Књижевне новине
ić: VB SST STV OI BC = JB NIN
Nastavak , sa 1. strane
DANA _— ~
da bi prihvatila oko 20 miliona tona robe ili, praktično, 25% ukupnog bruta na železnici; i da bi to značilo skraćenje putovanja robe i opšte pjevtinjenje transporta.
Predlagači plana su odgovorili jednim jedinim argumentom: da nemaju para.
Blizu luke Bar nalazi se Ulcinj, a odmah pored Ulcinja reka Bojana i, nešto dalje, Albanija, grad Skadar, onaj iz narodne pesme.
Ne znamo koga i šta treba uziđafti, ali da bi nešto trebalo uzidati u nasipe ove zlosrećne bruge — to je izvesno. ;
ZASVIRAJ PA ZA · POJAS ZADENI
· SITNI nestašluci i đavolstva mladića iz omladinskog glasnika „Student“ primaju se gotovo uvek sa osmehom. Njihova jezička sokolana podnosi se lako jer i ne pre= tenduje na serioznost, jer se, ko'načno, sećamo da je oprobani metođ da se ime pročuje, da se o junoši govori: napadati, rezati, „ce= pati“. Što veći kalibar žrtve to bolje. Neka ih zato, neka seku. Ko je bez greha neka se baci kamenom... a gresi detinjstva, uostalom, brzo se zaboravljaju. Smeškamo se mi tako dok oni sude: ko je pozvam “da kritikuje a ko nije, šta je u literaturi dobro a šta nije, ko je sazreo za Udruženje književnika a ko nije, i tako dalje i tome slično, Smeškamo se kad iz stratosferskih visina daju propozicije kakav novin ski „intervju „ireba „da bude — a u istom broju padnu do dubina u koje ni profesor Pikar nije dospco i objave intervju sa „eksportnom“ jednom našom glumicom u kome i pitanja i odgovori predstavljaju same bisere umnosti, nekonvencionalnosti i novinarske veštine (vidi „Student“ od 12. I 1964). Smeškamo se i kažemo: neka ih, čapkuni jedni, naši su oni ipak sve dok ne počnu o ozbiljnim stvarima da govore. A jugoslovenstvo jeste ozbiljna stvar. Oni, međutim (isti broj) komentarišući novogodišnju anketu među kritičarima, koju su „Književne novine“ u svom 2839. broju sprovele, osporavaju anketiranim kritičarima i čitvoj anketi jugoslovenstvo! „Niko — vele od njih nije smogao snage da go_ vori o jugoslovenskoj knji | čževnoj situaciji 64, niti je imao u vidu našu celokupnu literaturu, već Je svakd'od pomehutih svoje procene dao isključivo na osnovu dela i zbirčica koje su u prošloj godini cbjavili susedi i klinci iz njihove ulice“, Iz toga proizlazi, kako oni misle, da su za nedostatak „kulturne integracije“ krivi kritičari. Lepo je što oni tako misle, ali pošto mi cenimo čitaoce njihovog lista osećamo se prema njima obaveznim da odgovorimo i da pofpisnike ovakvih napisa prizovemo pameti: to što vi mislite vaše je stvar, | ali to što govorite nije istina. Evo zašto: petorica kritičara (koji su se odazvali na anketu) odgovorili su svo jim tekstovima na glavno pitanje koje je redakcija postavila: šta je, po njihovom mišljenju, literarni događaj godine. Redakcija se itrudila da dobije odgovore kritičara iz svih republika i to onih koji su čitave godine Rkomentarisali književnu produkciju, kako bi se iz sume kompetentnih odgovora dobila subjektivna ali obuhvatna slika najvažnijih događaja u jugoslovenskoj literarnoj situaciji 1964. Kritičarima, dakle, nije. postavljen zadatak da daju preglede, koji sc obično pretvaraju u spiskove, neg da kažu ono što je.po njihovom mišljenju dalo obeležje i ton ovoj godini. I, odgovori na takva pitanja, Sudeći po imenima i knjigama ~ koje su kritičari spominjali, nedvo· Smisleno govore da njihovi autori : nišu imali na umu „klince iz svoje ) ulice“ ·Rhego su govorili o delima iz' - M 2 Bvenske književne produkcije i Budite, dakle, mladići i dalje, delite pravdu, ali ako o jugoslovemskoj onijentaciji „Književnih novi na“ želite da progovorite, razgledajte spisak njihovih „saradnika, protolkujte sebi načelne tekstove . koji se u njima objavljuju, promozgajte o idejama za koje se zalažu, a potom udrite u zvona.
