Књижевне новине
J
KULTURNE DELATNOSTI.
-ul964.i1965.godini|“
U IZVEŠTAJU o radu Republičkog fonda za anapreavvan;e kuttuynih, delatnosti za 1964. go dimu, ısuai.nuto je da su maljksvmuo,wro cb,ekt.viranje Kkriterijuma za dodeljivamje srcdstava iž Fonda i pomaganje Wrwpni;ih, amvetničkih, i kul ·'tumi,, poduivocto, bili osnovni principi ko,ima, se Fond, ruizovodio w svojoj praktičnoj deiatnosti, Ostavi vidovi mjegovih, aktivnosti išli, su od pospesivamja byižeg uvođenja sistema dohotka i nagYačivanja prema radu u, radnim, organizacijama w obuasti kulture do pomagonja međunarodmih, gostovanja i proslava i drugih kulturnih, akcija koje. su imale širi, jugos:ovenski znacaj. TP'okom, prošle godime uvedema je jcdma korisna i inteiesantna novina. Sklapani su ugovori sa konkret. preciziranim, obostranim, oba vezama između Fonda i korisnika, uz obavezno razmatranje izvvyoenja ugovorenih obaveza. To je bio dooar main Ga, se stekne potpuwi uvid % nacim, na koji su dobivema sredstva iskorišćena i ı stvarne ejekte ostvareme Kroz akcije čije je rYealizovomje pomagao Fond, za unapređivonje Kkaulturmnih, delatnosti. !
Aktivnosti Fonda w 1964. godini bile su, vueoma, Taznmovrsnhe: pomagamje Javmih, mastupa umetnika, i drugih, kulturnin radnika u zemlji i inostranstvu, obavljanje konzevvatorsko-restavratorskih radova na spomenicima, i-»„cure i prirodmim TYetkostima, od, posebnog znacaja, uzdizamje i usavršavanje kadrova w, oblasti kulture, popularisanje umetničkih, naučnih i drugih dostignuća u oblasti kultuye, dodeljivam,;e novčanih nagrada, za znacajna, ostvarenja u oblasti Kknjiževnosti, likovne, muzičke, pozorišne i }imsice umevnosti, nabavka neophodne tehničke i druga opreme za kulture institucije koje po karakteru svoje aktivnosti imaju. švri značaj, učestvotvam;e u adaptiyanju, uređenju i izgradnji značaynih objekata u oblasti kulture.
Prošle godine Fond, je Taspodelio sredstva u iznosu od, 1.644.325.843. dimara. Pojedime pozi-
cije. i kratko, obrazloženja data uz njih, u izvešta~
ju o radu »onda mogu da dovedu do zaključka da siedstua misu wvek Yaspoređivama, srazmerno akcijama za čije su, Jimansiyanje data, Za akcije 2, oblasti likovne wmetnosti (otkup dela, iikovnih weevnuka, organizovanje OQitovavswog savoma, "izložba „Zlatno pero“ itd) dato je, ma primer, 75,247.158, dok je za pozorišni život (IX jugoslovenmsite pozorišne igre u Novom Sadvu, gostovanje Jugosuvovemskog dramskog pozorišta vw Teatru nacija u Parizu, gostovanje Novosadske opere u Beograđu, gostovanje Niškog nayodmog pozorišta u, Bugarskoj, organizovanje smotre ilu:kara Srbije i gostovanje pozorišta lutaka iz Sofije, gostovonje bugavrskog teatra „Trudov froni“ u Beogradu, za opremu, pozorišta, gostovanje Slovemskog narodmog 'gledališta. vw Beogradu, itd.) dodeljeno 71,369.476, a za muzički život samo 45,724.164. a uzdizanje i usavršavanje kadrova u oblasti kulture, ma, primer, dato je gotovo isto koliko za Yad, raznih, komisija, žiyija, odbora i drugih siiččmih, alttyomosti wmwuatar Ponda. Posmatyvama, u celini, sredstva. Ponda za ovu godinu, znatno su, povećama, u odmosu na, prošlu, š+ iznose 2,399.778000 dimara. Usled, ukidanja Sqaveznog Jonda, za unapređivanje kulturnih delatmosti obaveze RBepubličkog jJfonda su porasle. Tako će se, na, primer, ža obavljanje konzeYyatorsko-restauratorskih, radova, ove gođine 'utrošiti 325,5. milona, dinava, dok. je prošle godine attyošeno mešto više od 170 miliona. Sredstva 2d usavršavanje kodrova više su se nego u"vostru· čila. Prošle godine je utrošeno 20 miliona, dinara a ove gouuvne Je buvamuramo 950 miwona. Iz sredstava Ponda, obezbediće se u, ovoj gOdinš \definitiomo dovršenje zgrade Moderne ga” lerije (193,4 miliona), i adaptacija i Yekonstrukcija Nayodnog muzeja (168 miliona) } Narodnog
