Књижевне новине

SON SP aa er

WA al u WINE.

· nestvarnom

SODRAEOYRAJ (VIM S Topa ea ac whna_ 300

psihu mođernog čoveka.

DANA

Nastavak sa 1, strame

smrt. Najradije biste ishlapili kao vodeni cvijet, jer je to romantično, Uvenuti kao cvijet, postati prozizan i nestati jednoga dana kao u snu ne prosanjavši ništa...“ (Odgovor Ariani „Svijet“ br. 2 15. I 1965).

„Saputn'štvo kroz ž'vot nije samo

ljubav, To je prije svega razumijevanje“, (Kakva originalna ml sao!!!).

Odgovor studenikinji Mimi koja je nesrečno zaljubljena u profesora

. fiskulture. Razvođena ljubavna taktika: "koju opsijedaju. Nikada ona pod

aje se samo ona tvrđava

čije beđeme dođe neprijatelj svakih šest mjeseci, zamahne nekoliko

puta sabljom i nestane kao vjetar“.

Kađa bi nepomatoj autorki „Po vjerljivih „razgovora“ izdali ova zrnca mudrosti u obliku antologije, naši životi bili bi mnogo jednostavniji. Jer ona ima odgovore na sva pitanja koja muče uznemirenu

M. K.

GOVEDINA NA DRAJZEROV NAČIN

POPUNJAVA GABI NOVAK ı-

KALOĐERA: , (Deo popunjenog upitnika objav~-

ljenog u „TV novostima“ broj 8) Stalno zan'manje: Pevačica.

'Kvaliteti: Druželjubiva, iskrena.

Mane: Pušenje. (!!!)

Najdraži romansijer: "Teodor Drajzer.

Vaši pesnici: Zvonimir Goliob.

Kompozitor: Nikica Kalođetrta,

Deđić, Krajač, D'klić,

Muzčko delo. Klavirski koncert Kdvarđa Griga. (!!!)

Naučnik: (Nije popunjeno).

Meso koje najrađije jedete: Goveđe. Povrće: Grašak.

Sir: Gorgonzola.

Ttd.

Uz mamo slobodu da i mi odgovorimo na jedno nepostavljeno pitanje: Muzička „tačka koju najradije stušate na jugoslovenskim fjestivalima: Pauza.

SKAPEN KAO

_ DRAMSKI PISAC

U ISTOM UPITNIKU, na pitanje koji joj je najdraži pozorišni komad, Gabi odgovara: Skapenove „Spletke“.

: Ko je raspoređivao znake navoda — dđa li ona ili redakcija TV novosti — tek Skapen je unapređen za dramskog pisca. Molijerovo autorstvo „Skapenovih spletaka” (ili

„Skapenovih podvala“, kako je to

delo u nas takođe poznato) dovedeno je u pitanje. Prema poslednjim vestima, nekoliko francuskih istoričara književnosti zainieresovalo se

za ovu hipotezu. Takođe saznajemo , |

iz pouzđanih izvora da se u Francuskoj komediji već priprema pre-

mijera „novootkrivenog | komada: „bes Pourberiesć de Scapin. TEKOVINE

O IV» RAZREDU Druge beogradske gimnazije, verovatno se ne zna rmno> go u drugim školama, ali se zato mnogo govori i mnogo zna u samoj školi. U ovom odeljenju — pričaju učenici — razred sedi podeljen idu tri reda. Ali, zaista u tri reda i zaista veoma strogo podeljen — po značaju roditelja. U prvom redu seđe „učenici, koie razred naziva „kremom“. U drugom ređu seđe učenici, koji se drže veoma rezervi-

„sano i veoma uzdržliivo prema čitavoj situaciji u razredu i to uglav~

nom zbog toga, što su 1o0š uvek nepoznati i novi (u odeljenje su došli

„tek neđavno). I konačno, u trećem redu sede takozvani sindikalci

— učenici, čiie shvatanje nekih oObaveza i odnosa u društvu, znaino prelazi uzane okvire shvatanja ambicija učenika u prvom redu.

