Књижевне новине
oomeocoo900e0oo00000000000000DODO00000000000800000
ja NOVA EDICIJA EVROPSKE || | ZAJEDNICE PISACA
| \vropska zajednica pisaca pokremula je novu ediciju izdanja evrop skih pisaca, Ediciju uređuje urednik časopisa »KRuropa leteraria« | Đan arlo WVigoreli Do sađa su izišle dve Knjige. Prva knjiga je »Evro„ pa« nedavno preminulog pređsednika Evropske zajednice pisaca Dova- ni Batiste Anđoletija, Druga RKnji· ga je zbirka pesama španskog Des, nika Hesuza Pačeka. Pačekova knji gae objavljena je i na španskom i na italijanskom jeziku. I ostale Knjige Koje. Evropska zajednica bisaca namerava đa izda biće. objavljene dva izđanja; na jeziku originala i na italijanskom jeziku.
e RO * RONJIŽEVNE NAGRADE U ITALIJI
Ww Ttaliji su neđavno đođeljene dve ed velikih godišnjih književnih na. građa. Nagrađu »Strega« koja je jed na od najvećih Mnjiževnih nagrađa u ataHji dobio je jedan pisac mlađe generacije.. To je Rafaele La Kabrija čiji je roman »Ranjen na Smrt« međavno izašao iz Štampe. Delo La · Kaprije je tom prilikom vrlo ražličito ocenjeno i Kritičari nipošto ni„ su jeđinstveni u pogledu njegove vređnosti. To se pokazalo i prilikom dođeljivanja nagrađe. La Kaprija. je pobeđio sa minimalnim brojem glasova prednosti ispred Arpina i Ča1enta. |
Nagrađu »Tor Margana« dobio je Đuzepe Vilaroel kao priznaje za pe„ dđesetogođišnju pesničku aktivnost,
* * *
DODELJENA JE NAGRADA MARIJA PUČINIJA
Magradu u spomen Marija Pučinija dobio je za 1961. gođinu italijan. ski pripovedač Libero Bidjareti za zbirku pripoveđaka »Priče«. Ova nagrađa ustanovljena je pre četiri BOđime posle smrti Marija Pučinija i dođeljuje se svake godine savreme„ nim italijanskim proznim piscima,
* * *
SAMOSTALNOST FRANČESKA JOVINE
PTrančesko Jovine je jedan od nalmnačajnijih italijanskih proznih pl. aca oslednjih đecenija. Njegovo delo je mnogo diskutovano, ono je izazvalo protivrečne ocene, ali je uvek ostajalo vrlo prisutno. U jadnom od poslednjih brojeva lista »La fiera letteraria« Karlo De Molino se 'ponovo brihvata analize dela ovoga pisea i otkriva neke nove momente, nove mogućnosti tumačenja. On se zalaže, pre svega, za jedno potpunije i sveobuhvaitnije prilaženje tom delu, a naročito insistira da se pažnja pokloni onom delu njegovog stvara, laštva koji je ostao nezasluženo negZapažen, a koji po mišljenju pisca, može movom svetlošću da osvetli i ona dela koja se smatraju najzapaženijima. U novom svetlu se javlja i ono što De Molino zove »urođenom i genijalnom dispozicijom Za realis, tičko predstavljanje«. Autor eseja ističe da Jovine nije podlegao Kkanonima neke škole niti je silovao iz„ raz da bi postigao željene efekte. »Postoji Kkođ njega — kaže De. Moli« no — jedna semzualnost pedstavlja. nja, plastičnost slika, važnost čulnih, ftaktilmih, olfaktivnih itd, elemenata
600000000000000 KNJIŽEVNE NOVINE
TasT ZA KNJIŽEVNOST, · UMETNOST IT DRUŠTVENA PITANJA
) Ređakecioni odbor: Miloš IL. Banđić, dr Milam Damnjanović, Zoran Giuš• Čević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Miha> lič, Vladimir Petrić, Izet Barajlić, Vladimir Stamen» ković, Pavle „Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip
Direktor . i odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIĆ Urednik: : PREDRAG PALAVESTRA
Sekretar ređakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ
List izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književe ne novinea, Beograd, Francuska 7. Ređakcija: Fran= Guska 7, tel. 21-000, tekući · račun: 101-20-1-208" List izlazi svakog drugogs petka. Pojedini broj. Din. 30. Gođišnja pretplata Din, 600, polugodišnja Din. 900,. za inostranstvo dvostruko. ' Tehničko-umetnička ; oprema: ı | ORAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Stampa •GLAS« Beograd, · Vlajkovićeva 8.