pozorišta. (222 miliona). Ove sume predstavljaju, ·
vw stvari, samo jedma, polovinu, potrebnih sredstava. a ostalih 50%. obezbediće Skupština grado, Beograda. 190 miliona je dato za dovršenje pripremwnih, radova, za zgradu, Narodme biblioteke, pa se očekuje daće zidanju, zgrade moći, konačmo, da. se pristupi tokom, 1966. godine. Fond, će takode obezbediti 20. milkona dinara. za, izgradmju ateljea "likovnih, umetnika, a istu toliku sumu, će dati Skupštima grada. Za kulturne akcije odredeno je 320 miliona dimara. Tim, sredstvima pomagaće se isključivo značajne kulturne inicijative i aktivnosti i izbegavaće se rasparčatanje sredstava, : : : R ” Fond Je za 1965. godina, predvideo i meke move imicijative. Da bi se stimulirao pozorišni život u, wmutrašnjosti ustamovljena, je Yedovna godišnja pozorišna smotra „Joakim, Vujić“, Takođe će se stimulirati rad, dramskih autora ši izvođenje domaćih drama. Pored, razvijanja Yedovne likovne sezone uložiće se izvesna sredstva iš'za jačanje umetničkih galerija u gradovima u umutrašnjosti, Međutim, mije sasvim jasno do, H-se pod ovim jačanjem podrazumeva intemzivnije pomaganje već postojećih galerija ili stvavranje novih (što bi, čini se, bio upravo jeđan vid vasparčavanja sredstava koje želi da se izbegne). Osnovna mačela. Tada Fonda ostaće, u, Ssu-
šiini, ista. Prilikom, raspodele sredstava biće
zastupljen. princip participacije, zajedničkog udTdSiciN:q Ope Oibiyanja sredstava organi"acija i komuna sa sredstvima Republičkog fonda, što treba da omogući altıviziryanje većeg obima sYrcdstava za potrebe kulturnog razvoja Republike.
· Polazeći od principa da svaka radna organi~acija može da, Fonkuriše kao mosilac inicijatipe i programa od šireg značaja i da je potrebno podsticati no ezb"anže organzaciša i kultnih sta nova ma istim, altthmostima, n cit = kičme re„Uzaci)e jedinstvene kulturne politike,
LIST ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST
a IIJI|IEN{E
o S
-
PREMINUO JE PREDSEDNIK. SRPSKE AKDEMIJE NAUKA
Dr ILIJA: ĐURIČIĆ ~
UJUTRO, 92. aprila, umro.je u.svom stanu, spremajući se u Novi Sad, na naučni sastanak: u Matici srpskoj,
predsednik SANU dr. Ilija Đuričić, Rođen 1898. u Beograđu, Đuričić je.
1936. gođine. postao redovni .profesor fiziologije na. #Vceterinarskom fakultetu u Beograđu. Na toi dužnosti se nalazio do smrti. 1054. go~
dine izabran je za. redovnog člana .
Srpske akademije, a 1960, postao je njen predsednik. Bio je na čelu Instituta za fiziologiju rađa: 'Učestvovao je u javnom životu i kao savezni narodni poslanik. Pisac, je više udžbenika iz fiziologiie. Svoju' naučnu aktivnost Đuričić je primenjivao praktično u duhu sociializma, baveći se' našim radnim ·čovekom, zdravstvenim uslovima radnika i uticajima zdravlja' na nJegovu radnu
sposobnost i poduktivnost. Smrt Je ·
prekinula njegovu punu aktivnost naučnika i orgahizatora velikih na-– učnih planova. ji O JEDNOM NBOBIČNOM . POŠTOVANJU
IMA RAZNIH mišljenja o jubileji-
ma i o tome kako ih treba prosla- .
vljati. Ali kad se čovek nađe pred ju bilejom jednog tako , zaslužnog umetnika, koji je, kao Viktor Starčić, proveo četrdeset ' pet godina na raznim scenama širom zemlje
i postao jedan od najvećib živih ju . goslovenskih glumaca, onda nema ·
spora da je svako dužan da.,se ponaša onako kako tai umetnik zaslužuie svojim radom i renomeom. I naša javnost, a posebno štampa,
'proslavila je ovaj iubilej toplo i
iskreno, onako kako se i moglo
očekivati od on'h koji predstavliaju. naividniij. izra?. 'iavnmng mnenja
Ali, nn žalost, učinjen je i jedam izuzutak.
