Књижевне новине

___IWNI ___

·NAJNOVIJA KNJIGA Marka, „Ristića sadrži, kako to kaže sam autor, „dugi i zamršeni. splet podataka, . utisaka, zabeležaka, razmatranja, doživljaja, štimunga, sećanja o jednom vremenu koje je bilo prokletstvo, i jedinstvena. škola, vrhovni doživljaj naših pokolenja“. Reč je, naime, o ratu i okupaciji, čijom je groznom stvarnošću Ristić bio nadahnut pri pisanju. svojih dnevnika i razmišljanja. Političke i Kknjiževne teme se tu bez prestanka prepliću; sećanja-:puna topline, istina retka, mešaju se sa · prigodnim, publicistički pisanim komentarima; prošlost i sadašnjost prisutne su u podjednakoj meri. na stranicama ove. knjige. s — e

-. Jedan osnovni probiem “hoće da objasni Marko Ristić:;kako-su defetisti iz vremena prvog svetskog rata postali. u drugom svetskom ratu "pravi rodoljubi, dok su, s druge strane, nekadašnji stičkom i antiburžoaskom smislu poezije. preteča simbolizma i nadrealizma, kao i o samim nadrealističkim i modernim pesnicima, Ristić postaje sjajan esejist kakvog ga znamo, iz njegovih najboljih dana. Takav je on, uostalom, i onda kad se seća svoje mladosti. Postoji jedan nostal]gični i melanholični ton u njegovoj esejistici koji deluje pešnički snažno, mnogo sna> žnije nego njegova hladna i celomudrena lirika. I:tu noć wikrokosmosa, to podzemlje duha, tu oblast, nesvesnog mi upoznajemo ne u njegovoj poeziji, već u njegovim. esejističkim tekstovima. } 0 y Kakva je sudbina izolovanog, „kabinetskog intelektualca obuzetog . poetskim vizijama u ratnom vrtlogu? Kako se u njemu ogleda drama jednog tragičnog vremena? Ristić o dilemama koje su ga raspinjale piše nadugo i naširoko. U izukrštanim,” protivrečnim i iskidđdanim tokovima istorijskog i književnog, razvitka. on. pokušava da uspostavi jednu neprekidnu liniju, da. nađe kontinuitet i.identitet svoje ličnosti, To traženje moralne: i intelektualne celovitosti i doslednosti, to je njegova prava opsesija.... I pošto tako uporno i strasno iraži jeđinstvo, on ga i nalazi. Ristić, sjajni pam{fletist i polemičar, koji je stvorio jedan zaista složeni sistem omalovažavanja i prezira, „u, knjizi „„Hacer tiempo“ kao da je i samog sebe u. zlovoljnoj

POSLE „Krivica“ — „Nasilje“. Svet, iđeje.i preokupacije · Aleksandra Tišme,od prve njegove knjige. pripovedaka. do. druge nisu. se, mnogo. izmenili. Čovek je u svetu sam i u toj samoći osuđen. da. živi.u nesporazumu sa svetom, Situacija koja, je data ni u kom slučaju ne odgovara čovekovim intimnim željama. On želi da iziđe iz samoće, · ali mu fo nc polazi za rukom, „Posle pokušaja izlaska još više se uverava da je sam, da se zajednički jezik sa svetom ne može naći i da je poraz ono što neminovno stoji na Završetku svake avaniure. U ovoj knjizi pokušaj izlaska. iz samoće su ljubav i,seks. Svih · pet ljubavnih istorija ispričanih u ovoj knjizi završavaju se zločinom ili pokušajem zločina, To su oni unutrašnji motivi za koje zna samo pres - islednik. Ali, kao što i sam Tišma kaže u jednoj, priči, ti motivi ni u kom slučaju ne mogu da izmene ono što se pravničkim jezikom zove materijalnom. istinom i da čoveka oslobode određene moralne odgovornosti za taj čin ili postupak, . 7 |

