Књижевне новине

IE PUTOKAZI vetrovi klize po oštricoma mostova i oštre”svoje jezike ma trnju tišine. · Vetrovi me primaju plodnost kiše u dok čupaju Yascvetame prašime

iz grani ; ; breze useđelice, | j i yhi i j Vetrovi bez naklonosti ljušte iz oblaka NČ grozdove snova E POI IJ IE ae ž “ venčavaju se sa pesmom tvimograda. e Vetrovi + mene gone da me verujem u |

da će i moje granice obečanja

namenjen cro da preskoči

(po matici)

i da će megde wu mojoj zemici

da odmara oči

sa trbuhom većim od plahnime,

pa kad se umori oštaće tu, ma 390joj savesti da sanja

INOSTRANE. T

zagrljaju ograda

are". ezubcsvazNNi-a

U engleskoj savremenoj poeziji ne postoji nijedan apsolutho autoritativan glas koji bi izražavao senzibilitet ovoga vremena onako kako su to svojevremeno činili | Kliot ili Jejts, ne postoji nijeđan istaknuti pesnik koji bi govorio u ime ovog vremeha i oličavao njegov duh. Ovo mišljenje obrazložila „je „Pilizabeta „Dženings, savremena “engleska pesnikinja, u jednom. dužem napišu posvećenom stanju 'engleske" poezije između 1957. i 1960. godine. e

Po mišljenju mnogih. kritičara Elizabeta Dženings je najdarovitiji pesnik engleske srednje generacije. Rođena je 18. jula 1996., školovala se u Oksfordu i mnogo putovala po Italiji. Svoju prvu zbirku „Pesme“ objavila je 1958. godine i za nju je dobila nagradu Saveta za umetnost. Dru ga i treća njena zbirka, „Način gledanja“ (1955) i „Osećanje sveta“ (1958) potvrdile su sud onih koji su u Elizabeti Dženings videli pesnika velike daro vitosti. Njene prve dve knjige bile su posvećene samoanalizi i „ošećanju ža mesto“, Treća pred stavlja izvestan korak napred u pogledu tematskog obogaćenja, jet je sa samoanalize prešla na proučavahje ideje snage i autoriteta i tananom i brižljivom porTretisanju ljudi. Njena poezija predstavlja „postojaho „iraganje za istinom emocija ili stanja duha“. Govoreći o svim značajnijim pojavama u engleskoj' poeziji tokom protekle četiri godine Mlizabeta Dženings,yje naročitu pažnju obratila na najmlađu „besničku generaciju, na pesnike koji su svojim knjigama skrenuli pažnju kritike, ljude koji obećavaju. & obzirom da su pesnici najmlađe generacije jugoslovenskom čitaocu skoro potpuno nepoznati brenosimo sud NB. Dženings o njima u jeđnom sintetizovanom vidu.

1957. godine pojavila se knjiga

Ja nisam, video i nisam, čuo da ali 2nam {to je

sa kakvim, maslo om, se se u gnezdu veta Toje u meni u?ežao

vetar piše cri

jedam zubat i zao i prvi mož, Još dok sam išao wa četiri noge

u- jedan običan dam kad su se i iš | rodil da efar ljubav ima el

za bore zaboravljenih, jaruga, za senku slepog dima i ža cvet iz uglova kruga.

Ako me slažu te usne vetra koj } i ? e oje su žulj u leičmyu, isklij postaću bakostam na bogatstbo Tap pt i ma sYee kamena, S O O

i toleću zauvek samo koprive:

one' žive što laju i ruke ujedaju,

ispod laktova a he u kor 0 enu rame a one Tıhtooc na

zato što se mikome misu dale. . Predrag GOVEDAROVIĆ

O ly Zu MINIJATURE Vučja jama

Kroz isti otvor ulaze vuk i svetlost. Unutra, sva se svetlost pretvara u dva oka.