U IV» razredu Druge beogradske gimnaziie, merilom vrednosti učcnika iznose se položaji roditelja, njibove plate, niihove kuće, vile, kola i značaj u društvu. U ovom ođeljemju, učenici se razvrstavaju premb kategorijama i položaiima svojih roditelja; udružuju prema garderobi kojom uznemiruju pobornike klasičnog odevanja učenika — u ovom Yazređu — za određenu grupu dece čiji roditelji zauzimaju istaknut položai u društvu — postoji „niža“ i „viša“ kafegorija onih, sa kojima se svaki dan bo nekoliko časova provodi u istom odeljenju. Odnosi ne predstavljaju taihu — razredne zajednice i omladinska organizacija

u školi odlično su upoznati sa situ-

ncijom u TV-, ali nikom ne pađa na

“pamet da se umeša

(„Mladost“, 8. II 1965)

.4=. 0 0,2 ABBA va 3 + ala seloeć Š A a tt a O Ab&2%

: MON

ar ay + Šoas'

— T TI SI KRIVA ŠTO NISAM PRIMLJEN U UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA

aio == MN y dipvete 9 4. NIH pHbu FC ia UBAP ' POO Ey 47 7 e. Be, LAPAGAJba NA

SOHO DOT \ A--ME: BOB TL LAŽ AL MROA AOAJBVU.EAO LA S KC TI

Pourquoi pas?

Kosta TIMOTIJEVIĆ

STALNO rađanje novih ideja u našoj štampi ne> sumnjivo je ohrabrujuća pojava, Kao što je u Režferatu Predsednistva Saveznog odbora VI kongresu Saveza novinara Jugoslavije sasvim umesno konstatovano da „određene idejne slabosti u našem novinarstvu“ nisu ni isključivo ni prvenstveno posledica negativnih uticaja iz inostranstva, nego su im „glavni koreni (...) u samoj našoj sredini“ tako bi se, obrnuto, moglo reći da sve nove i dobre ideje nisu obavezno proizvod domaćeg razmišljanja i nadahnuća, nego ponešto uzimamo i iz inostran= stva (po principu „vredi pokašto i pametnu ženu posiušati“).

Ipak, najvažnije i najoriginalnije nove ideje proizvod su domaceg tla. O tome, pak, kako i gdc niču, rastu i sazrevaju, mogle bi se studije pisati. Neke takoreći gotove i savršene padnu s neba, neke kao reka narastaju od potočića. što se jedan ka drugom slivaju, a neke dugo klijaju, prolaze kroz razne metamorfoze i čovek dugo ne zna hoce li od njih na kraju ispasti repa, hrast ili bunika.

Evo jedne što je upravo proklijala, a od nje može da bude i ništa i svašta. U rečenom Referatu zamereno je novinskim TV-kritičarima što na televiziju gledaju kao na pozorište, to jest što se prvenstveno „bave, teatarskim aspektom malog ekrana, a 8,olimpijske visine pljuckaju na televiziju kao informativnjzš društveno-politički, tj. novinarski, medijum.

Ideja Je, kao što rekosmo, tek proklijala, tek je nabačena i u nabačenom stanju ostavljena razmišljanju i domišljanju. Ona može jednostavno skliznuti putem najmanjeg otpora, stopiti se sa drugim zamerkama koje se čine novinskim TV-kritićarima i doprineti formiranju konačnog, neopo= zivog šuđa da su kritičari krivi za sve teškoće i nedovoljnosti naše televizije. Takav bi zaključak svakako naneo nepravdu kritičarima, kaogod što oni često svojom kritikom nanose nepravdu televiziji. No nije to tema ovih redova.

Ideja o kojoj je reč, kao svaka ideja, kao svaka klica, ima i neku svoju sopstvenu, unutarnju lo-> giku koja ne mora ma prvi pogled biti uočljiva. Ali ako je bolje razgledamo, sko razmislimo o tome šta je u stvari zamereno novinskim TV-kritičarima, videćemo da su prekoreni što kritički ne prate informativni, dakle novinarski deo TV- pro. grama.

Znači li to da se od njih oekuje da, svak u svojim novinama, javno raspravlja o novinarskom radu svojih kolega sa televizije, da beleži uspehe, ali i da javno kritikuje novinarske propuste na televiziji?

Ako je tako, zašto onda ne bi javno registrovali i kaštigovali novinarske propuste na TGdiju? Zašto, uopšte, ne bi štampa kritički pratila štampu — taman kao što kritički prati literaturu, pozorište, film, izložbe i koncerte? Jer, ako primedba u napred pomenutom Referatu da „se televizija, suviše tretira, kao pozorište, a, s nekakve akademske visine se gleda na njenu šnformatiowu, i društvenmo-

političku ulogu” ima ikakvog rezona i svrhe, onđa je valja proširiti i konstatovati da še naša štampa ne bavi javnom kritičkom diskusijom o sredstvima informisanja uopšte — a to podrazumeva i televiziju š rađio i semu štampu.

