Књижевне новине

F- MR PAO APA U O - NUI a kiLe ON DOE

NASTAVAK SA 1, STRANE

. U stvari, ne zabrinjava toliko što je reč o lošim filmovima u pogledu izbo za. sadržaja, a naročito njegove infermretacije, jer takve pojave nisu stra. pe domaćoj kinematografiji. Buni jedino saznanje da su oni stvoreni posle uspeha filma „Licem u lice“ i sa izrapitim pretenzijama da još dublje pro· dru u složene iokove naše realnosti. Posebno čuđenje izaziva konzervatiwam ideja, režije, pa i glume i s pravom se postavlja pitanje: zar život ne pruža hiljadu mogućnosti za stvara·nje nađahnutih i nama svima potrebnih stvamo savremenih filmova koji će u potpunosti da odražavaju me samo naše fizičke reakcije već pre svega unutarrji odmos prema sebi i stva· rima oko nas. . Izgleda da razloge treba tražiti na drugoj strani, (P. V.) •

Veliko Korać o kritičkoj snazi marksizma

MARKSIZAM se mogao pojaviti ši pozavio se samo kao kritika, on može da se razvija i razvija se samo kao kritika i samo ukoliko je kritika. Savremeno stanje marksizma to ubedljivo pokazuje. Uostalom, nije li sam Marks razvio svoje iđeje u kritici i zar je pisao išta drugo osim kritika?

Ima, naravno, ftumača „Marksovih ideja 'koji bi po svaku cenu hteli da se upravo fa, kritička straha marksizma, zasenči i prikrije. Oni obično vole da kažu: Marks je živeo u drukčijem vremenu i njegova misao o neophodnosti kritike „svega postojećeg“ ima osnove i opravdanja samo u odnosu prema onome što je postojalo u nje.govo doba, a ne u odnosu prema postojećem u naše doba. I tome još dodaju: Marksova kritika „svega postojećeg“ usmerena je samo protiv kapitalizma, a ne i protiv socijalizma, te marksisti u sodcijalističkom sistemu treba više da misle na „pozitivno“, nego na negativno!

Da je živ, Marks bi prezreo ovakve 'taumače svojih ideja. Prezreo bi ih, pre : 6yega, kao neznalice. Jer, Marks je di-

-ajalektičar, a njegova misao — dijalek= ~

tička. filozofija... Čime se: dijalektička filozofija bitno razlikuje od mpozitivističke filozofije i svakog oblika pozitivističkog načina mišljerja? Time što je pozitivizan veoma blizak vulgarnom zdravom razumu, a vulgami šizdravi razum se ne suprofstavlja nekritičkom i apologetskom sakupljanju „činjenica“ koje ne izlazi iz okvira „Svega postojećeg“, Za pozitivizam je sve to sve što se prikazuje kao posto_jeće. Za dijalektiku nije sveto ništa što · postoji. Sve što postoji, zaslužuje da propadne — fo je jedino „sveto“ načelo dijalektike. Zato je doslednost Kkyribičkog stava prema „svemu postojeće“ glavno merilo dijalektičnosti mišljenja, a osobito onog načina „mišljenja koji je Marks zasnovao.

Razume se, „vulgarmom zdravom razumu i svim vrstama „ftakozvanmog zdravorazumskog načina mišljenja, ova misao je najveći izazov. Običnom na„činu mišljenja čini se da dijalektičko načelo negacije „svega postojećeg“ znači negaciju same stvarnosti, dakle, misaoni, a samim time i praktički ni' hilizam. Međutim, pravi smisao Marksovog shvatanja neophodnosii ritike „Sveg postojećeg“ može se shvatiti

: samo ako se zna mjen pravi izvor Hegelova filozofija. Jer, niko nije više od Hegela isticao da nije stvarno sve što postoji i da je postojanje samo. delimično stvarnost, dok je delimice · pojava. U običnom životu, upozoravao je Hegel, proizvoljno se naziva stvarmošću svaki kapris, zabluda, zlo i sve, što ovamo pripada, kao i svaka egziBtemcija koja prolazi i iščezava; ali isto tako već i po opštem osećanju, jedna slučajna egzistencija ne zaslužuje emfatični naziv wWtvarnosti, jer ono što je slučajno ima egzistenciju koja nika. ko, nema veću vrednost od nečega što je Wamo moguće, dakle, egzistenciju

. koja može isto fako ne biti, kao što jest.