VLADIMIR SOLOUHIN U REDAKCIJI. j
„KNJIŽEVNIH NOVINA“ POZNATI sovjetski književnik
Vladimir Solouhin, koji boravi u Jugoslaviji kao gost Sekretarijata za
informacije, posetio je 15. januara:
· redakciju „Književnih novina“ i za-
- držao se u dužem razgovoru sa članovima redakcije. Solouhin se inte-
_ resovao za ftekuća Književna zbivanja u našoj zemlji i za način uređivanja „Književnih novina“,
,
<
-—
O KO E
IRI Y ai pi iI/li/lih; PLEH Ee Tr] TE IZ TORO TEREPJ a | OT |] ya
\}A a
DINE
3
Exsultalte.
„The New Mork Times Book Review"
MPS Ji Sera ee čini R arga.a a O aa , ea Bryan | ( _ GOO VE 3 Shute a MieSMiM U malhki pitu (U pota M o) M “0 - «up OpBCala lock ir . (nat be čoveku aCA ao ava) WM, bU OB Šete\e e ra 0 a a \ WNRaTakiĆ |detuye VP .(.. Zato — orah 00 9; yife 3 i O 4. Koch sd hol |» bab 48: 2 Al 6} ” e o Ćć “AVA o oi a odo MikvaN:cal O BM e m. što, povmatrano (ita Pajpo pokaza HA MR. „(n vre PR, (9 VAMA 4 wc 'foĆaY Će VO POPOV, Spa MHKUSMA dete -EPTVA O, u M
iubilale
,
Kosta TIMOTIJEVIĆ
SASTAVLJAČIMA sovjetske „Kratke geografske enciklopedije“ sigurno nije bilo ni na kraj pameti da čine nešto čime će zaslužiti posebno priznanje i zahvalnost jugoslovenskih naroda — kada su u četvrti tom, na oko sedam stranica, uneli osnovne podatke o našoj zemlji. Oni su verovatno mislili da čine nešto sasvim obično i normalno kad o jednoj od stotinak zemalja na našoj planeti objavljuju podatke koji spadaju upravo u domen jedne geografske enciklopedije.
Ispada, međutim, da nije tako, da nije obična i normalna stvar što smo ušli u jednu stranu enciklopediju — nego zbog toga Treba da budemo gordi i radosni. Inače ne bi valjđa Tanjug o tome emitovao izveštaj od preko trista reči i ne bi „Politika“ (15. I 1965) taj izveštaj prelomila na čitava tri stupca pod irijumfalnim „naslovom: SOVJETSKA „KRATKA GEOGRAPSKA. ENCIKLOPEDIJA" OBJAVILA OSNOVNE GEOGRAFSKO-POLITIČKE PODATKE O SFRJ.
Događaj je, prema tome, značajan. Nije, doduše, sasvim jasno irebns li da se ponosimo zalio što su pođaci o Jugoslaviji uopšte ušli u tu enciklopediju, ili· zato što su dati na sedam strana — da li je
'ktih' sedan sitrana Više nego što naša žemlja za-
služuje, više nego šlio bi i najveći optimista mo-
_gao očekivati, ili je to znatno više nego što su do-
bile druge zemlje (možda i jeste, ali nam to u izveštaju nije rečeno), ili je to znatno više nego u prošlom izdanju „Kratke geografske genciklopedije“ (ako jeste, trebalo je i to pomenuti) — ili je pak sadržina tih osnovnih podataka (prema izveštaju, korekino i savesno obrađenih i prezentiranih) nešto što treba da nam pričinjava izuzetno zadovoljstvo. Drugim rečima, jie li danas, dvanaest godina posle Džugašvilija, bilo osnova ikakvom očekivanju da Jugoslavija u jednom standardnom sovjetskom enciklopedijskom delu neće biti pomenuta, ili da o njoj neće biti pruženi dovoljno iscrpni. osnovni pođaci, ili da će ti podaci biti malićiozno iskrivljeni?
Po svoj prilici nije u pitanju ništa od svega toga. Imamo posla naprosto sa dugogodišnjom navikom naše štampe da poklanja izuzetnu pažnju svemu neizuzetnom što se o našoj zemlji u inostranstvu kaže ili napiše.
Zašto je, recimo, vredno posebnc novinske vesti kad u nekom provincijskom austrijskom, grčkom ili mađarskom listu iziđe priča nekog. našeg pisca ili prikaz prevedene knjige sa srpskohrvatskog? Zašto udaramo na sva zvona kad neko u inostranstvu o nama nešto povoljno izjavi i zašto zapenušimo od indignacije' kad neki drugorazredni glumac (konkretno, Ričarđ Vidmark) izjavi nešto nepovoljno i nedobronamerno?
