Књижевне новине

h_4

ČITAOCIMA | · PRIJATELJIMA »KNJIŽEVNIH NOVINA& —

„RNJIZEVNS NOVINE“, od ovog broja, bosle

gotovo deset godima mapora da se održi ista cena, prodavaće se po 50, umesto po 30 dinana. To je izmema na koju se mismo laka srca odlučili, Ona zači prekid, sa tako reći tradicionalnom, cenom, našeg lista, sa tradicijom, koju, smo, naših čitalaca radi, uporno mastojali da megujemo. Opšti porast cena morao je, na kraju krajeva, i+ pored, svih maših mastojanja da do toga me dođe, da zahvati i „Književne novine“, KBkonomska logika je, delimično bar, delovala nasuprot mašim, željama. No određujući novu cenu» mi smo vodili računa da naš list ostame i dalje pristupačan i lako dostupam svim, našim,

čitaoćima koji 5u, zajedmo s nama, prolazili kroz

sbe mevolje i meme, i koji su Tam, u majtežim, trenucima, pružali podršku i ostajali mam, verni.

Govor brojki nije wvek zamimljiv, ali mu je, u, izvesnim, slučajevima, meophodmo pribegavati. Kao što je poznato, glavi, izvor materijalnih sredstava, koja su omogućavala da „Književne novine“ izlaze, bila je dotacija koju. je dodeljibao Sovet, odnosno Sekretarijat za Kkulturu, Ali ta sredstva misu mi približno pokrisala sve troškove. Zato su jedam, deo rashoda „Hnjiževne movine“ pokrivale, a i doamas poKrivaju, iz dobiti tzv. sporednih, delatnosti koje se obavljaju u, okviru, preduzeća.

Iz godine u godinu povećavame su ceme gra fičkih usluga i hartije. Rasla, je i stopa autorskih honorara, iako u daleko manjoj meri nego što smo to želeli i ma čemu smo wek insi-

- tia, Pobećabame 8u, štasmerno opštem, poTa- ·

štu cena, plate Stamo „zaposMnih uredmika, i novinara. Recimo, samo početkom, ove godine troškovi štampanja. lista, to će reći cema hartije i grafičkih, usluga, porasli su za oko 30%, Tokom ove godine tircž „Književnih movina“ gofovo je uduwvostručem, i sa 4.000 popeo se ma oko 8.000 primeraka. Međutim, prihodi do kojih, se ' dolazi prodajom, lista i dalje su ostali mali, i nisu mogli da utiču ma stvarnu. cemu koštanja „Književnih movina“, koja iznosi 310 dinava po primerku! Prema tome, svaki čitalac koji kupi jedam, primerak „Književnih movina“ dotirom, je sa 260 dinara. Verujemo da će kod naših čitalaca i prijatelja, kad, se sve ovo ima na umu, odluka o povećanju ceme „Književnih novina“ naići na, razumevanje i da će oni i dalje, svojom, podrškom, mastaviti da nam, pomažu da i dalje redovno izdajemo maš i mjihov list. Nova cena će pomoći.da svoje prihode od prodaje lista, uzimajući kao osnovu predračuna, sađašžnji tiraž, povećamo za, svega oko 2 miliona dinaya. Ova, svota će mam, ipak pomoći da. koliko-toliko rašteretimo svoje komercijalno odeljenje, koje svojim, Yradom,.w, velikoj meri, pomaže listu da održava Yedmovme kontakte sa čitaocima.

i „Sıesni smo da će u ovom trewutku, kod, su svi kućni budžeti uzdymomi, i kad se još vrše domaće ekonomske analize, kultura, biti majjače izložena opasnosti da u, ekonomskim predračunima bude zapostavljena, Ona, će se maći ma najjačem, uda. i mnogi će, ne zato što žele već stoga što moraju, izabrati, kako se to obično kaže, pre kobasice nego Sekspira. No isto tako smo uvereni da će veliki broj' prijatelja i ljubitelje. književnosti, žrtvujući mešto drugo, i dalje ostati verni „Književnim, novinama“,

· Cena lista je porasla ža oko 67%. Nadamo se, ipak, da 1.000 dinara, koliko će ubuduće iznositi jednogodišnja pretplata ma naš list, neće bifi teško odvojiv i»datak. Račumajući da, ćemo među, pretplatnicima i dalje imati svoje majuernije čitaoce, odlu čili smo, da i pored povećanja ceme sta, pretplatnicima do kraja godime „Rmjiževme novine” šaljemo po staroj pretplatnoj eeni, .

