Књижевне новине
Nastavak sa 1, strame
| uzbibanim trbusima i bedr:ma Vam
· Mkojakih starletica, majčešće dotad
potpuno nepoznatih, i tek „otkvivenih“, — na' polzu otečestva a na štetu dobrog ukusa. Niko ništa
nema protiv lepote ljudskog tela.
Naprotiv. Zna se dama su neka neajveća umetnička dela čovečanstva,
"nastala inspirišući se telom ljud| Skim. Ali je zabrinjavajuća popla=
| va .neđotupavnog
malograđanskog propagiranja lakog života i lakih
_ uspeha uglavnom beznačajnih i du | hovmo praznih ljudskih stvorenja,
Šenskog ili muškog pola svejedno. ·
Zaio je w jednom od poklednjih brojeva „Duge“ za č'taoce bilo pra»
; vo iznenađenje i pravo otkrovenie
da se ma naslovnoj stranici mogla da pojavi i fotografiia (zamislite!)
| — jednogf našeg ozbiljnom pisca,
Naime, objavliujući intervju zna-
čajnog slovenačkog književnika Mi ·
Ššla MKranjeca, uredn'k „Duge“ je -- konačne! — došao na ideiu da i njegov fotos zaslužuie đa se štampa — ma naslovnoj strami. Ovu be
'lu vranu u našoj štampi treba bo= vdraviti, ali istovremeno i zaželeti .
đa — boređ tolikih naših vrednih naučnih, kultumih i drugih vadn:-
"ka i radnica u vuđnicima, pređuze
čima i mopšte u dyvuštvu -—— ne osta'ne i dalje — bela,
M. SRJ... 1 BEOGRADSKI PREVODILAC
PREVODIOCI su već navikli da se o njihovom truđu i rezultatima mne govori, da Kritičari, p'šući o prevedenim delima siramih autora, zaboravljaju na ome koji su uwpozna= vanje sa fim piseima. omogućili,
Zbog toga gest M. Sel. u „Telegra»
mu“ ođ 26. marta deluje kao pri-
_ jatmo izmenađenje, ier je on odlu»
čio da prekrši Kkyvit'čarsku zaveru dutanja o prevodiocima, Međutim, on To: čini na pomalo neuobičajen
'mačinm, . ne» spominjući ' Dyevodiočevo '
| „ime. Govoyeći „o stilskoj ·neizra>
. đenosti“.,.;Hem'ngvejevog:. „Pokrethe
"nog pbrawhika“*iom! primečuje đa ju”
je „beograđski prevodilac poftemci=-
YaQ eosječanjiem našeg jezika“,
M. Sel. je svoj tekst potpisao, m8~
. kar i ovako nepotpuno, ali kao da je zaboravio đa i „beogradski pre-
vodilac“ ima i ime 1 prezime.
PRESUDNI MOVENS
"PRE NBRI DAN objavljena je :u
izđavačkom pređuzeću · „Matića
hrvatska“, splitski pododbor, zbir-
ka pesama Tome Podrugpa „Prago»
VI. Na koricama knjige štampana
· je wobičajena beleška Wkoia, koliko
su nama izdavački običaji pbornati, ireba najkoneizmije da saopšti ne> ke bitne osobenosti wisca i mjegovog dela. Pošto ova beleška unekoliko ođuđara od onih na koje smo navikli objavliuiemo je tv cleini:
„Izvlačiti izražajnu nost i neđostafke poezije TT" Podru-
ga nije bI upubno ni moguće ma ovako . skučenom i “isključeriom _ mjestu, { !
„Reći mi je ipak niemu ponajčešću ecrliu, nmiem presudni movems, a lo je: pjev-priziv, opomena pro-.
· šast'm — da se da dom privrženo-·
·'Btoji, čak i moći da nas
sti stvarima bivania koje mas sve nagla šeho: pristajanje he iznakazi po~> sustajanjem u neiskazanosti, T. P. M.“
OPERA KROZ VEKOVE
:: ACA BERTONCELJ i Franc Grčar,
uz pratnju Kamemog orkestra RT .
„jubljana pevaju fragmente iz tri opere Đuzepe Verdija: MRigoleta.,
· 'vaviiate i Toreađora“,
(TV program. u „Večernjim ovostima“)
Sigumo vam je poznata ftlauma arija iz trećenavedeme opere: „Napred. u boj, trubadure ...!“ \
POŠTO HRPA NASLEĐA? 7MUZBJI bi trebalo, više Nego: a
· hijih gođina, da otvore svoje dveri,
~ kallurnih nasleđa domaćim nin - turistima“, ;
da rasktile depoe, da ponude hrpe i stma-
t„Večernje novosti“) Bez obzira ma sil, apel-je blago remen: bolje w „raskrijenim, de-
poima“ muzeja, makav + wa, hypi, ego ma stovarištu otpada.