} )
— jedna živa prirodna realnost koja impresionira organmološki sistem«. »Evokacija spoljašnjeg podatka, to realisbičko predstavljanje, ukrštava se sa introspekcijom — smatra De Mo-
lino — i dodaje da je legitimno zapitati se kakva se duhovna pozicija krije ispod slikarsko. narativne, poet sko „plastične, fantastiko-čulne i sem Zualne slike umetnosti Frančeska Jovi mea. Neophodno je odrediti šta ču. venog pisca nagoni đa u telesncž očiglednosti stvari i u psiho-fizičkoj
·iznljansiranosti traži KaraMWterističan
mani svoga pripovedanja, Uzroka
ima dva, smatra De Molino: ili je u”
pitanju svesno verističko proučavanje konkretnog predmeta ili, van es_ tetičkih kanona, jedna instinktivna i pomalo clnička sklonost da se naslika slika sveta, »Po mom mišljenju — istiće De Molino — Frančesko Jovine je bio naklonjen drugom osč. Ćanju«. * * *
YROJDOVA KORESPONDENCIJA NA ITALIJANSKOM
Nedavno je u Torinu izišao prvi tom Frojdove prepiske. Ova Kkorespondđencija sađrži 1100 Frojđovih bi. sama ili pisama upućenih Trljdu, Poređ PFrojdovih najbrojnija su Dpisma njegove verenice zatim pisma njegovih učenika i kasnijih protiv. nika Adlera i Junga, Tomasa i HajnYriha Mana, Ajnštajna, Štefana Cvaj. ga, Bretona itd. Naročito su zanimljiva pisma manje poznatih ili sa. svim nepoznatih ljuđi koji se obraćaju Frojđu za različite savete 1 traže od Frojđa objašnjenja za mnoge svoje ili tuđe postupke, Mnoga pisama sadrže ponude izđavača za
izđavanje Frojdovih dela ı ovoj ili.
onoj zemlji kao i molbe prevođila. ca da im Frojd ođobri autorizaciju svoga dela. Posmatrana u celini OVA Rkoresponđencija nije samo dokumemat o Frojđovoj ličnosti i ne sadrži samo dragocenu građu za prou.
čavanje . istorije . njegovog učenja,
nego i masu podataka o đuhovnoj atmosferi Evrope s Kraja prošlog i
prvih četrđesetak „godina ovoga veka, * * * NOVA KNJIGA O GENERACIJI OD 38. i
Ličnost Pia Barohe, jedne ođ najznačajnijih figura generacije od 98. godine privukla je Luisa S. Granhela, Kpanskog esejistu. Na neki način Pio Baroha je jedna ođ njegovih stalnih i najvažnijih Kritičarskih preokupacija, jer je već više puta u raznim prilikama posvećivao ovom čuvenom španskom romansijeru niz eseja, studija itd. Tako naprimer BE. 1953. on objavljuje »Portret Barohe«, a BK. 1959. posvećuje mu veliku paž. nju u svojoj »Panorami generacije od 98,
Ovaj put Granhel je u izdanju izdavačke Kkuće Gvađarama «objavio knjigu »Baroha i druge figure od 98« Sem nekih movih aspekata iz Wojih Granhel posmatra MBarohino
delo, knjiga je značajna i po tome
što osvetljava delovanje i nekih ličnosti Koje su ramije više ili manje zapostavljene kao što je ha primer Kamilo mBarhielo, Kritika ističe kao vrlo zanimljiva i poglavlja o Aso. rinu, Ramiru de Maestu i nekim dru gim ličnostima,
* * *
|
>»IL RONTEMPORANEO« O 25.GODI-.
BNJICI BPANSKOG GRAĐANSK . : . B OG a je. navelo Skvarotija na ova sti-
. listička istraživanja nije namera đa
RATA
Dvađesetpetogodišmjica građanskog rata wu Ifallji je obeležena brojnim člancima i literarnim prilozima posvećenim borbi španskog maroda protivu fašizma, Manje-više
svi levo orijentisani listovi i časo.