LIST ZA KNJIŽEVNOST,UMETNOST | DRUŠTVENA PITANJA

· tički

DOKUMENT OD PRVORAZREDNOG ZNAČAJA Pa NEDAVNO JE, za naše izdavačke. prilike sa uobičajenim zakašnjenjem, izišao junski broj zagrebačkog „Fo-

ruma“ koji je doneo odlomke iz dnevnika Augusta Cesarca iz avgusta, septembra i oktobra 1939. godine. Cesarčev dnevnik počinje sa datumom 22. avgusta, kada je Cesarec saznao iz „Jutarnjeg lista“ da' je Ribentrop otputovao u Moskvu, a završava se 19% oktobrom, kada komentariše našu unutrašnju političku situaciju i međunarodne događaje posle okončanja kampanje u Poljskoj, a pre početka rata na zapadu. Najveći deo Cesarčevih komentara odnosi se na političke događaje i rat je osnovna preokupacija Augusta Cesarca u to vreme. Navikao' da bude stalno 'poliaktivan, Cesarac je u svoj dnevnik beležio mnoge opaske koje bi kasnije, verovatno, razrađivao i razvijao u Svojim člancima, da opšta politička klima takve kao što su Cesarčevi članke na fe teme nije praktično onemogućavala, Kada go-” vori o sporazumu Cvetković-Maček,· o političkoj amnestiji koja je posle

i ; ; i ostalim političkim .krivcima, o si- , .

fuaciji u' Zagrebu koja je nastala posle Mačekovog. dolaska na. vlast, Cesarec pruža jednu almosferu Kkoja ·pomaže :da se razume mnogo štošta što sadašnjem istraživaču jugoslovenske istorije između ratova može da izgleda mutno i nerazumljivo, ako se osloni isključivo na savremene novinske izveštaje ili retka, teško dostupna, zvanična do-

kumenta. Kao što pruža sliku po- ·

liličke klime u Zagrebu, tako Cesarčev dnevnik, mada u znatnoj ma-

njoj meri, pruža i sliku literarne

atmosfere i izvesne zbunjenosti koju su u jedan mah u redovima levo orijentisanih intelektualaca izazvali mnogi neočekivani spoljnopolitički i unutrašnjo-politički* događaji. Jat |

Zbog svega Toga raini dnevnik 'Augusta Cesarca koji se do sada

nalazio u' njegovoj rukopisnoj zao-

stavštini u istorijskom odeljenju In stituta za radnički pokret Hrvatske, predstavlja jedan od onih dokumenata na koje se ne nailazi svyaki dan i koji i za one koji se bave književnim delom i političkim ra-

dom ovoga pisca i za.one koji se .

bave istorijom društvenih odnosa i političkih događaja u našoj zem-~

sporazuma đata frankovcima ali ne ~ lji pred rat znači otkriće prvoga

u svojoj 77. godini,

. sa'praške periferije, ratnim

reda, nešto bez čega. neće moći da

dobiju jasnu predstavu o jednom vremenu koje sve više i više traži savesna naučna ispitivanja 1 još

savesnija i naučnijal prikazivanja ~ n o : ' knjiga poznate su zbirke pripoveda-

događaja no što' je to. uobičajeno u našoj publicistici, : ; 1 P. P-ć

FRANTIŠEK LANGER ~

(1888—1965)

NEDAVNO je stigla vest da je 9. avgusta ove godine u Pragu um?o, . poznati češki pripovedač, romansijer i dramatičar, narodni umetnik Prantišek IL,anger.

