja mislim da treba odlučno prevazići aristotelovski stav identiteta u leoriji književnosti, naime, %uverenje da je svako književno delo stvoreno jezičkim sredstvima poetskog dela, zameniti dijalektičkim stavom o dvojstvu ljudskog izraza re čima. Jedna vrsta izraza ima za cili ličnu ekspresiju, sintetična je, organizuje impul se ljudske ličnosti, nekoncep tualna je, odnosno imaginativna, i u osnovi nepraktična, dok je drugoj cilj komu nikacija, analitična je, iznosi iskustva iz života, pruža,informacije, konceptualna je |: praktično orijentisana. /Ireba priznati da šu aristotelovsKi sistem i sveto trojstvo poetskih rodova prevaziđeni i na stojati da se književno dejo posmatra što svestranije. U toj svestranosti je i način, i savremeni, i, ako hoćete, marksistički smisao savreme ne teorije književnosti.
'Tretirajući svako pravo književno delo kao poetsko, stilistička metoda, u stvari, nastoji da održi aristotelovski sistem književnih rodova, po kome se, na prime, TBimpedokle isključuje iz knji ževnosti kao filozof. Još naš dobri stari Franjo Petrić, bi sac deset knjiga „O poetici», pokazao je da je ovo isključenje bilo zabluda Aristotelo ve poetike. Ako apsolutizuje mo čisto poetske vrednosti,
.
mi se, u stvari, vraćamo Ari
teorije, a ne
kao estetičarı
stotelu i ponovo odbacujemo niz književnih vrsta, koje ne mogu da uđu ıu uske okvire poetike. U tom smislu su mne ka shvatanja teoreftičara: koji ževnosti kod nas zaista zasta vrela i vraćaju nas u dubo ju prošlost.
Ja ovde, naravno, ne moBu detaljnije govoriti o tome &a ko je stilistika bila pomoćna vetorička disciplina (a retlori ka je u stvari bila teorija proze), te se stoga petska sti listika. paradoksalno preivara u istraživanje osobina „ki ćenog ogvora“. A kićenost so vora se postiže tropama i figurama. Sva slilistička ana liza se nužno svodi na razmatranje ovih ukrasa. To se čak vidi i iz Škrebovog teksta koji Živković navodi da to mišljenje opovrgne. U tom tekstu Škreb kaže da „tropi i figure nemaju nikakve estetske značajnosti u sebi“. već samo u celini pesničkos dela, ali „su nam ti pojmovi pjesničkog djela kao osnovni (sic!) mnjezini pojmovi“.
Tako feorija književnostii po'
staje teorija književnih sred slava, odnosno ispitivanje onoga što nije najbitnije za književno stvaranje. Umetnič kom se delu, međutim, mora prići neposrednije, mora se ići u središte njegovog bića, mora se tražiti pre svega šta je cilj i namera književnos stvaranja, i zato je proces književnog stvaranja osnovni problem teorije književnosti, odnosno, bolje, književne 5 tetike.
Teoretičari koji stilistiRu odnosno teoriju književnih sredstava, tretiraju kao OSnovnu i centralnu discipiinu feorije književnosti, nastoje da teoriju književnosti održe kao disciplinu nezavVisnu od estetike. Njena stvarna, zaostalost je rezultat nJene nepovezanosti sa razvojem savremene esletike, koja me todološki i sistematski nadma šuje teoriju književnosti. Za to se estetika književnosti da nas ne može razvijati neza
· visno od opšte esletike, kno
ni estetika bilo koje druge posebne umetnosti. Teorija književnosti ne sme da polazi od toga da su stilističkc odlike osnova umetnosti reči, kao Sto ni teorije drugih umetnosti to odavno ne Smi traju. Takav je slučaj na primer, sa teorijom likovnih umetnosti, u kojoj Se „Stilis tičari“ (Rigl, Vikhof, Velflin) danas tretiraju kao predstav nici iedne uske i iednostrane
koji su proučili sve aspekte likovnih umetnosti i čiji se radovi mogu uzeti kao osno
va savremene estetike ovih umetnosti. Bilo Je vremena kada su i u estetici likovrh umetnosti postojali pokušaji apsolutizovanja stilskih elemenata, ali su ovi pokušaji danas samo rekvizit prošlosti. To je nužno sudbina sva ke jednostrane teorije i isla sudbina sigurmo čeka i „mo derni“ stilistički pĐravacč u teoriji književnosti.
Ja ne želim da ovo moje razmatranje problema teorija književnosti ima polemički karakter i stoga prelazim pre ko onih Živkovićevih stavova koji su sasvim lično into nirani. Ali mislim da je neophodno da napomenem aa moja shvatanja O jednostra nosti stilističke metode i teo rije književnosti nisu samo moja. Živković, na primer, tvrdi da su u „Uvođu u knji ževnost“ zastupljeni neki na) noviji estetički i filozofski slavovi „koji posmatraju umetničko delo kao posebnu ontološku strukturu“. Medufim, u svom prikazu iste knjige u „Borbi“ od 11. juna 1961. godine Sime Vučetić kaže sledeće: „Dok uvažena grupa zagrebačkih filozofa na univerzitetu ukazuje i na spoznajni čin i na ontološko značenje umetnosti i književ nosti, ne. dublje biće umetno st; (možda bi neko rekao na njezinu večitu draž), ova grupa teoretičara i istoričara iu stranu zapušta“. "o, mislim, jasno pokazuje da Je Živković u odbrani svojih stavova i stavova njemu blis kih teoretičara MWnjiževnosti koji su napisali „Uvod u knji ževnost“ bio pristrasan.