Situacija .prestupnika, možda, najzgodnija je situacija da se čovek ofkrije. Svoju subjektivnu situaciju stranca i čoveka koji ne može. da nađe zajednički jezik sa svetom, u: trenutku kada se sukobi sa zakonom, Tišmin junak. pretvara u jednu objektivnu situaciju. Tada je on i formalno čovek mimo sveta: i faktički u sukobu sa svetom. Pokušaj izlaska. iz te situacije onemogućavaju objektivne. okolnosti i on: im. se pokorava jer je pokoravanje,. za jedan tako ustrojen svet kao što je svet Tišminih · junaka, jedina mogućnost. Svoju usamljenost i ,odvoje= nost od života prestupnik na izvestan način posle prestupa lakše snosi. -. Kao što se vidi, Tišma je onu istu “sliku

FH ri a rar zire mra ae ynranea ya —a arEriyrerr rar apr ora ia epa per ep arenu nur era aaa ir ri var an ra en er eerriar armiran i es gupsaau OV

NOVA KNJIGA poezije Josipa .Pupačića „Ustoličenje“, upoređena. sa njegovim ranijim knjigama „Kiše pjevaju na jablanima“, „Mladi'ći“ i, „Cvjjet izvan sebe“, predstavlja. za ovog besnika jedan vidljiv korak unapred. Kada kažemo ovo, mislimo da je sazrevanje poelskog talenta išlo jednom uzlaznom linijom od. prve do ove poslednje knjige, bez obzira što“ je to sazrevanje moglo biti plod pažljivije. odabrane lektire, odnosno: da se radilo o porastu. opšte poetske pismenosti, kultivizaciji izraza koji se nije morao ficati samo _„Pupačića, već čitave njegove generacije, I jedan i drugi slučaj uključuje u sebe nadarenost koja nije mogla. biti stečena, Već doneta, ,a njeno. Uusavršavanjeambiciozno i jasno određenih ciljeva. Sazreva-– nje pesnika, prevazilaženje ranijih formi u poslednjoj zbirci kazuje kako je Pupačić rad .na jeziku i rad na temi shvatio kao jedan isti poSao, ako,se to tako može reći, te se na oba plana javljaju vidljivi rezultati, gde 6e deo donekle žrtvuje celini, no ako bi se cenila vrednost

(

ovakvog postupka, opravdanja za njega ne bi .

izostala. ı | 7 ' Tematika, u onom poeftskom smi tako teško, uočljiva, Jer je neodvojivš držaja i jezika, nosi laki odsev ranije . đenih prostora, ali je sada bogatija, s: dimenzijom, refleksijom i odnosima, Najč. to je pesnikov subjekt okrenut ne samom sebi (površno gledano to bi bilo tako), već sebi-svetu

sebi-pesmi, gde je sagledavanje samog sebe

da se kažu daa OP. da Pupačićeva lirika, naoko subjektivna i liHRS, dobijao HB one objektivnosti koja, mišao često istura napred kao svog branioca i zastupnika. Dalje, toje tema detinjstva, ponovljena iz ranijih knjiga, ali sada data interesantnije i,, što je zanimljivo, sa. više svežine. To nas upućuje na misao da su ovakve analogije i nebotrebne donekle, jer ono što j uvodna obrađa ili pripremni rad, kao što nismo obavezni ni ciklus „Hodočašće mirisa“

samo podstrek

KNJIŽEVNE NOVINE

nacionalisti i zvanični patriotski pesnici završili u izdaji i šovinizmu? Govoreći o defeti-·

tupnik i koje može da naslućuje, eyenjbalno i

je prethodilo samo, je

zapenušanosfi prevazišao; mržnja, bes, gađenje, odvratnost, nipođaštavanje, uzmučena žuč prolivena na stotinu ubitačnih načina: eto emotivne i intelektualne klime najvećeg đela ove knjige I zato kad naiđemo na oživljavanje prošlosti, na razmišljanja o poeziji, mi se osećamo kao kad u pustinji, pustinji mržnje hoću da kažem, naiđemo na oaze, mesta ljubavi i topline,