Stav je Jasan, savršeno jasan: dđoslednom kritikom otkriti ono što može i „me biti“, da bi se upoznalo ono što je stvamo. U tom smislu — razumno je ono što je stvamo, tj. ono što ima sve · uslove đa prevaziđe postojeće stanje i đa se dalje razvija. Zato se dijalektička misao u samoj svojoj suštini nepomirljivo odnosi prema postojećem i zato ona nfirmiše načelo razumne negacije. Ali, upravo zbog foga, ona izaziva užasavanje običnog ili zdravoYTazumskog mišlienja, sukobljava se sa ·svim temdenmcijama apologije postoje'ćeg. i proglašavanja postojećeg za 'stvarmo, ·

' Marksizam jie uvek bio močan Tad 'se đosledno služio dijalektikom kao racionalnom kritikom „svega ostoje'teg“. Bez dijalektike, svog revolucionarmog misaonog omuđa koje razumno

IVU DANA

čak:

negira „sve postojeće“, „marksizam se neizbežno izvrgava u vulgarni bpozitivizam i pragmatizam baš zao što postaje apologija „svega postojećeg“, svega što se prikazuje kao „pozitivno“, čak i kad praksa očigledno pokazuje

· da požitivno nije,

Zar nije praksa očigledr,o potvrdila? („Vidici“, jun 1964)

Književne novine“ za gradifebje Vukovog puta u Tršiću

PREDSTAVNICI GRADITELJA Vukovog puta u Tršiću posetili su redakciju „Književnih movina“; tom pri-

staljinizma +o

· likom vođen je razgovor o gostovanju

"jiževnih novina“ na gradilištu pu-

ta, Kako je Udruženje književnika Sr- . . bije preuzelo

obavezu da organizuje nekoliko susreta pisaca sa graditeljima, „Književne novine“ su predvidele da jedna grupa saradnika do Kraja jula poseti graditelje Vukovog puta i da im za spomen biblioteku, koju brigađiri nameravaju da osnuju, poklone pet kompleta ovogodišnjih brojeva lista i da im redovno šalje.po pet besplatnih primeraka „Književnih novina“ za vreme trajanja alcije. .

Kraj jedne problematične prakse

U SENCI senzacionalističkih naslova o povećanju cena i ličnih dohođalka promakla je manje-više nezapaženo vest o jednoj odluci Saveznog izvršnog veća — da se zabrane i isključe iz Do= slovnog života pokloni i slični vidovi sticanja materijalne koristi. Dosadašnji propisi o tome, sadržani u nekim odredbama Zakona o javnim službenicima i Zakona o regulisanju poslovnih odnosa na tržištu, ostavljali su različite mogućnosti tumačenja. Smatra se da bi problem primanja i davamr:ja poklona trebalo regulisati jednim štim propisom.

Ova odluka biće svakako značajna za "dalju izgradnju morala adekvainog našem društvu, naročito u krugovima tzv. „poslovnih ljuđi“, s obzirom da se na tom planu primećuju izvesne tendencije strane celokupnom razvoju naše zajednice, Njeno sprovođenje u život imaće, osim toga, i jednu posle-= dicu drukčije prirode: samoj reči Dpoklon vratiće se njeno osnovno značenje, opasno ugroženo poplavom hemijskih plajvaza i drugih (skupljih) „šarenih laža za neodgovornu decu.

Mrtva sezona ili... ?