1 kod nas se·o drugim zemljama svašta povoljno i nepovoljno piše, pa tome niko ne pridaje neki naročit značaj — niko, naravno, osim onih koji dele naše komplekse i našu preosetljivost. Neki to nazivaju „kolonijalnim mentalitetom“ —_ ali mi bar nismo ni kolonijalna sila, niti smo ičija kolonija. Čak se ni bakalnice kod nas više ne ZoVu „kolonijalne radnje“: Pa ipak ođ sreće - padamo
nauznak kad nas neko botapše po ramenu i preu= veličavamo svaku pohvalu na račun. naše robe, našeg baleta, našeg filma i našeg fudbala.
Pri ruci mi je isečak iz „Večernjih „novosti“ (18. VI 1964) gde uvrh prve strane, pod naslovom „Dugi brođobvi“ meće potomuti“, piše: „Ugledni američki časopis „Tajm“ o Desanki Lončar, Rosamni Skijafno i Džeku Koardifu — strana 9“. A na strani 9, u citiranom tekstu uglednog časopisa, O Desanki Lončar stoji ovo: „Homolkini sinovi Ričard Vidmark ı Ras Temblinm, kradu bosmrtni brod kralja Norsa kao i njegovu zgodmuw, kćer (Jugoslovemka Beba Lončay) i zaplove prema jugu.“ Doslovno toliko. Sve u svemu, ugledni američki časopis ubi se pišući o zgodnoj Jugoslovenki.
Drugi isečak („Politika“, 19. I 1963) sadrži maslov na tri stupca: „Veliko priznanje Fabrici automobil, w Priboju na Limu“ i podnaslov: „Egipatska firma uputila pismo u kome se majpohvalnije izražava o našim, autobusima“. Objavljen je čak i faksimil pisma, na arapskom — a u tekstu se ne kaže ni koja ·:je to firma. E jes, mi veliko priznanje!
Razume se da nam nije do Kosova ravno šta drugi o nama misle. I ne treba da budemo ravno-
dušni kad neko protiv nas vođi sistematsku kam-.
panju, kao što ne treba ni da se pravimo supeTiorno nezainteresovani kad nas ko iskreno i prijateljski hvali. Šta o Jugoslaviji kažu Džonson, Kosigin, Naser, Sukarvno i Liu Sao Cu, uvek vredi
zabeležiti, bilo to povoljno ili nepovoljno. Šta kaže,
neka anonimna firma, neki turista koji sena proputo vanju zadržao dva dana ili neki list u belom svetu (po pravilu reakcionaram kad nas kudi, a ugledon kad opravdano ili neopravdano zaključimo da nam pravi dobru reklamu) — može biti vredno pomena, ali i ne mora. Najčešće nije.
Čak i ako se ne možemo odvići od toga da sve registrujemo i da na sve reagujemo, pokušajmo bar da se uzdržimo od komičnog . preterivanja. „Eksperimenialni gledalac“ u „Svetu“ (12. I 1965) sasvim je umesno prigovorio vodileljima televizijske emisije „Da ili ne“: „... kada nas upoznajete sa gostima. večeri, nemojte se preteYamo egzaltirati činjenicom, što meki Italijan ii Amerikamac ume da kaže ma našem jeziku: „Da ili ne“, jer. sem što ne deluje wimalo očaravajuće « deluje i Dpomalo Kkolonijalistički, mi mismo mi summjali u to đa odrastao čovek, makar i pevač, može da mauči šest slova jedmog stramog jezika, mapamet.“
Uz cepidlačku primedbu da „kolonijalistički“ nije najadekvatniji izzaz i da se „Da ili ne sastoji od sedam slova a ne šest (mađa se jedno javlja dvaput), ovaj savet „KEksperimentalnog gledaoca“ mogao bi se generalno prihvatiti i primeniti na naš odnos prema strancima i inostransbvu HOpšte: Nemojmo padati u zanos kad neko kaže da je šljivovica dobro biće; savladajmo patriotski gnev kad neko primeti da je Beograd prljav grad; i nc udarajmo u talambase kad neka inostrana geo~
grafska enciklopedija objavi ošsmovne geografsko- ~
političke podatke o SFRJ.
PODUHVAT JEDNE BRITANSKE KNJIŽARE
| NAPORI jednog vodećeg britanskog izdavača, jed-
nog knjižara i mnogih istaknutih pisaca doveli su 28. oktobra do prvog sastanka iz niza ploniranih, jedinstvenih, literarnih sastanaka,
Sastanci, koji Če bit poznati pod imenom „Noći pisaca* i ma khojima Će se skupljati pisci iz različilih zemalja, održaće se u jednoj od najnovijih i najoriginalnijih knjižara Evrope Značajni evropški pisci ovog meseca govoriće {irancuska Književnica Natali , Sarot — uzeće učešća i u diskusijama o svom radu sa Kritičarima ı kolegama.