Tako shvačena, primedba iz Referata savršeno je tačna i umesna. O uspesima i propustima štampe kod nas se javno raspravlja samo u najuopštenijim formulacijama — u referatima za plenume i kongrese, Od novinskih kritičara, međutim, sigurno se ne očekuje to, nego im se upućuje poziv da o informativnom radu televizije raspravijaju kon= ktetno, detaljno, onako kako se raspravlja o svakoj pozorišnoj premijeri i o svakom novom filmu.

Ali zašto da se onda kroz tu lupu posmatra šamo rad novinara na televiziji? Po i1ogici stvari, istim metodom treba posmatrati i analizirati imforma-– tivnu i društveno-politiku vrednost pojedinih no= vinarskih emisija na radiju i rubrika ili članaka u novinama. Ne onako komoino-uopšteno:; „Ima pojava senzacionalizma“, ili: „Odlučna borba protiv svih oblika šunda“, nego lepo otvoreno i jasno drugarski i kritičarski — i „nema ljutiš“.

Nije sasvim jasno jesu li baš to imali u vidu

formulatori one primedbe u Referatu. na. račum +,

'"TV-kritičara i jesu li bili svesni dalekosežnc svoje ideje. Bill, ne bili — pourquol pš8?..,

Sad samo da: vidimo ko će. Jer jedan je probao, pa su mu prikrpili da je nekolegijalan, da popuje, da se pravi važan i šta ti ja znam. Razume se da tim putem ne treba slediti, jer ko još želi da bude proglašen za popujućeg nekolegu, odnosno neko= legijalnog popa. Kolegijalnost podrazumeva nezameranje. Stoga treba naći formulu koja spaja na= čelo konkretne, principijelne kritike sa načelom ne= zameranja. To je potrebno kako radi međuredak= cijskih tako i radi unutar-redakcijskih odnosa,

U prvi mah, dok se ne nađe nešto bolje, moglo bi da posluži prosto pravilo: kritika. treba da bude konkretna, principijelna i pohvalna. Ionako nas van profesije malo ko hvali, pa zato. bar sami jedni drugima recimo, otvoreno i drugarski, koliko se međusobno cenimo i poštujemo. Onima sa strane to će se možda činiti neukusno, ali je za profesionalnu harmoniju preko potrebno.

U protivnom, valja se odreći ovde izložene interpretacije ideje o kritici štampe u štampi i svesti njeno tumalčenje doslovno na ono što je rečeno u Referatu.: recenzemti televizijskih, emisija u dmevnim, listovima, (ne treba da) gledaju s mekakve a kademske visine na injormativnu i drušivpeno-političku ulogu televizije. Ako se isključivo tome traži lek, lako ćemo: TV-kritičari u štampi neka se spuste sa svoje akademske visine i neka ođaju dužno priznanje informativnoi i društveno-političkoj ulozi televizije. To može, recimo, da se obavi u formi male svečanosti koju će TV-kamere snimiti i emitovati iste večeri u okviru "TV-dnevnika. Posle toga i kritičari i televizija mogu da nastave po

starom. Niko ih neće đirati do narednog kongresa.

KNJIŽEVNE VEZE INDIJE I JUGOSLAVIJE

U TOKU tromesečnog boravka u Indiji, gde je boravio kao gost Indijskog saveta za kulturne veze i ne>

koliko drugih kulturnih ustanova, naš saradnik

Minđerović, čije dopise objavijujemo od prvog broja ove godine, posetio je Delhi, Čandigar, Lakno, Kalkutu, Katak, Bubanešvar, Puri, Madras, 'Trivandrum, KMočin, Kalikat, Bangalore, Hajderabad, Bombaj i veliki broj drugih mesta. U svima državama Inđije koje je posetio Č. Minderović je održao predavanja O n8šoj savremenoj literaturi i kretanjima u njoj koja su organizovale akademije za Književnost tih država, unjverzitoti ili asocijacije književnika; pored toga dao

je veliki broji intervjua i održao više razgovora najistaknutijim piscima i kulturnim

vama tih veza.

vodeći dnevni i nedeljni listovi u svim državama,

radnicima o kulturnim vezama Indije i Jugoslavije i o perspekti- ·

kao i časopisi na engleskom i nizu drugih velikih indijskih 'jezika (hindi, bengali, penđabi, urđu, malajelam) — među njima „Indian Express“, „National Herald“, „Ađ“, „Tarik“, „Century“, „Prit Lari“, „Quest“, „Thought“, „Mainstream“, „Searchlight“, „Parichay“, „Kađambini“, „Malayali Manorama“, „Kerala Kaumu, di“, „Mathrabhumi“, „Samađ“, „Sandesh“, „Desh“, „Jhankar“, „Tribune“, „Caravan“ i drugi — Objavili su Mindđerovićeve pesme, pripovetke, odlomke romana „Oblaci nad Tarom“ i „Poslednji koktel“, zapise o mdiji, članke o njemu i intervjue na istaknutim mestima. Njegova đela „Uska ulica“, „Oblaci nad Tarom“

zika i treba uskoro, pored engleskih izdanja, da 5C

ĆČ. pojave u izdanju nekoliko . najpoznatijih iz-

stavljaju da objavljuju njegove pesme, pripovetke i odlomke dela na raznim jezicima,