IZGLEDA DA JE porast temperatu= re uticao na knjižarske izloge i rafove. Jer, kako inače objasniti zašto se urajihov raspored slabo menja, „zašto broj naslova u njima gofovo uopšte ne raste. Ista slika dobija se i na osnovu bibliografskih podataka, koji.se tu i tamo pojave u štampi. Opšti zalkljuizdavanje beletristike tokom letnjih meseci gotovo je zamrlo.

Ova fama mrtve sezone nije zahva= tila samo izdavanje knjiga, niti je pogodila isključivo književne recenzemfe. Nedavno se i jeđan recenzent gramofomskih ploča žalio ma slabu prođukciju

pojedinih kuća, koje su se, takođe, prepustile „blagođetima mrtve sezone. Čini se, međutim, da je uticaj mrtve sezone preuveličan, i da se, bar u nekim slučajevima, iza tog termina Erije samo inertnosft. U ovo vreme žege pojeđina. nebeletristička dela ipak se pojavljuju. Da li izdavači namerno čuvaju bolje termine za Fkuretniju beletristiku? Jli samo zaboravljaju da mnogi Turisti, pri polasku na godišnji odmor ili ra pufovanje, u svoj priljag stavljaju i poneku knjigu.

& Prag slavi Franca Kafku

KRAJEM prošlog mjeseca Prag je dostojno proslavio uspomenu na jednog od najvećih pisaca stoljeća Franca Kafku čije je literarno delo miklo upravo u ovom građu. Poslije dugogodišnje šuinje o ličnosti ovog izuzetnog pisca, ime Framca Kafke zauzelo je u javnom i kulturnog životu Čehoslovačke upravo ono mjesto koje mu po svim kvalitetama i pripađa. Kako bi što očifije istaklo ovu „rehabilitaciju“ T'iranca Kafke, čehoslovačko ministarstvo kulture organiziralo je veliku izložbu posvećenu uspomeni na velikog pisca. Pune tri sedmice stanovnici Praga i svi ostali posjetioci moći će vidjeti obilje dokumenata, rukopisa i fotografija vezanih uz privatni život ovog prerano preminulog umjefnika. „Glavna ličnost na ceremoniji otvorenia izložbe bio je poznati Maks Brod, damas već osam“desetogpodišniak, priiateli pokojrog Kafke i čovjek koji je svijetu sačuvao dragoncjenu piščevu literarnu ostavštinu. U svom kratkom govoru na otvorenju praške izložbe, gamut do suza, Maks Brod je govorio o Kafkinom „pozitivnom odmosu prema životu“. hrabrosfi,, veselosti i ogfalim ljudskim \alitetama koje mu mu mnogi, ĐDrToglasivši ga okorjelim pesimistom, žučno osporavali, (ik) :

(„Telegram“, 17. VII 1964,

mju

ODp- ·

„star unufrašnjih poslova.

|| se kod mas da Goa, nešto i pojeftini. Ne često,

veoma retko, ali se dešava, Listovi tada javljaju o pojeftinjenju, o sniže-

toga pominje „move cene“.

Kada, pak, nešto poškubpi (što biva češće), štampa odjednom oseti potrebu za eufemizmima. MoM se naziva usklađivanjem, cena, nonim za više cene Ooo Rava e '1zraz nove cene. Zašto naše novine nemaju smelosti (ili smatraju za neuputno) da neprijatne događaje takve vrste serviraju bez oblar:đe, ostaće po svoj prilici tajna. Objašnjenje da je to iz obzira prema čitaocima slabih živaca i visokog krvnog pritiska može se unapred odbaciti; u većini drugih stvari štampa ne vođi računa o Živcima i Weynant priftiskm publike. ,

'uU ovu poslednju subotu, kad je obnarodđovano saopštenje Saveznog izvršnog veća, „Borba“ je jedina sakupila dovoljno ' odvažniosibi da glavni naslov na prvoj strani počne rečima: „Pobećame ceme...“ Na osmoj strani, zvanoj „Beogradsiki dnevnik“, urednik je ipak bio oprezniji: „Od jutros nove cene“.

