Књижевне новине

Nova serija Godina XVI Broj 238 Beograd 11. XII 1964. Cena 30 d

i

KNJIŽE

KMJIŽEVNOST.

VNE

UMETNOST

PITAMJA

NOVINE

DRUŠTVE MA

Božidar BOŽOVIĆ

TRAVA SADRŽINA UCOSLOVENSTVA

Povodom Osmog kongresa Saveza komunisia Jugoslavije

ADA OSMI KONGRES Saveza l komunista Jugoslavije, koji u času kada iđemo u štampu nije obavio mi polovinu predviđenog posla, 'budđe završen, i kada se buđu na miru i polako slegli utisci, ponovo pročitala ova ili ona mesta iz pojedinih referata i rezolucije, razmislilo nad onim 'što su imali da kažu toliki delegati o 'svim mogućim pitanjima razvitka naeg društva, ostaće nekoliko veoma čvrstih utisaka. Jeđan će od njih biti da. je, uprkos svim neizbežnim protivrečnostima ovog našeg vremena i ·sređine, istinsko jedinstvo jugoslovenskih naroda, i svih drugih nacionalnih grupa koje žive u okvirima ove naše zajednice, izborilo jednu novu bitku u-svoju korist.

Svedoci smo raznih recidiva prošTosti. Ima ih svake vrste. Vulgarnih, 'zrečenih u obliku grube i neosnovane uvređe. Ima i suptilnih, „diskretnih. Ima ih, svakako, podsvesnih, unesenih u naš savremeni život ne iz zle volje, ili đestruktivne namere,. već samo zato što ljudi najmanje gledaju ı zagledaju u sopstveni bagaž sa kojim putuju kroz život.

Ništa nije lakše nego suzbijati one 'brve, koji, katkada, spađaju i pod slo= vo i paragraf naših demokratskih zakona. Mnogo je teže postići da se suz= bijaju oni drugi, jer to pretpostavlja bitku sa sopstvenom svešću, ili bar onim čime je ona, i protiv svoje volje, opterećena. | La

Početak Osmog kongresa 'daje za pravo da se nadamo da će. jedno od bitnih pitanja našeg društva biti temeljno razmotreno, i jedna od krupnih zabluda razbijena. Ta zabluda je lakirano apsolutno jugoslovenstvo, prekonoć stvorena sintetička jugoslovenska kultura, maštanje o tome da se mogu zbrisati nacionalne kulturno-političke razlike nastale tokom vekova i pod pritiskom različitih okolnosti i drugačijeg razvitka.

Oni koji se slažu za ovakvu, na vratna nos proglašenu takvom (inače, etatisfičku, birokratsku, dogmatsku), kvazi = jedinstvenu kulturu, makar bili inspirisani najboljim namerama (a naoruža ni,, u najboljem „slučaju, naivnošću) zaboravljaju u kolikoj su suprotnosti takvo shvatanje i politika sa tezama za koje.se inače zalažu kad je reč o širim vidovima naše politike, u kolikoj suprotnosti sa jugoslovenskim shvatanjem internacionalizma. Jer nije li jedan od proklamovanih, i zaista nikad ni sa koje strane osporavanih, postulata jugoslovenskog socijalizma pravo svih: naroda, što uključuje i njihove kulture i kulturni razvitak, na sopstveni put i procvat? TI nije li politika jugoslovenskih "kulturnih radnika, i institucija koje ih okupljaju, upravo davanje mogućnosti da se kod mas upoznaju nacionalne kulira vrednosti svih naroda sveta, pa i oni koji su nam daleki, i čija Je kultuta, kao i macionalna svest uopšte, još Pa stepenu prvih koraka samostalnog samosvesnog izražavanja? Činjenica je da se na OVO ponekad zaboravi kad je reč o našim, domaćim, nacionalnim

kulturama.