Proživevši dva tvetska rata (u prvom je kao vojni lekar prošao sa češkom Legijom „kroz Rusiju, a u drugom se, posle emigracije u Poljskoj i Francuskoj, zaustavio u Londonu, gde je na tamošnjem radiju aktivno sudelovao u čehoslovačkom programu), Langer je revidirao i produbio svoje poznavanje i

. ošećanje života. Jer, hjegov knjiže· Vni početak bio je obeležen pre sve-.

ga brigom za formu, za stil, negovani izraz, za kojim se inače u tadašnjoj književnosti osećala potreba.

rvu Langerovu knjigu pozdravio

– Je FP. XX. Šalda 1910. godine: „Odav-

no u češkoj literaturi nije' bilo radosnijeg debija no što je „Zlatna Venera“ g. Langera. Za reč se tu javlja ne samo izraziti talenat, istin ski, rođeni pesnik, već i stvaralac ja ke umetničke kulture“. Kasnije stva ranje Langerovo posvećeno je svakodnevnim „problemima i ljudima UuSpo~

menama, deci; u njemu su se sta-

Godina XVII Nova serija Broj 256 BEOGRAD, 21. AVGUSTA 1965. · List izlazi svake druge subote

Cena pojedinom primerku 50 dinara

STUDBNTSKO IGRALIŠTE, ta najmlađa i najupornija beogradska scenska estrada nije ni profesionalna a ni amater“ ska družina. Ili i jedno i drugo. U svakom slučaju ona:·je ođraz entuzijazma kakav se retko sreće u našem umetničkom svetu, Još koliko pre nekoliko meseci upravo protiv tog entuzijazma i njegovih težnji bili su se ustremili mno gi. Pa ipal:, Igralište je svoju prolećnu sczonu završilo gotovo briljantno: „Čarapa od sto petlji“, Aleksandra Popovića i „Vrt“, odnosno šou Dušana Golubovskog, predstavljaju zaista izuzetne doživljaje, To je ohrabrilo njihovu družinu da istraje i kroz ove letnje đane — ' 1tako da su praktično u beogradskom kulturnom životu ostali jeđini sa nepresušnom energijom ža nove eksperimente. Karta više je Yeđovna pojava Moja laska, ali itekako obavezuje, Mladi entuzijasti „dimuti ovom pažnjom . publike izgleđa da su ipak izgubili onaji zadivljujuči ritam sa kraja sezone. Na njima se oseča umor i neodmerenost, a #j osvajanje vređnosti poprima oblike praVOg MWomercijalizma. Zato ih aplauzima treba hrabriti jer sU nam mlađi avangardisti, pa čak i egribicionisti potrebni, ali samo do onog irenutka kađa im odricanje od sopstvenog entuzijazma mne postane “#ilj. Uzvici „karta više“ 1 aplauzi zato nisu Uupućeni samo onome što izvode, već i njihovim mogućnostima, i. zato deluje i kao opomena Igralištu, da ne izgubi svoj šarm i privlačnost jer će tako potonuti i mestati sa DOzornice hoju toliko priželjkuje. Š

e.ea050;0x050- e:e:e:e;ere.050s0-e:e<e-e:eaezežeze:e.0:e:ese:e:e.-a-0.e-0.e.e e ee 6 o: e •e •,

pali sentimentalnost, socijalnost, mo ralizam — u književnom izrazu koji je uspešno težio običnom, govornom

' jeziku prožetom dobroćudnim humo

rom i ironijom. Od mnogih njegovih

ka „Sanjari i ubice“, „Priče iz pred~

” građa“, satirično-fantastični romamnm komedije i

„Čudo u 7„porodici“, drame „Pre. bi kamila kroz iglene uši...“, „Periferija“, „Anđeli među nama“, „Bronzana rapsodija“ (od kojih su neke filmovane), zatim memoari „Bili i Bilo" i druge. Napisao je prvi češki dečji detektivski roman, a sa braćom Čapek odveo je češku dramu na svetske pozornice. No u doba t+tzv. kulta ličnostiy(1948—1956) bio je zbog svoga duhovnog srodstva sa braćom Čapek i T. G. Masarykom u senci, zaborav ljen, da bi potom opet izbio na videlo. Poslednja Langevova knjiga, „Pilatelističke priče“, objavljena je proletos, a njegovu smrt praške „Literarne novine“ (u broju od 7. av gusta) komemorisale su sa četiri

. napisa.

U našoj zemlji Langer nije bio nepoznat: prikazivan je na beogradskoj sceni („Preobražaj Ferdiša Pištore“, 1929), prevedene su njegove knjige „Pas druge čete“ (1929) i „Deca i bodež“ (1948). A ma I kongresu jugoslovenskih književnika, u Beogradu 1946, kao član čehoslovačke delegacije, František Langer bio je

izabran u počasno predsedništvo ~

kongresa. i O \ M... B.

Nastavak na 2. strani