Pored ostalog, Minderović je sa sckretarojm inđij= ske Akađemije za književnost KRrišnom Kripalanijem razgovarao o izdanju Andrićeve „Proklete avlije“; za” mimljivo je da fa Akađemija izđaje začajna dela svetske literature na četrnaest velikih indijskih jćzika, a đa je već pripremila za štampu izdanje jednog izbora jugoslovenske pripovetke, pored izbora

koji priprema Indijski savet za kulturne veze, čiji je gost bio Č. Minderović, |

Sauaguganuguniannondnao gae ia dnai Gus anuiair auuu eni auu Gi Sanuizu une GAI_AA_|•|[*unauuuauuinasaexu aun a una udegaeniidiuniguesıHowauniR= idnina

LOMA, } Oi SV}I}PYSVI

i „Poslednji koktel“ već se prevode na nekoliko je

davačkih kuća. U međuvremenu časopisi i listovi na=

ddnuuxnxuWNNHHSGNSGHGNMRSIMAGBAHHMIMNGNRWNaWRuSGAZAHVUNuHReWBNMGHMAWEH a8uuuHAB4aBRRREBHRZHHAGZRRBMRGHNAMSUGHNMHESEBAHHBRGNHEG uzxuasgaaayq83sgaagsiagsaagayaayaagausyHHdHaRarauRRARRSNSRNHRSHNRURHUZRGHGRGGudrsagaaiaaasgamaGaguzraarPINEaauqudGuGHuRNGASSGuA835PG HA

'ŽIVOJT OKO NAS

Ljubiša MANOJLOVIĆ

_____-- —

BITI NOVINAR

MOJL PRIJATELJI koji redovno čitaju Ovo što ja ovde pisem piirmetl 5uU im, Olidixo p+ijcveijski, aa sam —- u SVOJAm „LliuueuDiC&IJD“ liaovcaljarna, — u prostom bro„u „ixnjazeevnin novina“ Svawcxo najdalje otisao. havyne, napisom „i1ZvaGeno iz soša“, koji je imao obiik invervjua i gue Jc aeševaj puta naveueno aa je i Njupisa (wiauOjaoVic) 1660 OVO ili ono, ja sam — kazu — pokazao Jugošiovenskoj javnosui kagkO se na,moaernije ciura: JeanostaViQ čovek citira samoga see!

Ovo navodim ao newu vrstu kritičke primedbe na svoj novinarski rad iziicau OSvdaiog 1 ZalO što je drug Milentije Popović, generainı sesrevar Saveznog odabora Socijalisuickog saveza, gost naseg novinarskog kongresa u VLOSva.Uu, UpoZOliO (Cam prema „Bobi“ i „bolitici“) „aa se ponekad misli da novinari imaju zadalak da Kkritkuju, a neko drugi van njih je taj koji treba da buqe kritikovan“,

Mloji drugovi izvestcači, u raznim našim Velikim novinama, nabraja),u samo gola imena novinara govornika na posiednjem novinarskom kon= gresu. Pretpostavljam da čitaoci žele. da znaju ne samo kako se novinari, jedan po Jedan, zovi nego i šta su fi novinari kazali. Zato, pružajući u isti mah priliku da ponovo bude izlozen podsmevoi i Mkritici jedan novinar koji sam voli da kritikuje, ja ću ponovo da citiram Ljubišu Manojlovića. Evo šta je on, između ostalog i između ostalih, rekao na svom novinarskom kongresu:

— Jednom ranije desilo se da je jedan savezni ministar, posle sastanka sa glavnim urednicima. naših glavnih listova, otprilike rekao: „Smatrani da je ovo bio moj sastanak sa gluvima“, *) Taj drug je svakako bio izgradio shvatanje da je e novinar goli prenosilac, koji samo treba da

je, |

Dugo smo pristajali i na takvu ulogu. Međutim,

sve je manje tako. 1 sve manje može da bude tako.