Na sreću, ipak je saldo konstruktiv-

i ora i rezultata znatno veći od ala opašBja: I pored svih (opravdanih) kritika u vezi sa nedovoljnim

poduhvatima na MUzajamra i ovavanju kulturnih vrednosti, ovaj bilans — od izdavačke GEERDES ti, preko rasprostiranja jednob O o štampe i celokupne filmske produ ci na „onim drugim“ teritorijama, o vrlo konkretnih, svakodnevnih . :1aa renja putem zajedničkih radio e vezijskih programa ~— niti je U niti je u stagnaciji; naprotiv, 8 jeo raste. Treba — da se samo ovde poš je žimo primerom — pomisliti na ne ta o daleko--.vremey- ne ono yt e ono do pre šest ili sedam go ON (aekako baš na period“koji se po SPS) razdobliem od prošlog kongresa O ilio pa shvatiti koliki je značaj ORO je” postignuto: ROB ORO ea Potita. s, gra ani SVi i So bagionainacii cjedaje Sata literarna, muzička i dru! aa ( vrednosti mišlienja i rasp o ipudetikih republika. Tako a egić etalu ma fradi iinma ; Wips 'reokupacijama, sa svim vrlinama

i manama masleđa jedne uže sređine, danas ne gleđa, ili ne sluša, samo nekoliko hiljađa stalnih gledalaca i slušalaca čiji je zajednički imenitelj ta ista sredina, već auditorijum koji se više istinito .mego euforično može'· nazvati Jugoslavija. , „VO et Tu upravo i leže putevi kojima ircba težiti. Proces upoznavanja, zbližavanja, i u nekoj daljoj budućnosti

poistovećivanja' kroz odumiranje raz-,

nih atributa i nacije i države počiva upravo na uzajamnom obogaćivanju, što znači na uzajamnom poštovanju. dakle na pravu na samostalnost i ravnopravnost. To, svakako, ne: podrazumeva dokazivanje autohtonosti i autarhičnosti „sopstvene“ kulture, još manje „dokazivanje , njene · nadmoći nad drugim. Niti, naravno,. čeprkanje po onim vrednostima ·svoje kulturnopolitičke (i političke u užem smislu!) istorije koje se ne daju odvojiti od sopstvenog naličja kojim-se ne bi trebalo ponositi. Ovakva nacionalističkog taloga uz ono” Što zaista predstavlja' svetlu” prošlost 'neiz-

bežna je pojava,:' ali takva protiv“ koje”

=

"kontrabanda'

| MARIN -TARTAGLIA: FIGURA. II, 1963.

se baš zato treba sistematski i svakodmevno, pa i na najsitnijim primerima, boriti.

Putevi su, uostalom, utrti za ove dve decenije. Sada je, na' Osmom kongresu, rešena prava reč i o tim putevima, a i o stranputicama na koje se, tu i tamo, ponekad „skretalo. Ali kongres ovakve vrste ·me može da ·stvari u

· krajnjoj liniji ođluči, đa donosi izvrš-

na rešenja. . Funkcija je u ovom. našem društvu onih koji su na. takvom kongresu, neposredno ili posredno, prisutni, i svih onih koji od njega proklamovanu politiku prihvataju i zastupaju, da je zatim u.život sprovode. U svakodnevnom «poslu, u praktičnim akcijama, u onome' što je i delatnost i profesija, u onome 'što im je preokupacija, u onome što govore, javno i privatno. Takva obaveza postavlja se pred hiljade poslenika u oblasti kulture, umetnosti, nauke, prosvete —. pa i pred ovaj list —Kk samo.ođd toga. kako će se oni nje prihvatiti zavisiće: ishod ove bitke' za istinsko jugoslovenstvo, i istinsko“ bratstvo, naše kulture,

. kurentnim“,

. meljnije

aktuel\noslti

O) DANA

NS ~

Akcija Saveza književnika za pomoć Zagrebu

NA SEDNICI Izvršnog odbora Saveza književnika „Jugoslavije (3. XII) utvrđeno je da je akcija prikupljanja pomoći u korist postradalih u zagrebačkoj poplavi dala prve rezultate. Društvo slovenskih književnikov već je održalo književno veče čiji čist prihod je upućen Zagrebu. U toku ovog meseca Savez književnika prirediće u

Beogradu međurepublićko književno”

veče sa istim ciljem. Na sednici Izvršnog odbora dogovoreno je da se sa izdavačima pokrene akcija kako bi se nadoknadili gubici i štete u školskim bibliotekama. Kada se imaju na umu i prilozi koje pisci ulažu u republičkim udruženjima može se nadati da će ova akcija postići svoju namenu i kao čin solidarnosti i svojim materijalnim vidom, L_

Konačno književni fondovi?