Reka

Udavila je juče čoveka i sad se krije po vrbacima.

Noćna tužaljka šume

Čim lišće zaplače, šuma ugasi švetl da me bi video suže. .

Seljak na mjivi

Pogodila ga munja u sYco. Konj je odjurio u selo. da javi njegovu smit. Pas je ostao da ga čuva.

Ždrebe „Soko na kiši“. Njen autor je bio Ted Hjuz, diplomirani student u1. niverziteta u Kembridžu. Kad bi

se povođom. ove knjige govorilo o sličnostima sa izvesnim pesnič kim ličnostima prošlosti trebalo bi spomenuti Dilena To Hopkinsa, mada je Hjuz O joj poeziji đao daleko više intelektualnog | sadržaja od prvog i pokazao manje religioznog osećanja od drugog. Uticaji su pre

Zove, jer moć je, a ono se samo ko i suva deca, boji mraka.

Ugledalo me i prestalo da jćčdve. Gleda kako ja jedem prstima.

Podne ideološki. 'Hjuz je savremenoj

engleskoj poeziji doneo osećanje ukroćene energije i kontrolisane žestine. Mnoge pesme iz njegove prve zbirke govore o životinjama. Njih pesnik ne upotrebljava kao znamenja ili analogije, nego kao oblike nevine energije. koja je čudnovato i evokativno suprotna surovoj snazi čoveka kad dela ne koristeći se svojim du=hom, Energija,

Leptiri žnaju šta je cvet, šta, nije. Potrčah za leptiyom gde će da sleti. Vladimir STANKOVIĆ

___ ————

DO ONE DALJINE

'Otvori svoju moć da uđem kao cvet u Sunce

I stanem, pYeđ, tobom, kao pred večeYnjim, morem Koje će jednom, isplivati u glas da se bacim

Đo one ptice što se vrememom sklapa w zabohav

I šumi daljinom, kojom te dozipam kao varkom

Hjuzova opsesivna njegovim temama, nego i u snažšnom, čvrstom, originalnom jeziku. U „Sokolu na kiši“ ima i pesama o ljudima, bilo kao individuama ili kao tipovima, ali, čak i u ovim pesmama, pesnik se vraća životinjama putem poređenja ili kontrapunktiranja. Hjuz nije filozofski pesnik. U rijegovoj poeziji ima intelekta, ali on nikad nije u prvom planu. Slike su mu daleko važnije

Vetrovi što vitlaše moje korake duže od, puteva Pretvaraju se vw, kamen ma koji već ispisujem Svoju krv od dalekih pejzaža u visokom, plamenu Na čijem, ću pepelu sećanjem, grejati trenutke Odugovlačene Kroz svet izmišljan vatrom i vodom

Otvori svoju moć da gubim kao grana lišće

Sve što ljubih, do mesečimne podignute u gobor mrtvih ·

Preko kojih idem, sa ukusom drveta u ustima

Do one senke što se tišmom zatvara u nepovrat

I zouči dubinom kojom te očekujem kao požarom. Dimitrije NIKOLAJEVIĆ

(BTEMATOGRAYFIJA“; „HRISTOFOR ŽEFAROVIC, ILIR-

DANA SRO BRPSRI OPŠTI ZOGRAF“, MATICA SRPSKA, NOVI

|_ILZ STARJH

DO u SAD 100) | »+ | t Delo Hristoiora Zelarović e e. - i KAO AIO ___J Peaobt.. a“ ooečocda Še ij i naš i i farović počinje da reže ceiz juž kedonije, po šega slikarstva i naše kulture sti, Že Negde iz ja aaa Zefaybvić Nešto kasnije, njegove slik ruji tako da 'po-

u vade? drkvi u ušu, mažalošt, , Aa Bo |

ačuvane, kao ni mhogi drugi fre _. -

Sko-glikarski radovi, ali je zato čitave knjige.