POIIMAJIA
L IE
U „Borbi“ od 21. marta o. gE., pored vrlo ·Jepog članka o Starčiću iz, pera Miroslava Belovića, objavljen je. i. prikaz Slobodana Seleni-
·Ćća. o. prem'jeri Krležinog komađa „U „agoniji“ u „Jugoslovenskom
TRAŽNOG „FILMA POTVRDIO JE,
Godina XVII Nova serija Broj 246 BEOGRAD, 3. APRIL 1965.
List izlazi svake druge subote
Cena pojedinom primerku 30 dinara
DVANAESTI FESTIVAL TUGOSLOVENSKOG DOKUMENTARNOG I 'RRATKOME-
PORED „OSTALOG, TENDENCIJU NAŠIH ĐDORUMENTARISTA ZA OBRAĐIVANJEM SAVREMENIM „DRUŠTVENIH „TEMA. ZAHVATI U OBLAST KULTURNIH ZBIVANIA POKAZALI SU, TAKOĐNMQ, CČAJNO PROŠIRENJE MOTIVA DORUMENTARNOG FILMA I NA OVU OBLAST
. ROJA 3E DOSAD BILA U PRILIČNOJ MERI ZAPOSTAVLJENA, SVE TO, MEĐIJ-
ZNA-
TXM, BILO JE NAJCEŠĆE OBRAĐENO SPOLJNIM SREDSTVIMA UMETNIČKOG
IZRAŽAVANJA BEZ DUBLJEG PONIRANJA U MATERIJU, ŠTO JE JOŠ JBDNOM
POTVRDILO VELIKU ZANATSKU, A RELATIVNO MALU STVARALAČKU MOĆ.
dramskom pozorištu. Tom prilikom”
Selenić. se osvrnuo na glumačku ·
ličnost Viktora. Starčića. Naipre je rekao nešto. što. je izgledalo kao po bvala:: „Starčić je našao put do
·srca. pozorišnih entuzijasta i širo- .
ke publike tragajući za 'stinama, u čudnom i nepojamno ,komplikovanom mehanizmu čovekove lično= sti“. Ali ta prvidna pohvala odmah se pretvorila u pokudu. Star·čićeve ·'glume. Govoreći o njegovim glumačkim . „pronalascima“, mić kaže: „Ti pronalasci: naičešće nisu 'mali hamletovske dimemzije. · Svoje istine o svetu, i ljudima Star-
čić: nije rešavao! na magistrali
Sele- ,
krajnjih filozofskih pitanja o tome
treba li đa buđemo ili. je to bez ikakvog smisla“, Ne ulazeći u ana'\lizu rogobatne stilizacije ovog stava, s čuđenjem se moramo. pitati: šta je, zapravo, gluma po Seleniću? Po svemu izgleda da on Starčiću ' zamera što kao glumac nije od“cvorio na heka osnovna filozofska pitanja. Zato mu, valida, i priznaje samo status „preciznog: mehan:čara ljuđskih đuša“!
Na kraju svog prikaza Selenić kaže: „Još jednom smo aplaudirali Starčiću. Starčić nam se još jednom klanjao. Lepo, teatralno, duboko, ođigrano. Klanjao se kao što ni jedan glumac iz generacije koje
će ga naslediti, više ne ume da se
klanja“, Sve ovo odiše' nepoštova~– njem i 'ronijom prema jednom. oZ-
bilinom umetniku, jer ne može se.
pomisliti da je pozorišni kritičar ovim rečima želeo da skrene Da žnju mladim „glumcima na loše klanianje kao jeđan njihov veliki neđostafak. Tako je:ispalo: đa! ie pa vodom jub'leja jednog od naivećih
živih iugoslnv=nsWih umetnika, scO-.
ne namicnmo i nešfn nedsmešljivo i uvredljivo za njega (aš).
,
i
KAKO SVE PRIKA-
ZUJU NAŠU KNJIŽEVNOST
U „POSLEDNJEM, · martovskom broju “austrijskog: mesečnog književnog časopisa „Reč u vremenu“ objavljen je „esej“ Mila Dora o sa vremenoj jugoslovenskoj prozi. Ovaj njegov napis, kako stoi u belešci ispod teksta, figurirače i kao predgovor jednom izboru iz savremene jugoslovenske pbpripovedač-
ke proze, .koji će uskoro izaći iz, štam.