U INTERVJUU koji je dao „Večernjim „novostima“ (broj od 5. XII) novi predsednik Saveza „književnika Jugoslavije, Mehmed Selimović, govo rio je, između ostalog, o nekim novim inicijativama Saveza o kojima su, u vidu predloga i sugestija, pisale i „Književne. novine“.

Selimović je:'izjavio da nova uprava pokreće niz poslova, .i nastoji da uspostavi „nove odnose među udruženjima književnika, što bi značilo da ona vode inicijativu, dok bi Savez preuzeo samo ulogu koordinatora. De-

_taljnije rečeno, udruženjima bi bilo pre=

pušteno unapređenje književne delatnosti, inicijativa za književne manifestacije, pa sve do uspostavljanja veza sa inostranim piscima. Drugi posao koji nam je na duši — to je intenzivniji rad na rešavanju statusa „književnika i stvaranju književnog fonđa“,

Selimović je, prema pisanju „Večernjih novosti“, rekao da bi formiranje književnog fonda bilo „veliki dobitak za sve, Namena fonda bila bi da pomaže književnost u svim vidovima, iz njega bi se davale dotacije za izdavanje radova koje izdavači smatraju „nefinansirala bi se međurepublička saradnja, simpozijumi, putovanja u inostranstvo itd. Ovakav fond učinio bi da se Savez sasvim osamostali. Prihodi bi pristizali od povećanog uloga književnika, ovde bi se pribirali novci od tantijema „preminulih književnika, kao i deo doprinosa izdavačkih preduzeća“.

7) •

Sudbina poreza

_ „OD PRVOG KORAKA sudbina je insucucija poreza na uni prinou građana.da se svake godine menja onaj 12nos za„koji se ne mora podnositi prijava poreskim organima. Već treću godinu za redom Savezno izvršno veće predlaže a Skupština usvaja Zakon o izmeni Zakona...; porez je najpre plaćan na prihod iznad 700.000, zatim iznad 90U.UUU, a ove godine će se prema najnovijem predlogu — plaćati samo na prihod iznad 1.2U0.000 dinara.

Neoporezovani deo prihoda građana povećava se očigledno takvim tempom da se ranije uverenje kako je to u suva– ri prilagođavanje porastu troškova života detinitivno raspršilo. Ne bi se moglo reći ni kako je ovo pomeranje rezultat naših ocena da valja povećati kupovnu moć stanovništva, zbog stimulisanja potrošnje, S porezom na lični prihod građana događa se po svemu sudeći nešto zagonetnije. Šta, teško je reći. Valja pričekati na novu izmenu; možda će se dobiti i neko teobjašnjenje „zašto se iznos neoporezovanog prihoda povećava, i zbog čega se povećava baš do novoodređenog nivoa.

Mada je uvođenje ove vrste poreza svoJevremeno bilo popraćeno donošenjem još nekih „„nuz-propisa“ i uvođenjem jedne nove službe u našim bankama (žiro računi građana), stiče se utisak da kod ovog poreza uopšte nije od principijelnog značaja da li će neoporezovan prihod iznositi baš 1,200.000 dinara. Granica: bi mogla biti i milion, ali i milion i po, pa da se opet niti izbegnu neke suštinske slabosti ovog instrumenta, niti da se izmeni njegov karakter.

Porez na lični prihod gradann ic naime, bio uveden u trenutku kada

sticajem mnogih okolnosti bilo nužno limitirati prihode i ujedno ih podvrgnuti temeljnijoj društvenoj kontroli. Ali, time se ne mogu opravdati neke nelogičnosti ovog poreza koji je upravo bio uveden kao reakcija na teškoće zbog određenog diferenciranja u životnim uslovima građana. Tako, dvoje zaposlenih iz jedne tročlane porodice mogu, na primer, zarađivati po milion i dve stotine hiljada pa da im prema novom predlogu prihod od 2,400.000 ipak bude neoporezovan, a da istovremeno toliki isti prihod u tročlanoj i većoj porodici jednog zaposlenog lica bude podvrgnut oštroj poreskoj progresiji. |

Ako, je, međutim, neki instrument bilo neophodno uvesti u jednom trenutku, to ne opravdava njegovo stalno zadržavanje. Utoliko pre što je u našem sistemu, oporezivanja ličnog dohotka pre njegove isplate jedan od osnovnih izvora prihoda za pokriće opštedruštvenih potreba, pa je nelogično tu istu kategoriju oporezivati i drugi put. Isto tako, ako smo usvojili princip nagrađivanja prema radu, mora se prihvatiti i stanovište da Je svaki prihod od rada ekvivalentan obavljenom radu. U tom svetlu porez na lični prihod građana se čak pretvara u svojevrsnu negaciju principa nagrađivanja prema radu.