pisi obeležili su ovaj značajan đogađaj člancima pumim simpatija za
španskog ·
borbu Bpanskog naroda i informacijama o stanju savremene španske progresivne književnosti kako one u zemlji, tako one u emigraciji, POo„ wnavı iaHJansKı nJjiZevni „ćašOpis »II Kkontemporaneo« posvetio je ceo BVoOj junski — avgustovski dvobroj 25-togodišnjici španskog građanskog rata. Poređ niza prigodnih članaka, preštampavanja poznatog manifesta intelektualaca iz 1937. godine, ovaj časopis doneo je i panoramu savre„ mene španske poezije kao i veći izbor stihova Rafaela Albertija i MI„ guela Vernanđeza. Poezija ove dvojice značajnih španskih pesnika Dpro„ komentarisana je posebnim članc}ma. Pored niza informacija o špan. skim Književnim prilikama i neprililćama čamopis đonosi i članke o španskom pozorištu i španskom filmu. Ti članci u znaknoj meri upot„ punjuju sliku o borbi koju već 2 gođina progresivni španski intelektualci vođe protiv fašizma,
* * *
JEDNA KNJIGA O POEZIJI OI U ITALIJI
Italijanski Mritičar Djordjo Barbijeri Skvaroti obiavio je u izđanju izđavačke kuće Muskoni i Paolaci u Milanu Knjigu »Apstrakcija i real. nost« u kojoj razmatra problem krize, odnosa reč — realnost u italijan-
·skoi poeziji s kraja prošlog veka i
u ovom veku, od Kardđucija do Pas,
_ kolija, Zbarbara i Rebore, od Sabe
đo Ungaretija, od Krepuskolara, do Pavezea, Kako ističe Kritika ono
ispituje pesničku formu kao sebi đovoljnu vređnost nego da — kao u. čenik takvih ,MriMčara Mao što su
Skjafini, Fubini, Špicer ili Auerbah — polazeći od istraživanja strukture i forme dođe do one unutrašnje tenzije i đa na fakav način pronađe osnovne Karakteristike i vrednosti poezije: koju ispituje.
Ovih „đana u Parizu se održava velika Međunarodna izložba mođerne skulpture, Među mnogobrojnim eksponatima većeg broja umetnika, naročito se ističu rađovi Hansa Arpa (na slici). |
* * * OBJAVLJENA JE BIBLIOGRAFIJA RADOVA ISIDORE SEKULIC
Poslednji broj beograđskog časopisa »KRnjiževnost« donosi bibliografiju rađova Isidore Sekulić, Objav. ljivanjem ove bibliografije koju je savesno izrađio Emil Popović dobija se potpuniji uviđ u književni rađ Isiđore Sekulić i u znatnoj meri olakšava proučavanje i ispitivanje književnog wdela WVIOE značajnojg pisca.
SREĆA — NJENE MOGUĆNOSTI DANAS?
XVI ženevski međunarodni susreti — 6;
Kaoisvake godine, od 6. do 16. septembra, u Ženevi, odr. žaće se Ženevski međunarod ni susreti, šesnaesti po redu.
Posle tema koje su bile to liko aktuelne i goruće i koje preokupiraju svet od završetka drugog svetskog Ya ta, kao što su „Čovek i %9tom“, „Rad i čovek“, i „Glad“, izvršni odbor Ženevskih među narodnih susreta ovoga pula
. izabrao je problem sreće i po stavio pitanje uslova i moguč nosti sreće u današnjem viDrantnom. i uzbudljivom Ma“ šem savremenom svetu. Tema glasi: Uslovi sreće.
Tema, samo na prvi pogled neočekivana, i iznenađujuća, dans kad preživljujemo tako tragične trenutke, i kad se 54 foliko napora pokušava a spase mir u svetu. Međutim, samo na prvi pogled, jer jvB. velike bitke današnjice, iz? svih borbi, iza svih revandika cija, ipak je možda u pitanju samo duboka težnja ljađi a ostvare sreću, za kojom 5Vi tako intimno i, svim svojim
že, i pored svih pesimizama.
| vo uvodnog teksta progra ma. koji. je. izvršni, odbor .Že nevskih međunarodnih susrefa uputio učesnicima:
ko šta.je. sreća? je tje hay}
nagonom, ipak izgleda da ie-
ND a li: se još uvok-zna jkB ,
Wap AB a dana Oi Sl
ŽZENEVSKI SUSRETI 1960. GODINE
Grci, koji su se veoma mno go bavili tim pitanjem, vide! su u njoj rezultat jedne OĆređene unutarnje dispozicije, i oni su na sreći zasnovali svoj moral. Aristotel posebno, u
svojoj čuvenoj „Nikomahovoj
etici“ neporecivo je pokazao da uvek „radi sreće“ ljudi neumorno istražuju ono što im se čini poželjno. Iako pravi Grk u tome — on je sveo sreću na bitno obavljanje e fleksivne misli, tu privilegiju čoveka; on je. veoma određeno video da su izvesni uslovi za to bili neizbežna dopunan' naročito, zdravlje i materijal no blagostanje, dobra rezervi sana nekad za mali broj privilegovanih, a koja naučni i tehnički napredak mogu teo rijski da prošire na sve (ali zar ne postoje, danas, bolest: civilizacije?). Posle toga, \ hrišćanskom moralu i Kanto voj filosofiji, poslušnost bogu i moralnom zakonu stavljena je u prvi plan, ali je zadržan ideal sreće, pa makar Samo
i kao blaženstvo posle smrti.