„Politika“ je i na prvoj i na desetoj („Beogradska hmonika“) strami Tt 'glavnim maslovima listakla formulaciju „nove ceme“. Da se cere popećavaju (a ne, recimo, smamjuju) konstaftovamo je tek u sitmo složemom podmnaslovu.

„Bıikspres“ se izvukao dosta ingeniozno, Njegov glavni naslov glasi: „Šećey, hleb, ulje“. Da su u pitanju mobe cene vidi se iz manje upadljivog madnaslova, a da te move ceme znače Dos=

kupljenje saznajemo iz još neupadlji- ·

vijeg podnaslova. Na trećoj strani ceme su u naslovu nobe, a u podnaslovu Do= većame. Sedma strana (beogradska) već je prethodnima dovolino pripremljena za neuvijeno saopštenje: „Od jutros: Skuplji hleb, šaćer i ulje“,

„Većernje vovosti“ su našle još bolje rešenje. Nadnaslov: „Posle odluke SIV o povećanju ličnih dohodaka i cena osmovmih, poljoprioyednmih, proizpoda, struje i uglja (baš tim ređom); Na slov: „U BEOGRADU HLEB — 108“, Zatim, uvrh freće strane, krupan na– slov: WHĆČI: LIČNI DOHOCI (pa ispod toga, nešto ditnije) I CENE NEKIH PROIZVODA“. Tek na polovini treće strane: „Hleb skuplji za 22 dinara“.

'w nedelju su se i „Borba“ i „Politika“ opredelile za termin move ceme kao lajtmotiv svojih komentara. Oba se komentara uglavnom slažu sa tezama iz saopštenja Saveznog izvršnog veča, s tim što „Borba“ naglašava da su cene povećane „uz odgovarajući porast ličnih primanja građana“, dok „Politika“ insistira da se povećanje cena „ne može vršiti ma račun životnog standarda ljudi“ i da je zato.„nužma |[...] kon-

Tja, Nikome ne pada na pamet da :

· si~ Š.č

a TMMONEVIĆ

NOV

dilo da poskupljenje namirnica znači - povećanje ličnog standarda i da gra. ·đanstvo stoga treba da mu se raduje, Apologeti novih cema sada su bili pažljivi, taktični, i ograničili su se na do. kazivanje opravdanosti onog Što se nije moglo izbeći, Ako su tu i tamo, u

- naslovu ili tekstu, malo preterali — ne treba im aodveć zameriti. Sigumo im nije bila namera đa ma kome trljaju so u ramu, Omi su samo branili odluku

– Saveznog izvršnog veća kao opravdan,

CENE

trola cema dYugih proizvoda kako se ne bi narušilj movi odmosi“.

U ponedeljak su oba lista uzela dam odmora. Ni reči o novim cenama. Zato su „Večemje novosti“ i „Pkspres“ dali prve izveštaje o reagovanju tržišta.

„Novosti“ su lansirale optimističku verziju pod naslovom: „Pijace ostale imune“ i podnaslovom: „Dok wgostitelji |...}] postepeno dižu ceme svojih porcija, ma pijacama, sve jeftinije“.

„Ekspres“ je, međutim, na prvoj strani sklon opreznom pesimizmu i čaj tiho zvoni na uzbunu: „Da li je počela lančana reakcija?“ A wa sedmoj strami već gorko konstatuje (nadnaslov): „Posle poslednjeg podizanja cena“; (nas– lov): „Beograd najviše poskupeo“. |

U broju od utorka „Politika“ je re-

zervisana, ali precizna: „U mekim, mestima me poštuju u potpumosti odluku, o cenamo, brašna, šećera + ulja".

