Књижевне новине
KNJIŽEVNE NOVINE
LIST ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST
| DRUŠTVENA PITANJA
ww
Godina XVII Nova serija Broj 247.
BEOGRAD, 17. APRIL 1965. List izlazi svake druge subote
Cena pojedinom primerku 30 dinara
OKRUGLI STO. REDAKTORA
EVROPSKIH KNJIŽEVNIH ČASOPISA
NA INICIJATIVU Zajednice evropskih pisaca (COMES) i Saveza književnika Jugoslavije 27. 28. i 29. aprila oaržacče se u HBeograuu UNRrUugil sto redaktora glavnih evropskih Kkmjiževnih revija Zapada i Istoka. Ovo je prvo savetovanje ove vrste koje se održava u Jugoslaviji i ma izvanredno veliki kulturno-politički znaćaj. Posle drugog svetskog rata, pre nekih desetak godina, održano je u Ženevi još jedno slično savetovanje u organizaciji poznatih „Ženevskih susreta. Okrugli sto koji će se ovih dana održati u Beogradu, međutim, i po broju učesnika i po raznovrsnosti književnih revija koje će na njemu biti zastupljene, imaće znatno širi značaj. Zamisao organizatora i učesnika je da se, priikom ovog susreta istaknutih pisaca Evrope, razmotre i neki značajni problemi uzajamne saradnje i kulturne razmene Književnih dela i tekstova u jednom daleko većem obimu i u značajnijim razmerama. ·
U prethodnim razgovorima organizatora, zakljužčeno je da se na Okruglom stolu okupi trideset redakcija glavnih evropskih Književnih časopisa, među kojima iz Francuske Sartkrov „Les Temps Modernes“, „Les Lettres Nouvelles“ Morisa Nadoa, „Mercure de France“ Gaetana Pikona, „Europe“ Pjera Abraama, „Esprit“ Žan Mari Domenaka; iz Engleske „The London Magazine“ Alena Rosa, „New Left Review“ Kventina Hora; iz Italije „Il Verri“ Lučijana Ančeskija, „Nouvi Argomenti“ Alberta Moravije, „L'Kuropa Letterarin“ Đankarla Vigorelija, „Ulisse“ Marije Lujze Astaldi, iz SSSR-a „NOovij mir“ Aleksandra Tivardovskog, „Inostranaja, literatura“ Borisa Rjurikova, „Vsesvit“ Poltorackog; iz Čehoslovačke „Plamem“ Jiržija Hajeka, „Svjetova literatura“ Jozefa Kadleca, „Host do Domu“ Jana Skacela. „Slovenske pohlady“ Milana Ferka; iz Poljske, „Twordczosc“ Jaroslava Ivaškjeviča i „Kultura“ Januša Vilhelmija; iz Mađarske „Nagy Vilag“ Đerđa Gabora, iz rurske „Varlik“ Jašara Nabi Najira; iz Bugar-
ske. „Plamak“. Miteva; iz Nemačke DR. „Sınn ·
und Form“ Armina Cajslera; iz Švajcarske časopis UNESCA „Diogčne“ Rože Kajoa. Naknadno se očekuju potvrde iz skandinavskih zemalja i Faiumumije.
Osnovna tema o kojoj će na ovom skupu diskutovati, iako nije striktno i precizno utvrđena, jer je predviđena slobodna razmena mišljenja, odnosiće se na mogućnosti i nemogućnosti uzajamne saradnje književnih asopisa Evrope, na puteve bližeg upoznavanja evropske kulture i književnosti. Očevidno je da književni časopisi, kao veoma značajna sredstva komunikacije, u dosađašnjoj praksi međunarodne književne razmene pnmisu bili dovoljno korišćeni. I direktnim i ličnim kontaktima književnici Evrope imaće mogućnost ne samo da zajednički pretresaju i ispitaju sve ono što je sprečavalo i kočilo dosadašnju saradnju, nego i da trasiraju nove puteve na ovom području.
Zajednica evropskih pisaca i u svom statutu predviđa ovakvu vrstu razmene među svojim članovima i zemljama-članicama. Neki od postojećih časopisa i književnih revija,i u zapadnoevropskim i u istočnoevropskim zemljama, i do sada su, u okviru COMES-a, a i van njegovih okvira, ulagali izvesne napore da se postojeće praznine popune, pogotovo kađa je TeĆ o malim jezičkim područjima, o kulturama 1] literaturama malih naroda Evrope. Jezik koji služi kao glavno sredstvo komunikacije među ljudima predstavlja ponekađ i nepremostive teškoće među različitim narodima, naročito kad
se radi o još nedovoljno poznatim i ispitanim
područjima, Takozvani mali jezik ne mora istovremeno da ima malu literaturu, malu kulturu. Za ovu bvrdnju, Čini se, ne treba tražiti neke posebne dokaze i argumente, utoliko pre ŠtO je naše vreme, preko Nobelove nagrade, na primer, kao i drugih međunarodnih književnih priznanja, izbacilo pred svetsku kulturnu JaVnost mnoge irajne vrednosti i nekih brojno malih naroda. |
Okrugli sto COMES-a i ima za cili da utvrđi kojim sredstvima, i kojim sve oblicima, ireba rešavati postojeće probleme, izbegavati nesporazume, nalaziti zajednički jezik. Sigurno je da neposredni susreti, lična poznanstva, pa i prijateljstva koja se tom prilikom mogu sklopiti među književnicima okupljenim oko DOjeđinih evropskih Književnih časopisa, neće po svom značaju biti najmanje važna stvar koja će doneti i ovaj beograđski susret,
Za jugoslovensku kulturnu javnost Okrugli sto COMES-a i Saveza književnika Jugoslavije biće utoliko zanimljiviji što će i ređakcije svih glavnih književnih revija iz svih naših republika biti pozvane da uzmu učešća u njegovom radu. Položaj Jugoslavije u svetu i njena politika aktivne i miroljubive koegzistencije u svim međunarodnim pitanjima i odnosima pružaju široku mogmućnost za svestranu i plodnu konfrontaciju ideja između Zapada i Istoka.