Ž
"de svačega i da će to usklađivanje jednog.:dana biti.
. Prema w e of, Ra - privremeno: zaustavijenp shladđivamje"-ajon ·je"8Vim" "da zauzimaju štrog stav, Prema „Politici“, „JOUOMVO.
srž, vrijed=
7 aydo ŠTAMPE
ŽIVEO
MRAZ
Kosta TIMOTIJEVIĆ
„TAKO JE MORALO DA BUDE" — veli „NIN“ komentarišući. zamrzavanje cena. „To je, žaprabo, bio jedini put da se smiri tržišta i u, oblasti cena,
' pavede kakovo takav ed,
„Potrošači su, međutim, najzad, odahnuli i pož= droavilk Savezno izvršno veće gromkim, aplayzom, ba im se i mi pridružujemo“ — dodaje „Svet“.
„U ime onih, koji su ohrabreni" —. zaključuje
„Beogradska nedelja“ — „potrebno je reći da je
iy naše administracije, dakle, više nego dobyYo|D "Toliko bi prosečnom čitaocu i potrošaču, uglavnom ekonomskom laiku trebalo da bude dovoljno. On i sam zna da je zamrzavanje cena za njega dobro, da je dobro za njegov lični i porodični budžet, „jer (kako kaže „NIN“) ono što se događalo u poslednje vreme ničemu, nije vodilo. Ih je vodilo jednom apsolutnon, neželjnom, cilju“. Obični građa nin osetio je instinktom da je „tako moralo da bude“
i suvišno je dokazivati mu stručnom analizom da je”
za njega bolje ako mu cene ne beže — kao što je prošlog leta instinktivno osetio da će „usklađivanje „cena“ ' hleba, ulja i šećera dovesti 6veopšteg lančanog usklađivanja svega i
nagvano „ono što Be događalo u poslednje vreme“. tome, ako je „zamrsavanjem, bar
srcem i svom dušom za zamrzavanje.
Ali stvari, naravno, nisu tako jednostavne, Brižni komentatori velikih dnevnih listova postarali su se da nam objasne kako je odluka o zamrzavanju
u atvari neka vrsta nužnog zla, nešto čemu se možemo radovati samo uslovno i oprezno.
Prema. „Politici“: „Vest je, kako smo maveli, primljena, sa zadovoljstvom, ali i sa izvesnom, dozom skepse w tom, smislu meće li, možda, to. sam? zavanje cena izazvati mestašicu TYTobe ma tržištu, svojevrsne špekulacije, trgovinu, ispod, tezge, 2a1UG= ranje tržišta u, Jokalne groamice itd.* Pošto konstatuje da su takve bojazni neopravdane, list napominje: „Ono dd čega se može u izvesnoj meri straho-
- ati & obzirom, no, naša, dosadašnja, iskustva, jeste to da li ćemo imati dovoljno snage da podnesemo |”
poneku žrtvu koju će mužno. nametnuti ovakaG politika...“ .
„Borba“ „je još manje podložna prenagljenom oduševljavanju: „Valja, međutim, veći i da bi, u sadašnjoj s\tuaciji po svemu, meophodna, odluka o zamrzavanju cena pretila do se, ako bi wažila u jednom, eventualno dužem, vremenskom, petiodu, pretvori \, soju, suprotnost. Umesto do stabilizuje ili bay tome doprinosi, lako bi mogla da utiče ma pojačanje vaznih drugih meprunomernosti i teškoća.
priorede i tržišta“,
· Prema tome, građani ne treba da strahuju od
- nestašice robe ili od. crne berze (manj ako še nešto 'ne ijspili iz nagoveštaja u prvoaprilskom broju
„Večernjih novosti“ da je „meso alergično na, mraž“), ali valja da se klone pojačanja raznih drugih neravnomernosti i teškoća privrede, a naročito treba
da smognu snage da podnesu i poneku žrtvu koju .
će nužno nametnuti ovakva politika.
. To, naravno, ukoliko je upozorenje upućeno pro sečnom čitaocu, prosečnom potrošaču +— ali, po svemu sudeći, nije njemu. Jer u njegovoj vlasti nije
. ni. usklađivanje ni zampzavanje ni remećenje ni
regu]isanje privrede tržišta i cena. Zasad nije jasno
· kakvu žrtvu on treba da bude spreman da podnese.