Marko Ristić nalazi za. samog sebe uglavnom '

puno nežnih reči; ponekad samo dopušta. da se blago i ironično sebi podsmehne. I dok su drugi u velikoj većini dospeli u ćorsokak u ratnim burama, Ristić se, po vlastitom. priznanju koje ispoveda. nametljivo i sa gordošću, uvek nalazio na pravom putu. Istina, bilo je i kolebafija, i nedoumica, i sumnji, ali proročki dar mu je-u svakoj prilici pokazivao kuda treba da ide! Trijumfalni hod između zamki i busija istorije, praćen sporednim krizama, ali uvek daleko od svakog opasnijeg iskušenja, stramputice ili poraza, ovaj hod je bio od prvog trenutka njegove zrelosti u suštini predodređen, neminovan, pobednički! Ovakav smer Ristićevog razvitka bio bi nam, mnogo razumljiviji i' prihvatljiviji, kad bi. sa manje. samoobožavanja, zanosa, sa: manje traženja doslednosti pošto-poto govorio o samom sebi. Čini se ovako da:je Marko Ristić odavno sve jasno bio, predvideo i razumeo!

' Njegove reči često zvuče strogo i dostojan stveno, kao da sama. Istofija govori kroz- njegova usta, kao da on najavljuje svojom pateti-

sveta koju je pružao u „Krivicama“ u „Nasilju“ samo razvio i upotpunio. Tako razvijena i upotpunjena ona je neminovno postala više pesimistička. Mnogi tamni tonovi, koji su bili prisutni i u prvoj knjizi, dali su ovoj drugoj zbirci Os5novni ton i postali dominantni. Takva slika sveta nesumnjivo da ima svoje opravdanje u situaciJama koje Tišmu najviše interesuju i koje su.u dobroj meri situacija savremenog čoveka. Jer zločin u Tišminim pričama ima u priličnoj meri simboličko značenje, To je jednostavno nnjdrastičniji vid čovekovog sukoba, Najpre, sa samim sobom pa onda sa sredinom i svetom. Tišmino razumevanje za razloge i motive prestupnikovog postupka dobija u tom slučaju humanističku, dimenziju.. U jednom svetu gde nasilje nije usamljeni hir nego u mnogom pogledu određena praksa, a svet u kome živimo pružio nam je dovoljno, u bližoj i daljoj prošlosti, iskustva fe vrste, otkrivanje razloga nasilju, možda.je, i najsigurnija njegova osuda, Jer svi Tišmini prestupnici, ma koliko bili izgublje-

smatrafi- iscrpnim krajnjim dometom „uokviru ove opsednutosti. Rat kao reminiscencija, ili kao doživljaj unapred, kao proricanje ili strah, ili prorićanje i strah od sopstvenog roroštva, grana Pupačićevu poetiku u novom pravcu, i tako, da smo skloni da poverujemo. kako je Pu-

' pačić krugom pešama „Horizont oružja“ i jed. nim njegovim logičkim „nastavkom. u ciklusu · „Područje groblja“ postigao Onu vrstu objekti' vacije koja je u. stanju da“subjekt liši iskustve-

nog ii da ga privede doživljaju apstrakcije gde se poništavaju konkretno ljudski razlozi u ime samih ovih ljudskih. egzistencijalnih razloga. . .

Ima u Pupačićevoj Knjizi i ozbiljnih podbačaja, tragova lova u mutnom, čudnih odnosa, mesta gde je emotivna tenzija sasvim zatajila, a ostala samo naga reč, verbalni nadomestak,

- tanušna inspiracija ili njena potpuna odsutnost. : Pakvi su ciklusi „Tvoja duša šuti i govori“ i _ Mimohod pobožnosti“, u kojima je samo ostao

oblik ranijih nadahnuća, krhka njihova ljuštura, u kojoj se izvornost ne prepoznaje, 4

: pesme su išhitrene u nekom neodređenom stanju

želje za. stvaranjem. Da ne sudimo bez dokaza, navodimo mesta iz prvog pomenutog kruga:

jednu dublju”

Marko Ristić: | VA BipBiah)AN Na

„HACER TIEMPO“, O O O „Prosveta“, Beograd 1965. ~ u

Nove priče” o starom svetu

Aleksandar Tišma:

„NASILJE“, . „Prosveta“, Beograd 1965. .