ostalo đosta njegovih bakroreza. Bakrorez je tada bio nova ve-

!%0j prilici od Dojrana O grije tridesetih godina osam Ned vikđik. naestoga veka među Srbima u

Beogradu i Vojvodini. Pre toga

je, očevidno, radio po Makedoni- rije“ izišlo je nekoliko knjiga me-

(AJM

šta

bili lingvistički i metrički, nego .

preokupacija, ne oseća se samo u ”

Iz njegove „bakarne štampa- :·

jid koj, po oblasti pećske pailaria i oyidbiee BNUČERNA „ilirsko-srpski opšti zo· Bla kako se potpisivao, on je Putovao po karlovačkoj DOI" liji, koja je tada zahvatala j sd ograđ s užom Srbijom do sas a: iva' obe Morave. Od Budima o Beograda on je slikao ikone i | ge ske, rezao slike svetitelja, ba A tave knjige u bakru, igrao “rekvene vezove, a možda i druge ari; i 1 O0fidi 2737; povereno mu ie · živopisanje manastira Bođani U "Bačkoj. Ove freske i sad su 5 va ovoga manastira i ponoš n

KNJIŽEVNE NOVINE

ština u našem narodu. Žefarović, naučivši dobro taj posao, izrađio je niz ODE za. GOO ie

artiji. Ove gravire,on Je. o N BoBdfo srpske i makedonske građane ili za vladikć, crkve i manastire na jugu, u Solunu, Serviji, Moskopolju, Beratu, Tilbasanu i Ohridu, prikazujući na

ovim ikonama i vedute ovih gradova. U to vreme Žefarović se osme-

lio za još jedan Obimniji i teži BogBBo, Kako među Srbima nije bilo štamparija nego su knjige

morali štampati van svojih obla-.

đu „kojima je „Stematogralija“ najznačajnija. Ovo delo koje ustvari ima drukčiji i duži naslov (u današnjem jeziku glasio bi „Ipobraženje ilhrskih grbova“) vršilo je ogroman uticaj kroz stotinu godina i Više, od 1741, godine kada se pojavilo, pa sve do mađarske bune. Prepuna grbova jugoslovenskih i balkanskih zemalja, propraćenih stihovima, knjiga povrh toga donosi slike Ne-. manjića, kneza Lazara i. patrijar-

ha. Razumljivo je da je, s ka-,

snijom Rajićevom istorijom, uzbuđivala i oduševljavala pokole-

od ideja. Njegovo delo prožima snažno osećanje reda.

Njegova druga knjiga „Lupersal“ pojavila' se 1960. godine. Uz sve ono što odlikuje njegovu poeziju iz prve zbirke Hjuz je u drugoj knjizi pesama pokazao jednu osobinu koja bi trebalo da krasi svakog peshika: ljudsko saučestvovanje. Da je Ted Hjuz bio je jedini „novi dolazak“ u toku protekle četiri godine, on bi, po mišljenju E. Dženings, sam. bio dovoljan da izmeni izgled „savremenog engleskog „književnog pejsaža“. Zato ni malo ne iznenađuje što je on već dobio nekoliko književnih nagrada i brojna kritička priznanja.

Džofri Hil je svoju prvu knjigu objavio 1959. godine. I on je, kao Hjuz, zainteresovan za snagu i energiju, ali je u prvom redu pesnik-vizionar koji gradi svoju sopstvenu mitologiju, mada se često koristi terminima hrišćanske dogme; Njegove pesme nisu lako shvatljive i potreb no ih je pročitati nekoliko puta pre nego što se dospe do njihovog smisla. Hil bi trebalo da za svoje vizije pronađe svoje simbole, kao što je Blejk „učinio, ali on još nije razvio svoj filozofski sistem, niti koherentan niz ideja. Njegovi najočigledniji kvaliteti su snaga osećanja, živahna slikevitost i čvrsta kontrola nad formom.