Doduše, odnosi nikad nisu idealno čisti, pa i u našim uslovima još ima prihoda, čak i kad se pojavljuju kao lični dohoci, koji nisu rezultat rađa i koje valja — limitirati. Ali, činjenica da takvih prihoda ima, ne opravdava zadržavanje instrumenta koji znači negiranje samog principa. Za njihovo limitiranje valja naći druge instrumente“. („Ekonomska politika“, 7. XI 1964)

I televizija protiv filmskih

kritičara

DA SU PRODUCENTI protiv filmske kritike to se može shvatiti, jer po onom poznatom — brigo moja pređi na drugoga — valja nekog optužiti za vlastite promašaje. Neko mora da bude kriv „što je repertoar „nezanimljiv, filmovi slabi, a proizvodnja nesavremena i skupa, tim pre što ne dolazi u obzir da producenti i filmski radnici prime na sebe takvu odgovornost i optužbu. Obrazložena o „nepovoljnim objektivnim uslovima“ već su postala smešna, pa je u modi sve nedaće svaljivati na kritičare.

U emisijama televizijskog studija Zagreb, koje uređuje Zora Korać, ovak vim proizvoljnostima se posvećuje znat na pažnja, pa njihovi reporteri ulažu mnogo truda i svoj ozbiljno-tragični izraz kako bi publici što vernije predstavili ovo, za kinematografiju sudbonosno važno otkriće. Posle „Ekrana na ekranu“ sada je došla na red nova emisija „Četvrtkom otvoreno“, u kojoj je nastupio i jedan reditelj (Nikola Tanhofer), koji Je na ovogodišnjem pulskom festivalu naišao na jednodušan otpor kritike. Trebalo je da on, kao pozvan i obavešten čovek, iznese svoje mišljenje i podrži producente pa i urednike ove emisije.

Uzgred da napomenemo da se u televizijskim emisijama posvećenim {filmu kritičari sve ređe pojavljuju. A kako i bi kada redakcija ima svoje stalne zvezde: otkrilo se da u jednom našem veteranu postoji bezbroj lica, te Se neukusno reklamiran jednom kao kritičar, drugi put kao estetičar, zatim „kao publicista, pa teoretičar jer, zaboga, ostali i ne zaslužuju da se njihovo mišljenje čuje na ekranu. Poslednjih meseci ova praksa je nametljivo neukusna. Da li to znači da je kraj objektivnom informisanju? U svakom slučaju, trebalo bi, bez obzira na sva zastranjivanja, pokazati malo više obazrivosti prema gledaocima.

„Danteova smrt“ od Georga Bihnera j

„Bkspres — Politika“ od 7. XII, u

rubrici „Piši kao što misliš“ objavljuje

pod naslovom sledeću belešku: „Preksinoć u 21 čas mestalo je svetla

u Jugoslovenskom, dramskom pozorištu.

„Pronalazak“

“

Prikazivao se komad „Danteova smrt",

Glumci su se ipak snašli, jer je u tom trenutku ionako trebalo da se ma sceni, pojave kandelabri... ” 53 — Kureka! — šapnu meko u gleda- , lištu. — Svuda u našem gradu trebalo bi postaviti fenjere“. AM Nečijem šapatu pridružićemo se i mi. uzvikom (Eureka!) kada se na svim odgovarajućim mostima upale lampice, fenjeri, reflektori. Biće, tad valjda, dovoljno svetla da se razlikuje i Dantonova od Danteove smrti. Jest da ih je smrt izjednačila, a i ime im je ionako slično bilo, samo. što o smrti Aligijeri ievoj, koliko nam je poznato, niko drami nije pisao, a još se manje na

sceni našeg pozorišta igrala. ı.

|