'Džon Kolđer, verovatno najveći britanski izdavač ”
moderne evropske Književnosti, rekao ie dopisniku Londonske novinske službe da će sastanci imati me-
dunarodni karakter, „Pozvali smo nekoliko istaknutih stranih pisaca da prisustvuju našim sastancima. Mi nameravamo da proširimo neke od ideja koje 5U pokrenule Nemačka grupa 47 i Ttalijanska, grupa 63“.
Generalni direktor Knjižare, Timtoni Godvin isto vreme i glavni urednik najveće evropske izdavačke kuće Moja izđaje broširane Knjige — Kaže za ovu seriju da je „jedinstvena prilika za izdavače,
pisce i prodavce knjiga da se sastanu 1 diskutuju O.
nekim važnim aspektima današnje literature“. Knjižara — čije se otvaranje poklapa sa inaugu-
racionom „Noći pisaca" — prodaje isključivo broši-
vrane knjige iz celog sveta. : |
Entoni Godvin dođaje: „Naša metoda izlaganja je'
potpuno revolucionarna — ovde nema polica od poda do tavanice, jer su Knjige izložene sa haslovnim ko" vicama prema gore, na pokretnin: metalnim tezBama“., Naročita karakteristika izložbe je velika sekćija, koja je pošvećena savremenoj evropskoj 'injiževnosti i ukijučuje i knjige Kazan Cakisa, Rob Grijea, Margerit Dira i Elijasa KManetija. ; E Na prvom sastanku su dramski pisac Džon Arden
— čiji je rad neđavno bio šklamovan u Zapadnom
Berlinu — pozorišni reditelj Piter Bruk i pesnik Adđvien Mičel vodi'i diskusiju o tendencijama modernog britanskog i eVropskos pozorišta. ·
“IVOT OKO NAS.
U/I
Ljubiša MANOJLOVIĆ
' Izvađeno iz sosa ~
KAO ŠTO ZNAT, povodom tridesetogodišnjiće.
„Ježa“, na Kolarčevom „univerzićeuu u Heogradu _ održana je priredba nazvana „Ježev koktet. Na
koktelu nije služeno ništa osim, kako je i u pozivnicama rečeno — satire u sosu. Na kraju između vodite:ja priredbe Mije Aleksića i mene voden Je mali razgovor koji, kako čujem, poneko 0 POGRLAAX 70 (api šta lu ima tioiiko nejasno.
, uostalom, ka) i TazpON6 3 Mije Aleksića i mene leka PRO SOPROJ OM: IOapOu Mije
MIJA: Je li, zemljače, mi večeras sve spomenu– smo 1 SVI se izreaasmo. A naš, Radoje, Domanović? Naš Radoje Domanović iz šumadijskog sela OVBišta, onakav satiri.ar! Uzdrmao kraljevinu Srbiju!
LJUBISA: Mijo, u pravu si. Trebalo je večeras spomenuti Radoja Domanovića. Ja sam na. njega stalno mislio. Ne znam kako da počnem. Desilo se,
pa sam onomad Radoja Domanovića sanjao.
MIJA: Sanjao? Kako izgleda, muško naše?
LJUBIŠA: Upasno. Znas kako je ostar. Nekako sam ga i sanjao... Cudim se samome sebi — kako bi to Radoje rekao — otkud mi hrabrost da sanjam takav san. , 2)
MIJA: Sad šta ćeš, došlo tako... I šta ti kaže Radoje?
LJUBIŠA: Stoji Radoje Domanović Jepo prema meni kao ovo ja sada prema tebi, Mijo, i mutno me, krvavo gleda. Ništa ne progovara. Samo drži ogromno pero. i |
MIJA: Sto ga nešto ne upita?
LJUBIŠA: Hitam što je došao. .