pe na nemačkom jeziku. Verovali smo da će ovaji napis dobro upozna= ti austrijske čitaoce sa savremenom jugoslovenskom Pprozom, ali, na ža~
lost, njegov. pisac n'je pokazao ni. dobro. poznavanje savremene jugo- · slovenske proze, ni potrebnu dobro-·
namernost. ) } :. Ovaj napis je. pun svakojakih netačnosti i neobaveštenosti.. O Mar-
ku Ristiću, na· primer, Dor iznosi” sledeću karakteristiku koia je gotovo u celosti netačna: „Marko Ri-' · stić“, prijatelj Andre Bretona, počeo”
je automatskim tekstovima i nadrealističkim Docniie se, slično francuskim: nadrealistima, razvio' u č'stog liričara
· i esejistu“. Govoreći pak o naizna-
čajn jim. delima savremene jugoslovenske proze, koja su čak pre-
"vedena na nemački jezik, on poka~'
zuje potpunu neobaveštenost o temi
” i sadržaju tih dela. Tako za Andri-
ćevu „Travničku hroniku“ (koja je na nemački brevedena pođ rnmaslovom „Veziri i konzuli“) on kaže:
„Sadržaj romana čine uzajamni'od ·
nosi između „pobeđenog naroda, starih turskih gospodara i francuskih osvajača“!
Očigledno je da Dor ne poznaje ni po imenu neke najistaknutiie jugoslovenske prozaiste, jer, iako je dosta. govorio o mlađim i manje istaknutim prozaist ma, nije. ni DOmenuo Juša Kozaka, Mirka Božića i Slavka Janevskog, odnosno dobitnika nagrade za životno delo, dobitnika NIN-ove nagrađe i pisca prvog romana na makedonskom jeziku! Štaviše, Dor greši i u shvatanju poiedđ'nih haciona!nih knji-
ževnosti, što se, na primer, „vidi po · · tome što među: tri jedina makenon~ ·
ska proznista koie navodi na Drvo mesto, stavlja „Voju Čolnmnvića, stpsbng pripovedača, romansijera i esejistu. .
romanom „Bez mere“.',
TRANSPONOVANJA VELIKE VEĆINE NAŠIH DORUMENTARISTA.
U. Dorovom napisu · ima tvnđenja koja čitavu: kultumu klimu u
Jugoslav ji prikazuju u pogrešnoj svetlosti. Između ostalog, on kaže: „Kad se pregledaju mnogobrojni jugoslovenski „časopisi, dobija se utisak da se jugoslovenski jintelektualci grozničavo trudđe da nadoknade sve ono što su neposredno na kon rata bili provustili.. Pišu se 'ese ji o Kafki, Kamiiu, prevode se Prust, Hem'ngvej i Fokner. izvode se:Anuj i Beket, diskutuje se o: ap= strakinoj ·umetnosti i: novoj: muzi+ ci. To je atmosfera nadoknanđivanja slična onoj koja se u zapadnoj i srednjoj Evropi · osećala u prvim posleratnim gođinama“,. Prema tome ispada da Jugeoslaviia MWulturno zaostaje za zapadnom i srednjom Bvropom bar za 15 gođina! ·
Tu istu 'tenđenciju tanpkania' za zapadnom i srednjom Tevropom u našoj prozi nastoji Dor da doWnže i tvrđeniem da je. na primer, Vjekoslav 'Kaseb „prikriveni romnntičar“, a đa u romanu „Pesma“ Oskar Davičo „prerađuie nasleđe Prista i Dšojsa“, sa koilma, naravno, Davičo nema nikakve veze. A pošto je ovako „okarakterisao“ dvojicu od naj staknutijih savremenih jugoslovenskih «prozaista, o trećem, Mihailu T,aliću, rekao je samo 15 da je, kao.i Vukašin Mićumnv'ć, vitalni pripovedač koji je raskinuo okove sociialističkog realizma ' ko ga nemački čitaoci tek treba dan
otkriju.
KRrećući se između neobaveštenosti i nedobronamernosti. ovaj na pis Mila Dora daje pogrešnu sliku kako o savremenoj jugoslovenskoj prozi uopšte. tako i o pojed'nim istaknutim njenim predstavnicima.
BPLA VRANA NAŠE ZABAVNB ŠTAMPE”
NAVIKLI SMO da nas naša štampa, naročito ona takozvana znbavna. iz dana u dan, iz nedđelie U. nedelju, prosto zasipa velikom količinom manie ili vše svarlivih fotosa fimskih i pozorišnih „diva“, kao i fudbalskih i drugih šampiona, šansonierki i šansoniera, domnćih i stranih.,. Naslovne. stranice nedđelinih magazina, jednom Yečju, kinte drečavo-reklamerskim dekoltema i bujnim grudima, vifkim razgolićenim nnengmama i vratovima,
Nastavak na 2, strani