Ukoliko je, pak, upozorenje upućeno privrednim organizacijama i Saveznom izvršnom Veću, može» mo samo poželeti da svi kojih se io tiče pažljivo
· čitaju komentare. u štampi, Kako veli „Borba“:
„Nikako se me sme desiti mi, da se kroz njene pore
: (tj, kroz pore odluke o zamrzavanju) opet provuku
razni dosadašnji „vešti“ altteri privrednih zbivanja“,
„OBRADA“ KNJIŽEVNIH DELA
Druže uredniče. |
Pre neki dan, jedan me đak upita po kojem se zakonu ili pravilu Flas „z“ u našem jeziku pretvara u. glas. „GU. -
Začudih se ovom njegovu pitanju, a om mi pokaza, oglas u novinama, gde se među delima Branka Ćopića koja će štampati jedno naše izdavačko pređu |zeće pominje | „Brončana straža“.
Mađ to videh, začudih se još više, jer Branko Ćopić nema knjige 6 ovakvim naslovom.
t# nsšem ravopisu navode sa obliči bronza i hvrome (a), bronzan i brončan, ali Branko Ćopić.je svoj
\
roman nazvao „Ne tuguj bronzana stražo“ ine verujem
đa je ikoga ovlasilo đa njegov naslov menja, i ovom slučaju dvosiruko => da ga prekraja, skraćuje. (Onda
| Šta mo rekao T, Raskovnik u „Fhonomskoj poli
“: „Nije moje da. govorim o krupnim problemima. naše priorede i mjenog Kretanjo, Ia perspektive Čoveka sa ulice, nevičnog krupnoj privrednoj poli» tici, odluka o zamrzavanju izgleda jednostavnija
nego što možda jeste, Laiku preostaje nada da će ·
. Savezno izvršno veće držati na oku i pore i aktere — nada da su sve eventualnosti unapred predviđene i da se već zna kako će se parirati posledingama zamrzavanja koje nisa. na prvi pogled maslutive,
ZAŠTO VOLIMO ŠEKULARCA?
· To je pitanje u Blvari podnaslov ma 23. strani „Sveta“ (30, III 1965), koji u istom broju, na b strani, beleži da je „majpopularuiji beogradski fudbaler Dragoslav Sekularac počinio wa, utakmici Crvena, Zvezdo — ŽeljezničaY, prošlog četvrtka u, Beogradu, delo uw povratu, Naime vu 70, minutu utakmice om Je šakom udario halfa Jovanovića, u trenutku kada,
"je lopta bila na saspim, drugom, delu terena".
I druga je štampa zabeležila incident, ali. prilično neupadljivo, Sa izuzetkom „Večernjih novo sti“, koje su u dva maha (29. i 31, III) prepustile
svojim čitaocima da u pismima unedništvu prote stuju što je Šeki kažnjen samo jednom utakmicom”
. neigranja, ostali &u listovi smatrali za neoportuno.
bić je opsobao Selulavca, ovaj ga je udario i zato je isključen“. ı đalje: „Šekularac i Kostić me mogu, isgleda, da, izdyže jak psihički pritisak, u utakmica ma w kojima se događaji me mwižu onako kako omi žele...“ Prema „NIN“-u, „arbitar je očigledno isključio „Željezničarevog“ igrača Bukala samo da bi pred „Zvezdimom“ vwublikom, „opravđao“ mešto vranje isključivanje ŠSekularca koji je svestom svog postupku, bez reči protesta napustio teren“. Prema „Svetu“, „Jovanović je, naramo, po „lepom“ starom običaju maših, fudbalera, pao, simulirajući nokaut“, 8 Dsim toga, „gladijatori iz odbrama Judbalskih, ti= mova koji mo, isti način igraju proti Šekularca. Džajića, KRovačevića, Goalića, Jerkovića, Osima i Perhatovića, ostaće — što se tiče formalno-pyavne fudbalske čestitosti — ispravni iako mam, ubTGaO oni oduzimaju, užitak. u, fudbalskoj igri, iako su, oma pravi. krivci koji, eto, izazivaju i provociraju“.
Orugi su se uzdržali od komentara.