% /

raj #0 NP

čnom prozom dolazak strašnog „suda! Ali taj ristićevski finalizam, koji nas. uči da je. on gotovo jedini znao pravi cilj i puf, dok su ostali, oko njega samo posrtali, bio bi mnogo. pri-· hvatljiviji kad ne bi bio delimično naknadno stvoren. Moj je osnovni utisak, posle čitanja ove knjige, i to otvoreno kažem, da je njegova mu-– drost, dalekovidost „retroaktivnog“ porekla... Sam autor kaže da su njegove beleške iz 1942. date „sa izvesnim Wstilskim izmenama i dopunama, koje nigde ne menjaju smisao", Ne menjaju smisao... Može biti! Ali bi ipak bilo bolje da ih je objavio onakve kakve jesu, jer: dnevnici imaju smisla samo ako su autentični. Svako redigovanje, čak i ono koje želi da izmeni. samo neku reč, neki znak interpunkcije, ima' ža cilj veoma često i neku misaonu korekciju. Za „Dijalog između ospodina X i gospodina? ”Y u junu 1941.“ kaže da je „u svojoj: prvobitnoj versiji napisao 1941.“ U prvobitnoj, ali u đefinitivnoj..„? o lg EIN, y Meep'a Na više mesta knjige „Hacer tiempo“ Ristić ogorćeno napada Miloša Crnjanskog. „Žalosni Crnjanski“ koga je „još živog, đavo odneo“, „koji je nekad bio autentičan pesnik“ — eto ne koliko reči iz opela koje Ristić drži Crnjanskom. Zašto on oseća stalnu potrebi da ga toliko puta sahranjuje? Možda zato što oseća da je uprkos knjizi „Tri mrtva pesnika“ Crnjanški:i te Kako stvaralački živ? „Druga knjiga Seoba“ :i „Lament, nad Beogradom“ rečito demantuju Tisti-

NM ugi 1ravernvydafacgt oki

ni, pre prestupa i zločina su obični svakidašnji ljudi i svojim prethodnim istorijama . kao da govore da ono što se dogodilo sa njima može .da se dogodi, i događa se, svakom njihovom životnom saputniku. Rat. je uticao na formiranje sli ke sveta mnogih od njih. Neuspeh u životu poslao ih je na sporedni kolosek življenja. i· situacija u kojoj su se našli, pre nego što će.da izvrše zločin, njima je izgledala kao poslednja prilika da se vrate u život. I Tišmu prevashodno interesuju okolnosti koje su ih onemogućile da se vrate tamo kud su naumili. Rečju, pravđajuci i objašnjavajući, na izvestan mnačin, našilnika, Tišma osuđuje nasilje. U prvom" ređu no što

· nasilje stvara pa tek onda onoga koji to nasilje

: \ Ć 25 Josip Pupačić: Jo ep ibadkP (oil ita „USTOLIČENJE“, Ovih Na i pobaatipink Sf „Znanje“, Zagreb 1965. SOBA VORlsacN

provodi ili ono što to sprovedeno nasilje stvori.

U onoj istoj meri u kojoj se nije ·ismenio Tišmin svet nisu se izmenila. ni Tišmina sšredstva saopštavanja. On piše, još uvek, Krajnje jednostavno. Čuvajući formalnu strukturu realističke pripovetke Tišma doOđavanjem izvesnih psiholoških podataka nastoji da tu pripovetku

0D:

„Okrećem, še prema odlasku.