R. S. Tomas skrenuo je svojom drugom knjigom, objavljenom 41957. godine, pažnju kritičara. Pozadinu njegove poezije predstavlja sumornost velškog seljačkog života. Njegova glavna preokupacija je čovekova bor ba za veru i dobrotu u jednom nesigčurnom vremenu. On dubo-

TED HJUZ

“ \ ko saučestvuje u ljudskoj bespomoćnosti i slabosti. |

Mladi Indijac Dom Moraes dobio je tokom protekle četiri godine mnoga priznanja. „Početak“, njegova prva knjiga pesama, izišla je 1957. godine. „Početak“ je značajan zbog dve odlike: pesnikovog iznenađujućeg tehničkog majstorstva i njegove sposobnosti da rečito i potpuno nesentimentalno govori o svojim vrlo ličnim predmetima. Nasuprot nekim drugim mlađim „pesnicima Moraes se ne plaši da govori O svome srcu ili svojim slabostima. Kad peva o sebi on vrlo vešto sjedinjuje senzibilitet sa objektivnošću, Njegova pesnička zrelost najočiglednija je u ljubavnim pesmama. Moraesova druga zbirka „Pesme“ (1960) uglavnom se sastoji od vrlo nežnih lirskih pesama i nešto „autobiografske lirike u kojoj pesnik govori o svom detinjstvu i ranoj mladosti. Koliko god govorio o sebi on

i |

HRISTOFPOR ŽBFAROVIĆ:

nja što dokazuje i nekoliko uzastopnih izdanja. Manje je uticalo, ali je vredno

naše pažnje i „Opisanije 'Jerusalima“ s nizom Žežarovićevih bakroreza. U izdanjima ne samo na 'tadašnjem srpskom jeziku, nego i na grčkom i na turskom (za hrišćane turskoga jezika po balkanskim obalama Crnoga Mora i po Anadoliji), ovaj vođ po Jerusalimu i svetim mestima širio je zanimanje za daleke zemlje i budio veze s njima. U svima ovim izđanjima, u srpskom, kao i u grč kom i u furskom, nalazi se, u većem obimu nego većina ostalih ilustracija, bakrorez jerusalimske zadužbine Nemanjića, manastir Svetog Save Osvećenog. Na njemu je, u sva tri izdanja, grčki zapis da je ovu sliku radio „Hri„stofor Zefar srpski zograf“, Ovu sliku i potpis Žefarović je očevidno uneo u sva naša i strana izdanja iz patriotskih pobuda. Njegov veliki bakrorez na kome je prikazan Sveti Sava okružen šesnaestoricom Nemanjića, objav

ljen posebno, propagandna je pla kata prvoga ređa. A kad je za-

„CAR DUŠAN“

tim Marija Terezija bila primorana da potvrdi prava i privilegije srpskog naroda na svojoj teritoriji, Žefarović je prevod carskoga ukaza izrezao u bakru i ofisnuo „Privilegije“ da bi i širi slojevi naroda što više saznali o tom ukazu koji je imao važnost osnovnog zakona i ustava za sve Srbe u austrijskoj imperiji. Patriotskim ciljevima služili su i mnogi drugi Žefarovićevi radovi. Njihov je broj, čak i posle dvesta godina dosta veliki, iako su mnogi nestali. Ovde ćemo pomenuti samo neke od njih: lik zetskoga kneza „Sv. Jovan Vladimir Mirotočivi“, „Sv. Naum Ohridski“, Car Uroš, Knez Lazar, Sremski svetitelji Brankovići, Ste fan Štiljanović, izdavani kao posebno otisnuti „obrazi“, imali su veliki odjak u svoje doba, kao i umetnički veoma uspeli, divni bakrorezi, freske ili ikone sa opšte-hrišćanskim motivima, koje je, zajedno sa gore pomenutim delima, Žefarović stvarao između tridesetih godina XVIII veka, pa sve do svoje smrti koja ga je u njegovim lutanjima snašla ovih

|: ENGLESKIH PESNIKA

ELIZABETA. DŽENINGS

| ipak ne piše čisto introspektivnu poeziju, jer želi da saopšti svoja iskustva i doživljaje, čak i one najitimhije i najličnije.