Novinar nije neki balon u oblacima. Novinar je svakako vojnik jedne naše zajedničke socijalističke akcije i zato novinar tteba da čuje. Ali novinar sve više mora i sam da se čuje. ı da tako čovek našeg poziva počne daleko više no dosad da utiče na razvoj našeg socijalizma. :

Došli su trenuci za uzleb našeg posla. Ja bi rekao, šansa. Posle Osmog kongresa Saveza komunista Jugoslavije od nas se oceku,e da se svojim sredstvima, odlučnije no dosad, borimo za samo upravljanje i preko sarmoupravljanja za prave interese radnih ljudi. Ja mislim, drugarice ı drugovi, da ćemo mi to umeti. Budemo li doista umeli, biće sve ponosnije u Jugoslaviji biti novihar.

Meni se čini da se u našem društvu danas nakupilo mnogo neke ravnodusnosti. Hvata se paučina neke demobilizacije. Zato ja vidim, kao glavni, zadatak društvene mobilizacije.

Radi mobilizacije, društva mi. objavljujemo, dugačke . Toleraie: „Oni ipak, nekoga. moa R Aa samo Uži rug Udjkoji su neposrednije okre politici. SR Ode ao dićku publiku, te stvari. moraju da budu i drukčije rečene. Na razumljiviji, na privlačan, čak na zabavan način. Jeste, mi smo shvatili značaj zabave, i nje u našem životu možda ima i dosta, ali to je uglavnom .prazna zabava, Ta zabava delimično sluzi potr:ebnom odmoru, ali je u isli mah i u službi demobilizacije. Mi našem čoveku hoćemo političku reč da damo samo na celo bure. Po kašićicu, kako čovek može lakše da primi, mi to još dobro ne umemo.

A moplizacija nam je potreona kao hleb. U sistemu strogog obracunavanja dinarom, sistemu ekonomske računice, kojoi svaka čast i o kojoj treba više da vodimo brigu, mora se naći mesto i za oduševljenje. Rezolucija Osmog kongresa o nared= nim zadacima Saveza komunista, & onim Šlo sa= drži i na šta poziva, zaslužuje našu veliku pažnju, Imam utisak da mi novinari možemo na mobilizaciji najboljih društvenih snaga najviše učiniti pre svega borbom za same stavove rezolucije, za, društvenu pravdu koju ona proklamuje,

Rezolucija Kongresa može da bude silno oružje u rukama novinara. Ipak, ne treba se zavaravati, neće baš ići glatko, neće biti jednostavno nama novinarima da se poslužimo tim dobrim oružjem. Boriti se kroz novine i dalje će biti isto što i ra= diti sa strujom. Ako rađiš posao u rukavicama, ništa. Uhvatiš li za golu žicu, drmne te.

Drugarice i drugovi, hajde da se sa svim svojim znanjem, svom ·svojom darovitošću, borimo za lepotu našeg sucijalizma, protiv svakog degra= diranja i zloupotrebe samoupravljanja. Hajđe, dru= garice i drugovi, da hvatamo zs golu žicu!

Ko za s kim se sve možemo sudariti, Sudari» ćemo se i sa nekim bivšim idealistom koji je možda sada postao sebičan, gramziv, osion. Po Bngelsu, kapitalista propadne kad izgubi sve. Ja sam to obrnuo: Proleter propadne kad sve dobije. Ali katkad treba samo malo zagrebati, pa da ispod kore raznoraznog zaboravljanja nađeš i probudiš pravog čoveka. 1 to, vidite, treba da radi novinar.

Drug Tito je rekao da je došlo vreme đa se sve kaže. Ne možemo uvek čekati da samo on kaže. *) Da govorimo, to je naša novinarska dužnost. do će se negde naći i mesto za društvenu Kri-

Jednom mom novinsrskom drugu koji je Kkriftikovao direktora preduzeća javio se taj direktor 5 ovakvim protestom:

— Umesto da mi podignete spomenik, vi me još i kritikujete! -

Stvar je u tome da, radi sveilijih đana našeg savremenog društva, treba kritikovati i one kojima čemo možda jednoga dana podizati spomenike. To će. samo doprineti da spomenici, kad ih jednom sagradimo, trajno ostanu. ;

Da ih buđuće vreme ne poruši.

1) Direktor Jugoslovenskog instituta za novi+ narstuo Milo Popović skvremuo mi je pažnju da to nije tačno, jer je, kaže, bio ličnho ma tom, sastanmku. Po njemu, izjava je tačno glasila: „Ovo je bio sastanak gluvih“,

* Sličnu misao, pre Teme, zapisao je i mladi humorista Rastko Zakić.

KNJIŽEVNE NOVINE