A takva otvorena, poštena i objektivna Konfrontaciia i jeste cilj ovog značeinog međunarod-
„nog skupa ljudi od pera i duha,
PISCI PLAĆENI
PRE KRATKOG vremena Jugoslovenska autorska agencija uputila je pismo članovima Saveza Kkmjiževnika
Jugoslavije, nudeći im svoje usluge.
i posredovanje prilikom sklapanja ugovora između njih i izdavača, U tome smislu, Agencija je izradila i jednu orijentacionu skalu autorskih honorara za autore koje bude zastupala. Skala iznosi: proza, kri-
tika i esejistika — od 30.000—60.000.
— po autorskom tabaku; poezija od 250. — do 500, — dinara po jed-
nom stihu; prevodi ı prozi — od 12.000. — do 20.000. — po autorskom tabaku; prevođi u stihu od 150 — do 250. — dinara po stihu,
· Ovaj predlog Autorske agencije, koji će svakako naići na podršku većine pisaca, pošto su predviđeni honorari, koje Agencija na neki način garantuje, znatno veći od ho-
norara koje veliki deo izdavača da- ' · nas plaća autorima, jedap je od naj-
konkretnijih pokušaja da se popravi prilično nezavidan materijalni položai pisaca. 1 On Ae7 |
Predđviđena „skala je veoma skromna. Slovenački pisci su se već
izboyili za daleko veće honorare i odneđavno autorski honorari u. SR Sloveniji iznose: za prozu, kritiku i esejistiku — od 50.000 — do 90.000. — dinara po autorskom: tabaku, i za poeziju — od 500. — do 1.000. dinara. Tiraži su isti.
NEMA DRUGOG...
JEDNA VEST privukla je pažnju svih onih koji se na neki način bave filmom: radnički savet filmskog preduzeća „Avala“ zatražio je od Ratka Draževića da dalje ostane
na dužnosti generalnog direktora,
jer „napori.kolektiva kao.i odgovornih političkih foruma da se nađe novi generalni direktor nisu urodđili plođom“.
To je zapravo kraj jedne mučne epizode u našim „kulturno-kadrov=
o skim. licitacijjama Koja je nekoliko
NA svoj bpoetski ut kroz onozeinaljski svet Dante mwije bio podstak= nut samo namerom, da uzdigne Beatriču, već i ubeđenjem, da treba da izvrši misiju za dobro ljudi. Saznanje straho> te greha, uspinjamje ko= je orečišćavao dušu i konačno upoznavanje sveta savršemstva i blažemstva, moraju koristiti dčovečanmstow, koje nije spozmalo pravi put. Donte je svoje delo ma zvao „Komedija“, je” od tužnog početka prerasta ko zvučnom i Vveselom, (oaju: ~ „Božan“ stvenom/" su, je amezoal. po tomci, počev od, Bokqa= ča, prvog javnog tumača ovog dela. I ona je stvarmo božamstvema, u svojoj poetskoj snazi i grandioznosti cilja %t čijem, pravcu, wowwčcuje čoveka kada om zna is= pravno da se opredeli, koristeći se slobodom, koja Tu. je data. Čitav savremeni svet, savremenmik Aligijerije», prisutam je u „Momediji“, čitava tragedija Damteovih savremenika isklesana je u Krugovima Pakla, a sve nade + sva dostignuća 1!%7 se misli i sposobnosti uz đižu se iznad vrleti Čistilišta. Proslavljajući „sedamstogodišnjicu, Tođemja ovog velikog „pesn'ka i filozofa, sima uniber= zalne, svetske domovime, čovečanstvo se podseća i njegove uvek aktuelme poruke: „Mislite na svoje poreklo: miste stvoremi da živite kao zveri, već da, sledite vrimu i znanje“. (Odisejevo. pevanje, Pakao XXVI, 118—120).
a GISTAV DORE: ILUSTRACIJA ZA DANTEOV oPAKAO“M
poslednjih meseci sa više ili manje
. intenziteta vođena u Beogradu oko
ovog atraktivnog radnog mesta. Ko= liko se moglo saznati iz štampe i kuloara, ono je bilo ponuđeno de setini ljudi, mnogi su odbili jer nisu hteli da ulaze u poslove koji, po mnogo čemu sudeći, nisu sređeni, ali bilo je i onih koji su želeli da se prihvate tog rukovodećeg položaja i imali ideje kako da urede ovaj film ski centar, mada njima verovatno zbog toga, i nije ukazano poverenje.
Iz svega toga stekao se utisak da pokretači ove licitacije nisu u stanju da nađu odgovarajuću ličnost po svome ukusu ali ne i po nekim objektivnim merilima, pa se na kraju kompromitovao ceo konkurs. Tako se saznalo da ne postoji đrugi čovek koji bi mogao taso dobro da vodi naše najveće filmsko preduzeće: Ko bi rekao đa smo toliko siro= mašna zemlja!
Nastavak na 32. strani