I Kventin Stivenson je svoju

prvu zbirku objavio 1957. godine. Njegove pesme su introvertnije i nejasnije od Moraesovih. „Nasledstvo“ se sastoji od dve vrste pesama: u jednima Stivenson govori o mitološkim predmetima, a u drugim pokušava da prevede na jezik poezije neka svoja duboko lična iskustva. Njegove najbolje pesme kipte od sukoba strasti ili senzualnosti i moralnih ubeđenja. Dženi Džomref štampala je svoju zbirku „Neočekivano godišnje doba“ 1960, Ona je pesnik nostalgije ublažene snažnim osećanjem za godišnja doba, prostore, mesta, podneblja. Ona je, u izvesnom smislu, pesnik prirode mada nikad ne prenosi svoju ličnost u svet oko sebe. Vrlo često piše o katastrofama koje prete ili uništavaju ljude pod raznim podnebljima. Patricija Bir, čija je prva knjiga objavljena 1959., mnogo je konvencionalnija, mnogo „literarnija“ pesnikinja od Dženi Džozef. Njeni omiljeni predmeti su ličnosti iz književnosti ili pisci. Najbolja je kad piše o moru i lađama.

Posle prve knjige „Mirno kraljevstvo“ (1954) Džon Silkin, neka vrsta metafizićkog Dilena "To masa, objavio je 1958. zbirku „Dve slobode“, Glavni predmet njegove poezije je patos ljudske patnje. Što je stariji piše sve jas nije i jednostavnije.

„U viđeno se veruje“ 1960) je zbirka Čarlsa Tomlisona, poznatijeg u Americi nego u Engleskoj. Tomlison piše pođ uticajem Volasa Stivensa. Njegova glavna preokupacija je da otkrije šta duh može da stvori iz onoga što oko opazi. On je svetovni kontemplativni pesnik, mnogo više zabavljen smirenošću i spokojem, nego „jarošću i glibom ljudskih žila“, Njegova pesnička dikcija, međutim, suprotna je Stivensovoj: kod njega nema pomodnog eklekticizma i gizdavog manirizma. Činjenicu da postoji velik broj manje značajnih pesnika KElizabeta Dženings tumači kao zdrav, znak. Jedni su bolji od drugih,

.a onima koji najviše obećavaju

EMO je najviše „prostora. avršavajući svoje izlaganje, Elizabeta Dženings podseća na Eliotove reči da „nema suparništva“, da svi treba da pišu kako mogu da pišu i da sve ostalo „nije naš posao“. (D. P.)

dana meseca septembra u Moskvi godine 1753.

U spomen ovoga velikoga Uumetnika Galerija Matice srpske priređila je Žefarovićevu izložbu i objavila grafički veoma uspelu ediciju „Hristofor Žefarovič, iliriko serbski opšti zograf“ sa unutrašnjim naslovom „Delo Hristofora Žefarovića“, U njoj se nalaze učene i iscrpne, odlične studije troje kustosa, naših mladih naučnih radnika, Olge Mikić (Hristofor Žefarovič i živopis ma nastira Bođana), Dinka Davidđova (H. Žefarović prvi srpski bakrorezac XVIII veka) i Dobrile Stojanović (Vezovi H. Žefarovića), iz kojih studija, „a naročito rada Daviđovljeva, čitalac može dobiti potpunu sliku o životu i delima Hristofora Žefarovića. Ove studije prate reprodukcije živopisal manastira Bođana, mnogih bakro reza, ilustracija iz knjiga i vezova, koje, i ovako jednobojne, svedoče koliko je Žefarović veliki u= methik. |

Božidar, KOVAČEV!'Ć