' prema, siromaštvu, | na granicama Stvayahja, i Umiranja, . ; Pristup, Tebi ty OR ika

mačio bi približavanje veličanstvu, hyama. | koji obasjava u sebi samo mrtve",

Ovde je inspiraciju zamenila retorika. Knjiškost, oveštao rečnički. obrt, naučena fraza, mali namerno upotrebljen paradoks, \lsto tako slaba mesta ovog dela Pupakićeve knjige čine banalne metafore i epiteti kojima se pesnik. nekontrolisano i nekritički služio zaođevajući svoju intimistiku hrpom poetizovanog. govora: crni be-. dem straha, ponorna tišina, tamni sjaj bez dna, nestvarne zjene, koban dodir, skamenjena. pro-

· šlost, tamni ponor duše; sve su td, reči kojer'kao:

da su preuzete od jednog kasnijeg romantizma. Bde se značenje gubilo u nađuvanoj patetici vesa, NA MMLJSVNIN Pupačić se u svojoj knjizi učio na dobrim i Vrednim uzorima hrvatske poezije. Tu je pre, svih Antun Branko Šimić, na koga podseća ne. samo grafičko-ritmičkom fakturom stiha (koju

ćevo tvrđenje. Nije valjda „Druga knjiga Seoba“ „proizvod bolesnog snoviđenja ili delo nekog fantoma? diyehO Napa nb NyyWai e Maji 7 Ova. knjiga Marka "Ristića opremljena je neuporedivo raskošnije no što zaslužuje po 5yojoj stvarnoj vrednosti. Pomenimo; ne bez gorčine, da su neki .od najboljih njegovih eseja, „iz

“noći G.noć“, „Istorija i poezija“, „Moralni i 50· ćijalni smisao poezije“; tekstovi koji 'su 'đo-

nosili jedani nov način gledanja i razumevanja , 'boezije, · bili štampani u časopisima ~ jednostavho opremljenim, koji su se strasno čitali i išli iz ruke: u ruku. A. danas, kad ga je sudbiha, u-iduhu "originalne' nadrealistižke »?eleologije, povela ::u “trijumf, dovodeći ga do najviših po časti, do” zvaničnog” 'priznanja, do intelektualnog trona odakle on baca optužbe i prokletstvo na sve strane, đanaš kađa' je više uvažavan nego , čitan, on'objavljuje svoja u velikoj” meri pric vatna i *komformistička razmišljanja u jednom ·

- grafički i kompozičiono krajnje kitnjastom: obliku koji nas gotovo zaštrašuje svojim pompe-

žnirh”izgledom i sklopom. Takvo raskošno izdamje-nisu doživeli još, koliko ja znam, ni „Gorški vijeriac“, "ni:„Lelek sebra“, ni „Seobe“, ni „„Stražilovo“/ ni: „Ljudi govore“, ni Skerlićeva

„Istorija: književniosti, ni Krležini' eseji. Takvo

"izdanje nisu: doživeli, kao'što smo napomenu-

. liymi-najbolji tekstovi samog Marka Ristića,-oni

po: kojima oštaje · u istoriji naše književnosti kao . jedan:“od njenih, najsuptilnijih · esejišta. Jer, to ne treba smetnuti s. uma, autor knjige „Hacer trempo“. iđe u red najboljih teoretičara” i tumača nadrealizma i moderne poezije :uopšte. Niko. kod. nas nije dublje osetio, doživeo/ i objasnio duh: onog moćnog pesničkog toka koji pošinje sa Bođlerom, Remboom i Malarmeom. On:jexdao i.stilom, i izuzetnim 'temperamentom, i solidnošću: koncepcije, i velikom . kulturom, mnogo dokaza o svojoj snažnoj književnoj.ličnosti, čiji .se trag, ne može :jednošfavno izbrisati.

·'Ali knjiga · „Hacer» tiempof, kao uostalom i još ·neki' njegovi radovi najnovijeg (datuma, ne pripadaju, izuzimajući nekoliko sjajnih: ' stranica,

Ristićevom: stvaralačkom periođu, već: periodu prezrelosti; koji ·bih nazvao, služeći se njegoyim rečnikom, „mrzešljivim“. rovi”

Pavle Zorić.