T eto zato volimo Šekularca: zato što je najbopularniji beogradski fudbaler, zato što mu. gladijatori psuju mater, zato što ga izazivaju d provociraju a onda pađaju simulirajući nokaut, zato što jadnik ne može da izdrži jak psihički pritisak, zato šio napušta teren bež reči protesta, a nađasve zato što nas Štampa uči đa ga volimo — pravđaluči ili zataškavajući njegove nesporiske postupke. , :
NE TRI NEGO SEDAM TONA
U prošlom broju preneli smo „Ekspresovu“ in> foymaciju prema kojoj je novosadsko izdavačko. preduzeće „Bratstvo i jedinstvo“ prodalo pređuzeću za promet starim gvožđem i krpama „Sirovina“ tri tone knjiga. Dok su „Književne novine“ bile u štampi, „Flhspres“ je objavio nove podatke, prema kojima nisu u pitaniu iri nego sedam, tona knjiga. Prodate su za 20 dinara po kilogramu, dakle za ukupno 140.000 dinara, iako su vredele preko deset miliona. i :
Prema najnovijim obavešteniima, sa otbada ie prodato nešto oko tri tone. Ostalo je zalila. kiša. Okružno javno tužilaštvo i 'Pprižišni inspektorat
zainteresovali &u se za ovaj slučaj. Valjda će najzad
ipak biti nađem neki paragraf po kome se može kazniti izdavač koji baca knjige na otpad ne VvOdeći računa o tome hoće li suvo vreme Wotraiati dovoljno dugo da se sve rasprođaju nenakvašene.
bi se 1 Šenoino dele „Čuvaj se senjske ruke” moglo nazvati — SBenjska ruka, „Zašto grđiš reku“ Mirc Alečković -—— Grđena reka, a „Šta ti kažeB Marija“ Slavka Vukosavljevića — Marijino MWazivanje, itd.) i da oblik „bronžan“ kojim se pisac služi u svom govoru preinačuje u „brončan“,
sličnih je slučajeva bilo | ranije (Nušićevo „OPpštinsko dete“ je, nor, w jednom „zagrebačkom izdanju postalo — Općinsko dijete, pa ga ni sam Nušić ne bi mogao prepoznati) ali su oni osuđeni Wno nedopustivi (Dosad nikad nikom mwije bio ni na kraj pameti da, recimo, Ćiplkov roman „Za kruhom"“ wazove „Za hlebom*, Šenoina „Kazališna jzvješćać pretvori u „Potorišne izveštaje |! u naše doba takvih „Morektura” ne bi smelo biti. |
. Rađe Zorić WT. Užice, Šumađijsk& ž
fnasaunsnagspurspsrnznauuozazgsgapszazuzsasnnnzsarpnuunRRRRE aumsagsasi Grassnavsas asa gsa aaa pyabnay aaa ahna sna rsaysnnasanaaan aa aaaNaanpyas aaa 3agWAsRaRBY 33 BauagpsagapBpBanuagnusavaznagagagananansGuanaauragansBanganzsamppnsnmsamı
Ta
ŽIVOT OKO NAS.
(dO
0 Ljubiša MANOJLOVIĆ | Daklem..,
KROZ NAŠE guste razgovore o svakojakoj tema=
tici i pprobiematici, o produkciji, jntegraciji, kooperaciji i, ako može, aotacij: jedva hc nekako probilo proleće, Ni Došlo je, smeška se, sluša kako konferišemo („Daklem, ovaj, onaj, drugarice i, drugovi,..), Sluša to proleće, &8li,se me! javlja za reč, Me pada mu ni na pamet, "vreba ga razumeti, Pyolečć je oduvek više cenilo plodna polja nego plodne di skusije. : rak Proleće je tu, i ja molim da niko ne posumnja u tu prijatnu činjeniću. Uostalom, videćete, kroz otvorene prozore, i u opštinske komitete počeće da uleću leptiri. Zazujaće i neka pčela koja Wkwitikuje ceiom žaokom. ; i l VES _ Mo je tako i to ne može da bude drukčije, To je proleće, Lepo i drsko, Gleda i koga ćemo birati ža poslanika, Znajte, ono ne voli namrštene,. · Druže predsedavajući, da li se sastanak, bliši kraju? Pošao bih na ulicu, 6a prolečem, Da vidim. proiećnu modu, Da posmatram visoke štikle i «= šta mogu — visoke cene... | Novi ya tiv Druže predsedavajući ako je sastanak završen, morao bih da požurim na dvugi saštanak. sa. jednom drugaricom. Želeo bib, ja i ona, u prolećno veke ' da pričamo, makar samo da čapućemo, o nekim važnim idejno-političkim stva=Yima, ; LEL o
Život naš računski i i * V J l „BORBIN“ saradnik 8. St, saopštio nam je Pos ŠI : spomeniku krajputašu u selu Sirigu blizu Srbo raha: ' Si 9 ION