„Borba“ lakonski k. je: „Nema dovoljno crnog hleba“,

Time se ova hronika zasad prekida, .

jer ovaj rukopis u utorak pre podme ide u štampu. Zato u niemu nema ništa o pisanju neđelinih listova. „NIN“ i „iBeogradska mneđelja“, naime, pojavili su se u kioscima ma đam objave mobih cema, ali su oba lista štammpama još u petak, pre nego što je odluka Saveznog izvršnog veća obnarodovama., „Svet“ (pređe „Sport i svet“) i „Ilustrovama politika“ izlaze poneđeljkom odmosno utorkom, ali ni u njima ovog pula nije bilo zi reči o temi dama. („Svet“, đođuše, ima dđosfa o mleku, ali ne o tome koliko ono košta, nego o tome koliko je u njemu neplaniranih i po:JTUS-u nedozvoljenih bakterija.)

Sve u svemu, dosad je štampa reagovala uzdržljivo i, kako se to kaže, odgovomo i konstruktivno, Artikulisano nezađovoljstvo nije ni trebalo očekivati. Pađa, međutim, u oči da su Ovog Duta izostali omi komentari, nmekada skoro obavezni, u kojima se tvr-

— a nije njihova krivica što ima ljudi koji nisu zadovoljni ni kad je poskupljenje opravdamo.*)

'U takve spada, kanđa, i glavna ličnost Živadinovićevog stripa „Klinci iz moje ulice“. U „Ekspresu“ ođ 20. VIT strip je, mimo običaja, objavljen bez ikakvog dijaloga ili monologa. Na prvoj slici Klinac čita novine; na drugoj nam se okrenuo „an fas“, sa umezveremim izrazom na licu: na trečni“odlazi, bacivši besmo zgužvane novine.

Razume se, samo je pretpostavka da se nasekirao pročitavši vest o moovim, cemama, Možda ga je najedđio čla-

nak pozorišnog kritičara...

% Nikađ nisam čuo da neko kuka što je neopravđano poskupela mast, neopravđano podignuta cena zejtinu, neopravđano skočio duvan,

Kuka jednostavno što je poskupelo,.

(Ljubiša Manojlović, „Književne novine“, februar, 1964)

Razgovaraju dva građanina pred mueBar= njicom.

— Ja sam odđiučmo protiv a lay du S nog dizanja cena!

— A ja sam i protiv ođgovoYnog.

(„Pavliha“, maj 1964)

ŽIVOT OKO NAS

LJUBIA MANOJLOVIĆ

POTEŠKA RAČUNICA U prvim posleratnim godinama, u vpeme stvaranja našeg prvog petogodišnjeg plana, pričala se anegdota o ondašnjem — izvinjavam se ako to zvamje možda mije sasvim tačno navedeno — ministru za ribarstvo duhovitom. revolucionaru Vice Buljamnu., Buljan „je, kažu u Skupštini izjavjo: — Ne znam, drugovi, kako da planiram, Kod mene je isto kao kod dvuga Marka*); što upadne u mrežu, to Ši..38600 Setio sam te anegdote kad sam čuo đa se sada — u opštim nastojanjima da se izmeri svačiji rad — govori o

| nagrađivanju prema radu i u službi

umufrašnjih poslova, Vervovafmo misam jedini kome su se — na takvu vest razvukla usta.u osmeh. ; Zato je, baš zbog ovakvih zlomjslilaca kakav sam ja, dobro što je savezni sekretar za unutrašnje poslove Vojin Lukić stvar malo bolje osvetlio, — Nagrađivanje prema radu u našoj službi — rekao je Lukić — može da izazove slirahovanje od preterane revnosti naših organa ako bi se nagra– đivanjem stimulirala takva preterana revnost. Naravno, takva anale su neopravdana, jer nagrađivanje ne može zavisiti od broja krivičnih dela, uhapšenih ili uopšte od broja intervencija naših organa, Nagrađivanje prema radu će biti zasnovano na sasvim dvrugim merilima i pokazateljima. Mi ćemo, recimo, više nagraditi službenika ukoliko radi kvalitetnije, bolje obra-

* Mada RapKović, tađa Kašnji

”

đuje predmete, objektivan je i, naravno, ne pravi greške... Spomenuo sam samo neka od merila, Naravno ima ih još. Suština stvari je u ovome: nas će društvena zajednica više ceniti ako krivičnih dela bude manje, jer će biti jasno da je to rezultat većeg truda i rađa, što se prilikom nagrađivanja mora ceniti.