iznutra: obogati. Po nek put Tišma ne uspeva u potpunosti, u tome. Prvo nasilje nije ušpelo da. se oslobodi izvesne feljtonističke plitkošti: i :si'Bumo je najslabija pripovetka u knjizi. Kada smo “govorili na ovom istom mestu pre nekoliko godina povodom prve Tišmine knjige pripovedaka konstatovali smo da je Tišma mnogo veštiji i spretniji kada piše kratku priču i da .mu duža pripovetka ne odgovara. U tom pravcu Tišma je napravio: zaokret. Četvrto i peto nasilje, dve poduže celine, u odnosu na duže priče' iz zbirke „Krivice“, predstavljaju nesumnjiv i neosporan napredak. Istovremeno ta dva nasilja, gde. je "Tišma umeo u potpunosti da dovede u sklad svoju sklonost ka psihološkoj analizi sa adekvat nim umetničkim sredstvima, mnogo su bolja" ostvarenja od: prethodnih. trizgde: je mnogo što.

' šta: ostalo nmagovešteno, ali ne i do kraja iskaza-

no... Kadđ;ovo,kažemo podrazumevamo pre da je Tiš

_ ma.u izvesnom . smislu u prve, tri, priče ostao,

nčdorečen nego što smatramo dna je u četvrfoj i petoj i suviše mnogo rekao. Napredujući. dakle, u jednom pravcu Tišma izgleda da postepeno napušta kratku priču i teži složenijim i razvijenijim pripovedačkim formama u' kojima će

· bolje moći, da u potpunosti izrazi Sve ono što

hoće i želi.

itd ini se, ipak, da:je svojom drugom knjigom Tišma zatvorio..jedan krug. Da li će Tišma na– staviti dase kreće idalje u tome krugu i koliko

“će u: tom kretanju imati uspeha, ili će nastojati

da iz tog: kruga : iziđe i potraži jedan možda. drukčiji svet, pokazaće budućnost. Nama“se čini da bi traženje jednog drugog sveta bilo ne-

_minovno jer ostanak-u ovom. svetu /krije u. sebi

mnoge opasnosti od kojih utapanje u jedan određeni manir nije ni jedina ni najnezgodnija., + PORLOANU JT 7 i. +

(7 i

| · Predrag Protić |

je u celosti i to me mehanički preneo), već i ekspresivnošću, emocijom, i načinom “davanja . počnte, koja je često sadržana u slici, nagloj i kao šuprotstavljenoj onom što se do nje slutilo. On Šimića.ne kopira no koristi u š&mislu {fa-. đicije, produžavajući njegovu nit, bogateći je i granajući, a-retki su stihovi gde je uticaj blizak plagijatu: Pi ; :. 38%

OD 0 JI, Tumenobijeli na stolu . -1. ojlpt yBDoi. a) ) odu nln n Batvoremi u, krvi „4U DN gase, se. u Yujnom začeću ...“ (Nokturno, Pupačić) ) a, e : je i \ wi O II . „Niz zabadno nebo SLVR M O | i iz rasprsnutih šipdka, u, vrtu 55, O Brv se cljedi“ | i

i NJ e (Gorenje, Simić) Ne. mali doprinos njegovom sazrevanju dao je'i Tadijanović, čije ganutljive zvezdane irenu{ke opažamo u :Pupačićevoj. enterijer-ihtimi. detinjstva i lakoj naraciji ciklusa „Hodočašće mirisa“, |I poređ manijh nedostataka, Pupačićeva knjiga predstavlja delo vredno pažnje. Ona ozbiljno.

upotpunjava :predstavu u novijoj hrvatskoj po-

eziji'koja broji ne malo zanimljivih i značajnih · imena. Čini nam'se kako se hrvatski pesnici, . danas, bore za nastavljanje poetske reči u duhu” svoje najbolje tradicije, što ih odvaja od. dru-..

gih strujanja i iskušenja. U tome je, možda, nji-

hova prednost. Savršeno ostvaren kontinuitet ukazuje na, autentičnost jedne generacije Koja, ' i pre nego što se u potpunosti oglasila, deluje. kao iskusiven znak, siguran pokret, zaokružen. opus, ~ St OHR ' ;

{ | | i · Aleksandar Ristović