Naravno, izgleda sasvim cčigledno da, ako svi ljudi teže sreći, svako ka njoj teži! na svoj način, prema. SVOJIII stremljenjima, i prema Jed” nom svom osnovnom izboru, ili čak i nesvesno. Uzdržana sreća kod jednih, sklonih da „obrađuju svoj vrt“, znači da še vrate u.svoju ljušturu, Sre
ća izjednačena sa opravda=njem u uživanjima kod dru gih, sa bednim izgovorom često, „posle mene potop“. Sre ća u osvajanju i elanu ka budućnosti kod onih koji Tejar de Šarden naziva „strasnicima“. .
Ali danas, u jednom svetu koji su potresla dva rafa sa mnogobrojnim reperkusijamE s ubrzanim političkim i Socijalnim razvojem, ekonomskim i industrijs::im preokreč tima, sa otkrićima i naučnim podvizima koji zbunjuju, lju di više ne znaju ı,.a čemu SU, T u isključivom carstvu tehnike, konkurencije koja se odvija na svim stranama, intenzivne proizvodnje i profita, preporuka stoika: trbi i odreci se, zvuči smešno. Mnoga bića puna zebnje sklona su da pobrkaju sreću sa kultivisanim nadraženjima, kako bi umakli unutarnjoj praznini.
Za misaonu elitu same 4„vangarde, još od Ničea, zna čaj pojma sreće je u znatnom opadanju. Smatra se da se ona nedovoljno usklađuje sa zahtevom razočarane lucicidnosti koja sebi laska da je razotkrila pozadinu karata ba čenih u veliku · igru života: koja se dovija da prokaže ne svesne podozrive motivacije
„do I6. septembra.
iza namera i postupaka ogla šenih za moralne: „otuđenje“, volja za moći, oholost, taština, seksualnost... vezujući če sto sreću za „čistu savest“ demaskiranu kao podvala ili farisejstvo. Jedna takva lucidnost, međutim, ima smisl samo ako znači raščišćavanje pojmova. Jalova, nju osuđuje sama stvarnost. Ako ie prisustvo zla, patnje i smrti bilo uvek predmet skandaia za čoveka, nema danas odvrainijeg prizora od onoga koji pruža biće pregaženo u slovima svoga života, koje nije moglo da da svoju DUunu meru, koje nije moglo da se ostvari ni na koji način. Za nadu u čoveka, u buđućnost čoveka, vezuje se prevas hodno briga da se sv3 ljudi dovedu u položaj da izgrade sami svoju egzistenciju, egzi stenciju u koju će neminov no ući patnje, gorčina i razočaranja, ali koja će moći da posvedoči upkos svemu O procvatu, o ostvarenju sebe na jednom odzeđenom planu — izvori su, možda, pra= ve sreće. . Ukratko, tema prihvaćena za XVI međunarodne susrete ima prednost što postavlja pitanje samog smisla koji svaki čovek, ma kakva da je njegova situacija u svetu, da je svom životu u trenutku, danas, kad su tolika načela i toliki aspekti života stavlje ni pod sumnju. Ako ova ıe ma izazove diškusije, koje bi donele izvesnu povezanost u idejama; i ako istovremeno osvetli glavne smcetnje smetnje u isti mah unutražnje' i spoljašnje — koje se protivstavljaju | „posedovani'l sreće, za kojom teža, muklo i snažno, mnogobrojne revem dikacije našeg vremena, a svim nivoima na l:ojima se one manifestuju, onda je ona odgovorila svom zadatku“.