Zbog jednostranosti koju pok:azuju neki naši teoretiča ri književnosti i na koju sU, dakle. i drugi Kkritičart ukazali, potrebno je šire i sve stranije raspravljati o prob lemima savremene teorije književnosti. Naravno, sa ma nje lične note, a sa više Želje da se dođe do stvarnin rezultata. Dobro bi bilo ako bi se posle Živkovića javili za reč ljudi koji ne bi branili svoje delo, nego objektivno i mirno razmatrali pro bleme koji se imperativno Po stavljaju pred naše teoreftičare književnosti, a za koj? neki od njih, čini mi se, ne nalaze najbolja rešenja.
Dragan M. J ERRBRATC
~ i
slikarstva nazvali klasicističkom, onđa bi njenu realizaciju trebalo videti u svetu poetskom«.
* * *
NOVA KNJIGA HOSE LUIS KANA:
Hose Luis Kano, istaknuti savremeni španski pesnik, Kkritićar i ese jista, jedan od urednika zapaženog književnog časopisa »Insula« objavio je novu knjigu eseja »Spanska poezija XX veka«. Ako se ima u vidu činjenica koja pažljivijem posmatraču prilika u savremenoj španskoj MKnjiževnosti ne bi smela da izmakne iz viđa — a ta je da poezija predstavlia najvažniji i najrazvijeniji književni rod španske književnosti XX. veka — Knjiga lose Luis Kana ima još veći značaj, jer zahvata u srž i u jezgro MWnjiževnos izraza savremene Bpanije., Autor je godinama pažljivo i 5 ljubavlju proučavao Mretanja u španskoi poeziji, pa se može reći da je malo takvih poznavalaca problema španske lirihe, Mritika ističe inlimni fon i !zvanrednu prisnost sa kojom Mano govori o mnogim slavnim imenima španske Mnjiževnosti NX v. Mnjiga Tlose Luis Kana je široka panorama koju je pisao čovek za kojeg kritiha. kaže da »poseduje neupoređivu kritičku kompetenciju«. On je čovek koji stoji između dve generacije, ide u korak sa stvarnošću, ali je i pun uspomena na ono Što je bilo, tako đa je u privilegovano. situaciji da oceni pređene puteve. Njegov kritički talenat, njegov pesnički senzibilitet i intelekt stvorili su delo nesumnjivih vrednosti.
KO JE PESNIM OSU OON?
Direktor muzeja u Majncu dr Sse)cer došao ic na osnovu istraživanja do zaključka da su »Nibelunzie u svojoj praformi rajnska-franačko stvaralaštvo jednog jedinom posnika, a ne, kako sc to dosad smatralo, više autora, Selcer misli da je pisca pronašao u Sigehardu ze Worse (Siegehardđ ze Lorse) iz kuće Sauenburg u Đosenhaimu koji je živeo u dvanzestom veku, * .* OSNOVANA NAGRADA WOKOŠKA«
Povođom rođendana OsMara Kokoške, „austrijskog slikara svetskog glasa koji je roden bre sedđamdeset pet godina u Pehlarnu na Du nmavu, austrijsko ministarstvo pros“ vete ustanovilo je nagradu za slikharstvo., Ova međunarodna nagrada od 50.000 šilinga biće prvi put đo” deljena 1. marta 1962. Umetnik, ko" ji sad živi u Vilnevu (Vilineuve), imao je značajan uticaj na postanak pesničkog ekspresionizma, a između 1909. i 1920. napisao je mnmiz drama.
* * *
CELOKUPNA DELA MANOLO ALTOLAGIREA
»OSRAKR
Meksička izdavačka Kuća »Munjosš editorijale pripremila je za štampu celokupna đela jednog od najvećih savremenih španskih pesnika, Manolo Altolagirea. Pored pesničkih 0” stvarenja u zbornik su ušli i preVO” dilački rađovi i člapci o ikijiževnosti i o društveno-političkim problemima,
* x * DAN LITERATURE NA CEJLONU
kako em])Ji
Povođom »Dana literature«, piše cejlonska štampa, u celoj Ž organizovane su izložbe knjiga, POT” treta i fotografija nacionalnih pisa” ca i pesnika, festival drame, večeri narodnih · pesama i igara. Centar proslave bio je grad Anuradhapur3a gđe je na svečanom zborU govorila sirimav Banđaranaike, Ona je izme“ đu ostalog rekla đa će, kao i mjen muž, »ukazati svestranu pomoć 77% razvoj cejlonske literaturo«