Dakle, odbaciti pomisao da će ovo merenje količine truda dovesti do većeg punjenja „mreže“,

Samo, treba wnapred „biti mnačisto da će merenje rađa u službi bezbednosti bez ikakvog meremja kroz· broj dovesti do svakojakih teškoća. Kao, uostalom, u svim oblastima života mde ne može da se pozove u pomoć matemaika. Ja, na primer, strahujem da će službenici bezbednosti, dok ih na raznim sftremama buđe čekao posao, vreme možda početi đa gube u dugačkim razgovorima oko unutrašnje raspodele. Koliko kome, na osmovu čega. Pri tome, makar koliko bežali od nekog uprošćavanja obračuna kroz čistu matfematiku, neće, mislim, moći sasvim ni da je zaobiđu, Količina je — količina. Da koliko ~ toligo smanjim muke koje će drugovi iz unufrašnjih poslova svakako uskoro, imati oko uhvr= đivamja količine rađa, činim sleđeću napomenu:

Pošto se u službi bezbednosti me želi da se količina rađa njihovih službenika traži u broju slučajeva, neka se svakako traži ipak i u nečem matemafički jasnom. Na primer, umesto sto sikmih ribica, bolje uloviti „jedmu veliku „ribu“,

VRUČINA I U SKUPŠTINI PF. Mitrović u „Politici“beleži da se * poslanici Savezne skupštine, · za vreme skupštinskog rada, „ponašaju katkad prilično komotno. Jedmostavno, odu iz sale, gde i sami treba da učestvuju m donošenju važne odluke. Odu, i nema ih. Navodno, svršavnaju druga — opet službena — posla u gra= du. Ili se zadržavaju u drugim prostorijama. Valjda u bifeu, gde ih, za vre-

me' žege, čekaju hladna pića. Zato se'

dešava da ne može đa se nakrpi broj poslanika potreban za donošemje puno važne odluke, Tako se nešto i neđavno desilo. Kađ je napravljena uzbuma, ipak su se iskupili. Pri glasanju, đosta se njih uzdržalo, Dokaz “đa se nisu upoznali sa stvari o kojoj treba da se izjasne.

'Takvo ponašanje „poslanika svakako je za oštru osuđu,. Ja, međutim, na ovo upozoravam, ne da bih bosebno _ Mukazivao na potrebu takwe osude, Na-

DOME “5 e Rer, |

protiv, sivar mi je zanimljiva sa jedne druge, ne tako sporedne strame, Koja ovim očigledno neđisciplinovanim poBlanicima prilično ide u prilog, To je sama činjenica da se ne izjašnjavaju a o nečem što im je, makar i njihovom sopstvenom krivicom, ostalo „nejasno. Što su, dakle, savesni u trenutku glasanja. Do pre koju gođinu, oni bi, i u stvari koja im mije jasma, po kratkom postupku, možđa, glasali „za“. Poslanici su ovih dana otišli na kako ko — (ne)zasluženi odmor. Za to vreme mogli bi, između ostalog, da porazmisle da li je đobro da svoju savest osvedočavaju u situacijama koje su glupe. Sa malo više discipline, oni svojoj savesti mogu nesumnjivo Pr” šati bolje prilike. |

JUGOSLOVENSKA KOŽA ~

prema izjavama izvoznika, u stranom svetu je najveće jmteresovanje za našu, jugoslovensku kožu. Srećom, u većem delu toga sveta atmosfera je, uglavnom, takva da ovo ovakvo saopštavanje jednog podatka iz oblasti naše spoline trgovine ne dobija i svoj neprijatan, prenosan smisao,

POTREBNA REFORMA

K ad bi se nekako moglo uđesiti da

preskočimo samo jednu godini života, mi bismo živeli sjajno. U novinama uvek piše da će se mnoge naše šelje, naši snovi, sigurne ostvariti dogodine. · KNJIŽBVNE NOVINE