MIJA: A on? O
LJUBIŠA: Kaže, kako zašto? Saleteli vi Jugo» sloveni „Jao satiro! Tužna satiro! Kuku Radoje, pero naše britko!...“ Zvali ste me da branim i svetim satiru. Zivkaj danas, zivkaj sutra, zivka;j, svaki čas: „Dođi Rade! Pogledaj naše jade!..“ Napije se neko u Klubu književnika, pa kad po= troši pare, on se ražali nad satirom: „Jao, Radoje, gde si sad?!“ RON O-O |
MIJA: To je tačno. Tačno tako,
LJUBIŠA: Preturao se Radoje po grobu, dosadilo mu, i jednog dana pravo, kaže, pred boga, —
MIJA: Pred boga? Nezgodno,
LJUBIŠA: Rekao sam ja Radoju da je to ne zgodno, a njega baš briga. Kaže, satiričar ne može da udešava” kako je kome zgodno. 'ražio je od boga aa mu se vrati satira, jedino njegovo oružje, i stara snaga, pa da siđe da pogleda može li sad što da učini.
MIJA: Nemiran duh.
LJUBIŠA: Bog odvraćao Radoja da ne silazi. Jer mozda neće dobro proći. A Radoje bogu: Moje i nije da dobro prođem! Ja sam satiričar! Voleo bih: samo da znam da li me Jugosloveni ozbiljno zo-
vu...“ Reče to veliki satir\:ar i, onako mršav i ispijen, poče da nestaje. gd :
MIJA: Što ga nc zaustavi? Sto mu ne predloži jedno savetovaDjg, p humoru i satiri? "ako na nivou. ~” JT oti 04 iy VE PPJAyMN) - OCI U OSM0
LJUBIŠA: Predložio sam mu savetovanje ·na |H nivou. A on odreza: „Nema viseg nivoš od naro- | da!“ — i izgubi se. WM
MIJA: Tako brzo?
LJUBIŠA: (obraćajući se publici): I sad monvam sve da vas pitam, ceo narod, Je I' vi ozbiljno hoćete satiru, reč nepoštednu? Hoćete li je | ozbiljno, ili'se samo šalite? Ako mi slavni Radoje |
. Domanović još jednom dode u san da znam šta | da kažem tom velikom čoveku...
Budimo humani
PREDSEDNIK jedne beogradske obštine radio je tako da je posredno skrivio čitave „ljudske i · drame gdc su otpušteni s posla sekretari partijskih | organizacija i članovi radničkog saveta“ i gde se ||| ljudima „dovodila u pitanje egzastencija i porodi- } ' ca“ (citirano sve prema „Borbi“ — Lj. M.). Nedužni | „ljudi su zbog toga gubili svaku. nadu.
Pošto se predsednik u mnogim svojim trenucima pokazao j drukčiji, ovaj posredni prouzrokovač ljudskih drama nije isključen iz' Saveza. komunista.' Gradski komitet Saveza komunista za Beograd kaznio ga je-poslednjom opomenom. Da čovek ne izgubi svaku šansu, ( Sf . Coveku nesumnjivo “treba dati šansu. Čak i' takvom zbog koga su drugi ljudi stradali. U krajnjoj liniji, to je humano. Ali pod uslovom: da se najpre povrati šansa uz veliku brigu — svima koji su stradali. I da o tome javnost bude obaveštena.
Ovako, 5a (objavljenom) šansom samo za onoga koji je pokazao grubu ravnodušnost prema stradanju drugih, humanost Gradskog komiteta. Saveza komunista za Beograd, u ovom slučaju, odjekuje
.— nehumano. Ala biramo LA
LJUDI su se zgranuli kad se saznalo da su za sudije porotnike Opštinskog suda u Pančevu izabrana i neka lića (njih dvadeset) koja su bila. ra= , | nije' osuđivana. ERIN | To sve ne mora da bude tako strašno. Na dve-" | sla sudija porotnika, koliko je u Pančevu ukupno birano, podnelo bi se nekako da svaki deseti:bude. Čovek koji se već susretao sa nekim zakonom, Pa kad nešto skrivimo, da nam ne sude samo anđeli. Jer'će nas oni đavolastiji možda lakše i bolje razumeti. Ne ide w glavu jedino da su Pančevci za sudiju porotnika mogli izabraii čak i jednoga koji je u zatvoru ležao zbog ubistva. Kud za krađu kokoške da ti sudi neko ko je čoveka ubio?! Ipak, ako su Pančevci tako odlučili, ako tako hoće, ako im se tako svidi... Ali stvar je u tome što Pančevci nisu to tako svesno odlučili, nisu tako hteli, nije im se tako sviđalo... To im se, kažu, desilo zato što su bili brzopleti. Čim su videli šta su napravili, odmah su odustali od tog svog takvog izbora i biraju druge: 'porotnike. O | ada IPS Ala Upozorio bih Pančevce da ne žure, da biraju porotnike polako, : Čad ka Oda 'xpozorio bih na to ne samo Pančevce. e 1od j I ne samo kad biraju porotnike. 0 P
KNJIŽBVNE NOVINE