Glavni referenfi su Apri de Zigler (Švajcarska), dr Da nijel Lagaš (Francuska), Ber ftran de Žuvnel (Francuska), Adam Šaf (Poljska) i Amadu Hempate Ba (Republ kz, Maji). | _I ove godine, na KVI ženevskim međunarodnim usretima, učestvovaće, kao i ra nijih godina, kniiževnik Dušan Matić, koji odlazi u «e nevu na lični poziv Ženevskih međunarođnih OJ
Bibliografski podaci o Marku Markovića
I — Biografija. Rođen u Zvorni“ k& 927. februara 180. a umro „na Palama kraj Sarajeva. 12. avgusta 1961. Svršio ftrgovačku školu u Bijeljini. Početkom prvog svetskog rata 1914. intemiran a zatim mobilisan i poslat na istočni fromt Oodakle je prebegao u Rusiju, stupio u Odesi u Jugoslovemski dobrovoljački korpus i docnije prebačen mna solunski front gde je sudelovao kaQ borac u Drinskoj diviziji, Po završenom ratu vadio kao bankarskš službenik u Zvorniku 1 Sarajevu, i kao novinar u redakcijama: »Glastt narođa« i »Novoj Wtadžbini«,
MH — Bibliografija: Dobrovoljački pokret u svetskom ratu, · Sarajevo 1932. str. 46; Kriva Drina, pripovetke sa pogovorom Borivoja Jevbića, Sarajevo 1935. str. 203; Na bokl,.pri povijetka, sa predgovorom, Sarajevo 1947. str 20; Priče sa Drine, s predgovorom, Zagreb 1948. Sti, 45; Savo Skarić Zembilj. Njegov život i rad, Sarajevo 1948. str. 39; Članci i ogleđi, prva knjiga, Sarajevo 1951. str. 229; Mriva Drina, „pripovetke, knjiga I, Sarajevo 1952. str, 200; Od sumraka đo zore, pripovetke, Sarajevo 1954. str. 293, Članci i ogledi, knjiga II. Sarajevo 1961. str. 260.
Ređakcija i pregovori: Izbor književnih radova 1941—1951. Sarajevo 1952 Isak Samokovlija, Djela, Sarajevo 1959—1957; Trideset godina ·po zorišta. Narodni teatar Bosne i Her cegovine u Sarajevu, Sarajevo '1955.
TII — Važnija literatura: Kikić Ha, san: Literarna fizionomilja današnjeg Sarajeva. Književnik Knj. III „1930. str. 47—4175; Aleksić Nikola: Marko Marković, Kriva Drina. Narodna:odbrana M 1955, 5%—534; Jeviić BOorivoje: Marko Marković, „Kriva . DrinBs Srpski književni glasnik XLV, 1985, 634—636; Kozarčanin Ivo: Pregled proze. Hrvatska revija VIII, 1935, #98—
449; Kršić dr Jovan: Pripovetke: MArOVAJ ka Markovića. Pregled XI, 1935, 168—.
171; Petrović Ilija M.: Marko Marbović, Kyiva Drina. Život i rad XII, 10985, 445—446; Latković Vido: Ma! Marković, Ktıiva Drina. Južni gled X, 1936, 90—03; Vuković dy JO. van: O jeziku i stilu jednog savrB. menog bosanskog bpripovcdača, Hr zda II, 1948, 591—605; Kecmanović ja: Članci i ogledi Maria, Markovi. ća, Politika 3. VII 1955% | romadžjć Ahmed: Marko Marković, Kriva Dina. Život II, 1953, 79; Šubić Bela: Od sumraka do zore, Knjiga i knjižar,I, 1953, 15—17, Bogićević Miodrag: Marko Marković. Od sumraka do ZO. Život IV, 1954, 3771—381; Leovac Slavko: Marko Marković, Od sumraka,do zore. Oslobođenje 27. III 1954;, Mihajiović Borislav: Ni sumrak ni zora. Marko Marković, Od sumraka do. zZdre, Nedeline informativne novine: 11 IV 1954; Novaković Boško: Marko Marković, Krriva Drina, Knjiga i knji, žar II, 1954, 10—11; Novaković Boško. M. Marković, Od sumraka do 206, Politika 19. III 1954; Palavestra Pedrag: M. Marković, Od sumraka. do zore. Sedam dana 8. IV 1954; Ramić Rizo: M. Marović, Od sumraka do zore, Život IV, 1954, 375—377; Mi ćanović Slavko: Šezdesetogodišnjica Marka Markovića, Oslobođenje 3. VI 1950, 'rrifković Risto: Pripovjedač Marko Marković, Život X, 1957, 1637 171; Jovanovi: Živorad II: Marko Marković, Život 2, 1958, 681—683; Savremenici o sebi (Marko Markoyjć), Zivot VIII, 1950, 322—8330, 351—355; BO? gdanović B.: Portret Marko Marko? vić, Politika 29. I 1961; Humo Ham" za: In memoriam. Skromnošt i, pri:
lježnost Marka Markovića, Oslobođenje 14. VIII 1961. Ni
Ž.P. JOVANOVIĆ