„Na mestu gde danas krai puta na kraju sal &toji spomenik bio je jedan od retkih otpora jugo slovenske vojske, Kao odmazdu za takav smćo pokušaj neprijatelj je odmah pohvalao sve prisutne seljake, žene, decu, male đake sa torbema i streljao zajedno sa zarobljenim vojnicima. 'Pošle nekoliko nedelja fašisti su usred sela Siriga, po digli spomenik jednom od svojih poginuljh ofi» cira: Stajao je on tu sve do oslobođenja, 8 onda je neka samo izbrisao natpis u gotici i upotrebio ga za spomenik streljanim Siyižanima“, Si Kakav primer praktičnosti! Samo kad se'pred tim primerom čoveku ne bi još dizala i kosa na glavi, Sirižani su tu neugodnu stranu slvari šhva» tili i hako nas novimar S. St. obaveštava, poče}
da jstupaju sa zahtevom “YMa se ovaj spomenik
· poruši,
I pored Svega, mora se priznati da slučaj govori o izvesnoj našoj genijalnosti, Mi se obično
dosta, natežemo & ekonomskom računicom, bez koO>
je nema napretka i bogatstva, Ne umemo da Ši0j se podređimo. Ali smo dUigledno veliki majstori da je primenimo kad ne treba,
Možda nema neke velike veze sa avim ovim napred, šali sam ednom, u Sarajevu, slušao razgo= vor o podizanju .Krematorijuma ww .Bayaje\i. Krematorijum je, razume 8e, skupa slivar, a morao bi da se uhvati nekakav račun. Da se ne bacaju pare na smrt, bolje da ih trošimo na život, Jedan učesnik u nazgovoru tek reče: ; }
— Krematorijum bi se, međutim, isplatio kad bi umiralo po tri Sarajlije dnevno.
Pišem, Pišem petnaest... . i) IZ KOMISIJE za obrazovanje i. kulturu: Central nog veća Saveza sindikata Jugoslavije obradovali su nas podatkom da je, po broju nepismenih, Ju goslavija na čelu socijalističkih zemalja, a među prvima u svetu, Samo među zaposlenima u našoj gemlji skoro milion i po ne znaju da čitaju i pi» šu. U tom pogledu se, kažu, , možemo .mariti male nc sa Hong Kongom. O) U raznim anketama i javnim razgovorima sa piscima i ostalim umetnicima često se postavlja pi" tanje: Šta je, druže, po vašem mišljenju važnije, aadyžina ili forma? ; . i Za” ove stotine hiljada · nepismenih koji .se potpisuju kažiprstom “očigledno je važnija forma. - 90
Crkavaju lokomotive
: ı VIKTOR, IGO je pisao da. ono jo vođi. i vuče, svet, nisu lokomotive nego ideje. Dobro je što Je
to Viktor Igo' napisao, Zlo je što su to pročitali,
· i jugoslovenski. železničari.
Koliko je sati... . Pre ove, moje beleške trebalo bi makar baciti pogled na komeniar „Ni onako, ni uzgred, nego. hako jeste“, koji je „Književnim. novinama“. uputio zainteresovani Dušan Azanjac (str, 19), ; ,
„Za Manojlovića je wvek deset sal, kazaljke, se kod njega ne pomeraju.,.,“ GIODANENS
Moram istaći da ta Azanjčeva rečenica „ima. duha, Ali nisam siguran da sam ja biaj koji treba. da popravlja časovnik. Možda bi ipak bilo bolje ., da ga popravlja Azanjac, Uzgred bih mu saveto-. vao da kupi i nov kalendar, po mogućstvu neki iz.. dvadesetog stoleća, akt. E tibane a BVNNNE ___>Deset časova, Neko govori, Niti ga vidimo, niti" čujemo.“ | O O Eye
Po novom kalendaru, te reči su ne insinuacija . nego nevina opaska (čak i po sadašnjem, ispravV” ljenom Azanjčevom stavu), i ja sam ih tako oce». nio u „Književnim novinama“, Nisam iu. takvu · ncvinost proširio na celu kozeriju „Susreta“, ko» joj sam, naprotiv, učinio zamerke. A. kad to na skupštini boraca Srbije neko namerne izvrne, onda je Jasno šta je to i po kakvom je to satu i: otrca»
nom' kalendaru. ;
Na neodmeren napis wiladih:došld je, doduše u
„drugom smislu, još neodmerenije . pismo starijih, Ispod mosta koji treba da spaja Weneracije mladi 'Su pravili neke nepristojnosti, U ljutnji, stariji
5U zbog toga hteli bombom da poruše most. A most treba da ostane čitav, za šta sam-se ja zalagao, · U toma je suština, Dobro bi bilo da to drugovi kao Azanjac shvate, odbacivši suvišne veči, Za fo baš i nema mnogo vremena. U oj stvari na časovniku je — pet do dvanaest, |
* 7 |
) TRON: VIVA OLI. V IL-N-EEP
i